Seobe Roma kretanja i migracija:

Te dživesa ando veš jav lačho Ruvenca, te dživesa ando gav jav lačho Gadženca kaj dživesa jav lačho Romenca, So keresa na keresa, e Gadžes tutar na keresa! Arakh te Dija te Dade, se kotar to Čhavo voljan isto te djakere. Gndin šukar pa phen odova lafi, so mange te vakere! Gndin tajsaske, ma bister so hina erati! Ma dikh e manuše sar dićhol, šun so vakerol.
DA ŽIVIŠ U ŠUMI BUDI DOBAR SA VUKOVIMA, DA ŽIVIŠ U SELU BUDI DOBAR SA SELJACIMA, ALI GDE GOD DA ŽIVIŠ BUDI DOBAR SA CIGANIMA. ŠTA GOD RADIO ILI NE RADIO, GADŽOVANA OD SEBE NE PRAVI, ČUVAJ MAJKU I OCA DA TE SIN SUTRA ISTO ČUVA, PRVO MISLI ONDA KAŽI TU REČENICU ŠTO SI NAUMIO, MISLI NA SUTRA ALI NE ZABORAVI ŠTA JE BILO SINOĆ, NE GLEDAJ ČOVEKA KAKO IZGLEDA NEGO SLUŠAJ ŠTA PRIČA

Ja imam drugare Poznate po tome! Sto preziru Cigane! Al ´ postuju Rome!

Doslo je do promene! U zivotu mome! Nekad bejah Ciganin! A sada sam Rom!

Doslo je do promene! U zivotu mom! Ja sam Srbin-Ciganin! Milenijum godina Crnogorac “me sem ipak” Rom!



U većem delu Evrope Romi su poznati kao "Cigani" (francuski: Tsigane ("Cigan"); albanski: Cigan ("Cigan"), Maxhup ("Madžup"), Gabel ("Gabel"); makedonski: Цигани; bugarski: Цигани ("Цигани"); češki: Cikáni ("Cikani"); holandski i nemački: Zigeuner ("Cigojner"); danski: Sigøjner ("Sigejner"); litvanski: Čigonai ("Čigonai"); ruski: Цыгане ("Цигање"); mađarski: Cigány ("Ciganj"); grčki: Τσιγγάνοι ("Ciganoi"); italijanski: Zingari ("Cingari"); rumunski: ţigani ("Cigani"); srpski: Цигани; poljski: Cyganie ("Ciganie"); portugalski: Cigano ("Cigano"); španski: Gitano ("Hitano") i turski: Çingene ("Čingene")  na CIGANSKOM JEZIKU:  sama reč "čingar" (bukvalno) znači KAVGA u smislu "CIGANIN" KAVGADŽIJA /SVAĐALICA i sl. ).. U Iranu ih zovu کولی ("Kauli"), u Indiji Lambani ("Lambani"), Lambadi ("Lambadi"), ili Rabari ("Rabari").


Fizički su tamnoputi i nižeg rasta, crne kose. Studije o genetskom poreklu bugarskih, baltičkih i vlaških Roma ukazuju da oko 50% proučenih Y hromosoma i mitohondrijske DNK (sastavne elijske gradje) pripadaju muškoj tkzv. haplo grupi H (ha) i ženskoj haplo grupi M (em), haplo grupama koje su široko rasprostranjene širom Južne i središnje Azije. Muška haplo grupa R1a1 je takođe u izvesnoj meri "dominantno" zastupljena među Romima, ima je prema (nepotpunim ispitivanjima oko 50% u muškim Y hromozomima u sjevernoj Indiji i Pakistanu dok je ženska linija uglavnom zastupljena (prenosnom) MITOHONDRIJALNOM hromozomskim naslednim osobinama koje prenose na potomstvo samo žene dok muska populacija tu sposobnost ne poseduje mada rodjem imaju takve DNK (Gene) od svoje majke ali nisu u stanju da prenose dalje na svoje potomstvo što je iskljucivo samo ženska "privilegija" u evoluciji čovečanstva.

Poreklo ciganskog imena tražilo se i kod indijskog plemena Čangar, gdje bi možda mogla biti i njihova (izvorna) prapostojbina. Romi sebe na svom jeziku nazivaju Romima, dok ih pripadnici drugih naroda vrlo često, iz poruge, nazivaju Ciganima. Sami Romi nikada nisu koristili taj naziv za svoj narod. Ne postoji nikakva veza između imena Roma i Rumunije (Romania), no, međutim, Rumunjska je treći svjetski rekorder po broju Roma, nakon Indije (5,794,000) i Turske (3,000,000-5,000,000[2]). U Rumunjskoj ima otprilike 700,000 – 2,500,000 Roma.

Podjela:Rome su tradicionalno dijelili po teritorijalnim, kulturološkim i dijalektološkim razlikama na 3 glavne grupe:
   "Kaldareši" (bakračari) KALDARAŠI je ispravno (kalderasi je pogresno "kaldera" je geološki oblik koga stvara vulkan kada se uruši sam u sebe, MEDJUTIM rumunskog porekla rec KALDARE je: KANTA, BAKRAC, LIMENA VELIKA POSUDA, PRIMER KORITO i slicno da kel KALDARAŠI JE ISPRAVNO  koji su došli sa Balkana u Središnju Europu, a zatim se selili i do Sjeverne Amerike). Predstavljaju najbrojniju romsku populaciju.
   Manuši (poznati i kao Sinti), uglavnom naseljavaju Alzas i okolne regije Francuske i Njemačke. Poznati su kao putujući zabavljači i cirkusanti;
   Gitani


Saremena lingvistika je utvrdila povezanost romskog jezika sa pendžapskim i potoharskim jezikom, koji se govore u sjevernoj Indiji i Pakistanu. Lingurari su jedina skupina vlaških Roma koja ne poznaje romski jezik, a govore samo vlaški jezik.

Neki Romi su razvili specifične kreolske i/ili mješane jezike, među kojima se izdvajaju sljedeći:

  rodi ili norveški romski.
  Kaló ili iberijski romski, koji koristi romske riječi (leksikon) i gramatiku španjolskog jezika, tzv. kalé. Izvor je mnogih riječi španjolskog slenga i žargona.
   Lomavrenski romski ili jemenski romski.
   Angloromski ili engleski romski.
   Romskogrčki ili grčki romski.
  Romskosrpski ili srpski romski.
   Tavringerski romski ili švedski romski.

Posednjih godina se pojavio pokret koji zagovara upotrebu "dvostrukog r" pri pisanju imena "Rromi", pošto u romskom jeziku "r" i "rr" predstavljaju dva različita glasa. Romi su sa područja bivše Jugoslavije govorili romskim, srpskim, vlaškim i turskim jezikom, a bili su pravoslavci ili muslimani. Bili su stalno nastanjeni, ali bilo je i lutajućih Roma. Po zanimanju bili su svirači, trgovci stokom tkzv. Dzamazy, kovači, (Khainy (Kaini) Thamary)  zemljoradnici (Gopy = GOPA je na INDIJSKOM KRAVA u smislu stočari) , itd.



1. Istočna srednja grupa, kreće iz Indije, prema Iranu, Iraku i Egiptu preko Afganistana odlazi na područje Tukmenistana sve do Kaspijskog jezera. Nakon upada  Mahmuda Gaznija u severnu Indiju (1001-1026. god.) pridružili su se toj izbegličkoj grupi i mnogi preostali Romi iz Indije. (Rajastan &. Penjub) No, ponovo se razilaze. Manji deo krenuo je preko Azerbejdžana kroz Gruziju (danasnja Gorgia) i dalje na sever prema Kavkazu, a drugi preostali veći dio, prema Armeniji/Gl.Yerevan, isto kroz Gruziju/Gorgija/Gl.grad T´Bilisi prema Luci Odesi ka, istočnoj Europi Moldovi Rumuniji, Madjarskoj Čehskoj i Slovackoj, Poljskoj, ... iz te grupe koja ce tokom vekova preživeti mnoge i značajne promene izniknuće mnoga nova plemena, ... osim LOVARA, S´arvi, Vlahurija, Rudari, Ursari, Kišinevci, Ungurice, LOVARI, Machvaja, Plašuni, LEAŠI, ... KALDAERAŠI

Mahmud Gaznevi (perzijski: محمود غَزنوی‎ / Maḥmūd-e Ġaznawī; 2. 11. 971. – 30. 4. 1030.), pravim imenom Yamīn ad-Dawlah Abdul-Qāṣim Maḥmūd Ibn Sebüktegīn, bio je najvažniji vladar Gaznavidske dinastije koji je od 997. do 1030. vladao istočnim delom Iranskih zemalja i severozapadom Indijskog podkontinenta. Mahmud je nekadašnje pokrajinsko sjedište Gazni (u današnjem Afganistanu) pretvorio u bogato središte velike monarhije koja je obuhvaćala veće delove Iranske visoravni i severozapad Indijskog potkontinenta. Bio je prvi vladar s titulom sultan ("autoritet"), s kojim je nastojao prikazati svoju vlast, a istovremeno očuvati ideološku vezu, odnosno nominalno sizerenstvo kalifa.

2. Zapadna (manja) grupa iz Indije preko Radzastanske pustinje Tar, od koje tri petine leži severozapadno od Aravali planina, ciji je severozapadni deo suv i peskovit a, većinu toga područja pokriva pustinja Tar, koja se proteže u susedni Pakistan Uglavnom iz te izbeglicke grupe krenulo je pretezno originalnog naziva do danas i Romsko pleme iz Indisko Pakistanske provincije Sindh: Domari, i Kale, kao i kasnije radi sticanja autoritatativnog ugleda u Europi smoinicijativno prozvana plemena kojima se tokom skoro 10 vekova potpuno zameo pravi autentican trag identiteta, i koji danas "nazalost" datiraju pod nazivivima: "Travellers", Thinkery, Sinti, (Manus), ... Poljski-Romi, Lotfitka-Romi, Ruski-Romi ... "Karach´i" itd. ta Romska plemena imajuci verovatno znacajnog iskustva sa nomadskim i pustinjskim nacunom prezivljavanja u zivotu, usudila se krenuti, kroz obliznji pogranicni sa Indijom Pakistan. Kroz koji se prostire Indijisko - Pakistanska pustinja Thar-Cholistan. koju su "prebrodili", a "Dasht-e Kavir", pustinju u središnjiem Iranu i "Kavir-e Lut", u južnom delu Irana. su najverovatnije delimicno izebgli kretajuci se severnim obroncima preko visokih Iranskih planina uz pogranicnu liniju Irana sa Turkmenistanom. Nesluteci pritom da su "izabrali" i jedan od najduzih i najtezih "golgota-puteva" tokom narednih par sledecih vekova svog prodiranja u pravcu Zapadne Europe. Najverovatnije vec tu u Pakistanu neko od tih kasnije izgubljenog identiteta svog originalnog naziva, Romsko pleme ponelo je odatle i ime "Karachí", po istoimenom Pakistanskom Gl. gradu (danas Islambad) koje je i do danas zadrzano. Daljnja kretanja nastavljaju pravcem prema srednjoj Aziji preko Irana i Iraqa i takodje stizu do Sirije. U Siriji se ta grupa opet deli i razdvaja. Jedna grana odlazi prema Turskoj, a druga preko Izrajela i Jordana uz obalu sredozemnog mora stize preko Gibraltara do Egipta. (odakle ce se kasnije par stotina po Europi deklarisati kao samoprozvano pleme Egüyptzy/Egipci i sl. u tom pravcu) Verovatno daljnja mukotrpna vise vekovna "kretanja" nastavljaju, preko Kaira Gl. grad Egipta i Alexandrije uz same obronke sredozemnog mora, Preko Libije Gl.grad Tripoli, prema Tunisu, Alziru, i Maroku kako bi se domogli, Obale Casablanke gde su presli u Portugaliju i Spaniju, da bi se konacno sa te strane pojavili u zapadnoj Europi nakon "putovanja" i vise od 400 god. naime bazeci u progonstvo zbog Radzapucanskog rata u severno Indijiskim pokrajinama Penjab &.Sindh od 1001-1026 pod naletima tursko osvajacke vojske pod vodjstvom Muhamed-a Gaznija. Pa sve do 1425 god. kada su zvanicno pojavili u Barceloni Spanija Zaragosa.

3. Juzna velika i najmnogobrojnija grupa Roma zaobilazeci pustinju Tar, iz pravca Indije preko Avganistana, Turkmenistana Jemenije, krece na Balkan kroz Tursku (prvobitno kao tkzv. Seldžuci ( = na turskom, Selçuklu konktretno to su bili MIGRANTI poreklom iz severnih iranskih pokrajina u Središnjoj Aziji u Iranu, nekadašnjg Persijskog carstva a kasnije nakon osnivanja Osmanliskog carstva 1288 god. arap. دولتِ عَليه عُثمانيه, Devlet-i Aliye-i Osmaniye, što znači "Osmanlijska uzvišena država"емотикон wink ROMI ... prateci (prinudno) kretanja Osmanlijskih osvjackih ratnih pohoda i horda i njihovo nadiranja prema Vizantijskoj Europi u smeru sa ciljem: Grcka, Bugarska, Srbija, Albanija, Austrougarska/Madjarska, ... idt. Ti Romi Horahaja Arlije, (Yerlly = na turskom meštanin ili lokalni stanovnik) Gopti/Stocari, Aškalije, Rumely, Fociry, Dzambazy,
Tamali/"kovaci", Gadulya/"Čergari", ... "mečkari", ... itd. stizu na Balkan kud i kamo znatno pre Turaka. Bezeci ustvari ispred Turskog ratnog progonstva, ipak ce po dolasku u Europu od strane HRISCANSKE INKVIZIZIJE  biti proglaseni i okarakterisani kao Turski izvidjacki spijuni "uhode", i bice nepravedno osudjeni porobljeni i okrivljeni kao antihristi jer su navodno njihovi predci iskovali eksere kojima je Isus bio prikovan na mucenicki krst.

