PRAVOPIS SRPSKOG JEZIKA

VELIKA I MALA SLOVA

Velikim početnim slovima se pišu vlastita imena, i to:

a) lična imena i prezimena: Milorad, Zdravko, Suvajdžić, Jovanović;

b) nadimci i atributi ako se sami upotrebljavaju ili su srasli s imenom i postali njegov sastavni deo: Miša, Goca, Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Silni, Ričard Lavljeg Srca, Petar Veliki;

c) imena božanstava: Jupiter, Afrodita, Zevs, Apolon;

č) imena životinja i građevina: Šarac, Jablan, Vučko, Sava centar, Krivi toranj u Pizi;

ć) imena pripadnika naroda: Srbin, Crnogorac, Mađar, Grk;

d) imena stanovnika gradova, krajeva, zemalja, država, kontinenata: Novosađanin, Piroćanac, Nišlija, Bačvanin, Jugosloven, Evropljanin, Australijanac;

đ) imena nebeskih tela: Sunce, Zemlja, Mesec, Kumova slama, Mars, Venera;

e) imena kontinenata, država, naseljenih krajeva i mesta (sve reči u njima osim veznika i priloga): Evropa, Srbija, Crna Gora, Horveška, Mačva, Dalmacija, Lika, Beograd, Tršić, Novi Sad, Bosna i Hercegovina, Brod na Kupi, Južna Amerika, Dvor na Uni;

f) imena mora, reka, jezera, planina i druga geografska imena: Dunav, Palić, Kopaonik, Morava, Jadransko more, Fruška gora, Plitvička jezera, Balkansko poluostrvo; ako se sastoje iz više reči, pišu se velikim početnim slovom samo prve reči, a druge samo ako su vlastite imenice: Južna Morava, Beli Drim.

g) imena ulica i trgova: Studentski Trg, Železnička ulica, Beogradska ulica; ako se sastoje iz više reči samo se prva reč piše velikim slovom a ostale malim slovom izuzev vlastitih imena: Bulevar Nikole Tesle, Ulica Petra Petrovića Njegoša;

h) imena praznika: Božić, Uskrs, Bajram, Đurđevdan, Nova godina, Prvi maj;

i) nazivi ustanova, preduzeća, društava: Matica srpska, Osnovna škola "Mladost", Vojvođanska banka, Beogradsko dramsko pozorište, Sportsko društvo "Partizan", Medicinski fakultet u Beogradu, Organizacija ujedinjenih nacija;

j) nazivi knjiga, časopisa, novina, književnih dela: Opšta enciklopedija, Naš jezik, Borba, Na Drini ćuprija, Đački rastanak;

k) prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ov, -ev, -in: Markov, Milošev, Marin, Bosančeva, Beograđankina, Jugoslovenov.

Velikim početnim slovom se piše:

a) prva reč u rečenici:
Spušta se noć. Ledena kiša dobuje u prozore. Gde su ljudi? Nema žive duše! Ulice su puste.;

b) prva reč posle dve tačke kada je upravni govor među navodnicima:
Al' govori Musa Arbanasa:
"Priđi, Marko, ne zameći kavge,
il' odjaši da pijemo vino...";

c) nastavak pisma iza naslova ako se pismo nastavlja u novom redu, i to bez obzira da li se iza naslova stavlja zarez ili uzvičnik:
Draga mama,
Tvoje pismo sam primila tek juče iako...
ili
Draga Ljiljo!
Molim te, nemoj se ljutiti što se retko javljam...

Velikim početnim slovom pišu se zamenice Vi i Vaš iz poštovanja prema osobi kojoj se piše:
Dragi nastavniče, Javljamo Vam se odmah po dolasku u letovalište. Na putu smo se držali Vaših preporuka...

Malim slovom se piše:

a) nastavak upravnog govora ako je bio prekinut umetnutom rečenicom radi nekog objašnjenja; na primer:
"Hoće li svi", pitao je direktor na zboru učenika, "pomoći u uređenju okoline škole?";

b) nastavak rečenice posle upravnog govora, na primer:
"Hoćemo!" - odgovorili su svi prisutni učenici.
"Krenimo na posao, onda, odmah posle sastanka" - povikaše neki učenici.;

c) prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ski, -ški, -čki, npr. novosadski, beogradski, evropski, češki, niški, subotički, američki, kragujevački;

d) zamenice vi i vaš kad se u pismu ne obraća samo jednoj osobi već grupi ili kad se piše dopis nekoj ustanovi, firmi, društvu; npr.:
Osnovnoj školi "J.J. Zmaj", Sremska Mitrovica.
Obaveštavamo vas da je...


                     

SASTAVLJENO I RASTAVLJENO
PISANJE REČI

Sastavljeno se pišu:

a) složenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja, na primer: Beograd (Beograda, Beogradu), goloruk, parobrod, pismonoša, bezdušan, jugozapadni, prepoloviti, izvući;

b) nazivi stanovnika naselja iako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane reči i pišu se odvojeno; na primer: Novosađanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema Bela Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);

c) prisvojni prodevi izvedeni od naziva mesta ako se sastoje od dve akcentovane reči, npr. gornjomilanovački (prema Gornji Milanovac), južnoamerički (prema Južna Amerika), krivopalanački (prema Kriva Palanka);

č) rečca ne uz imenice i prideve s kojima srasta u složenice, na primer: - neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj - nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik, nevidljiv;
singular, masculine, feminine, neuter. nominative, nepismen, nepismena, nepismeno. genitive, nepismena, nepismene, nepismena. dative, nepismenu ...  Rečca NE uz imenice, prideve i priloge
Suprotno tome, rečca NE uz imenice, prideve i priloge po pravilu piše se SASTAVLJENO: nesreća, nemaština, neznanje, nevinost, nevin, nemaran, nemiran, neprijatan, neprijatno nedovoljno i td. Razlog što neki učenici počnu i ovim slučajevima pisati rečcu NE odvojeno - leži u nesigurnosti. Deca, što nisu dobro savladala pravilo, istina ređe, stanu pisati rečcu NE odvojeno i od imenice (ne znanje, ne sreća), što je nedopustivo, jer NEZNANJE i NESREĆA su antonimi za imenice ZNANJE i SREĆA. Slična pojava javlja se i kod pisanja aorista glagola biti. Pošto nekako shvate da prvo lice jednine treba pisati (ja bih) - idu u drugu krajnost, pa i drugo lice, umesto ti bi, pišu "ti bih". Međutim, ništa nije ružnije nego čuti kako neki školovani ljudi da bi se "pokazali" , glas H izgovaraju gde mu nije mesto: hrđav, hrvati se; "hvali mi sto dinara za ulaznicu." itd. http://www.tabanovic.com/1.pravopis.htm
ć) složeni prilozi kao: malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoči, podno;

d) rečca naj- u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepši, najlakši, najbolji, najjači, najjednostavniji.

S crticom između prvog i drugog dela pišu se polusloženice, ako svaki od sastavnih delova čuva svoj akcenat i ako se prvi deo ne menja po padežima. Tako se pišu:

a) višečlani nazivi mesta, na primer: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom), Ivanić-Grad;

b) dve imenice od kojih jedna određuje drugu, a zajedno označavaju jedan pojam, na primer: baš-čaršija, radio-amater, rak-rana, auto-put, general-major, general-potpukovnik;

Rastavljeno se pišu:

a) rečca ne u odričnim oblicima glagola, na primer: ne znam, ne veruju, ne dolazimo, ne pitaj, ne može; izuzetak su odrični glagoli neću, nemam, nemoj, nisam;

Pravilo je da se rečca NE uz glagole piše odvojeno, izuzetak su samo: neću, nemam, nemoj, nisam, nedostajati i nestajati/nestati. Naravno, to podrazumeva i sve promene ovih glagola: neću, nećeš, neće, nećemo, nećete, neće; nemam, nemaš, nema, nemamo itd; nemoj, nemojmo, nemojte; nisam, nisi, nije, nismo, niste, nisu, i da ne nabrajamo. Nije teško odgonetnuti zašto se u navedenim slučajevima rečca NE piše sastavljeno, radi se, ustvari, o negacijama: hoću - neću ; imam - nemam; jesam - nisam. Imperativ (zapovedni način) - nemoj! - upućen je drugom licu da prestane vršiti neku radnju: " Nemoj dirati moje mače (Ne diraj moje mače, !" Glagol nedostajati znači da nečega nema dovoljno: "Nedostaje mi sto dinara." Dok glagoli nestajati i nestati nemaju nikakve veze sa glagolima stajati i stati: Nesta para, nesta prijatelja; Međutim ne staj mi na cveće! ima sasvim drugo značenje, pa se u tom slučaju rečca NE - piše odvojeno. Prema tome, treba zapamtiti ove izuzetke i uz ostale glagole rečcu E pisati odvojeno. Inače, pogrešno pisanje rečce NE uzrokovano je rečeničnim akcentom; izgovaramo: Neznam što nećeš samnom, a piše se: Ne znam što nećeš sa mnom. (Krilaticu " piši kao što govoriš" ne treba doslovno tumačiti).