Jedna od najvecih i ujedno najmnogobrojnija PRVA juzna grupa iz koje ce mnoga od danasnjih prvobitno neautenticnih plemenskih naziva tek u periodu XII veka poprimiti svoja danasnja nametnuta" "identitet" imena: Zbog cinjenice razloga, da Romska seoba kretanja pada u najteza vremena Osmanlijske najezde Turaka na Balkan. A, Obzirom kao sto je opste poznato da su Turci ostali pet punih vekova na Balkanu, lezi i veoma bitan razlog, koji slikovito objasnjava, zasto su se skoro svi romi silom prilika na Balkanskom prostoru zadrzali najduze i u najmnogobrojnijem stanju. Poprimajuci uzgred na tim prostorima tokom tih mnogobrojnih i dugih vekova u mnogome i jedan veci deo Turskog kulturnog obelezja i licnog identiteta. Preuzimajuci uzgred pored svog maternjeg Romskog jos i Turski jezik, Turska imena i prezimena i muslimansku religiju. Iz cega proizilazi da su mnoga Romska-PLEMENA gubeci svoj prvobitni predjasnji IDENTITET dobijala i nove PLEMENSKE NAZIVE i IMENA u skladu sa turskim obelezjem i mentalitetom, i pretezno zanimanjima kojima su se bavili: Arlije,= Yerly= "lokalni" potice od Turske reci, a kao imenica znaci lokalni stanovnik Fichiri=Fičiri, Džambazi, = uzgajivaci i trgovci rasnim konjima Ruski ili Madjarski naziv. ... Horahaja, Gopti/Stocari, Aškalije = Ashakly dolazi od imena grada Aškelon u današnjem Izraelu. Aškalije su kako sami isticu, u "velikom" srodstvu sa Jevrejima koji su tada došli sa teritorije Izraela. Činjenica je "navodno" da su to "isti" narodi. ... Tamali "kovači", Lovari, Gory/Gurbeti, Gadulya/"Čergari ...  itd.) Dakle ta cela (treca) JUZNA GRUPA, krenula je nadiruci prema srednjoj Aziji. U Siriji gde se i juzna grupa obrela, se sticajem prinudnih okolnosti kao takvoj nomadskoj "grupi" prikljucuju "uzput" u, Israel/Palestini/Jerusalijum-u, i Romi iz plemena Aškalije (Ashkalon Jevrejski grad = po tome ime "Aškalije") koji zajedno skupa krecu na jug i 1001 do 1026 god. se masovno pojavljuju "zajedno" ... u manastiru "I v i r o n" na Grckoj "Gori-Atos"! Gde dobijaju "cuveno" ime i naziv «Athiganosa» Rec Athigatos tj. Acinkan na Grckom bi u prevodu znacila «nedodirljiv». sto je istodobno dokumentovao i zapisao tadasnji, gruzijski monah sv. Georg Antonski, iz manastira "Iviron" tek protokularno
1068 godine na Atosu, koji oficijelno "zapisuje" u manastirske knjige, da je, tada u masovnom brojnom stanju prispela "grupa" «Athiganosa» NEDODIRLJIVIH iz pravca Frigije inace mala Azija,  naime konktretno veliki Azijsko-Turski poluotok (danas iznad Kipra) ... u Grcku na goru Atos. Zato sto "navodno"  u, svoju "Otadzbinu Indiju" -  nisu mogli da se vrate gde su besneli veliki osvajacki ratovi tadasnje cuvenog Bayazitskog carstva Muhameda Ganzija sve do kraja XII veka koji su obuhvatali uglavnom severne oblasti Indiskih pokrajina SIND, PENJUB RAJASTAN (Radzastan)  inace poznatih kao "prapostojbinska -otadzbina" celog danasnjeg romskog naroda" ... bas u periodu od 1001-1026, sto ce posle u svojim jos vecim pohodima na Kinu i celu mali Aziju i Indiju preuzeti mongolski car (Dzingis Kan) Dschingis Kahn 1206 -1227 cije ce bestijalne i jos zesce pohode preduzeti njegov "veliki" kasniji "naslednik" takodje mongolac Tamerlan 1337 - 1405 zbog kojeg su cigani koji su tada pripadali opustosenoj Penjubskoj "kasti-ratnika" jos vise i, u, znatno masovnijem brojnom stanju bili prinudjeni da napuste svoju "domovinu" Indiju ... zauvek!  

Na područje tadašnjeg Balkana, cinjenicno je utvrdjeno da je, najveća i najmasovnija skupina Roma dosla znatno pre Turaka, bežeći naime pred njohovim osvajackim hordama i ratnim pohodima, koje su ironijom sudbine primorano i uporedo pratili "uzivajuci" pri tom kao "nagradu" istovremeno izvesne "privilegije" i "naklonost" Turske vojke i konjice, kao vrsni poznavaoci konja, kovackog  potkivackog i oruzarskog zanata jos iz Male Azije. Kasnije zvanicnim dolaskom Turaka na Balkan Romi iz te skupine su "osecali navodno" jači duh liberalizma i tolerancije koji su Turci pokazivali prema svim "poturicama" u pogledu vere i preuzimanja "nametnute" Turske nacionalnosti što je pogodovalo Roskoj nomadskoj egzistenciji. Kretali su se, naseljavali i ostali živjeti i danas u zemljama koje su osvajali Turci ili su nastavljali svoja putovanja uporedo sa osvajačkom vojskom u kojoj su obavljali kao sto je vec pomenuto poslove vrsnih kovača ili oružara i itd. (Samuel Ellazar, Kronika, DUD).

Na tim mucenickim dugotrajnim putovanjima došlo je do neizbeznog mešanja Roma sa ostalim usputnim nomadskim plemenskim grupama i manjim i vecim skupinama što je dovelo do toga da danas Romi broje oko 60 različitih skupinih zajednica. Najbrojniju skupinu čine dva gotovo identicno ista do danasnjih dana INDISKO AUTENTICNA plemena Romi-Lovari i Gory-Gurbeti, (navodno ako je za verovati ) 13 miliona od ukupno 15 miliona Roma, koliko ih živi danas u svetu (izvještaj Internacionalne Unije Roma, Prag 2000. godine).

Ta najveca i najmnogobrojnija juzna grupa Roma muslimanske nasilno nametnute muslimanske vere smatrani su prezrenim sinovima sotone jer su "navodno" njihovi preci TAMARI/"Kovaci" &. LOVARI/"Gvozdjari"  iskovali eksere za pribijanje Isusa na mucenicki krst "raspeca". Sto je naravno bila ogromna i bezkurpulozna "gadzovanska" propagandno - perfidna laz, tadasnje vladajuce INKVIZICIJI koja je delovala je na prostoru zapadne hršćanske igumanije u Europi od XII. stleća pa sve do Napoleonovih ratova, u XVIII veku. "Zaverenicki" komplot je propagandno inskonstuisan namerno, kako bi navodno zastrasivanjem sprecio "totalno" podiranje roma u zapadnu i svernu Europu. Zahvaljujuci dobrim i znatnim udelom HRISCANSKOJ INKVIZICIJI vec samim pocetkom XIII. stoleca konkret. 1300 god. u Europi se pojavljuju prvi pisani dokumenti o trgovanju ciganskim robljem i cigankim robovima.  Romi, (Egüptzy-Egjupy-Edjupi) , Arlije, Aškalije Fičiri, Džambasi, Horahaja, Gopti/Stocari, Tamari/"kovači", ... mečkari  itd. koji su dospeli do Rimsko Vizantijske Grcke se pominju zvanicno tek od 1290 god.

Gora "Atos” 1290 Grcka,
Ostrvo Kreta1322 Grcka,
Ostrvo Korfu 1373 Grcka,
Prizren1348 “Srbija” Kosovo
(tacno 41 godinu pre Kosovske bitke koja se odigralana izmedju Srba i Turaka na Vidovdan, u Utorak 15.Juna 1389 po starom a 28 Juna 1389 po novom Gregorijanskom kalendaru, na Kosovskom bojnom polju. Srpsku vojsku je predvodio knez Lazar Hrebeljanović, a tursku sultan Murat-I. Hudavedigjar. U ovoj bici su poginula oba vladara, a Srbija je postala turski vazal. ...

Dubrovnik 1362 Hrvatska,
Manastir "Rila" 1378 Bugarska,
Albanija obala 1400
Bolognia &. Rim 1422







kon mangel te kerel tumendar r.oburen `ci `soxa phenela tumen o `ca`cimos

pa tumare perintonde"--"he who wants to enslave you will never tell you the

truth about your forefathers"

Natsias



Legende o CIGANIMA - Romima

Postoji nekoliko legendi o nastanku Cigana koje su se stolećima prenosile s pokoljenja na pokoljenje.

Vrlo su zanimljive, a jedna od njih glasi: Kada je Bog delio zemlju narodima, Cigane je prve pozvao i ponudio im da izaberu mesto gdje će biti njihova zemlja. Međutim, oni su odbili ne sluteći da će to Bog ponuditi i drugim narodima. Kasnije, kada su vidjeli da su svi narodi dobili od Boga zemlju koju su pretvorili u svoje države, dođoše i oni sami pred Boga i zamole ga, da im ipak dodeli zemlju. Bog im reče da je svu zemlju podelio i da je više nema, a njima će biti suđeno živjeti bez zemlje jer kada im je ponudio da je izaberu, nisu hteli. Ipak se na kraju sažalio nad njima i obećao im pomoći tako što će im dati mudrost i sposobnost veću od ostalih ljudi, kako bi se mogli snalaziti po svijetu jer će večno lutati, putovati, nigdje se neće skrasiti i svuda će ih prihvaćati kao strance!

Geneticari-tvrde-Evropski-Romi-poticu-od-indijske-kaste (PARIJA)
Genetičari tvrde: Evropski Romi potiču od indijske kaste PARIJA “nedodirljivih”, tvrdi genetska studija koju su sproveli indijski i estonski naučnici.
Sa romskog festivala ponosa koji je održan u Parizu
Istraživanje u kome je učestvovao i profesor dr Tomas Kivisild sa Univerziteta Kembridž, dokazuje da su Romi došli u Evropu sa indijskog potkontinenta, pre 1.400 godina.

(AKO SE BAŠ MORA) ... hladnokrvniji su od Engleza, razdraganiji i temperamentno vesliji od Grka, tačniji i precizniji od Nemaca i Švajcaraca zajedno, ... poslovno sposobniji od Amerikanaca. Neretko/često su grubi ali na izgled i "blitz" ... trenutno na momenat samo! Svi su uglavnom manje ili više dobrodušni/širokogrudi "mekog srca" čiste savesti i mirne spokojne duše.

"Žive danas a ne sutra" Svoju raskoš posed/"bogatstvo" troše spontano/nemilice. Šta će se desiti "sutra" o, tome razmišljaju tek prekosutra. DA VIDIS MILIJARDERE OVDE KLIKNI > https://www.youtube.com/watch?v=qdkoSTXBlbU

Nije im od značajne važnonosti da tokom životnog veka poseduju basnoslovno bogatsvo "Milion dolara" mnogo veću važnost pridodaju tome, i bitnije im je, da imaju životnu elan-energiju, preobraženu u MILIJARDU nesagorivih elixir-kalorija, koje neretko moraju biti maximalno iskorišćene i propuštene kroz "izduvni TEMPERAMENT ventil" uz veselje muziku i pesmu do poslednje kapi znoja! Nacija su kud i kamo snalažljivija i lukavija od samih Jevreja, kada je u pitanju stvoriti/napraviti ili zaraditi pare, koje u posebnim prilikama i momentima, nemilice troše raskošnije i bogatije čak i od samih Arapskih šeika! Marljiviji su i kreativniji od Japanaca! Masivno su znatno brojnija nacija od mnogih današnjih Europskih državljana: Primer Rumunija 21 Mil. stanovnika, ...ili Srbije 7.498.000 Mil. (sa sve Crnogorcima) Nezvanični statisticki podatci nose se sa paušalnom tvrdnjom da u CELOM SVETU žive i postoje oko Cca. 60 Mil. CIGANA rasutih širom zemaljske kugle. (od toga 40 mil. danas u severnim pokrajinama Punjab, Rajasthan i Sindh u, Indiji i severnom Pakistanu) Zdravstveni  protektorat, prirodno odbrambenog IMUNOLOŠKOG systema i fizionomija izgleda im je prirodnom selekcijom vrlo visokog i značajnog ESTETSKOG inteziteta. (Samo pravi CIGANI Bandžary, Rabary, Kandžary, Lambany, Lomovary/Lovari, Gopy, Gory,... LE(j)AŠI  (lea = POTOK) = (govere i romski i rumunski, i srpski istovremeno ali samo pojedina LEAŠKA plemena, ... uglavnom BANAĆANSKI/Transilvanijski deo Rumunije i BOSANSKI tamo oko Tuzle selo Lukavac) i neka RUSKA LEAŠKA plemena pod nazivom PLAŠUNI naseljena pretezno iz RUMUNSKE MOLDAVIJE i Transilvanije govore danas ROMSKI/RUMUNSKI i podrazumeva se RUSKI koji su verovatno uspeli tradicionalno da u ORIGINALNOSTI sacuvaju svoj maternji  izvorni jezik bas zahvaljujuci svom PLEMENSKOM nazivu, ... jer su se verovatno u prosla davna vremena "plaseci se svega i svakoga" obitavali skriveni po zabacenim ne urbanizovanim predelima tada jos CARSKE RUSIJE... (Gurbeţi) Gurbecy = na Turskom proterani, ... Arly/Arlije = na Turskom "Lokalni stanovnik" ... Ashkaly/Aškalje po istoimenom Izraelskom gradu Aškalon koji uglavnom danas žive većinom na području Skadra/Crnagora + Makedonija) ...  imaju krvnu grupu sa čistim intezitetom rezus faktoroa Rh.+ poz. uglavnom čistu "O" takozvanu:  R1 and R2 ... 30.000 bis 35.000 Years old fromPakistan, Iran, India and southern Central Asia  R1a1a (ARIJEVSKU) nultu krv. grupu Rh.+ (koju je zloglasni nacista Dr. Mengele svojevremeno u svojmi experimentalnim laboratorijama CILJANO genetski, pokušavao (na svu sreću) bezuspešno laboratorijski da stvori radi tada totalitarne Germanizazije u tadašnjoj zaraćenoj Europi . Obzirom da je takodje zloglasni nacista Heinrich Himmler okoreli "Tibetski"  PAGANSKI OKULTISTA znao najvecu svetsku ikada čuvanu tajnu da su CIGANI ustvari poreklom ARIJEVCI jos sa SIRIUSA ... i da je kako lepo pise u Dr Mengelovim elaboratima: R1 and R2 letztere reserven sind auf Indien, Pakistan, Iran und das südliche Zentralasien beschränkt i da je taj Rh. reszus faktor originalniji i veći nego Germansky/Nemcki  ... zato su ih masovno ubijali i vršili "genetske" eksperimente "farbajuci im  izmedju ostalog i oči  u  "šućmurastu"  boju  ... sa zloglasnim USTASKIM nacistom Andrija Artuković  1899 † 1988  ... zato su ih masovno ubijali i vršili "genetske" eksperimente "farbajuci im izmedju ostalog i oči u plavo-zelenu "šućmurastu" boju da bi dokazali  "Genetic Engineering Creation of "organomechanic" SPREGU ARIJEVSKOG ORIGINALNOG GENETSKOG DNK, R¹ &.R² Rh+ ... po, tkzv. MITOHONDRIJALNOJ: DNA/DNK JEDNOCELIJSKOJ HROMOZOMSKOJ LINIJI KOJA SE SASTOJI OD SVEGA 4 HROMOZOMA I DIREKTNO JE ODGOVORNA ZA BOJU OCIJU I PIGMETACIJU KOZE KOD SVIH LJUDSKIH BICA NA SVETU, ... jer su znali da PAGANSKO RELIGIOZNI "CIGANI" jos "navodno" sa Sirijusa poseduju taj (šifrovami) GENETSKI  DNK CODEX , to su radili  "vežbajuci" svoje FRANKEŠTAJSKE sposobnosti, širom nacistickih koncentracionih logora TAJNO, ... ali ne  kako to  svetska perfidna propaganda "danas" konfuzno propagira, i, ... NE zato sto je Hitler ... (kategoricno) mrzeo cigane  nego iz PAGANSKO OKULTNIH KAMUFLAZNIH RAZLOGA.  Jer, na TIBETU (kod DaLaiLame) se znalo da PAGANSKO RELIGIOZNI "CIGNUSI" jos "navodno" sa Sirijusa poseduju taj GENETSKI manipulativan DNK CODEX. sto je VEOMA UTICAJNO I DOMINIRAJUCE REZISTENTNO NAD SVIM OSTALIM KRVNIM GRUPAMA A+ B  ... jer ta takozvana "0" nulta grupa ili "O" krvna grupa ima mitohondrijalnu hromozomsku kodiranu genetsku dominantnu sposobnost da se "sjedinjuje" sa svim ostalim RASAMA I NACIJAMA, ... I MOZE DAVATI SVAKOM SVOJU KRVNU PLAZMU I HEMOGLOBIN DOK ISTI NE MOZE UZIMATI REZISTENTNO NAZAD, ... konkretno nosioci te krvne grupe mogu svoju KRV svakom da daju, a mogu da prime iskljucivo samo svoju kao TRANSFUZIJU ... nazad (zanimljivo ako se sada "vi" koji ste Romske nacionalnosti i koji ste ovo trenutno procitali ... raspitajte se po uzoj rodbini i VASOJ FAMILIJI  bicete zapanjeni cinjenicom i fascinirajucim otkricem da ste skoro "svi" dobar deo vas ... REZISTENTNI  NOSIOCI OVE KRVNE GRUPE, ...  Konkretno ... to su radili(sirom poznati svetskoj javnosti) : Dr Mengele, Krämer, Bär i Höcker, ... iz  genetsko manipulativnih i krajnje perfidnih eksploatatoriskih razloga i pobuda uz izricitu tajnovite kamuflaze radi, Hitlerovu saglasnost ...  a kasnije i Dzungaswili "Staljin" NLO /  posredstvom najnovijih tajnih informacija iz SAD  "SARADNJA" Staljin i Mengele GENETSKE deformacije trinaetogodisnje DECE posle drugog svetsko rata DA SE UVERIS OVDE KLIKNI: ->  http://www.smedia.rs/vesti/vest/64816/NLO-SAD-Vanzemaljci-Josif-Staljin-Jozef-Mengele-Eni-Jakobsen-u-SAD-u-Staljin-i-Mengele-slali-deformisane-decake-VIDEO.html  ) ... Pisana istorija civilizovanog čovecanstva od praiskonskih davnina nemože se prisetiti niti  pohvaliti da su CIGANI kako u proslošti tako u današnjosti kao nacija ikada protiv neke države ili naroda vodili rat! U tom pogledu smo najmiroljubivija pacifisticka nacija su na svetu!

Strastveniji su i bolji ljubavnici od svih Italijana zajedno sa svim svetskim "latinosima" ... Samo "CIGANIN" iskreno al´ razlicitim žarom može istovremeno VOLETI devet "žena"! ( babu, majku, sestru, tetku, snajku, ... ženu, ljubavnicu, švalerku, komsinicu, ... ha ha ha , ...
... imaju krvnu grupu sa čistim intezitetom rezus faktoroa Rh.+ poz. uglavnom čistu "O" takozvanu: R1 and R2 ... 30.000 bis 35.000 Years old fromPakistan, Iran, India and southern Central Asia R1a1a (ARIJEVSKU) nultu krv. grupu Rh.+ (koju je zloglasni nacista Dr. Mengele svojevremeno u svojmi experimentalnim laboratorijama CILJANO genetski, pokušavao na svu sreću bezuspešno laboratorijski da stvori radi tada totalitarne Germanizazije u tadašnjoj zaraćenoj Europi . Obzirom da je takodje zloglasni nacista Heinrich Himmler okoreli "Tibetski" PAGANSKI OKULTISTA znao najvecu svetsku tajnu da su CIGANI ustvari poreklom ARIJEVCI jos sa SIRIUSA ... i da je kako lepo pise u Dr Mengelovim elaboratima: R1 and R2 letztere reserven sind auf Indien, Pakistan, Iran und das südliche Zentralasien beschränkt i da je taj Rh. reszus faktor originalniji i veći nego Nemcki ... zato su ih masovno ubijali i vršili "genetske" eksperimente "farbajuci im izmedju ostalog i oči u plavo-zelenu "šućmurastu" boju da bi dokazali SPREGU ARIJEVSKOG ORIGINALNOG GENETSKOG DNK, jer su znali da PAGANSKO RELIGIOZNI "CIGANI" jos "navodno" sa Sirijusa poseduju taj GENETSKI DNK CODEX , to su radili "vežbajuci" svoje FRANKEŠTAJSKE sposobnosti, sirom nacistickih koncentracionih logora ... a ne zato sto je Hitler ... mrzeo cigane ... to su radili Dr Mengele, Krämer, Bär i Höcker, ... iz genetsko manipulativnih i krajnje perfidnih eksploatatoriskih razloga i pobuda uz Hitlerovu saglasnost ... a kasnije i Dzungaswili "Staljin" NLO / posredstvom najnovijih tajnih informacija iz SAD "SARADNJA" Staljin i Mengele GENETSKE deformacije trinaetogodisnje DECE posle drugog svetsko rata ...
... sa zloglasnim USTASKIM nacistom Andrija Artuković 1899 † 1988 ... zato su ih masovno ubijali i vršili "genetske" eksperimente "farbajuci im izmedju ostalog i oči u plavo-zelenu "šućmurastu" boju da bi dokazali "Genetic Engineering Creation of "organomechanic" SPREGU ARIJEVSKOG ORIGINALNOG GENETSKOG DNK, R¹ &.R² Rh+ poz. jer su znali da PAGANSKO RELIGIOZNI "CIGNUSI" jos "navodno" sa Sirijusa poseduju taj GENETSKI DNK CODEX. sto je VEOMA UTICAJNO I DOMINIRAJUCE REZISTENTNO NAD SVIM OSTALIM KRVNIM GRUPAMA A+ B ... jer ta takozvana "0" nulta grupa ili "O" krvna grupa ima kodiranu genetsku dominantnu sposobnost da se "sjedinjuje" sa svim ostalim RASAMA I NACIJAMA, ... I MOZE DAVATI SVAKOM SVOJU KRVNU PLAZMU I HEMOGLOBIN DOK ISTI NE MOZE UZIMATI REZISTENTNO NAZAD, ... konkretno nosioci te krvne grupe mogu svoju KRV svakom da daju, a mogu da prime iskljucivo samo svoju kao TRANSFUZIJU ... nazad (zanimljivo ako se sada "vi" koji ste Romske nacionalnosti i koji ste ovo trenutno procitali ... raspitajte se po uzoj rodbini i VASOJ FAMILIJI bicete zapanjeni cinjenicom i fascinirajucim otkricem da ste skoro "svi" dobar deo vas ... REZISTENTNI NOSIOCI OVE KRVNE GRUPE, ... PREKO 91%

* vasa je krvna grupa pouzdanija slika vasega identiteta od vase rase, kulture ili geografskog porekla ona je genetski otisak onoga sto vi jeste, putokaz najzdravijeg moguceg zivljenja.

* kljuc znacenja krvne grupe moze se pronaci u prici o evoluciji ljudskog roda: 0 je najstarija, A se razvila s pojavom agrarnog drustva, B se pojavila kad su se ljudi selili na sjever u hladnije, za zivot naporne predele, a AB je potpuno moderna prilagodba - rezultat mesanja razlicitih krvnih grupa, ta je prica o evoluciji izravno je povezana s prehrambenim potrebama svake krvne grupe danas.

(...)

0 znaci Ostario
A znaci Agrarac
B znaci Balansiran
AB znaci Moderan

(...)

* KRVNA GRUPA 0: najstarija i najosnovnija krvna grupa, ona koje je prezivela na vrhu prehrambenog lanca, s jakim i jednostavnim imunoloskim sustavom, koji je spreman i sposoban unistiti sve - i prijatelje i neprijatelje.

* KRVNA GRUPA A: prvi doseljenici koji su seobama bili prisiljeni prilagoditi se na prehranu sastavljenu vecim delom od namirnica biljnog porekla i na poljoprivrednicki  nacin zivota ...

* KRVNA GRUPA B: asimilator koji se prilagodjava na nove klime i mesanje stanovnistva, predstavlja prirodnu potragu za ravnotezom izmedju tenzije uma i zahteva imunoloskog sustava.

* KRVNA GRUPA AB: istancan izdanak retkog mesanja snosljive krvne grupe A i nekad barbarske ali uravnotezenije krvne grupe B.

Krvna grupa A

Ova krvna grupa je najviše rasprostranjena u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Skoro polovina populacije u Danskoj, Norveškoj, Austriji i Ukrajini ima ovu krvnu grupu.

Krvna grupa B

B krvna grupa je dosta retka u Evropi (oko 10%) a opet čeđće zastupljena u Aziji. Skoro 25% populacije u Kini ima ovu krvnu grupu. Takođe B krvna grupa je zastupljena u Indiji i drugim zemljama u Centralnoj Aziji.

Krvna grupa O

O krvna grupa je najzastupljenija širom planete. Posebno je zastupljena među Aboridžinima u Australiji, keltskim narodima, kao i pretezno medju narodima romske populacije (ciganima), kao i onima koji žive u Zapadnoj Evropi i u Americi.

Krvna grupa AB

Ab je najređa krvna grupa i zastupljena je sa čak 10% u Japanu, Koreji i Kini dok je u drugim regionima dosta retko zastupljena.

Rh faktor

Ono što se može napisati za Rh faktor jeste da većina ljudi ima pozitivan Rh faktor. Ipak i on je zastupljeniji viđe u određenim regionima. Američki Indijanci i Australijski Aboridžini su imali 99-100% Rh pozitivan faktor dok nisu počeli da se ukrštaju sa ljudima iz drugih delova sveta. U Azijskim zemljama je zastupljenost Rh pozitivnog faktora od 93 do 99 %. Evropljani imaju najmanju zastupljenost Rh ozitivnog faktora, od 83 do 85 %.

Najmanja zastupljenost je kod Baskijaca u Pirinejskim planinama između Španije i Francuske – samo 65% Rh pozitivnih.

Ono u šta možemo biti sigurni da je krvna grupa A došle pre krvne grupe O u evoluciji, iako je O zastupljenija u mnogim populacijama. Jedno od mogućih objašnjenja za ovo i koje je potkrepljeno konkretnim dokazima je da su ljudi koji imaju krvnu grupu O otporniji na  malariju od ljudi koji imaju krvnu grupu A, što je O krvnoj grupi dalo malu prednost u područjima gde je malarija endemična. U stvari, postoji trend da je O krvna grupa češća u zemljama gde je malarija česta.

U eritrocitima krvne grupe 0 (NULA) nema "CILJANO" nikakvog (dominantnog) faktora koji bi (štetno) razarao tudju krv, pa ljudi te grupe mogu davati krv svim ostalim (krvnim) grupama. Te osobe su tkzv. univerzalni davaoci krvi, medjutim (rezistentno) mogu primiti putem transfuzije krv, ISKLJUCIVO samo od svoje krvne grupe tj. krvne grupe 0 (NULA). Suprotno njima u eritricotima krvne grupe "AB" postoje /svojstveno-domimanantni tkzv. GORILAS) faktori i "A" i "B" koji "razaraju" krv drugih grupa. Takve osobe mogu dobiti krv od svakog, a mogu dati krv samo osobi iste krvne grupe tj. krvne grupe AB i oni su (SAMO) univerzalni primaoci. DOK za RAZLIKU Krvna grupa 0 (NULA) naziva se i univerzalnim davateljem zbog toga što nema ni "A" ni "B" belančevine na površini svojih eritrocita. DAKLE ta ("univerzalna") krv neće izazvati stetne krvne reakcije u krvi bilo koje DRUGE krvne grupe. Za razliku od toga krvna grupa AB naziva se (SAMO) univerzalnim primateljem ali NE i DAVATELJEM jer ima obe vrste belančevina na membrani svojih eritrocita pa ni protiv jedne neće reagirati "pozitivno".
REZUS FAKTOR (Rh~faktor) Drugi je sustav krvnih grupa. To je takodje GENETSKI nasljedno obeležje krvi koje potiču CILJANO  ... od (naročito) posebne belančevine, nazvane rezus faktorom. Osoba koja ima tu belančevinu je Rh~pozitivna (+), a za onu koja nema kažemo da je rh~negativna (-). ...