Rečca[b] NE (samo) uz  imenice, prideve i priloge
Suprotno tome, rečca NE uz imenice, prideve i priloge po pravilu piše se SASTAVLJENO: nesreća, nemaština, neznanje, nevinost, nevin, nemaran, nemiran, neprijatan, neprijatno nedovoljno i td.



b) odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav, kad se upotrebljavaju s predlogom, na primer: ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim;

c) rečca li uz glagole u upitnim rečenicama, npr. Hoćeš li doći? Veruješ li mi? Znaš li to? i u upitnim rečenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li imaš novca?


                     


INTERPUNKCIJA

U pisanju se radi jasnijeg prikazivanja onoga što hoće da se kaž, upotrebljavaju pojedini znaci koji se zajedno nazivaju interpunkcija ili rečenični znaci.

Znaci interpunkcije su: tačka, zarez, tačka i zarez, dve tačke, navodnici, upitnik, uzvičnik, zagrade i crta.

Tačka se stavlja na kraju obaveštajne - potvrdne i odrične rečenice, na primer: Svaki dan učim za ispit. Za ispit ne učim redovno.

Zarez se kao znak interpunkcije upotrebljava često i u različitim rečeničnim situacijama. Pošto je jedno od osnovnih načela srpskog pravopisa slobodna (logična) interpunkcija, za upotrebu zareza je najvažnije pravilo da se ono što je u mislima tesno povezano, što predstavlja jednu celinu, ne odvaja zarezom, a delovi koji čine celinu za sebe, odvajaju se zarezom od ostalih delova rečenice.

Zarezom se odvajaju:

a) reči i skupovi reči (istovrsni delovi rečenice) u nabrajanju: Miša, Drenko, Nenad i Srđan su otišli na izlet. Poneli su i dobre hrane, i bezalkoholnih pića, i društvenih igara.;

b) nezavisne rečenice kad nisu povezane veznicima: Došao je, pozdravio se, dobro večerao i nestao.;

c) paralelni delovi rečenice kad su u suprotnosti: Zadatak je težak, ali zanimljiv. Pokloniću tebi a ne Igoru. Nismo letovali na moru, već u planini.

d) rečenice koje su u suprotnosti: Kasnije smo krenuli, ali smo stigli na vreme. Vi ste pošli ranije a ipak ste zakasnili.;

e) rečenice u inverziji (kad se zavisna rečenica nalazi ispred glavne), na primer: Kad se spremim, pozvaću te telefonom. Ako možeš, pomozi mi. Iako sam znala, nisam odgovorila na sva pitanja.;

f) reč ili skup reči koji su naknadno dodati ili umetnuti u rečenicu: To je, dakle, tvoj voćnjak. Sve ću ti, naravno, ispričati. Ti si u pravu, neosporno.;

g) vokativ i apozicija su, takođe, naknadno dodati u rečenicu, pa se odvajaju zarezom, na primer: Vi ćete, deco, dobiti slatkiša. Tebi ćemo, bako, doneti voća. Dela Ive Andrića, jedinog jugoslovenskog Nobelovca, prevedena su na mnoge jezike.;

h) uzvici isto nisu sastavni delovi rečenice, pa se odvajaju zarezom: Uh, što je hladno! Oh, što me boli zub! O, stigla si?!;

i) umetnute rečenice na primer: U mom selu, koje je jedno od najuspešnijih u voćarstu, gotovo svi gaje maline.;

j) između mesta i datuma, na primer: Sombor, 15. avgust 1991. U Novom Sadu, 2. aprila 1957.

Tačka i zarez se upotrebljavaju:

a) između rečenica koje su u složenoj rečenici manje povezane sa drugim rečenicama, na primer: Kad smo se sreli, pozdravili smo se, razgovarali o školi; nismo pominjali nedavnu svađu.;

b) između grupa reči koje se razlikuju po srodnosti, na primer: Na put ću poneti: odeću, obuću, kišobran, higijenski pribor; knjige, sveske, pribor za pisanje; društvene igre, fudbal i reket za stoni tenis.

Dve tačke se se stavljaju:

a) iza reči kojima se najavljuje nabrajanje, a ispred onoga što se nabraja, na primer: Na pijaci kupi: sira, jaja, kajmaka, mesa, salate i luka.;

b) ispred navođenja tuđih reči (upravnog govora); npr. Rekao nam je doslovno: "Novac za ekskurziju je obezbeđen".

Navodnicima se obeležavaju:

a) tuđe reči kad se doslovno navode , na primer: Ulazeći svi zagrajaše "Srećan ti rođendan!"

b) reči koje se upotrebljavaju s ironijom i kojima nečemu ne želi da se da suprotno značenje: npr.: Znam, ti si "vrednica". Doneo je tvoj "veliki projatelj".

Na kraju upitnih rečenica stavlja se upitnik, a iza uzvičnih rečenica, kao i iza manjih govornih jedinica koje se izgovaraju u uzbuđenju, povišenim glasom, stavlja se uzvičnik, na primer: Kako si? Šta radiš? Uh, što sam gladna! Ne viči! Požar! Kada se pitanje izgovara povišenim glasom iza njega se stavljaju i upitnik i uzvičnik; npr. On položio?! Ne daš?!

Zagradom se u rečenici odvaja ono što se dodaje radi objašnjenja prethodne reči ili dela rečenice, na primer: Interpunkcija (rečenični znaci) doprinosi jasnijem izražavanju. Imenske reči (imenice, pridevi, zamenice i brojevi) menjaju se po padežima. Za vreme Prvog svetskog rata (1914 - 1918) vladale su nestašice hrane, odeće i lekova.

Crta se piše:

a) Umesto prvog dela navodnika u dijalogu i to u štamšanim tekstovima, a drugi deo se izostavlja; i na kraju upravnog govora se piše crta ako se rečenica nastavlja i objašnjava nešto o upravnom govoru; na primer:
- Ko je to bio? - Upita majka.
- Moj drug.
- Zašto ga nisi pozvao unutra?
- Žurio je - promrmlja Miloš.;

b) kad se želi nešto istaći, ili naglasiti suprotnost, neočekivanost; na primer: Pođem ja, kad - nigde nikog. Sve sam naučila, sve znam - ne vredi, zbunila sam se.


                     


PRAVOPISNI ZNACI

Pravopisni znaci se upotrebljavaju uz pojedine reči za razliku od interpunkcije koja se upotrebljava u rečenici.

U pravopisne znake se ubrajaju: tačka, dve tačke, nekoliko tačaka, crta, crtica, zagrada, apostrof, znak jednakosti, znak porekla, akcentski znaci i genitivni znak.

a) Tačka se kao pravopisni znak upotrebljava:
- iza skraćenica: npr., itd., sl., tj.;
- iza rednih brojeva kada se pišu arapskim brojkama: 15. mart 1991. godine.

Tačka se ne piše iza rednih brojeva napisanih arapskim brojkama kada se iza njih nađe drugi pravopisni znak (zarez, zagrada, crta ili koji drugi); npr.: O tome ćete naći informacije na 119, 120, 121 i 122. strani. Na nekim spratovima (2, 4. i 5) su pokvarene električne instalacije. Na 10-15. kilometru ćeš ugledati planinarski znak.

b) Dve tačke se kao pravopisni znak pišu:
- između brojeva ili slova kojima se iskazuje neki odnos i čitaju se "prema".
Na primer:
Rezultat utakmice je 2:1 u korist "Crvene Zvezde".
Korenski samoglasnik se smenjuje o:i:a u rečima ploviti - plivati - poplaviti.

c) Nekoliko tačaka (najčešće tri) stavljaju se:
- umesto izostavljenog teksta i u isprekidanom tekstu; na primer:
Predlozi su: kod, pored, u, sa...
Kad se voz zaustavio, on se pojavi... i reče: "Divno je vratiti se kući".

d) Crta se kao pravopisni znak upotrebljava:
- između brojeva umesto predloga do, npr.:
Kupi 10 - 15 kilograma krompira.
Ivo Andrić (1892 - 1975) je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Ako se ispred prvog broja nalazi predlog od, crtu ne treba pisati već ispisati i predlog do; na primer: Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine.