Seobe Roma istorijski oskudno dokumentovana kretanja i migracije:


R o m a n i s t a n s k i    - G r e š n i k :

... jedan sam od mnogih, samo k´o, ... bož´ji sluga stvoren.
Bogo-hulnik sto poharah tu svetinju kao svetac slavske dane.
Gde se k´o, na  Đurđevdan u čast njemu jede pije „brdo“ hrane!
Poslovica ima jedna,  … vazdan se ne kaže:
"Kom´ se tri put´ za dan smrkne takvom teško ikad´ svane"!
Čudne li spoznaje, samrtnog saznanja,
kojeg ću izgleda s´ovog sveta,  jedino izneti, … odavde.
Gde sahranih tol´ke dane,
umesto u praznu glavu, trpano u šupalj džak, pa kol´ko, stane!
U, daljini negde, jecaju violine zvuci, ... iz "Romanistan" kafane.
Moju pesmu "ciganka" peva : "Greh da sputam, porok mane!"
U, ... džak šupalj sta, ... da stane?
Grešnik sam, ... o, ... svemoćni dragi Bože!
Kako to samo nevernik može!
Pokorni sluga po zemlji sto gmiže!
Proklet sam, sad´me ta kletva stiže!
Proganja me, kao kovitlac-vetar oluju,  ...  kad pod nebo  diže.
Naneo,  zla sam mnoga na ovom "surovom" svetu!
Psovao, pljačkao, krao, ... pravio nedužnom štetu.
Ocu i majci vraćao, kao beskućnik psetu!  
Očajan: "jednom, sam, koricu zadnju hleba, ustupio rodjenom detetu"!
I, sam doživeh kaznu, prokletstva surovu osvetu!
Na, moje rane grešne: "Skorbut il´soli, da metnu!
Kroz glavu metak da prostrele da izadje na petu!
 Grehove ne bi´ opro što, počinih na ovom svetu!
... O, svemoćni dragi Bože!
Golog me evo, svuci do kože, i iz nje greh istisni ako se ikako može?
Sada sam lešina živa, „mrcina“ od greha tvrdja!
Ždero sam grešne dane,  kao što gvoždje "ždere" hrdja.
Moje, je prokletstvo  veliko i teško!
Kroz zatrovane vene umesto KRVI sad mi pogan teče!
Snovi su mi košmarni, ... sanjam sudnji dan skoro svako veče!
... Cimni, psa! ... Bože za uši, i baci mu pred noge kosti!
Grešniku zla, oprosti i, nadji mu duši mesta! ...
Oprosti mu grešne dane, dozvoli na noge
da stane, i pusti sunca zrak ukloni tamu i mrak!
Povedi ga rukom svojom u, večna prostranstva raj.
Pusti, G r e š n i k a, ... tamo Bože, nek´ tu mu bude kraj!
Kazna nek´ tvoja bude, za njega, melem na rane!
Pusti  makar na kolena, pred rajska vrata da stane!
Neka, se vrata rajska sa tvojim blagoslovom, otvore širom njemu!
Ogreši se, molim te ... barr  jednom, i ti, Bože!
 Jer ti si taj svemoćnik, koji sve uvek može!

R.Zoran 09.11.1988 Požerevac "´abela"


Radžastan (Rajasthan) je savezna država Indije sa površinom od 342.236 km² i 56.473.122 stanovnika (stanje: 1. jan. 2001). Najveća je država u Indiji po površini. Graniči sa Pakistanom na zapadu, Gudžaratom na jugozapadu, Madja Pradešom na jugoistoku, Utar Pradešom i Harajanom na severoistoku i Pendžabom na severu. Glavni grad je Džajpur. Pustinja Tar se nalazi na zapadu Radžastana. Jedna od najstarijih planina sveta Aravali se tu nalazi. Istočni Radžastan ima dva rezervata za tigrove, kao i nacionalni park Keoladeo, koji je čuven po pticama.

Pandžab, (Punjab )  Pendžab ili Punjab Šablon:IPAudio (što znači: "Zemlja pet reka")  isto tako Panjab (pendžapski: ਪੰਜਾਬ na Gurmukhiju, پنجاب na Shahmukhiju, hindi: पंजाब, urdu: پنجاب) je regija koja obuhvaća granicu Indije i Pakistana. Punjab ima dugu istoriju i bogato kulturno nasleđe. Narod koji živi u Punjabu se zove Pendžapci te govore pendžapski (punjabi). Tri vodeće religije u oblasti su sikhizam, hinduizam i islam.

Sind (Sindh )  (Sindi: سنڌ, Urdu: سندھ) je jedna od četiri provincije Pakistana i postojbina Sinda, Muhadžira i drugih etničkih grupa. Susedna područja su Beludžistan na zapadu i severu, Pandžab (Pakistan) na severu, Radžastan (Indija) na istoku i Arapsko more i Gudžarat (Indija) na jugu. Glavni jezici sindi i urdu. Poznat pod različitim imenima u istoriji, naziv za Sind dolazi od Indoarijaca čije su legende tvrdile da Reka Ind izvire iz ždrela lava (Sinh-ka-bab). Na sanskritu je provincija dobila ime Sindhu što znači "okean". Asirci (još u 7. veku p. n. e.) su oblast poznavali pod nazivom Sinda, Persijanci kao Abisind, Grci kao Sinthus, Rimljani kao Sindus, Kinezi kao Sintou, dok su je Arapi prozvali Sind.



Ime G u r b e t koje se nalazi od Afganistana do Balkanskog poluostrva, odakle se prostire do zapadnoevropskih država, smatra se da potiče iz arapskog jezika ("garib" znaci "strani" i "stranac") medjutim koicidencijom pukog slučaja i moje večite neskrivene radoznalosti najzad konačno "danas" 26.07.2009 znam tačno sta znači reč GURBETÇ: = ISELJENIK ili kada na www.google.de u überstzen suche sa Turskog na Srpski/Hrvatski upisete tačno reč   "GURBETCI" = исељеник  ili PROTERANI https://translate.google.de/?hl=de&tab=wT#tr/sr/gurbet%C3%A7

(sto je izmedju ostaloga i logično za ondasnja "teska" vremena  kada su CIGANI svuda bili proteravani iz svake države. Sada mi na pamet pada i sećam se jednog davnog polemičnog razgovora (kod pok. Ruske na slavi) u Berlinu sa Draganom "Popikinim" na temu GURBET (on je tvrdio da je to: "страна земља"  sta ... znači i slično u tom pravcu ?... Da jako je žalosno da ni pravi tkz. gurbeti ne znaju pravo značenje te reči koja označava gotovo sve pripadnike romske nacije u Srbiji pa i šire ... u koju su zvanično došli još u 14 veku = 1348 Prizren/Serbian (41 god. pre Kosovske bitke 1389god.)  GURBETÇI/исељеник ili PROTERANI  od turaka i sl. Obzirom da je naziv GURBECI  (plural/mnozina) najverovatnije migracionim putem donešen iz Rumunije i kako se originalno GURBETI (Gurbet =  ISELJENIK) na rumnskom a najvaznije na TURSKOM jer je to originalna TURSKA reč (koja je preko Rumunije iz Turske preneta u Srbiju) , čita kao = GURBEȚI jer je rumunsko Ț= C konkretno na rumunskom se CIGANI pise ȚIGANI ciganski = ţigăneşti.  PRIMER mnogo turskih i rumunskih reči je poprimljeno u ciganskom jeziku: baftă = noroc, ... baht, din turceşte “baht” sreća = turski "bahat" rumunski "norok" ciganski = "baht" bahtalo (... takodje interesantno ostalo je i sećanje da mi je tom prilikom Dragan "Popikin" rekao da je i on istraživao svoje proreklo, ...  sa bratom Kostom iz Bgd. i da su došli do zaključka da  potiču "negde" iz Crne gore najverovatnije plemena Aškalije / ASHAKLI po istoimenom današnjem Izraelskom gradu Ashkelon!  A, inače koji uglavnom danas u većim plemenskim zejednicama  pretežno žive na području Skadra/Crnagora + Makedonija naime:  Aškalije su ranije smatrani delom romskog naroda, ali su od strane države Srbije priznati kao poseban narod. Potomci su albanizovanih kosovskih Roma, a tvrde da su njihovi preci na Balkan došli iz Palestine. Aškalija dolazi od imena grada Aškelon u današnjem Izraelu. Aškalije su u velikom srodstvu sa Jevrejima koji su nekada došli sa teritorije Izraela. Činjenica je da su to isti narod )



GURBETÇİ = исељеник KLIKNI OVDE NA DOSTAVLJENI LINK DA SE UVERS STA je (gurbetç) -> https://translate.google.de/?hl=de&tab=wT#tr/sr/gurbet%C3%A7

Athinganoi ili Athingani, starogrčki: Ἀθίγγανοι, plurar od Athinganos (Ἀθίγγανος), je bio naziv i ime u 9. veku Monašku sektu koja se prvovremeno nalazila u Frigiji, tkzv. "maloj Aziji" ili danasnji zaliv Bosforus Turska osnovao antiseministički puritanac Theodotus koji je bio u to vreme veoma poznati i najbogatiji bankar, jedan od prvih osnivaca bankovnog sistema u svetu, ... sto je posle skoro 800 stotina godina nasledio i usavrsio Benjamin Franklin, (1706 -1790) Philadelphia, takodje romskog porekla (po majci koja je bila CIGANKA) a koji je rodjen kao 15-naesto dete u svojoj jos mnogobrojnijoj porodici, ... inace po opredeljenju bio je izmedju ostalog takodje puritanac (sektas) moralno strog čovjek, koji odbacuje obična zadovoljstva (majka mu je bila veoma plodna i rasna, rodna i jaka genetski veoma rezistentna zena Ashkalyskog porekla direktno iz Aškalijskog BENJAMIN PLEMENA koja je toj porodici CILJANO sluzila po zahtevu veoma takodje bogatog ILUMINATSKOG svestenika, Benjaminovog oca samo za rasplod, i radnjanje petaestoro dece ... koji ju je NEMERNO ciljano i namenski oženio (verovatno kupio za novac posto je bio jako bogat) ... posle neuspelog i totalno bezplodnog braka sa prvom ženom, koja je bila neplodno jalova) Konkretno u vezi sa tim (mada zvuči neverovatno ali je ipak istinito) Benjamin Franklin je čovek, čija se slika u znak zahvalnosti nalazi na američkoj novčanici od 100$ Dolara... što ima najkonkretnije i te kako veze sa večito vladajućim (današnjim tajnim) svetskim ILUMINATSKIM poretkom i Theodotus-om


12 (HAZARDSKIH) Aškalisko/Aškenazkih plemena bez tkzv. 13-naetog "DAVIDOVOG ili CANICULA" (kanikula = kokalo u smislu porekla/sto se i danas u anatomiji zove karlicna kost/osnova svakog skeleta) = hatam IZGUBLJENOG (verovatno naseg) ... plemena sa CIGNUSA "CASSIOPEA" = (Kasiova sestra/ Kasiphea???) ili popularnije zvanicno u Astronomiji poznatog (sazveždja) "Major"/ (Madžor) CANIS (Balkan-Ägypter, Majupi or Magjupy Arnauty-Kosovo-(albanisch) Arnautiţa (Arnautica) = KUMANOVO befor 1389th (Kosovski boj)Rimski car Avgust je hteo da prebroji narod u svome carstvu, te zapovedi das se svi ljudi popišu. Zbog toga je svako morao da ide u onaj grad iz koga je poreklom. Tako Sveta Deva/MARIA i Josif krenuše iz Nazareta, u kome su živeli, u Vitlejem, grad Davidov, jer oboje behu iz plemena Davidova. Kada su stigli bilo je već kasno te potražiše prenoćište, ali nisu mogli da nađu slobodno mesto, ni u gostionicama, niti u kućama, jer su sve bile pune ljudi kojih mnogo dođe u Vitlejem na popis. Zato se oni skloniše u jednu pastirsku pećinu. I tu se rodi Isus Hristos, Sin Božji. Sveta Deva Ga povi i metu u jasle. Time se ispuni reč prorokova. (Rođenje Sina Božjeg slavi se svake godine, i to tri dana od 25. decembra/ 7. januara. Tada se pozdravljamo rečima : “Mir Božji! Hristos se rodi!”).




Medjutim još jedna posve različita zaverenicka sekta ili stranka vezana za konfuznu/zbunjujucu vecitu ENIGMU imena i starogrčkog naziva "Athinganoi ili Athingani, stvara ociglednu nevericu jer sto mnogi ISTORICARI i danasnji "kvazi" ROMOLOZI smiču sa uma je činjenica da se pravilno i korektno glavni grad Grcke Athina, ... pise neizostavno sa "h" Athina, ... kao i Apotheka, ... i sl. reči koje dolaze sa tih drevnih grčkih prostora primer: "thema" sto je jako i mnogo vazno, ... obzirom da je "plural"/mnozina od Athin + ganoji, vrlo je očito i jasno da se eventualno pri korisnjenu tog (pogrdnog ciganskog naziva) mislilo na AT(h)INJANE / Ἀθίγγανοι zbog nihove komične i jedinstvene za europske pojmove ne prilagodjene ("hijeroglifskog karaktera") ABECEDE čiju fonetsku slovnu oznaku "θ"=(t) i danas neki nasi ROMI "pametnjakovici" koji jos pisu i izdaju romske RECNIKE ocigledno iz komercijalnih razloga i istih pobuda i zelja "da zgrnu lovu na brzaka" kao da nam nije dosta zbunjujuce konfuznosti, pokusavaju da nam podmetnu "kamen spoticanja" kao i mnogi drugi koji su to radili i pokusavali tokom nase milenijumske migracije, zloupotrebljavajuci nasu vekovnu neprosvecenost i nepismenost, smatrajuci se pri tom tako "znacajno" kao da su u najmanju ruku otkrili Kolumbovu "Ameriku" i sl. ...
A radilo se konkretno u dalekoj proslosti o zaverenickom podborniku koji se zvao: Marcus Eremita, koji izgleda kao da je bio učenik samog svetog Ivana Zlatoustog. Njegova knjiga "Eis tonu Melchisedek", ili prema Photius-u "Against the Melchisedekites", govori o ovim novim učiteljima kao što Melchisedech utelovljenje/celivanje Logosa (Božja reč). Oni su (u stvari) anathematioidni biskupi, ali ne bi prestajali propovedati (laz i ne/ISTINU. Oni su, (navodno) čini se inače ortodoksni pravoverci... (kao i pojedini danasnji koji zamlaciju i foliraju sopstveni narod i romsku naciju ... u toj skrivenoj od ociju javnosti tajnovitoj knjizi vekovima). Jeronim opovrgava anonimni rad koji je identificirao Melchisedech (navodno) "Duhom Svetim". (Takodje) Timotej &. Presbyte-r Konstantinopoljac, u svojoj knjizi "De receptione Haereticorum" dodaje na kraju svog popisa jeretika (bezboznika) koji trebaju preobrazaj jer Melchisedechians, se sada zove "Athingani" (Untouchables / NEDODIRLJIVI). Oni žive u Frigiji, a nisu ni Židovi, ni Pagani. Oni drže (svetkuju) subotu, ali nisu obrezani. Oni neće "dirati" (DODIRIVATI / SKRNAVITI) bilo kojeg čovjeka. Ako im se nudi hrana, (POPUT DANASNJIH BUDISTA) ... oni ("ljubazno" / učtivo) pitaju za "odobrenje" da se nadju na (trpezi) ili terenu /zemljistu, a onda bi došli (čoporativno i masovno) i zauzeli bi ga. Oni "Athingani" (Untouchables/NEDODIRLJIVI) daju drugima sa istim merama opreza, (kao i sto uzimaju)
Neizvesno je bilo hoće li sekta preživeti u tom 9-tom veku. Zato su se verojatno raspršili sirom Turske Anadolije i na Balkanu, nakon uništenja grada Paulician Tephrike u 870s. I sele se masovno u zbegovima na goru Atos u Grčku gde osnivaju manastir "Iviron" gde cemo se "mi" CIGANI zvanicno PRVI put pojaviti nekih 130 do 150 godina nakon tog perioda ... (sto tako u masovnim zbegovima "trbuhom za kruhom" trazeci točiste ... (čitaj moderno Asyl/AZIL) o čemu dalje: Istoriski izvori koji konkretno govore o poreklu i početku seobe Roma iako su veoma oskudni. Sve do danas kruže različite hipoteze, iskonstuisane priče i "legende" o postojanju romskog naroda kao i, o, samim, konkretnim razlozima za pokretanja njihove deseto-vekovne seobe, dokumentovane migracionim kretanjem, kroz vekovne epohe proteklog milenijuma u periodu od 1001 god. i sve do današnjih dana! Kada ... nas je onaj "prokletnik" Mahmud Gazni, isterao iz nase PRADOMOVINE Indije i podelio u dve grupe da bezimo glavom bez obzira pred njegovim ratničkim krvavim najezdama i bezočnom silovanju nasih zena, majki i sestara, ... i osvajačkim gramzivim pohodima, i tako to! Jedna (nasa romska velika grupa/skupina) bezi, ... da spase goli zivot, .. preko Afganistana = Gl. grad KABUL odlazi na područje Turkystana i Turkmenije sve do Kaspijskog jezera. Nakon upada (voskovodje srodnog predhodnika cuvenog Mongolskog Dzingis Kanna) Mahmuda Gaznija u severnu Indiju (1001-1026. god.), pridružili su se toj skupini (dotadasnjih gradjansko-seoski tkzv. ratnickih KASTA propalog kraljevstva CAREVA O Thagaro Phenga i O Thagaro Bhenga koje je nakon njihovog raspada podeljeno na 4 KASTE) i preostali Romi iz Indije. Ali medjutim, ponovo se razilaze. Manji deo krenuo je preko Azerbejdžana u Gruziju (danas bivsa russka savezna republika Gorgija) i dalje prema Kavkazu, a drugi veci deo, prema Armeniji i Turskoj.
Druga je skupina iz pustinje Tar krenula prema srednjoj Aziji. U (danasnjoj) Siriji Gl. gard Damask se i ta grana razdvojila. Jedni su otišli prema Turskoj, a drugi uz obalu Sredozemnog mora i stižu do Egipta Gl.grad Kairo i Gibraltara.
Na područje tadašnjeg Balkana, utvrdjeno je, da najveća skupina Roma dolazi znatno pre Turaka, (1348 tacno čitavu 41 godinu pre Kosovskog boja 1389) bežeći naime pred njima i njihovom "velikom" tadašnjem OSMANLIJSKIM CARSTVOM, ... iz Male Azije. t.j. Frigije ili danasnji zaliv Bosforus u Turskoj
Prva i do danas jedina pouzdana tvrdnja zvanično PISANOG ISTORISKOG DOKUMENTA o nastajanju reči Cigan za pripadnike “odredjene” skupine ljudi, dolazi iz 1068. godine. Tada, je Gruzijski (danas ruska drzava Gorgia /Dzordzija) monah sv. Georg Antonski, iz manastira Iviron (Grčka) svom življu, "pismeno" je izveštavao, ... kako je na goru Atos u periodu od 1001-1026. godine stigla ogromna skupina “Athiganosa” = CIGANA = ("navodno") NEDODIRLJIVIH.
Sama rec Athiganos tj. Acinkan na grčkom bi značila “nedodirljiv”. Razine inače te reči, (bez obzira sto je plural/mnozina Athi(n)ganos se u osnovi koristila kasnije, deseto-vekovno, tokom proteklog milenijuma, isključivo kao "zvaničan" Gadžovanski "navodno" (opet) pogrdan naziv za “taj” nomadski-narod koji se susretao vekovima po Evropi i skoro po celom ostatku sveta na zemaljskoj kugli PLANETI sve do današnjih dana. MEDJUTIM SAMO JE REC IPAK O MONASKOJ SEKTI KOJA JE SEBE NAZIVALA U SMISLU NEBESKOG (matičnog "poreklom" sa Cygnusa), ... BOZANSTVA “Athiganos” = NEDODIRLJIVI. KAKO SMO MI SEBE TAKODJE SMATRALI NA IZVESTAN NACIN I TO IZ OPIPLJIVO OPRAVDANO DOKUMENTOVANIH RAZLOGA ZA (pravi i originalni) "NEBESKI NAROD" (sa Cygnusa) U TOM SMISLU: NEPRIKOSNOVEN, NEDODIRLJIV, NEPOVREDLJIV "nenadjebljiv" JER POSTOJE INDICIJE i EVENTUALNI NAGOVESTAJI DA POTICEMO SA Cygnusa / CIGNUSA (iz sazvezdja ORION (SIRIUS) I DA SMO SAMI SEBE SHODNO TOME NAZIVALI TAKO SRODNO NASOJ EVENTUALNOJ PRA-PRA-PRA POSTOJBINI (Cygnus), A NIKAKO KAKO NAM JE PRILEPLJEN EPITET DA SMO CIGANI U SMISLU "NEDODIRLJIVI" I NE TREBA NAS DODIRIVATI JER SMO PRLJAVI, i SLICNE GLUPOSTI ...

Etimologija reči nije sigurno ista, ali zajednički navod jedne je jedine Grčke reči, a njeno je značenje je "(Athinganoi ili Athingani) - nedodirljivi", a potiče iz privativnog alfa prefiksa i glagola thingano = ne-dodir (u odričnom obliku istoimenog grčkog glagola)
Naziv athinganoi, i kasnije varijante oblika koji je, usledio došavš da bude (usko) povezan s Romima koji su se (kao sto je gore objasnjeno) prvi put pojavili u Vizantskom dobu carstva u vreme gde je koren te reči za "CIGANI" pogrdnog navodno znacenja reči koristiti za opisivanje pripadnika romske nacionalnosti ljudi. To još uvek nije jasno je li "athinganoi" koji su bili prisutni jos u 5. veku u Europi bile su (CYGNUSI = LABUD) romski narod ko danas.
NAJONKRETNIJE:
"Cygnusi" Lyra(nci) su sa Cygnusa doneli: (seme) PALME, ... muzicki instrumenat: LYRA/HARFA ili CITRA kao i Citratzyklus Zitratzyklus, Zitronensäurezyklus poznatije takodje i kao formulu, ili ciklus trikarboksilnih kiselina (TCA ciklus za potrebe genetske humanoidne manipulacije i pretvaranje Australopithecus-a, (majmuna) afarensis, u HIBRIDNO humanoidnog Homo sapiensa posto je Darwinova teorija evolucije obicna lakrdija, koju su ciljano stvorili, prvom cetvrtinom 18-naestog veka, ... ILUMINATSKE vladajuce rase danasnjeg svetskog poredka ) i tkzv. (farbu crnu) KNA ...
Cygnus =

http://zodiactruth.com/wp-content/uploads/2012/04/37.CYGNUS.jpg




Prva romska cirkuska trupa pojavila se na prostorima Evrope 1322. godine. Doputovala je iz Egipta u Carigrad, a brojala je 20 osoba koje su izvodile  smrtonosne igre u areni.  Ta je trupa 1323 iz Carigrada.g. preko Trakije došla  u Makedoniju, a potom  u Srbiju. U to vreme  Srbijom je vladao kralj Stefan Uroš II, zvani Dečanski.  Grčki istoričar Nićifor Grigoras opisao je taj cirkus u svojoj Istoriji Vizantije.Na osnovu tih izvora Stanoje Stanojević, ali i drugi srpski istoričari, tvrde da je ta cirkuska družina došavši u Srbiju izvodila  iste predstave koje je prikazala u Carigradu, a koje je opisao Grigoras, i da ih je gledala i srpska publika u Prizrenu, Skoplju, Nerodimlju i drugim gradovima. Iz Srbije je ta romska cirkuska  trupa  otputovala nekuda na Zapad, najverovatnije u Španiju. Ovaj zapis se može smatrati prvim sigurnim pisanim pomenom  Roma na prostorima Srbije. U narednih vek i po, zabeleženo je samo nekoliko pisanih tragova o boravku Roma u Srbiji. Tek iz vremena kada su Turci potpuno ovladali Srbijom, potiču prvi pouzdani dokumenti koji pominju i Rome. Najstariji sačuvani turski popis Roma s prostora Srbije  potiče iz 1491. godine. Iz tog popisa saznajemo da je  Roma hrišćana bilo,  između ostalog i u Nišu, Kruševcu, livi Smederevu, Prizrenu.Ukupno  je, prema tom popisu  kako je, izračunao  turski istoričar O. L. Barkan, bilo 3.237 običnih i 211 udovičkih domaćinstava. U njemu su, tvrde neki naši istoričari, bili zabeleženi  i oni Romi koje su Turci tu zatekli.


Položaj Romi u vreme turske vladavine Srbijom

Prisustvo mnogobrojnih skupina Cigana hrišćana na Balkanu ,u prvim decenijama turske vlasti nedvosmisleno ukazuje da njihov masovni dolazak ne treba vezati za turska osvajanja. Ostaje medjtim van spora da je izvestan broj Cigana muslimana stigao na balkanske prostore upravo s Turcima. Tako na primer za Cigane muslimane u Beogradu, izričito se navodi da tu stanuju  od "vremena carskog osvojenja". Medju njima je veliki broj islamizovanih i zBog toga je veoma teško preciznije utvrditi brojčani odnos ove dve grupe Cigana u Srbiji na osnovu verske pripadnosti . Daleko značajnije pitanje od broja Cigana koji je došao s Turcima Osmanlijama je svakako pitanje njhovog mesta i uloge u osmanskom feudalnom društvu. Široko oslonjeno na lako pokretljive maloazijske nomade i balkanske stočarske skupine ovo društvo je, znači, i nomade Cigane vrlo lako moglo uklopiti u svoj sistem. Utoliko lakše što je veoma oskudevalo u zanatlijama koji se bave preradom metala. Cigani su, kako muslimani tako i hrišćani, upravo zahvaljujući  svojim veštiniama zauzeli relativno značajno mesto u osmanskom feudalnom društvu pa se njihov položaj zBog toga veoma razlikuje od odnosa prema njiima, u evropskim zemljama. Pored toga što ih u velikom broju uključuje u razne državne službe- uglavnom kao zanatlije i tako ih čini korisnim članovima, osmanska vlast im dozvoljava i relativne slobode. Iako država iz fiskalnih razloga nastoji da veže Cigane za jedno mesto, ipak, u odredjenim situacijama - a pošto bi namirili svoje obaveze prema državi - oni su mogli imati izvesnu slobodu kretanja, posebno se to moglo odnositi na zanatlije. Zapravo, oni se slobodno kreću unutar odredjenih kadiluk, a naseljavaju u znatnom broju i gradska naselja. Na osnovu brojnih svedočanstva iz toga vremna, konstatujemo da su Romi u vreme vladavine Turaka Srbijom, uživali  brojna gradjanska prava koja im nisu bila  da učestvuju u privrednim delatnostima, samostalno su uredjivali svoj,društveni, kulturni a posebno privatni život,i  niko nije imao pravo da im se u to meša.
http://www.romamuseum.rs/oromima.html




ТЕСЛИНА ЗАСТАВА
По неким теоријама порекло наше цивилизације је из сазвежђа Лира, што симболично и представља инструмент лира. Београдско културно уметничко друштво "Никола Тесла", готово осам деценија са поносом чува заставу, коју им је Тесла поклонио 1936. године. Грб на застави у виду инструмента лире са муњом, осмислио је и дизајнирао лично Тесла.

TESLA'S FLAG
According to some theories, origin of our civilization is from the constellation Lyra, which symbolically represents instrument lyre. Belgrade Cultural Artistic Society "Nikola Tesla" for nearly eight decades proudly preserves flag which Tesla gave to them in 1936. The coat of arms on the flag in the form of the instrument lyre with the lightning was created and designed by Tesla.

jednu od velikih tajni koje je Tesla odneo sa sobom u grob a zvala se CANICULA sa Cygnusa (ali nije bio prvi koji je to znao) "Cygnusi" Lyra(nci) su sa Cygnusa doneli: (seme) PALME, ... muzicki instrumenat: LYRA/HARFA ili CITRA kao i Citratzyklus Zitratzyklus, Zitronensäurezyklus poznatije takodje i kao formulu, ili ciklus trikarboksilnih kiselina (TCA ciklus za potrebe genetske humanoidne manipulacije i pretvaranje Australopithecus-a afarensis, u HIBRIDNO humanoidnog Homo sapiensa posto je Darwinova teorija evolucije obicna lakrdija, koju su ciljano stvorili, prvom cetvrtinom 18-naestog veka, ... ILUMINATSKE vladajuce rase danasnjeg svetskog poredka (G)old, (O)il, (D)iamonds ... G.O.D. ) i tkzv. (farbu crnu) KăNA = crnilo/čadjavilo

Prva inteligentna bica na nasoj planeti su bila Akvatici, Terrani Lirijanci i Plejadinci, Akvatici nisi imali sposobnost planetrnih putovanja Terrani izmanipulisani od strane Lirijanaca i Plejadinaca, cak sta vise bitnije se na ovoj planeti nije ni odvijao neki bitni zivot nego  "navodno" na Marsu?