- između naziva gradova i drugih mesta da bi se označio pravac kretanja, na primer: Put Beograd - Niš ima veliki privredni značaj.
- između dva ili više imena kojima se označavaju tako tesno vezani pojmovi da oni čine jedan pojam.: Utakmica "Crvena Zvezda" - "Partizan" je uvek najznačajnija utakmica koja se igra.

e) Crtica se kao pravopisni znak piše:
- između delova polusloženica: radio-aparat, auto-mehaničar, foto-aparat, aero-miting;
- pri rastavljanju reči na slogove na kraju retka;
- u složenim ili izvedenim rečima u kojima se prvi deo piše brojem a drugi deo slovima: 150-godišnjica, 40-tih godina prošloga veka, 15-godišnjak;
- između skraćenica i nastavka za oblik, na primer: Prema Tanjug-ovoj vesti, do rata među sukobljenim stranama neće doći. Kulturna saradnja sa UNICEF-om je dobra.

f) Zagrada kao pravopisni znak:
- služi da označi oba oblika reči o kojima se govori, npr.:
Predlog s(a) uz instrumental sredstva se ne upotrebljava.
- stavlja se iza rednog broja ili slova kojima se označava novi odeljak:
1), 2), 3) itd. - a), b), v) itd.

g) Apostrof se stavlja umesto izostavljenog slova: Je l' to tačno?

h) Znak jednakosti se upotrebljava između reči da bi se označila njihova jednaka vrednost, a čita se: jednako, ravno, isto što, jeste. Na primer:
himba = sumnja, tata = subjekat (u rečenici)

i) Znaci porekla su > i <. Upotrebljavaju se u stručnim tekstovima.
- znak > se čita "dalo je" ili "razvilo se u", npr.:
tvojega > tvoega > tvooga > tvoga;
- znak < se čita "postalo je od", npr.:
crnji < crn -ji; junače - junak -e

j) Akcentski znaci se beleže u stručnoj literaturi (obično iz gramatike) i u običnim tekstovima kad je potrebno da se označi reč koja se od iste reči u susedstvu razlikuje samo akcentom; npr.:
Sâm sam to uvideo.
Došao je da dâ oglas.

k) Genitivni znak se stavlja na krajnji vokal genitiva množine kad je potrebno označiti razliku ovoga oblika od drugih oblika, najčešće genitiva jednine iste zamenice. Na primer: Iz primerâ možeš zaključiti o toj pojavi. Genitivnim znakom je naznačeno da je to genitiv množine, odnosno da se iz više primera može zaključiti, a ne samo iz jednog.


                     


SKRAĆENICE

U srpskom jeziku postoje dve vrste skraćenica:

I Skraćenice koje nastaju skraćivanjem reči u čitanju se izgovaraju potpuno, kao da nisu skraćene. I one se međusobno razlikuju, a najčešće se upotrebljavaju sledeće:

a) skraćenice kod kojih se skraćivanje označava tačkom:
br. (broj) tzv. (zako zvani) ž.r. (ženski rod)
uč. (učenik) i sl. (i slično) v.d. (vršilac dužnosti)
str. (strana) tj. (to jest) o.g. (ove godine)

b) skraćenice za mere, veličine, novčane jedinice koje se pišu bez tačke:
m (metar) g (gram) USD (američki dolar)
cm (centimetar) t (tona) EUR (evro)
km (kilometar) l (litar) JPY (japanski jen)
kg (kilograd) dcl (decilitar) GBP (britanska funta)
mg (miligram) hl (hektolitar) SIT (slovenački tolar)

Pošto su to međunarodne skraćenice pišu se latinicom.

c) Bez tačke se pišu i sledeče skraćenice: dr (doktor), gđa (gospođa), gđica (gospođica).

II Skraćenice koje su nastale od prvog slova ili sloga svake reči u višesložnim izrazima (složene skraćenice) čitaju se različito:

a) neke se čitaju potpuno kao da su svi delivi reči napisani, a pišu se bez tačke, npr.:
VPŠ - Viša poslovna škola
UN - Ujedinjene nacije
PTT - Pošta, telefon, telegraf

b) neke postaju reči pa se čitaju kao skraćenice i menjaju po padežima, npr.:
Bila sam u SAD-u. Iz SAD-a sam donela kompakt diskove sa operskom muzikom.

c) skraćenice preuzete iz stranih jezika pišu se kako se izgovaraju i menjaju se po padežima, npr.:
Uneskova pomoć zemljama u razvoju je dragocena.
Pomoć u hrani i lekovima je stigla od Unicefa.


                     


PISANJE TUĐIH REČI

U srpskom jeziku, kao i u drugim jezicima, ima mnogo reči koje su preuzete iz jezika drugih naroda i prilagođene našem jeziku. Takve reči danas i ne osećamo kao pozajmljenice, na primer: puška, čarapa, košulja, sat, sapun, kralj i dr.

U drugu vrstu pozajmljenica ili tuđica spadaju reči koje osećamo kao reči stranog porekla. Takve reči treba upotrebljavati s merom: kad za njih nema zamene, u naučnim tekstovima, u oblastima tehnike i sl.

Za pisanje pozajmljenica postoje utvrđena pravila:

I Reči iz klasičnih jezika (grčkog i latinskog) su se odomaćile u našem jeziku i u naučnoj terminologiji i prilagodile duhu našeg jezika, pa se pišu onako kako se izgovaraju: astronomija, instrument, subjekat, hemija, gimnazija, hirurgija; Ciceron, Olimp, Homer, Aristotel, Vavilon, Cezar itd.

II U pisanju reči iz živih jezika ima malo razlika.

a) Zajedničke imenice i pridevi pišu se onako kako se izgovaraju u jeziku iz kojeg su preuzete, ali prilagođeno našem pismu i glasovnom sistemu. Na primer: spiker i tvist se u našem jeziku ne mogu izgovoriti kao u engleskom. U ovakve pozajmljenice spadaju reči: gulaš, ambalaža, intervju, korner, ofsajd, duet, bas, bife, šofer, kompjuter i mnoge druge.

b) Tuđa vlastita imena pišu se različito:

   * izvorno, onako kako se pišu u jeziku iz kojeg potiču, ako se na srpskom pišu latinicom, na primer: Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej), Boccaccio (Bokačo), Shakespeare (Šekspir), Chicago (Čikago), New York (Njujork), München (Minhen), Zürich (Cirih); u tom slučaju se u zagradi piše kako se ime izgovara, i to kad se pominje prvi put;
   * onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom pišu ćirilicom; u tom slučaju se, kad se prvi put pomene ime, u zagradi piše izvorno;
   * fonetski, bez obzira na naše pismo, kad su reči iz slovenskih jezika koji se služe ćirilicom (ruskog, bugarskog, makedonskog itd.); na primer: Jesenjin, Nikolaj Gogolj, Lav Tolstoj, Janevski, Gligorov itd.

c) Imena mnogih stranih gradov, zemalja i druga geografska imena pišu se fonetski i ćirilicom i latinicom ako su već dugo prilagođena duhu našeg jezika, na primer: Njujork, Beč, Venecija, Mađarska, Rim, Solun itd.

                     




А З Б У К А

Модерна српска азбука има 30 ћириличних слова и свако од њих представља одговарајући глас. Саставио ју је Вук Стефановић Караџић 1818. године мада је као званично писмо у Србији призната тек 1868. Он је из руске грађанске азбуке, која је у то време употребљавана и код Срба, изоставио сва непотребна слова: i, ю, й, ъ, ь, щ, я и др., а у своју реформисану азбуку унео шест нових слова: ћ, ђ, љ, њ, ј и џ. Слово ћ Вук је унео из старе ћирилице; ђ му је начинио Лукијан Мушицки према ћ; љ је спојено слово од л и ь, њ је такође спојено слово од н и ь; ј је узео из латинице, а џ из румунске ћирилице.