Seobe Roma istorijski oskudno dokumentovana kretanja i migracije:

Istoriski izvori koji konkretno govore o poreklu i početku seobe Roma veoma su oskudni. Sve do danas kruže različite hipoteze, izkonstuisane priče i "legende" o postojanju romskog naroda kao i, o, samim, konkretnim razlozima za pokretanja njihove deseto-vekovne seobe, dokumentovane migracionim kretanjem, kroz vekovne epohe proteklog milenijuma u periodu od 1001 god. i sve do današnjih dana!
Prva i do danas jedina pouzdana tvrdnja zvanično PISANOG ISTORISKOG DOKUMENTA o nastajanju reči Cigan za pripadnike “odredjene” skupine ljudi, dolazi iz 1068. godine. Tada, je gruzijski monah sv. Georg Antonski, iz manastira Iviron (Grčka) svom življu, "pismeno" izveštavao, ... kako je na goru Atos u periodu od 1001-1026. godine stigla ogromna skupina “Athiganosa” = CIGANA = NEDODIRLJIVIH.
Sama rec Athigatos tj. Acinkan na grčkom bi značila “nedodirljiv”. Razine inače te reči, se u osnovi koristila kasnije, deseto-vekovno, tokom proteklog milenijuma,  isključivo kao "zvaničan" Gadžovanski navodno pogrdan naziv za “taj” nomadski-narod koji se susretao vekovima po Evropi i skoro po celom ostatku sveta na zemaljskoj kugli PLANETI sve do današnjih dana.
Navode se više hipotetickih primra, utemeljenih pretežno na intelektualnom radu pojedinih svetskih istraživaca, istoricara, etnologa, lingvista, kao i hronicarskih zapisa tih dokumentovano arhivskih podataka.
Spisi iz Nemacke, objavljeni 1982.godine govore o vršenju genocida nad Romima, a na temelju dosada objavljenih nacistickih podataka o proucavanju anatomije Roma pod komandom šefa SS-a: Heinrich Himmler izdvajanjem dovode do fascinirajucih informativnih zakljucaka, za širu javnost. U sklopu sa ostalom genetskom gradjom, obelodanjen je zvanican zakljucak da su ustvari Romi narod poreklom sa Tibeta pre nove ere i da im je anatomija genetske gradje najslicnija anatomiji arijevaca (nemaca) i da uglavnom manje ili više svi Romi poseduju "cistu" krvnu grupu ABO Rh+poz. i da je to izmedju ostalog i jedan od znacajnijih i bitnijih razloga zašto je Hitlerov cuveni i zloglasni Dr. Mengele dugogodišnjim experimentalnim istraživanjem, tada još nauke o GENETICI u povoju, želeo "pošto poto" da pronikne i otkrije "tajnu" ROMSKE PRIRODNE ODBRAMBENE REZISTENTNOSTI ORGANIZMA t.j. prirodnog odbrambeno zdravstvenog IMUNO sistema u covecijem organizmu. Kojeg inace Romi selektivno poseduju sasvim PRIRODNO "od Boga obdareno" i to u svim oblicima, veoma stabilnog i vrlo jakog INTEZITETA u svom organizmu, u odnosu na skoro sve ostale nacije i narodnosti u celom svetu. Sto je Hitler perfidno, zlupotrebom genetske manipulacije hteo da upotrebi za maximalno-ojacavanje i stvaranje svoje new-"perfektne" rezistent-arijevske rase i nacije. Nazalost kao sto je opste poznata stvar, na veliku srecu to mu nije uspelo. Ali nazalost ipak je ogroman gubitak Romskog naroda koji je zbog te Hitlerove suludo-experimentalno genetske fix-ideje stradao kao nacionalna zrtva 2.gog svetskog rata u mnogobrojnim nemacko-nacistickim koncentracionim logorima i podneo ogroromne zrtve skoro u istim razmerama i obimu kao i Jevrejski narod, od oko Ca. 500.000 pola miliona Roma zrtava, u periodu od 1941 do 1945 god. našlo je bezsmislenu smrt u mnogobrojnim Hotlerovim zloglasnim KREMATORIJUMIMA
O, tome, kada i kako su Romi NOVE ERE znaci vremenski period pre 1.500 - 2.000 god.(predprošli milenijum) napustili Tibet i preselili u podrucje današnjeg Khorosan-a (Indija), nema cvrstih i opipljivih podataka. Pretpostavlja se uglavnom da su živeli na navedenom TIBETANSKOM podrucju nekoliko stoleca, t.j. sve do 5. stoleca (500-stote god. NOVE ERE) , kada pred najezdom ogromnom Huna inace današnjih Madjara (cuveni istoriski ratnik-vojskovodja i osvajac "Bic božiji ATILA" napuštaju Indiju i preko Radžastanske pustinje Tar stižu u današnji grad Karachi u Pakistanu, gdje se dele u dve skupine ...
Pustinja Tar se nalazi na zapadu Radžastana. Jedna je od najstarijih pustinja kao i planina sveta Aravali koja se takodje tu nalazi. Istocni Radžastan ima dva egzoticna rezervata za divlje zivotinje, tigrove, kao i nacionalni park Keoladeo, koji je cuven po pticama.
Radžastan je savezna država Indije sa površinom od 342.236 km² i 56.473.122 stanovnika (stanje: 1. jan. 2001). Najveca je država u Indiji po površini. Granici sa Pakistanom na zapadu, Gudžaratom na jugozapadu, Madja Pradešom na jugoistoku, Utar Pradešom i Harajanom na severoistoku i Pendžabom na severu. Glavni grad je Džajpur.
... Jedna preko Afganistana = Gl. grad KABUL odlazi na podrucje Turkestana i Turkmenije sve do Kaspijskog jezera. Nakon upada Mahmuda Gaznija u sjevernu Indiju(1001-1026. god.), pridružili su se toj skupini i preostali Romi iz Indije. Ali medjutim, ponovo se razilaze. Manji deo krenuo je preko Azerbejdžana u Gruziju i dalje prema Kavkazu, a drugi veci deo, prema Armeniji i Turskoj.

Druga je skupina iz pustinje Tar (THAR) krenula prema srednjoj Aziji. U Siriji Gl. gard Damask se i ta grana razdvojila. Jedni su otišli prema Turskoj, a drugi uz obalu Sredozemnog mora i stižu do Egipta Gl.grad Kairo i Gibraltara.



Na podrucje tadašnjeg Balkana, utvrdjeno je, da najveca skupina Roma dolazi sa tkzv. Seldžuci turcima znatno pre Turaka (Osmanlija), bežeci naime pred njima i njihovom "velikom" tadašnjem OSMANLIJSKIM CARSTVOM, ... iz Male Azije. Seldžuci (turski: Selçuklu, arapski: سلجوق , Saljūq, ili السلاجقة al-Salājiqa; perzijski: Saljūqiyān) je naziv za vladarsku dinastiju, ali i za glavnu granu Oguza jednog od turskih plemena koje je vladalo delovima Srednje Azije i Bliskog Istoka od 10. do 13. veka.
Danas se Turci Seldžuci smatraju precima zapadnih Turaka, današnjih stanovnika Turske, Azerbejdžana i Turkmenistana.

Na dugim putovanjima došlo je silom egzistencijalnih prilika do mešanja Roma s ostalim nomadskim skupinama naroda i narodnosti što je dovelo do toga da danas Romi broje impozantno oko 60 razlicitih skupina plemena grupa i grupacija. Najbrojniju skupinu cine AKO JE ZA VEROVATI Romi-Lovari (verovatno zbog "improvizovane" deklaracije opredelenja GURBETI) 13.000.000 miliona od ukupno 15.000.000 miliona Roma, koliko ih živi predpostavlja se danas u svetu (izvještaj Internacionalne Unije Roma, Prag 2000. godine).

Treci pravac kretanja Roma pratio je turske horde i njihova osvajanja. Ti Romi (Horahaja Arlije, Gopti, Aškalije, kovaci, meckari = tek kasnije ce u Rumuniji dobiti naziv URSARI itd.) Nametnute muslimanske vere smatrani su prezrenim sinovima sotone jer su navodno njihovi preci iskovali eksere za pribijanje Isusa na krst. Oni su dolaskom Turaka na Balkan osetili jaci duh liberalizma i tolerancije koji su Turci pokazivali prema svim onim "narodima i narodnostima" kao simbolicnu "naklonost" u pogledu "privilegija" koji su primorane "plemenske zajednice" preuzimale! Naime, konkretno! Njihovu TURSKU nametnutu muslimansku veru i priznavali nacionalnu vlast. Što je Romima podrazumeva se tada kao "povlastica" veoma imponovalo naravno i protiv svoje volje! Ipak "turska-privilegovanost" pogodovala im je znatno, vrlo i veoma, prvenstveno iz objektivnih kao i subjektivnih razloga. U, prvoj liniji i pre svega, cisto radi njihove licne i bezbedne nomadske egzistencije, kao i zbog etnicki-moralnog i zivotnog opstanka, t.j. preživljavanja radi!.


Kretali su se, ... naseljavali ili ostajali živeti i danas u sredinama tih zemalja koje su u svojim bestijalnim ratnickim osvajanjima, porobljavali Turci. Ili su neretko radi jos vece "bezbednosti" pak nastavljali svoja "KARAVAN-CERGARSKO-NOMADSKA" putovanja usporedo i direktno sa osvajackom TURSKOM vojskom velikog tadašnjeg OSMANLIJSKOG CARSTVA CARA MURATA u kojoj su obavljali sporedne poslove vrsnih kovaca "TAMALA" ili oružara, kao i sve ostale sporedne poslove i delatnosti pri velikoj turskoj konjickoj ergeli, ... i sl. u tom pravcu, ukljucujuci i zenska zanimanja "pralje" vezilje, ... sluzavke, ... izmecarke, gatare i tako dalje, ... (Samuel Ellazar, Kronika, DUD).


Radžastan (Rajasthan) je savezna država Indije sa površinom od 342.236 km² i 56.473.122 stanovnika (stanje: 1. jan. 2001). Najveća je država u Indiji po površini. Graniči sa Pakistanom na zapadu, Gudžaratom na jugozapadu, Madja Pradešom na jugoistoku, Utar Pradešom i Harajanom na severoistoku i Pendžabom na severu. Glavni grad je Džajpur. Pustinja Tar (THAR) se nalazi na zapadu Radžastana. Jedna od najstarijih planina sveta Aravali se tu nalazi. Istočni Radžastan ima dva rezervata za tigrove, kao i nacionalni park Keoladeo, koji je čuven po pticama.

Pandžab, (Punjab )  Pendžab ili Punjab (što znači: "Zemlja pet reka")  isto tako Panjab (pendžapski: ਪੰਜਾਬ na Gurmukhiju, پنجاب na Shahmukhiju, hindi: पंजाब, urdu: پنجاب) je regija koja obuhvaća granicu Indije i Pakistana. Punjab ima dugu istoriju i bogato kulturno nasleđe. Narod koji živi u Punjabu se zove Pendžapci te govore pendžapski (punjabi). Tri vodeće religije u oblasti su sikhizam, hinduizam i islam.

Sind (Sindh )  (Sindi: سنڌ, Urdu: سندھ) je jedna od četiri provincije Pakistana i postojbina Sinda, Muhadžira i drugih etničkih grupa. Susedna područja su Beludžistan na zapadu i severu, Pandžab (Pakistan) na severu, Radžastan (Indija) na istoku i Arapsko more i Gudžarat (Indija) na jugu. Glavni jezici sindi i urdu. Poznat pod različitim imenima u istoriji, naziv za Sind dolazi od Indoarijaca čije su legende tvrdile da Reka Ind izvire iz ždrela lava (Sinh-ka-bab). Na sanskritu je provincija dobila ime Sindhu što znači "okean". Asirci (još u 7. veku p. n. e.) su oblast poznavali pod nazivom Sinda, Persijanci kao Abisind, Grci kao Sinthus, Rimljani kao Sindus, Kinezi kao Sintou, dok su je Arapi prozvali Sind.



Danas je zanimljivo nakon desetovekovne "vecite" migracione seobe romskog naroda promatrati karakteristican vanjski izgled i isto tako fascinirajucu karakteristicnu deseto-vekovnu nepromenjenu gotovo apsolutno u mnogim slucajevima IDENTICNU spoljasnost i slicnost sa današnjim INDIJSKIM ZIVLJEM. Roma !.

Romi Ašaklije, Arlije, Domari, Lovari, (Lomovani, Lambani = original INDISKO PLEME) "Gurbeti" Kale, Bosha, Lyuli (Liuli) Boyash, Ursari jedan deo Kalderash-a ... kojima je pravac kretanja bio uz Sredozemlje, uglavnom su temne puti i pretežno smedjih ociju.

Romi koji su se kretali prema severu: Sinti, Manush, Cergari, Xoraxane, Romungro 1.deo-Kalderash-a, Romungre, Boyash, Romnichal imaju svijetlu put te zelene ili plave oci.