А а ... Б б ... В в ... Г г... Д д ... Ђ ђ ... Е е ... Ж ж ... З з ... И и ... Ј ј ... К к ... Л л ... Љ љ ... М м ... Н н ... Њ њ .. О о ... П п ... Р р ... С с ... Т т ... Ћ ћ ... У у ... Ф ф ... Х х ....  Ц ц ... Ч ч ... Џ џ ... Ш ш




Азбyка, Браћo, Вyкова, Гледај, Долe, Ђаволе, Ено, Жене, Змајеве, Испод, Јеле, Kривyљe, Лудoг, Љуби, Мyслимa, Накpaду, Њушкy, Огавнy, Пoxитај, Реци, Станоју, Тужи, Ћyрку, Усташку, Фpањи, Хрватском, Царићу, Чибни, Џyкелу, Шиптарску ... _____ ©By:DJ4DJ´s N°¹()¯¯)¢ªtª¯¯)› Wolf-KU®JAK-Byk


Tebi sam podario svoje mnogobrojne internet sate, dotakao se pravoslavno svoje giga-mega-lomansko "bedne" PC-plate! Poručio svim "ljubomornim dušmanima" da za kurac me uhvate! Tebi bih dao s´džemom palačinke, tebe mi nije ujutro teško gledat´i bez šminke! Zbog tebe ne želim vidjati više ni sisate klinke! Tebi bi dao - cedit´ pastu zubnu iz sredine! Uklonio tamu, naredio nebu, zvezde da ti skine! Od tvog osmeha, draže mi nema miline! Tebi bi poslednji gutljaj vina rujnog dao, nit´obožavanog voćnog jogurta mi ne bi bilo žao, po paorskim baštama za tebe najlepše ruže bi´ krao! Tebi bih dao, i ono što nemam, neznam i neumem! Naučio bih gurmanske specijalitete da ti spremam! Na grudima tvojim, voleo bih sanjivo da dremam! Tebi bi lagodno prepustio daljinac i mazio se s´tobom, k´o sa majkom sin jedinac! I, ne samo kad smo sami, nego i u javnosti ponaš`o bi´se kao, "klinac" _________________________©By:DJ4DJ´s N°¹()¯¯)¢ªtª¯¯)› KU®JAK-Byk


VUČICE MOJA "VUKICE" ... LEPOTICA MOJA MILA PURPURASTO BEO TEN OČARAVAJUĆI OSMEH NJEN U KOJEG SAM ZALJUBLJEN JA VOLIM OVU "ŽENU" NAJLEPŠU OD SVIH JER PREDIVNE OČI IMA, LUDUJEM ZBOG NJIH ! LEPA JE KO VILA BAJNA, IZ USKRŠNJIH ČARNIH GORA OSMEH JOJ JE KAO BISER IZ DUBINE PLAVOG MORA, TELO JOJ JE REMEK DELO ZGODNIJEG GA NE BI "SKLEPO" NI SAM VAJAR, Buonarroti MIKELANÐELO !

Тамо негде на брдовитом Балкану ... где je Љиг окружен обронцима планинa, Рајац, Рудник и Вујан, ... Mиjoницa, ... Baљeвo и Милановц град, Крагујевац, Топола Космај, Београд. Тамо где је Гружа, Рашковић и Кнић, Лазаревац, Koлубapa, Вујан, Чачак Ужице и Љубић Сваком своје село најтоплије прија a село је моје српсқa Шумадија! Шумадију кpacи наш највећи српсқa град, две реке га грле лепи Београд, ... Шумадијо pocни цвете дивна си ко рај, и на свету нема лепшег краја, гиздава моја знај. Tвоје груди краси понајлепша српсқa ружа Крагујевц, Орашац a, срцу Гружа. Ти си мени драга као пчели цвет, ти си моја љубав, ... да, мој цео свет! Немам крила да полетим на ливаде да ти слетим село малено, цвеће шарено. Америка, Америка, земља четника aли метар² мога села Америка цела! Крај бунара дуња жута,a opacи поред пута, на врх брегова кућа прa-дедова! У, шљивику, коњy бесном вранцу-црном, мокра грива док лудује испод шљива, a крај капије, моj КРЈУАК шаров пландује ... СВАКИ ПРАВИ СРБИН КАД ОВО ПРОЧИТА НЕК ТИ СЕ ОБРАДУЈЕ: ϹРБИЈО ... Ивановци, Козељ, Лалинци, Велишевац, Бабајић, Ба, Калањевци, Кадина Лука, Јајчић, Липље, Моравци, Штавица, Гукош, Милавац, Бранчић, Пољанице, Латковић, Славковица, Палежница, Белановица, Бошљановић, Доњи Бањани, Дићи, Цветановац, Живковци и Шутци.

Romski "alfabet"
A_ - a = (ae) = ^{Aca auto amater}
B_ - b = (be) = ^{Boban buran bik !}  
V_ - v = (ve) = ^{Vlada vrag veliki !}
G_ - g = (ge) = ^{Goran gospodin glumac}
D_ - d = (de) = ^{Dijana "dildovana" devojka !}
DJ  - dj = (dje)= ^{Djerdan djevrek djuvegdzija !}
E_ - e= (ee) = ^{Esma evo eura !}
ZH - zh = (zhe) = ^{Zhika zhivi zhestoko !}
Z_ - z = (ze) = ^{Zoran zeza zemljake !}
I_ - i = (ie) = ^{Irena idemo igrati !}
J_ - j = (je) = ^{Jovan jagnje jedno !}
K_ - k = (ke) = ^{Kosta koske krcka !}
L_ - l = (le) = ^{Lepa lubenicu ´ladi !}
LJ - lj = (lje) = ^{Ljilja ljubav ljulja !}
M_ - m = (me) = ^{Milan mali misli !}
N_ - n = (ne) = ^{Nada nikom neda !}
NJ - nj = (nje) = ^{Njegomir njushka njemu !}
O_ - o = (oe) = ^{Olgica ode odmah !}
P_ - p = (pe) = ^{Perica pishe pesme !}
R_ - r = (re) = ^{Rade reshava rebus !}
S_ - s = (se) = ^{Srbine sretna slava !}
T_ - t = (te) = ^{Tamara tolumbe tamani !}
CJ  - cj =(cje) = ^{Cjuran cjuti cjurko !}
U_ - u = (ue) = ^{Usnija uvek umorna !}
F_ - f = (fe) = ^{Filip "ficju" fura !}
H_ - h = (he) = ^{Hrvoje hrchak hrche !}
C_ - c = (ce) = ^{Ciganin ciganku ceni!}
CH - ch = (che) = ^{Chedu chaka chast !}
DZ - dz = (dze) = ^{Dzafer dzibru dzibra !}
SH - sh = (she) = ^{Shemsa shalvare sheta !}

Romski Alfabet ... bi mogao eventualno ovako da izgleda obzirom da ja romskim jezikom nevladam i apsolutno ga neznam samo Ca. 10% rumunski znam smatram da su ipak sve glasovne slovne promene zastupljene iz Romskom jezika svih dijalekata po uzoru na Vukovu Azbuku od 30 slova eventualno Romski bi mozda mogao imati 31 slovo zbog recimo udvojenog "Rr" i jos nekih eventual. glasovno karakteristicnih promena u Rom. jeziku koje ja nazalost nepoznajem  ... na ovu ideju sam slucajno dosao 2008 god. jer sam citao u internetu neki clanak o romskoj azbuci koju su pravili neki intelektualni romski danasnji savremenici iz makedonije i napravili su naime navodno zvanicno ROMSKI ALFABET sa svega 26 slova bazirajuci se uglavno na najverovatniji ARLISKI dijalekat zanemarujuci pri tom ostatak sveta u kojem zive Ca.60 mil Roma, ... u tu svrhu smatram da bi eventual. bio najmerodavniji Pakistanski alfabet za formiranje NEW Romskog-alfabeta  ... jer danasnje indisko-pakistanska oblast i pokrajina PUNJUB ( Pendzab) zastupaju naveci br. pripadnika prave romske nacionalnosti, ...  Ca.40.mil. u Pakistanu se naime veoma govori pravim romskim izvornim jezikom romi Bandzary, ... Banjary ... Rabary , ...


Obzirom da vecina Roma govori neku od varijanti romskog jezika. Analiza romskog jezika je pokazala da je on blisko povezan sa indo-evropskim jezicima koji se govore u severnoj Indiji i Pakistanu (Pendžab). Ova cinjenica je važna za utvrdjivanje geografskog porekla Roma, pogotovo zbog toga što pozajmljenice u romskom jeziku omogucavaju pracenje šeme njihovih seoba ka zapadu. Telesna fizionomija i ABO krvna grupa Roma su takodje karakteristicne odlike severnoindijskih kasta naroda i narodnosti.

Savremena lingvistika je utvrdila povezanost romskog jezika sa pendžapskim i potoharskim jezikom, koji se govore u severnoj Indiji i Pakistanu. Smatra se da romski jezik spada u grupu centralnoindijskih jezika, u koju izmedju ostalih spadaju i jezici hindu, urdu, itd. Medjutim, jedna studija nedavno objavljena u magazinu Priroda ukazuje da je romski jezik veoma povezan i sa sinhalskim jezikom, koji se govori na Šri Lanki CEJLON.