Romi, široj svetskoj javnosti poznati kao Cigani, su jedna od vecih plemenskih skupina naroda poreklom iz Indije, koju su sticajem okolnosti silom prilika napustili oko 10. veka, u vremena velikih osvajackih ratova i pohada cuvenog Molgonskog vojskovodje i ratnika Džingis kan-a (1162-1227) pravim imenom Temudžin = mongolski osvajac, inace utemeljitelj najveceg kopnenoga carstva u istoriji covecanstva. Cigani, danas žive širom sveta, uglavnom i vecim delom u Evropi. Roma ukupno ima oko 15.000.000 miliona

... U verskom pogledu Romi su nejedinstveni, jer ih ima pravoslavnih hrišcana katolika i muslimana, kao i drugih vera Hinduista &. Budista. Govore romskim jezikom, koji pripada indijskoj grupi indoevropske porodice jezika. U Srbiji i Crnoj Gori žive etnicke plemenske grupe: Egipcani (Egüptzy) i Aškalije, koje neki smatraju potomcima albanizovanih Roma. U Hrvatskoj Lovari, u Bosni Kalderasi, u Vojvodini Banjesi, na Kosovu &. Makedoniji Arlije, u Vlaskoj niziji Rumunski-cigani Vlauci ..

http://blogoye.org/gurbet/47970

The Athinganoi or Athingani, Ancient Greek: Ἀθίγγανοι, plurar of Athinganos ( Ἀθίγγανος), were a 9th-century sect of Monarchians located in Phrygia, founded by Theodotus the banker.
Another quite distinct sect or party is refuted by Marcus Eremita, who seems to have been a disciple of St. John Chrysostom. His book Eis ton Melchisedek, or according to Photius "Against the Melchisedekites", speaks of these new teachers as making Melchisedech an incarnation of the Logos (divine Word). They were anathematized by the bishops, but would not cease to preach. They seem to have been otherwise orthodox. St. Jerome  refutes an anonymous work which identified Melchisedech with the Holy Ghost. About AD 600, Timotheus, Presbyter of Constantinople, in his book De receptione Haereticorum adds at the end of his list of heretics who need rebaptism the Melchisedechians, "now called Athingani" (Untouchables). They live in Phrygia, and are neither Hebrews nor Gentiles. They keep the Sabbath, but are not circumcised. They will not touch any man. If food is offered to them, they ask for it to be placed on the ground; then they come and take it. They give to others with the same precautions.
It is uncertain whether the sect survived beyond the 9th century. They were probably scattered across Anatolia and the Balkans following the destruction of the Paulician capital Tephrike in the 870s.
]The etymology of the word is not certain but a common cited one is that it's Greek, its meaning is "(the) untouchables" and is derived from a privative alpha prefix and the verb thingano, id est to touch.
The name athinganoi, later variant form of which is atsinganoi, came to be associated with the Romani people who first appeared in the Byzantine empire at the time and is the root word for "zigeuner" "tzigan" "tigan" "zingari" derogatory words use to describe members of the Romani people. It is still not clear if the athinganoi who were present in the 5th century in Europe were the Romani people of today.



GURBETÇİ = исељеник https://translate.google.de/?hl=de&tab=wT#tr/sr/gurbet%C3%A7
Athinganoi ili Athingani, starogrčki: Ἀθίγγανοι, plurar od Athinganos (Ἀθίγγανος), je bio naziv i ime u 9. veku Monašku sektu koja se prvovremeno nalazila u Frigiji, tkzv. "maloj Aziji" ili danasnji zaliv Bosforus Turska osnovao antiseministički puritanac Theodotus koji je bio u to vreme veoma poznati i najbogatiji bankar, jedan od prvih osnivaca bankovnog sistema u svetu, ... sto je posle skoro 800 stotina godina nasledio i usavrsio Benjamin Franklin, ( 1706 -1790) Philadelphia, takodje romskog porekla koji je rodjen kao 15-naesto dete u svojoj jos mnogobrojnijoj porodici, ... inace po opredeljenju bio je izmedju ostalog takodje puritanac moralno strog čovjek, koji odbacuje obična zadovoljstva (majka mu je bila veom plodna rodna i jaka genetski veoma rezistentna zena Ashkalyskog porekla direktno iz Aškalijskog BENJAMIN PLEMENA koja je toj porodici CILJANO sluzila po zahtevu veoma takodje bogatog ILUMINATSKOG svestenika, Benjaminovog oca samo za rasplod, ... koji ju je ciljano i namenski oženio posle bezplodnog braka sa prvom ženom koja je bila jalova) Konkretno u vezi sa tim (mada zvuči neverovatno ali je ipak istinito) Benjamin Franklin je čovek, čija se slika u znak zahvalnosti nalazi na američkoj novčanici od 100$ Dolara... što ima najkonkretnije i te kako veze sa večito vladajućim (današnjim tajnim) svetskim ILUMINATSKIM poretkom i Theodotus-om

Medjutim još jedna posve različita zaverenicka sekta ili stranka vezana za konfuznu/zbunjujucu vecitu ENIGMU imena i starogrčkog naziva "Athinganoi ili Athingani, stvara ociglednu nevericu jer sto mnogi ISTORICARI i danasnji "kvazi" ROMOLOZI smicali sa uma je cinjenica da se pravilno i korektno glavni grad Grcke Athina, ... pise neizostavno sa "h" Athina, ... kao i Apotheka, ... i sl. reci koje dolaze sa tih drevnih grckih prostora primer: "thema" sto je jako i mnogo vazno, ... obzirom da je "plural"/mnozina od Athin = ganoji vrlo je ocito i jasno da se eventualno pri korisnjenu tog (pogrdnog ciganskog naziva) mislilo na AT(h)INJANE / Ἀθίγγανοι zbog nihove komicne i jedinstvene za europske pojmove ne prilagodjene ("hijeroglifskog karaktera") ABECEDE ciju fonetsku slovnu oznaku "θ"=(t) i danas neki nasi ROMI "pametnjakovici" koji jos pisu i izdaju romske RECNIKE ocigledno iz komercijalnih razloga i istih pobuda i zelja "da zgrnu lovu na brzaka" kao da nam nije dosta zbunjujuce konfuznosti, pokusavaju da nam podmetnu "kamen spoticanja" kao i mnogi drugi koji su to radili i pokusavali tokom nase milenijumske migracije, zloupotrebljavajuci nasu vekovnu neprosvecenost i nepismenost, smatrajuci se pri tom tako !znacajno" kao da su u najmanju ruku otkrili TOPLU VODU i to u BO(j)LERU od Ravela hahhaha ...

A radilo se konkretno u dalekoj proslosti o zaverenickom podborniku koji se zvao: Marcus Eremita, koji izgleda kao da je bio učenik samog svetog Ivana Zlatoustog. Njegova knjiga "Eis tonu Melchisedek", ili prema Photius-u "Against the Melchisedekites", govori o ovim novim učiteljima kao što Melchisedech utelovljenje/celivanje Logosa (Božja reč). Oni su ( u stvari) anathematioidni biskupi, ali ne bi prestajali propovedati (laz i ne/ISTINU. Oni su, (navodno) čini se inače ortodoksni pravoverci... (kao i pojedini danasnji koji zamlaciju i foliraju sopstveni narod i romsku naciju ... u toj skrivenoj od ociju javnosti tajnovitoj knjizi vekovima). Jeronim opovrgava anonimni rad koji je identificirao Melchisedech (navodno) "Duhom Svetim". (Takodje) Timotej &. Presbyte-r Konstantinopoljac, u svojoj knjizi "De receptione Haereticorum" dodaje na kraju svog popisa jeretika (bezboznika) koji trebaju preobrazaj jer Melchisedechians, se sada zove "Athingani" (Untouchables/NE/DODIRLJIVI). Oni žive u Frigiji, (danasnji Bosforus zaliv Turska)  a nisu ni Židovi ni Pagani. Oni drže (svetkuju) subotu, ali nisu obrezani. Oni neće "dirati" (DODIRIVATI / SKRNAVITI) bilo kojeg čoveka. Ako im se nudi hrana, (POPUT DANASNJIH BUDISTA) ... oni ("ljubazno" / uctivo) pitaju za "odobrenje" da se nadju na terenu /zemljistu, a onda bi došli (coporativno) i zauzeli bi ga. Oni "Athingani" (Untouchables/NE/DODIRLJIVI) daju drugima sa istim merama opreza, (kao i sto uzimaju)
Neizvesno je bilo hoće li sekta preživjet u tom 9-tom veku. Zato su se vjerojatno raspršili sirom Turske Anatolije i na Balkanu, nakon uništenja grada Paulician Tephrike u 870s. I sele se masovno u zbegovima na goru Atos u Brcku gde osnivaju manastir "Iviron" gde cemo se "mi" CIGANI zvanicno PRVI put pojaviti nekih 130 do 150 godina nakon tog perioda ... (sto tako u masovnim zbegovima "trbuhom za kruhom" trazeci UTOCISTE ... (citaj moderno Asyl/AZIL) o cemu dalje: Istoriski izvori koji konkretno govore o poreklu i početku seobe Roma iako su veoma oskudni. Sve do danas kruže različite hipoteze, iskonstuisane priče i "legende" o postojanju romskog naroda kao i, o, samim, konkretnim razlozima za pokretanja njihove deseto-vekovne seobe, dokumentovane migracionim kretanjem, kroz vekovne epohe proteklog milenijuma u periodu od 1001 god. i sve do današnjih dana! Kada ... nas je onaj "prokletnik" Mahmud Gazni isterao iz nase PRADOMOVINE Indije i podelio u dve grupe da bezimo glavom bez obzira pred njegovim ratnickim krvavim najezdama i bezocnom silovanju nasih zena, majki i sestara, ... i osvajackim gramzivim pohodima, i tako! Jedna (nasa romska velika grupa/skupina) bezi, ... da spase goli zivot, .. preko Afganistana = Gl. grad KABUL odlazi na područje Turkestana i Turkmenije sve do Kaspijskog jezera. Nakon upada Mahmuda Gaznija u severnu Indiju(1001-1026. god.), pridružili su se toj skupini i preostali Romi iz Indije. Ali medjutim, ponovo se razilaze. Manji deo krenuo je preko Azerbejdžana u Gruziju i dalje prema Kavkazu, a drugi veci deo, prema Armeniji i Turskoj.
Druga je skupina iz pustinje Tar krenula prema srednjoj Aziji. U (danasnjoj) Siriji Gl. gard Damask se i ta grana razdvojila. Jedni su otišli prema Turskoj, a drugi uz obalu Sredozemnog mora i stižu do Egipta Gl.grad Kairo i Gibraltara.
Na područje tadašnjeg Balkana, utvrdjeno je, da najveća skupina Roma dolazi znatno pre Turaka, bežeći naime pred njima i njihovom "velikom" tadašnjem OSMANLIJSKIM CARSTVOM, ... iz Male Azije. t.j. Frigije ili danasnji zaliv Bosforus u Turskoj
Prva i do danas jedina pouzdana tvrdnja zvanično PISANOG ISTORISKOG DOKUMENTA o nastajanju reči Cigan za pripadnike “odredjene” skupine ljudi, dolazi iz 1068. godine. Tada, je Gruzijski (danas ruska drzava Gorgia) monah sv. Georg Antonski, iz manastira Iviron (Grčka) svom življu, "pismeno" izveštavao, ... kako je na goru Atos u periodu od 1001-1026. godine stigla ogromna skupina “Athiganosa” = CIGANA = NEDODIRLJIVIH.
Sama rec Athiganos tj. Acinkan na grčkom bi značila “nedodirljiv”. Razine inače te reči, (bez obzira sto je plural/mnozina Athi(n)ganos se u osnovi koristila kasnije, deseto-vekovno, tokom proteklog milenijuma, isključivo kao "zvaničan" Gadžovanski navodno pogrdan naziv za “taj” nomadski-narod koji se susretao vekovima po Evropi i skoro po celom ostatku sveta na zemaljskoj kugli PLANETI sve do današnjih dana. MEDJUTIM SAMO JE REC IPAK O MONASKOJ SEKTI KOJA JE SEBE NAZIVALA U SMISLU NEBESKOG BOZANSTVA “Athiganos” = NEDODIRLJIVI. KAKO SMO MI SEBE TAKODJE SMATRALI NA IZVESTAN NACIN I TO IZ OPIPLJIVO OPRAVDANO DOKUMENTOVANIH RAZLOGA ZA "NEBESKI NAROD" U TOM SMISLU NEPRIKOSNOVEN, NE-DODIRLJIV; NE POVREDLJIV JER POSTOJE INDICIJE EVENTUALNI NAGOVESTAJI DA POTICEMO SA CIGNUSA I DA SMO SAMI SEBE SHODNO TOME NAZIVALI TAKO SRODNO NASOJ EVENTUALNOJ PRA-PRA-PRA POSTOJBINI, A NIKAKO KAKO NAM JE PRILEPLJEN EPITET DA SMO CIGANI U SMISLU NE DODIRLJIVI I NE TREBA NAS DODIRIVATI JER SMO PRLJAVI, i SLICNE GLUPOSTI

Etimologija rieči nije sigurno ista, ali zajednički navod jedne je jedine Grčke reci, njeno je značenje "(Athinganoi ili Athingani) - nedodirljivi", a potječe iz privativnog alfa prefiksa i glagola thingano = ne-dodir ( u odricnom obliku istoimenog grckog glagola)
Naziv athinganoi, i kasnije varijante oblika koji je, usledio došavš da bude (usko) povezan s Romima koji su se (kao sto je gore objasnjeno) prvi put pojavili u Vizantskom dobu carstva u vreme gde je koren te reči za "CIGANI" pogrdnog navodno znacenja rieči koristiti za opisivanje pripadnika romske nacionalnosti ljudi. To još uvijek nije jasno je li "athinganoi" koji su bili prisutni jos u 5. veku u Europi bile su (CYGNUSI) romski narod ko danas.
"Cygnusi" Lyra(nci) su sa Cygnusa doneli: (seme) PALME, ... muzicki instrumenat: LYRA/HARFA ili CITRA kao i Citratzyklus Zitratzyklus, Zitronensäurezyklus poznatije takodje i kao formulu, ili ciklus trikarboksilnih kiselina (TCA ciklus za potrebe genetske humanoidne manipulacije i pretvaranje Australopithecus-a afarensis, u HIBRIDNO humanoidnog Homo sapiensa posto je Darwinova teorija evolucije obicna lakrdija, koju su ciljano stvorili, prvom cetvrtinom 18-naestog veka, ... ILUMINATSKE vladajuce rase danasnjeg svetskog poredka ) i tkzv. (farbu crnu) KNA http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cc/Cygnus_constellation_map.png