Neki Romi su razvili specificne kreolske ili mešane jezike, medju kojima se izdvajaju sledeci:

Kaló ili iberijski romski, koji koristi romske reci (leksikon) i gramatiku španskog jezika, tzv. kalé. Izvor je mnogih reci španskog slenga i žargona.

Lomavrenski romski ili jermenski romski.

Anglo-romski ili engleski romski.

Romsko-grcki ili grcki romski.

Cergarski romski ili norveški romski.

Romsko-srpski ili "gadzovanski" romski.

Tavringerski romski ili švedski romski.

Poslednjih godina se pojavio u svetu romski inelektualni poktet koji zagovara upotrebu "dvostrukog r" pri pisanju imena "RRomi", pošto u romskom jeziku "r" i "rr" predstavljaju dva consenzus  razlicita glasa.

Pokušaću da i ja dam svoj predlog romskom pismu, koji mi se čini, da će odgovarati svim govorima Roma, a znaci kojim ću obeležavati ove glasove biće univerzalni i poznati svim Romima širom sveta.
Romsko pismo izgledalo bi ovako:

Romsko pismo(abeceda)

romane srbikane

1. A, a = a (ava, ambrol, akhar, anav, akhor, amal, amuni, asala, asvi ...)
2. B, b = b (bar, bal, bali, bakro, bashno, bavlal, bilal, bashal, baro, ... )
3. C, c = c (curulya, cara, ciknida, civipe, cide, cidindo ...)
4. D, d = d (dad,day, dahiba, dar, devel, dive, diz, dosti, dema, dosh...)
5. E, e = e (ekvash, elefani, erat, erzi, esapi ...)
6. F f = f (filaskeri, forde, fordipe, fenyeri, frqi, fundamno, fudbal...)
7. G,g = g (gajo, galbeno, garavdo, gav, gendo, godi, giv, gono ... )
8. X,x = h ( xabe, xor, xanik, xaygara, xala, xarno xavaya, xer ... )
9. I, i = i (ij, ijutno, igaripe, iklovipe, ilustraciya, iripa, iv,isiba ...)
10.Y, y = j ( yangiya, yavin, yekh, yekhvar, yeri, yaro, yakh ,yalo...)
11. K, k = k (kakavi, kako, kalemi, kamlipe, kan, kauni, koq, kolin ...)
12. Kh,kh (Akava avazi nane ki gajikani chib. Akava si kovlo avazi.
( khani, kham, khand, khanjiri, khas, kher, khelipe, kherutne, khonik, khoro ... )
13. L, l = l ( laqipe, ladavdo, laj, lajavipe,lafi, lafyori, laloro, lil, ...)
14. Ly,ly (L.) = lj Akava avazi, shay te vakerel pe so na sine ki romani chib.
( lyil, lyen, lyim, lyimalo, lyendo, lyilyardo, ...)
15. M,m = m (macho, mahala, makhi, mami, marikli, masek, mashkaripe )
16. N, n = n (naboripe, nasvalipe, nay, nakh, nakhlipe, nango, numa, ...)
17. Ny,ny(N.) = nj Thay akava avazi nasine ki romani chib
( nyayilo, hernya, lenya, menya, romnya, grasnya, buznya.)
18. O, o = o ( Ofto, oklagiya, mofto, odola, ofisi ...)
19. P, p = p (pani, palal, phudela, phuv, palonilay, palunipe, patum, ...)
20. Ph, ph (Ki gajikani chib nane = phral, phen, phal, phir, pharo...
( phabay, phagipe, phiribe phral, phen, phak, phus, phuv ...)
21. R,r = r (rakhli, randela, rez, riqini, rigalo, rat, rig, rosh, rota ranik.)
22. Q,q = č,ć ( qin, qesma, qay, qekat, qaqe. qin, qang, qerenya, qingar, qiriklo ...)
23. Ch,ch = (Ki gajikani chib nane akava avazi .
( cham, chin, char, chavo, chay, chivdipe, char, churik...)
24. S, s = s ( saybiya, sati, salqin, sap, sasuy, sastro, suno, savato,...)
25. Sh,sh = š ( shoshoy, shabdayi, shaxa, shero, shil, shuzho, shuk...)
26. T, t = t ( taysa, takati, tasavdipe, taslyilo, taslyariba, tato, tatipe,)
27. Th,th (Sar anglune avazya – kh, ph, ch thay o th, avena kotar indiya.) = ( thav, tharela, thud, than, tharo, thagar, thulipe, thaxara ...)

28. U, u = u ( udar, uryala, ulavipe, umlal, umal, umalin, umlavdipe...)
29. V, v = v ( vakeriba, vakti, vas, vesh, vorda, vakerdo, ...)
30. J, j = dž ( jade, jayba, jamiya, jani, jandipe, jangavdipe,jivdipe ...)
31. Z, Z z = z ( zarzavati, ziyani, zoripe, zori, zumi, ...)
32. Zh,zh = ž ( zhamba, zhelka,) avazi o – Z- thay o ZH, ko sanskriti nasine.

vokali konsonanti sonanti
murshane : i,e,a,o i b,g,d,z,zh,j v, y, r,l,ly,m,n,ny
juvlyane : p, ph, k, kh, t, th, q(č), ch, s, sh, f, x, c,


Q,q = č, ć ... ( qin, qesma, qay, qekat, qaqe. qin, qang, qerenya, qingar, qiriklo ...) ... tu je najveći problem JER ne odgovara "modernim današnjim standardima" tkzv. PALATALIZACIJE za Europska podneblja. Ali rešenje je jednostavno kada bi se ta dva slovna fonetska znaka udvojila t.j. samo jedan Q,q = "ć / u "Cy" posto "Ch/č" već postoji ... Qesma = Chesma, ili, .. Qiriklo = Cyiriklo, ... ili da se "Č" i "Ć (kao u srpskoj ABECEDI) apostrofiraju a izbaci (sadasnje) udvojeno "Ch" posto "Cy" udvojeno izgleda ne adekvatno zbog nemogucnosti udvajanja "Cj" zato sto je "j" u nasem romskom jeziku = "dz" ... "j" = "dz" i bilo bi OK za sveukupno Europsko područije, ... TO ZBUNJUJUCE KONFUZNO "Q" UZETO JE za "Ć" NESMOTRENO IZ ARANAUTSKOG t.j. ALBANSKOG JEZIKA ... i nisam baš siguran ali označava samo jednu jedinu reč i to vulgarno pogrdnog izraza ... Qifsha, (ćifša) ... i jos jednu SHQIPËRIA (Šćiperia) t.j. Šiptarija ili Albanija, ...
10. Juli 2013 u 14:11 · Uređeno · Like · 1
Q,q ... taj typično Germanskog karaktera slovni znak (koji se čita kao "KU") ne bi trebao da bude zastupljen u našm jeziku jer ne postoje odgovarajuće reči u jezičnoj tkzv. ROMANSKOJ podgrupi govorne standardizacije, ... kojoj mi iako smo ROMI ne pripadamo i ne uvrštavamo se u istu, nego (naprotiv) pripadamo ARIANSKOJ (INDO-Aryan = IRAN = severne pokrajine Rajaphut, Kashmir, grad Jammu ili Pushkar) govornoj grupi koja govori romskim jezikom, a koji pripada indijskoj grupi, indoevropske porodice jezika, ... (Queen (typično za germanske jezike btw. engleski ili Quele ili Quinta ili Quarta, ... )

Što se tiče glasova romskog sistema, vremenom, seobama iz mesta u mesto, se izmenio, zahvaljujući uticajima jezika društvenih sredina. Međutim, ostali narodi su iza sebe ostavili istoriske i jezičke izvore iz kojih se može rekonstruisati stari jezik. Poznato je u istoriji, od kada je romski jezik probudio interesovanje kod naučnih radnika i to kod Neroma. Veoma je teško nešto istraživati, ako se to istraživanje ne vrši korenito, to jest da to istraživanje vrši čovek koji je od samog detinjstva govorio tim jezikom i poznaje njegovu prirodu, ali pre svega taj istraživač treba poznavati iistoriju srodnih jezika iz kojeg potiče dati jezik.
Ako danas analiziramo glasovni sistem romskog jezika, doći ćemo do jedne istine, koja proistiće iz stvarnog činjeničnog stanja, a to je neizbežno priznati da su Romi na Balkan došli iz dva pravca. Romi koji su došli sa severa, odnosno preko Karpata, vlaške nizije i prošli i boravili u zemljama slovenskih naroda imaju drugi glasovni sistem, preuzet iz jezika društvenih sredina, dok Romi koji su došli sa Juga, to jest sa Turske i Grčke imaju poseban glasovni sistem koji je veoma čistiji i nije pretrpeo glasovne promene. Kada ovo kažem, mislim da se u govorima ovih Roma, uticaj jotovanja nema, niti palatalizacije.
Pokušaću na osnovu svog sopstvenog istraživanja, do koga sam došao vodeći razgovor sa različitim grupama Roma, čitajući u poslednje vreme različite romske listove i knjige , časopise i druge naučne radove, a oslanjajući se prvenstveno na poznavanju istorije slovenskih jezika dam pregled glasova u romskom jeziku.
U svakom jeziku priroda glasova se razlikuje jer se formiraju na različiti način. Zbog prostora u ovoj knjizi ne bih govorio opširno o načinu formiranja glasova, jer sam o tome pisao fonetiku, gde sam opširnije pisao o svakom glasu i glasovnim promenama, ali sve se to nalazi u rukopisu, jer ne mogu naći izdavača i finansijera.
U romskom jeziku postoje sledeci vokali: A, E, I, O, U. ( jedna grupa Roma koji su živeli ili žive na Kosmetu, upotrebljavaju i vokal –Y-, ali je to mala grupa Roma.) Ovaj glas se izgovara zatvoreno, gde vazdušna struja prolazi kroz tesnac grla, a usne se skupljaju , kao kad se želi zviždati, a izmedju zuba ima malo prostora kroz koji prolazi vazduh. Svi gore pomenuti vokali se formiraju kao i u srpskom jeziku.
Interesantna je pojava glasa –R- koga neki Romi obeležavaju :-Rr-, jer kada se ovaj glas izgovara, jezik treperi, kao kada se izgovaraju reči u srpskom jeziku: (srp, Srbin, trn), ovaj glas u srpskom jeziku ima funkciju vokala, medjutim, Romi bi želeli da imaju duplo –Rr, koga ne mogu razlikovati ni sami i odredjivati mu pravo mesto. Ako se reči, sa vokalnim -R- napišu jednim znakom, reč ne gubi svoje značenje.
U romskom jeziku postoje oko desetak reči, u tkzv. gurbetskim (iseljeničkim /izbegličkim) govorima, koga su primili iz slovenskih jezika ili pretezno iz turskog, ali u večini govora romskog jezika taj poluvokal je prepustio mesto punom vokalu, tako da se ne oseća nikakva promena u rečima. Napriper u rečima : G´ND= GEND;
Š´L = ŠIL, BRŠ´ND = BRŠIN, C´RA = CARA, H´V = HEV, PAT´RN = PATRN
Rade Uhlik, kada je reč o poluvokalu, rekao, da postoji u gurbetskom dijalektu jedan mukli vokal, kojeg je obeležavao znakom debelog –jera- i pojavljuje se u sledećim rečima: F´NDO = FUNDO (fundamne), R´VI = ROVLI, Š´NG = ŠING, C´RA = CERA, D´LI = DILI
Ovaj poluglas sigurno potiče iz indiskog jezičkog nasledja, a možda su i jezici društvenih sredina imali svog udela. Ponekad se ovaj poluglas kod pojedinaca oseća na kraju reči, kao npr. IV*, PHRAL* GAV*, PHIR*, ali uglavnom niko ih dosada nije napisao. Poluglas se ponekada pojavljuje, kao i u ostalim jezicima, u pozajmicama: ALT*N, JAR*M ...

KONSONANTI-
a) Eksplozivni konsonanti u romskom jeziku su : B,P,Ph,D,T,Th,G,K.

Ako izgovaramo individualno ove glasove, videćemo da kod svih dolazi do zatvaranja vazdušne struje u govornim organima, koja treba da izlazi iz usta. Ako izgovaramo glasove :- B,P,i Ph, vazdušna struja iz usta ne može izaći jer usne zatvaraju prolaz. Kada izgovaramo D, T, H, vazdušnu struju zatvara jezik, a kada izgovaramo –G- K, vazdušnu struju zatvara središnji deo jezika. Svi ovi glasovi su eksplozivni.
b) Frikativni- Z, S, Z, S, F, H.
Kada izgovaramo ove glasove, govorna orudja se sastavljaju, ali izmedju njih ima malo praznine, kroz koju može da prodje vazdušna struja. Prolazeći (vazdušna struja), kroz ovaj tesnac, čuje se grebanje o zidove i čuje se jedan pisak, zviždanje.
Kada izgovaramo –Z-, i –S- vazdušna struja prolazi kroz tesnac koji stvaraju gornji i donji zubi. Glas – F- se stvara kada vazdušna struja prolazi kroz donje zube i preko donje usne. Dok glas –H- se stvara kada vazdušna struja prolazi kroz tesnac koji se stvara u zadnjem delu grla, odnosno zadnjem delu jezika. Medjutim, u pojedinim govorima romskog jezika, koga Romi upotrebljavaju, formira se duboko u grlu, kao u arapskom jeziku muklo, grebavo –H-. Ako izostavimo ovaj glas, koji je zaostavština persiskog glasa –H- u rečima, reč ne gubi svoje značenje. Ovaj glas forsiraju i traže da ostane u upotrebi Romi koji mnogo nisu upučeniji u lingvistici, već samouci, a teže da ovaj glas ostane karakteristika gurbetskog govora.Mogu slobodno reči da se ovaj glas po prirodi formiranja razlikuje od formiranja glas –H- u srpskom jeziku.
c) Afrikativni konsonanti (složeni), oni su složenijeg i zatvorenijeg tipa, odnosno složeniji su od eksplozivnih i frikativnih glasova : u prvom delu izgovora nastaje pregrada, pa kada se ona ukloni, nastaje izgovor sa strujanjem (šum ili pisak).
U afrikate se mogu ubrajati naši specifični glasovi koji se izgovaraju posebnom artikulacijom, a to su : -Ph, Th, Ch, Kh.
Glas –C- se formira kao i u srpskom jeziku od glasova, odnosno od elemenata glasova –T+S
Glas –Q-(qelik), je tvrd i on se u romskom jeziku izgovara razlicitije od glasa –Č- u srpskom jeziku .
Glas –J-, je takođe tvrd i različit u izgovoru od srpskog –Dž-. Formira se od glasova d+z=dz.
Meki parnjaci ovih glasova se u pojedinim govorima romskog jezika upotrebljavaju, ali su novijeg datuma, a formirali su se pod uticajem drugih glasova jezika društvenih sredina, zato kod Roma, dolazi do velike poteškoće u njihovom razlikovanju.Zaključak je da meki suglasnici u romskom jeziku nisu postojali i ne treba postojati, jer je to vestačka tvorevina, koja dolazi zbog glasa –j- u dodiru sa glasovima –T, i –D_, a takodje i kada se prednjonepčani- K i G , nalaze ispred glasova :-E- i I. Pomenute glasove u potpunosti mogu zameniti glasovi –K-, npr. –KER, - , a ne ĆER (radi)., KIRI, a ne ĆIRI (mrav), u nekim govorima glas –K- ispada i umesto njega dolazi glas –C-, što po mojoj prepostavci je stariji oblik od glasa –K-.
Takav je slučaj i sa glasom –Đ-(DJ), jer se umesto njega u više govorna područja upotrebljava glas –G-, kao npr. GELO (DJELO), GIV (DJIV), GILI (DJILI), Isti je slučaj kao i kod glasa –K-. Umesto glasa :-G- upotrebljava glas – Z-: ZIJI, ZIV...
Kada bi se standardizovao romski jezik ja bih izbacio meke suglasnike, koji stvaraju velike poteškoće učenicima u školama, a i odraslima, jer romski jezik upotrebljava samo tvrdrde suglasnike.
U ovoj grupi konsonanata spadaju i karakteristični glasovi, koji se upotrebljavaju samo u romskom jeziku sa izuzetcima . To su sledeći glasovi: -Ch, Kh, Ph, Th,. Verovatno ovi glasovi su ostali iz starog romskog jezika. Ako uporedimo glasove u sanskritu, onda bi došli do saznanja da su u sanskritu postojali sledeći glasovi: _K,G,C,D,T,P,B, imali mek glas aspirat –H-, npr. Ch,Gh,Th,Dh,Ph,Bh...
Neki naučnici glasove :-Ch,Th,Ph,Th, ubrajaju u grupu dvoglasa (diftonga). Smatram da ovi glasovi nisu diftonzi, već aspirativni konsonanti (jednoglasni), a što se pišu sa dvoznakom to je pitanje transkripcije.

SONANTI –

Sonanti ili glasnici se izgovaraju sa preprekom kao i suglasnici.Ali, svi se oni izgovaraju sa zvučnom strujom koja dolazi sa glasnih žica i traje duže. Njihova punozvućnost i njihova trajnost približuje ih vokalima, ali oni imaju suglasnicki šum i lokalizovani su- što ih približuje suglasnicima.
Glas:-L- u našem jeziku se razlikuje od glasa u srpskom jeziku jer je stvaranje ovog glasa različito. Ono je po postanku starije i tvrdog je porekla, medjutim u blizini sa glasom –J-, dolazi do njegove umekšanosti i izgovara se izmedju tvrdog i mekog glasa, što je vremenom dovelo i do stvaranja njegovog parnjaka glasa –Lj-.
Romski jezik poznaje sledeće sonante: V,J,R,L,Ly,M,N,Nj.
Za razliku od srpskog jezika, glasovi: Ph<Kh,Th,i Ch, nemaju svoje parnjake kao i glasovi :H, C, F, koji takodje nemaju parnjake u srpskom jeziku. Naši karakteristični glasovi: Kh. Ch, Ph, Th, su bezzvučni, dok situacija ostalih glasova u romskom jeziku je ista kao u srpskom jeziku.
Konsonanti po mestu stvaranja u romskom jeziku je ista kao i u srpskom jeziku, medjutim postoji mali broj glasova koji se razlikuju.
Glas:-Ph- se stvara kada zatvaramo usne pa vazdušna struja ne može proći jer se duboko u grlu skuplja vazdušna struja, kao kad se stvara glas –H-, a onda vazdušna struja prolazi meko izmedju usana, ali se oseća duboko u zadnjem delu grla jedan mali tesnac. Prilikom izgovora ovog glasa, glas –H- se ne čuje, već se oseča.
Na isti način se stvaraju i glasovi Ch,Th, i Kh, sa razlikom što je jasno gde se stvara –T- odnosno glasovi K, i C.
Palatalni alveolarni i nosni suglasnici se stvaraju na isti način kao i u srpskom jeziku., te radi toga smatram da nije potrebno pisati oonim stravrima o kojima se zna.Ranije sam govorio o tvrdim slivenim suglasnicima –C- i Dž, medjutim naknadno ću o njima posebno pisati. Takodje glasovi: Lj, i Nj, prestavljaju poseban problem u romskom jeziku, jer u prošlosti nisu postojali, ali je vreme učinilo svoje da se bez njih u romskom jeziku ne može, jer jezik postaje bezzvučan, jer ako se izgovaraju oba glasa, to jest –l+j, ili N+J, a to dolazi narocito u gradjenju množine kod imenica.
Smatram da je potrebno, malo opširnije govoriti o karakterističnim glasovima u romskom jeziku, jer je to zaostavština sanskrita. Glas:-Ph, se stvara na drugačiji način od glasa –P-. Pri izgovoru glasa –P- usne su zatvorene tvrdo, dok pri izgovoru glasa –Ph- usne su meko zatvorene. Ovu razliku možemo uočiti ako izgovaramo nekoliko reči sa glasom –P i Ph. npr.
P: pani, pana, palal, paračuvi, papo, periba pani, patum pošom ...
Ph : Phir, phral, phen, phal phuv, pharjar, phov ...
Glas – Th-
Ovaj glas se pojavljuje i u drugim jezicima, ali njegovo stvaranje je drugačije. U engleskom jeziku ovaj glas je mekši, u njegovom stvaranju jezik se nalazi medju zubima, bolje rečeno prednji deo jezika prelazi sekutiće, odnosno dodiruje gornje zube, a vazdušna struja prolazi kroz njih.
Naš glas, odnosno glas –Th- kada se izgovara u romskom jeziku, jezik ostaje u ustima, prednji deo jezika stvara pritisak u prednjim delovima zuba i zatvara vazdušnu struju i kada se jezik povlaći, onda nastaje eksplozija i stvara se glas –Th-
Takodje, kao i u ostalim karakterističnim glasovima nastaju iste promene pri stvaranju glasa –H-. Naš glas, takodje se razlikuje od sličnog glasa u albanskom jeziku.
Kako bi se osetila razlika izmedju glasa –T- i –Th-, daću nekoliko primera:
Glas: -T- ; tikno, tato, tava, telal, mato, teluno....
Glas:-Th-; thuv, thud, thav, than, thagar....
Sto se tiče glasa –L- u romskom jeziku oseća se neka mala razlika u izgovoru, jer ponekada, ovaj glas može biti mek, a nekad tvrd. Kada glas –L- dolazi umesto glasa –Lj-, onda je mek; tada jezik ne izlazi iz usta, odnosno zuba, dok kada se izgovara glas –Lj- napušta zube kao npr. “ljolo, luludi, paljal, phral, ikljilo, melalo, makhlo...
Mora se pomenuti, da je verovatno glas –L- u staroromskom jeziku postojao i da se ono jedino i upotrebio, jer u romskom jeziku postoje govori, koji jedino upotrebljavaju glas-L-, i da umesto glasa –Lj- upotrebljavaju glas –J- , kao npr: muji, buji ...(muli=mulji) ; buli=bulji). Iz ovoga proistiće, da je glas –J- ispred glasa –L-, kao u slovenskim jezicima dao glas –Lj-, dok u nekim romskim govorima, kao što je Šaip Jusuf u svojoj ortografiji ostavio da se ova dva glasa čitaju pojedinačno.
Kada je rec o glasu –R-, srednji i zadnji deo jezika se širi i obuhvata sa strane zube, a prednji deo jezika se sužava i otvrdne, biva izbaćen zbog vazdušne struje do zuba tako što momentalno zatvara izlazak struje, zatim se ponovo vraća na predhodno mesto. Pri stvaranju našeg glasa –R- naš jezik vibrira, odnosno treperi kao u francuskom jeziku ili kod Albanaca, koga obeležavaju sa dva –Rr-. Dok postoje reči gde glas –R- ne treperi, kao u rečima: rat, dur, , dok u rečima: akhorr, rratvalo, tikororro, rrikono, marro, rroj, varro, mirro, jezik treperi. Ovaj glas u ovim rečima ima funkciju vokala. Smatram, da romskom jeziku nije potrebna ortografija koja bi opterečivala pravilnu upotrebu ovog glasa u rečima, jer reč, time ne gubi svoje značenje.
Sto se tiče glasa- J-, formira se slično kao i u srpskom jeziku, medjutim, u nekim govorima se ne upotrebljava posle glasa-I-, kao npr. dairi, kaiši, ali u nekim govorima se upotrebljava ispred njega glas –H- npr. dahiri.
Smatram, da je bolje pisati glas –J-, posle glasa –I-, jer time reči dobijaju u zvučnosti, kao npr. bijav (biav); odija (odia), ; takodje, glas –J- treba pisati u množini reči koje se završavaju glasom –J-, npr. rojja, dajja, mujja najja nilajja, jer se nastavak –ja- koristi u gradjenju množine, ali može doći i do sažimanja, to je pitanje dogovora, jer ako se ne piše nigde dupli glasovi, nije potrebno da se i ovo pravilo uvede, jer reč ne gubi svoje značenje.
Glas – Nj-, u nekim govorima se ne upotrebljava, a u poslednje vreme u Makedoniji su stvorili pismo bez glasa –nj-, tako da se posle glasa –N-, glas –J- čita kao poseban glas, a takogje i posle glasa –L-. npr. menja, lenja, gurumnja, grasnja, hernja ... Potrebno je dobro rasmisliti, da li se ovi pomenuti glasovi trebaju čitati kao posebni ili da se čitaju kao sliveni glasovi. Glas –Lj- deli sudbinu glasa –Nj-, ali naš glas –Lj- po formiranju i izgovoru, kao i glas –Nj- , nije sličan glasovima u srpskom jeziku. Naši glasovi se stvaraju kada se jezik malo savije, ne dodirujemo gornje nepce vrhom jezika već gornjim delom jezika.
Ovi glasovi verovatno nisu postojali ni u sanskritu, a u našem jeziku su se stvorili pod uticajem drugih jezika i verovatno se stvarao kada se glas –J- nalazio iza glasa –L-, odnosno, glasa,---N-, i to najvise u stvaranju imenica. Postoje reči kada iza glasa dolazi glas –J-, kao što je bulji, -buli-buji,mulji-muli-muji;leljen-lelen-lijen; ovde umesto –J-, dosao je glas –I- a drugo –Lj- dalo je –J-; mlji-mli-miji-miri; valjani-vajani.
Glasovi –S- i Z- jedna grupa Roma u svom govoru ove glasove stavlja na kraju reči, npr. pijas, hajas, lijas, (to su nastavci, kao što su –ja- u drugoj grupi Roma)
Glas-Z- kod jedne grupe Roma se upotrebljava umesto glasa –G- npr. giv, ziv; gili- giji; ziji.
Glas- C- ne postoji u sanskritu i verovatno je pozajmljen iz drugih jezika, a stvara se na isti način kao što se stvara i u srpskom jeziku. Ovaj glas je u nekim govorima prešao u druge glasove, kao npr. cijani- tihani; cikno-tikno; medjutim, negde je –C- preslo u –K- npr. ciral>kiral>ciral; ciri>kiri>ciri; machi>makhi>machi; a negde je zauzeo mesto glasa –T- npr. buci>buti. Ovo se može obijasniti i time što se glas –Č- sastoji od T+Š.
Sliveni glasovi : Č, Ć, Đ,Dž- , pomenuti afrikati se razlikuju od svih afrikata drugih jezika. Veoma je teško govoriti o ovim glasovima, sem što se u Roma vrlo teško mogu razlikovati tvrdi i meki glasovi.Večina Roma upotrebljavaju samo tvrde glasove. U sanskritu je postojao palatalno neaspiralni glas –Ča.
Isti je slučaj i sa glasovima Đ,Dž, , medjutim ove glasove Romi u Makedoniji veoma meko izgovaraju, na ugledu mekih suglasnika u makedonskom jeziku. Smatram da su ovi glasovi u romskom jeziku postali od starih glasova: -T,i D-
Postojanje ovih glasova i njihov razvoj u istoriji jezika nam je poznat, a poznato je i što su dali u slovenskim jezicima. U slovenskim jezicima-T- je dalo tvrdi glas –Č-. Smatram da je isti slučaj i u romskom jeziku, jer reč, BUTI u nekim govorima romskog jezika daje rec –BUČI- (tvrdi suglasnik-). Treba napomenuti da u našem jeziku, odnosno u srpskom jeziku, ranije je bilo –naidem-, doidem-dojdem (elementi glasova –E-i I- se nalaze u glasu –Dž-. Tako je bilo dok nije došlo do odvajanja vokala, a zatim, kada je došlo izmedju –O- i –Dž-, kada su se priblizili –D- i –J- dobijeno je –Đ-. Bolje rečeno, meki afrikati –Ć-, Đ- vremenom su presli u – Č- i Dž-. Treba spomenuti da meki sliveni suglasnici, naročito meko-Ć- je učinio da se srpski jezik odvoji u posebni jezik od slovenske grupe.
Smatram da u romskom jeziku treba postojati samo tvrdi sliveni suglasnici, jer se oni po prirodi glasova a i po formiranju veoma bitno razlikuju od ostalih sličnih glasova.
U pojedinim govorima mesto mekih slivenih glasova upotrebljavaju glasovi –G- i –K-npr. čerav>kerav; čirmo>kirmo; čirvo>kirvo; pečol>pekol; čiral>kiral...Medjutim u nekim rečima mesto mekog slivenog glasa –Ć- treba upotrebiti tvrdo –Č- npr. u rečima –Čor-, ne moze umesto –Č- upotrebiti –K-, jer se u reči gubi značenje, umesto (čor=lopov), ako ga napišemo KOR, reč nema nikakvo značenje.
Slična je situacija i sa glasovima: Đ i Dž-, npr. đili>gili; đendo>gendo; đelo>gelo; điv>giv...
Pojedini Romi, veoma teško izgovaraju karakteristične aspirate u romskom jeziku. Npr. glas- Ch-, u nekim govorima upetrebljavaju glas –S- (kao u makedonskom jeziku svono). Ovaj se glas nalazi u sanskritu, a formira se kada se vazdušna struja zatvara prednjim usnama, srednji deo jezika diže se prema nepcu, dok prednji deo jezika dodiruje prednje zube. Oseća se jedna presija i kada se vazdušna struja probija, čuje se suštanje i duboko grleno –H-
Ovaj glas se upotrebljava u sledećim rečima :churik, chiv, chavo chaj, cham, chib...Medjutim, ponekad, odnosno u nekim govorima, umesto ovog glasa upotrebljava se – Kh-. npr. chin, >khin; cher>kher; chelav>khelav; jacha>jakha; - Verovatno pod uticajem drugih jezika došlo je do ovakve promene. Verujem da je u romskom jeziku pre glasa – Ch- postojao u rečima glas:-Kh-
Da se ne misli, da glas-Ch- nije postojao u romskom jeziku; on je postojao, ali umesto glasova –Č-i K- smatram da bi dobro bilo upotreba –Kh- umesto –Ch-...
Glasovi –G- i –Kh u romskom jeziku se razlikuju i ne mogu se medjusobno mešati niti u govoru niti u pisanju.
Glas –K- se nalazi u sanskritu, bio je guturalno neaspiriran, muški konsonant. Glas –K- se stvara kada zadnji deo jezika medju zadnjim nepcima zatvara vazdušna struja, a onda kada se izgovara glas –K- ali prilikom ispuštanja vazdušna struja prolazi, npr. kanavi, krlo, kalo, ker, rikono, kan, kakavi, sikavno...
Glas:-Kh- stvara se na isti način kao i glas –K-, ali prilikom ispuštanja vazdušne struje ona prolazi, brzo a usne su poluotvorene, npr. khoro, khoraj, kher, khani, khel, jakh, nakh, makh, khil...
Ove reči da se ne pišu glasom –Kh- imale bi drugo značenje, kada bi se upotrebio samo glas –K- npr. KHORO>testija; ,dok reč KORO=slep; KHER=kuća; KER==radi NAKH=nos; NAKH=prolazi
Glas –G- je vrlo karakterističan u romskom jeziku. Zbog upotrebe ovog glasa, može se govoriti i o dijalektima. Jer ovaj glas ispred glasova –E-I- prelazi u druge glasove ,odnosno u Č-i Đ. npr. kergum, kergan, phirgen, margen, gilavgen, margen, a nekada umesto –G- dolazi –D- npr. phirden, marden, gilavden...
Glas –H- ovaj glas se stvara duboko u grlu, kada jezik zatvara vazdušnu struju, ali ostavlja jedan tesnac u zadnjem delu nepca. Ovaj glas nije sličan srpskom glasu-H-. Glas –H- u romskom jeziku je mekši i kada se izgovara, kroz usta prolazi veća vazdušna struja. Ovaj glas je u sanskritu postojao i spada u muške neaspiralne glasove.Moramo spomenuti da ovaj glas, odnosno elementi ovog glasa stvaraju naše karakteristične glasove koje ne postoje u drugim jezicima. (Kh,Ph,Ch,Th) U romskom jeziku ovaj glas zauzima značajan položaj, odnosno mesto i može se reči da je nekada tvrd a nekada mek, npr. ha, hari, hanik, har, harni, herni, halano...
U romskom jeziku vrlo je teško govoriti jer nemamo na osnovu čega pisati i na šta se oslanjati. Nećete mi zameriti ako sam pogrešno obijasnio neke glasove u romskom jeziku, ali smatram da će ovaj materijal poslužiti budućim generacijama za dalji rad.
Za svoj rad od literature sam upotrebio Fonetiku srpskog jezika- Aleksandra Belića, Dijalektologiju, Asima Peca, Istoriju starolovenskog jezika, dr. Ugrinove i autore Roma koji su nešto pisali o romskom jeziku.

Do danas su se mnogi Romi i neromi bavili istraživanjem romskog jezika i pisma. Međutim, smatram, da posebno mesto zauzima čovek koji želi da nam pomogne i da nas poveže sa našom maticom. To je gospodin JANARDHAN PATHANIA (INDIJA) koji nam je poslao svoj predlog normiranog romskog jezika i pisma. Smatram da ćemo biti svi saglasni da uz male izmene usvajamo njegov predlog ortografije. Za prihvatanje standardnog jezika Roma, smatram da je još rano govoriti, jer nam kao primer mogu poslužiti i drugi jezici drugih naroda, koji su se dugo služili sa više književnih jezika ( Slovenci, Albanci), do konačne jedinstvene standardizacije.