Navode se naime više hipotetičkih primra, utemeljenih pretežno na intelektualnom radu pojedinih svetskih istraživača, istoričara, etnologa, lingvista, kao i hroničarskih zapisa tih dokumentovano arhivskih podataka.
Spisi iz Nemačke, objavljeni 1982.godine govore o vršenju genocida nad Romima, a na temelju dosada objavljenih nacističkih podataka o proučavanju anatomije Roma pod komandom šefa SS-a Heinrichom Himmlerom, izdvajanjem dovode do fascinirajuićh informativnih zaključaka, za širu javnost. U sklopu sa ostalom genetskom gradjom, obelodanjen je zvaničan zakljucak da su ustvari Romi narod poreklom sa Tibeta i da im je anatomija genetske gradje najsličnija anatomiji arijevaca (nemaca) i da uglavnom manje ili više svi Romi poseduju "čistu" krvnu grupu ABO Rh+poz. i da je to izmedju ostalog i jedan od značajnijih i veoma bitnijih razloga zašto je zapravo Hitlerov čuveni i zloglasni Dr. Mengele, dugogodišnjim experimentalnim istraživanjem, tada još nauke o GENETICI u povoju, želeo "pošto poto" da pronikne i otkrije "tajnu" ROMSKE PRIRODNE ODBRAMBENE REZISTENTNOSTI ORGANIZMA t.j. prirodnog odbrambeno zdravstvenog IMUNO-sistema u čovecijem organizmu. Kojeg inače Romi selektivno poseduju sasvim PRIRODNO "od Boga obdareno" i to u svim oblicima i vatijantama, veoma stabilnog i vrlo jakog  INTEZITETA u svom organizmu, u odnosu na skoro sve ostale nacije i narodnosti u celom svetu. Sto je Hitler znajuci za tu "čarobnu formulu" perfidno, zlupotrebom genetske manipulacije hteo da upotrebi za maximalno-ojačavanje i stvaranje svoje new-"perfektne" rezistent-arijevske rase i nacije. Nažalost kao što je opšte poznata stvar, na veliku sreću to mu nije uspelo. Ali nažalost ipak je ogroman gubitak Romskog napaćenog naroda koji je zbog te Hitlerove suludo-experimentalno genetske fix-ideje stradao kao nacionalna žrtva 2.gog svetskog rata u mnogobrojnim  nemačko-nacistčikim koncentracionim logorima i podneo ogroromne žrtve skoro u istim razmerama i obimu kao i Jevrejski narod, od oko Ca. 500.000 pola miliona Roma žrtava, u periodu od 1941 do 1945 god. našlo je bezsmislenu smrt u mnogobrojnim Hitlerovim zloglasnim logorima i KREMATORIJUMIMA  O, tome, kada i kako su Romi NOVE ERE znači vremenski period pre 1.500 - 2.000 god.(predprošli milenijum) napustili Tibet i preselili se u područje današnjeg Khorosan-a (Indija), nema čvrstih i opipljivih  podataka. Pretpostavlja se uglavnom da su živeli na navedenom TIBETANSKOM području nekoliko stoleća, t.j. sve do 5. stoleća (500-stote god. NOVE ERE) , kada pred najezdom ogromnom  Huna inace današnjih Madjara (čuveni istoriski ratnik-vojskovodja i osvajač "Bič božiji ATILA"  napuštaju Indiju i preko Radžastanske pustinje Tar stižu u današnji grad Karači u Pakistanu, gdje se dele u dve skupine ...
^{Pustinja Tar se nalazi na zapadu Radžastana. Jedna je od najstarijih pustinja kao i planina sveta Aravali koja se takodje tu nalazi. Istočni Radžastan ima dva egzotična rezervata za divlje životinje, tigrove, kao i nacionalni park Keoladeo, koji je čuven po pticama. Radžastan je savezna država Indije sa površinom od 342.236 km² i 56.473.122 stanovnika (stanje: 1. jan. 2001). Najveća je država u Indiji po površini. Granici sa Pakistanom na zapadu, Gudžaratom na jugozapadu, Madja Pradešom na jugoistoku, Utar Pradešom i Harajanom na severoistoku i Pendžabom na severu. Glavni grad je Džajpur.}

... Jedna preko Afganistana = Gl. grad KABUL odlazi na područje Turkestana i Turkmenije sve do Kaspijskog jezera. Nakon upada Mahmuda Gaznija u severnu Indiju(1001-1026. god.), pridružili su se toj skupini i preostali Romi iz Indije. Ali medjutim, ponovo se razilaze. Manji deo krenuo je preko Azerbejdžana u Gruziju i dalje prema Kavkazu, a drugi veci deo, prema Armeniji i Turskoj.

Druga je skupina iz pustinje Tar krenula prema srednjoj Aziji. U Siriji Gl. gard Damask se i ta grana razdvojila. Jedni su otišli prema Turskoj, a drugi uz obalu Sredozemnog mora i stižu do Egipta Gl.grad Kairo i Gibraltara.
Na područje tadašnjeg Balkana, utvrdjeno je, da najveća skupina Roma dolazi znatno pre Turaka, bežeći naime pred njima i njihovom "velikom" tadašnjem OSMANLIJSKIM CARSTVOM, ...  iz Male Azije.

Na dugim putovanjima došlo je silom egzistencijalnih prilika do mešanja Roma s ostalim nomadskim skupinama naroda i narodnosti što je dovelo do toga da danas Romi broje impozantno oko 60 razlicitih skupina plemena grupa i grupacija. Najbrojniju skupinu čine navodno, AKO JE ZA VEROVATI  Romi-Lovari (verovatno zbog "improvizovane" deklaracije opredelenja GURBETI) 13.000.000 miliona od ukupno 15.000.000 miliona Roma, koliko ih živi predpostavlja se danas u EUROPI (izvještaj Internacionalne Unije Roma, Prag 2000. godine).

Treći pravac kretanja Roma pratio je turske horde i njihova osvajanja. Ti Romi (Horahaja Arlije, Gopti, Aškalije, kovači, mečkari = tek kasnije će u Rumuniji dobiti naziv URSARI itd.) Nametnute muslimanske vere smatrani su prezrenim sinovima sotone jer su navodno njihovi predci iskovali eksere za pribijanje Isusa na krst. Oni su dolaskom Turaka na Balkan osetili jači duh liberalizma i tolerancije koji su Turci pokazivali prema svim onim "narodima i narodnostima" kao simboličnu "naklonost" u pogledu "privilegija" koji su primorane tadašnje "plemenske zajednice" preuzimale! Naime, konkretno! Njihovu TURSKU nametnutu muslimansku veru i istovremeno priznavali  nacionalnu vlast. Što je Romima podrazumeva se tada kao "povlastica" veoma imponovalo naravno i protiv svoje volje! Ipak "turska-privilegovanost" pogodovala im je znatno, vrlo i veoma, prvenstveno iz objektivnih kao i subjektivnih razloga. U, prvoj liniji i pre svega, čisto radi njihove lične i bezbedne nomadske egzistencije, kao i zbog etnicki-moralnog i životnog opstanka, t.j. preživljavanja radi!.

Kretali su se, ... naseljavali ili ostajali živeti i danas u sredinama tih zemalja koje su u svojim bestijalnim ratničkim osvajanjima, porobljavali Turci. Ili su neretko radi još veće "bezbednosti"  pak nastavljali svoja "KARAVAN-ČERGARSKO-NOMADSKA" putovanja usporedo i direktno sa osvajackom TURSKOM vojskom velikog tadašnjeg OSMANLIJSKOG CARSTVA CARA MURATA u kojoj su obavljali sporedne poslove vrsnih kovača "TAMALA" ili oružara, kao i sve ostale sporedne poslove i delatnosti pri velikoj turskoj konjickoj ergeli, ... i sl. u tom pravcu, uključujuci pri tom i sva ženska zanimanja "pralje" vezilje, ... služavke, ... izmećarke, gatare i tako dalje, ...  (Samuel Ellazar, Kronika, DUD).

Danas je zanimljivo nakon desetovekovne "večite" migracione seobe romskog naroda promatrati karakterističan vanjski izgled i isto tako fascinirajuću karakterističnu deseto-vekovnu nepromenjenu gotovo apsolutno u mnogim slučajevima IDENTICNU spoljasnost i slicnost sa današnjim INDIJSKIM  ŽIVLJEM.  Roma !

Romi Aškalije, Arlije, Domari, Lovari, (Lomovani, Lambani = original INDISKO PLEME)  "Gurbeti" Kale, Bosha, Lyuli (Liuli) Boyash, Ursari jedan deo Kalderash-a ...  kojima je pravac kretanja bio uz Sredozemlje, uglavnom su temne puti i pretežno smedjih ociju.

Romi koji su se kretali prema severu: Sinti, Manush,  Čergari, Xoraxane, Romnichal i prvi manji deo-Kalderash-a, Romungre, Boyash,  imaju svijetlu put te zelene ili plave oci.
Romi, široj svetskoj javnosti naime poznati kao Cigani, su jedna od većih plemenskih skupina naroda poreklom iz Indije, koju su sticajem okolnosti silom prilika napustili oko 10. veka, u vremena velikih osvajačkih ratova i pohada čuvenog Molgonskog vojskovodje i ratnika Džingis kan-a (1162-1227) pravim imenom Temudžin = mongolski osvajač , inače utemeljivač  najvećeg kopnenoga carstva u istoriji čovečanstva. Cigani, danas žive širom sveta, uglavnom i većim delom u Evropi. Roma ukupno ima oko 15.000.000 miliona

... U verskom pogledu Romi su nekompaktno nejedinstveni, jer ih ima pravoslavnih hrišcana katolika i muslimana, kao i drugih vera Hinduista &. Budista. i sl. Govore romskim jezikom, koji pripada indijskoj grupi, indoevropske porodice jezika. U Srbiji i Crnoj Gori žive etničke plemenske grupe: Egipcani (Egüptzy) i Aškalije, koje neki smatraju potomcima albanizovanih Roma. U Hrvatskoj Lovari, u Bosni Kalderaši, u Vojvodini Banješi, na Kosovu &. Makedoniji Arlije, u Vlaškoj niziji Rumunski-cigani Vlauci ...

KONKRETNO:
Total population 60.000.000 million or more Gypsies worldwide
ako je za verovati podatak neproveren 100% http://www.zigeunermission.org/herkunft%20der%20zigeuner.html

List of ALL the World Famous Gypsy /Roma People !
 
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Romani_people  

G y p s i e s  -  F a c t s  -  a n d  -  F i g u r e s :
World:  60.000.000 Gypsies worldwide
Asia:     40.000.000 in India
                2.000.000 in Pakistan
Europa:   4.000.000 in Romanian
                2.000.000 in Slovakia &. Czech
                2.000.000 in Ex-Yugoslavia
                   500.000 in France
                   500.000 in Spain
                   500.000 in Greek  
                     50.000 in Germany
                     35.000 in Switzerland
                     25.000 in England
                       8.000 in Sweden
                       5.000 in Finland
600.000  r e b o r n  -  g y p s y  -  w o r l d w i d e:
Spain         200.000  Believing / 2500 Preachers / 895 Communities
France       100.000 Believing / 1400 Preachers / 165 Communities
India             30.000 Believing /   400 Preachers /   80 Communities
Germany       5.000 Believing /    100 Preachers /   50 Communities
England         5.000 Believing /       75 Preachers /   18 Communities
Hungary        2.000 Believing /  .....   40 Communities
Holland, Italy, Romania, Bulgaria, Serbia, ...
Croatia, Finland ,Czech, Slovakia, USA, Rusland ...

http://www.zigeunermission.org/herkunft%20der%20zigeuner.html = 60milion Roma people on the World

http://images.google.de/imgres?imgurl=http://www.zigeunermission.org/images/Neu%25202005%2520IHZ/Wanderung%2520der%2520Zigeuner.jpg&imgrefurl=http://www.zigeunermission.org/&usg=__SSGeZCxhLZj7Ztp2yOzww1RFwtI=&h=472&w=720&sz=96&hl=de&start=11&um=1&itbs=1&tbnid=pn7_twS_RdsZrM:&tbnh=92&tbnw=140&prev=/images%3Fq%3Dzigeuner%2Bbilder%26um%3D1%26hl%3Dde%26client%3Dopera%26sa%3DX%26rls%3Dde%26tbs%3Disch:1





( Flag of the Roma people O styago le romengo in Romani )
The Romani flag is the international flag of the Romani people. It was approved at the first World Romani Congress in 1971, held in London, UK. The flag consists of a background of blue and green, representing the heavens and earth, respectively. The flag also contains a red chakra, or spoked wheel, in the centre, representing the Indo-Aryan heritage of the Romani people. The Flag of India also contains a chakra.
8. Aprila 1971.godine, u Londonu, održan je prvi Svetski kongres Cigana. Na njemu su donete odluke o izgledu i usvajanju zastave Roma, službene himne i službenog jezika Roma. Odlučeno je da zastava sadrži dve osnovne boje koje simbolizuju večno lutanje Roma. To su zelena kao simbol neograničenog prirodnog prostranstva i slobode kretanja i plava kao simbol nebeskog prostranstva, a u sredini zastave je točak koji označava večno putovanje Roma. Službenom himnom proglašena je poznata romska pesma Gelem, Gelem, a kao službeni jezik prihvacen je jezik Roma Lovara.

Ujedno je, kao jedinstveni, svetski naziv za Cigane usvojen naziv “HTom”, što na ciganskom - lovarskom jeziku znači čovek. Glas ht ne postoji u grafičkom fonetskom sustavu, pa se zbog lakšeg pisanja primjenjuje oblik izgovora tog glasa kao glas " r ". Tako umesto reči HTom, zbog nemogućnosti pisanja dvoglasa ht, nastaje reč Rom.  Ne bi se trebali osećati poniženim ili omalovaženim niti pri nazivu Cigani, ako je on dobronamerno izgovoren ispravnom intonacijom, što znači, za mušku osobu-Ciganin, a za žensku osobu-Ciganka ili pak za sve obuhvatnu množinu CIGANI !.  
^{Propratni tekst himne:}
Himna: Gelem, gelem ...

Gelem, gelem, ... išao sam, išao ...

... išao sam išao dugim putevima,
sretao sam sretne Cigane!
... ej, Cigani odakle vi dolazite,
s´ čergama i gladnom decom?

... a, ... a, ... Cigani, a, ... a, ... deco!
... a, ... aj, ... Cigani, a, ... aj, ... deco!

... imao sam i ja veliku obitelj
ubila ih crna legija!
Čerge izrezali, i Cigane i Ciganke,
... medju njima i malu decu!

... a, ... a, ... Cigani, a, ... a, ... deco!
... a, ... aj, ... Cigani, a, ... aj, ... deco!

Otvori, Bože tvoja crna vrata,
da mogu videti gde su moji ljudi!
Pa ću ponovo otići dugim putevima,
da mogu hodati sa sretnim Ciganima!

... a, ... a, ... Cigani, a, ... a, ... deco!
... a, ... aj, ... Cigani, a, ... aj, ... deco!

"Gore", ... Cigani, sada je tren sreće vaše,
"vaskrsnite" i Vi iz naših snova ^mrtviCigani!
... o, crno lice, i crne oci,
želim vas poput crnog groždja!

... a, ... a, ... Cigani, a, ... a, ... deco!
... a, ... aj, ... Cigani, a, ... aj, ... deco!




CHAKRA:
Elektromagnetsko polje koje okružuje telo ljudi zove se aura OREOL kao (primer) kod svetaca na svetim slikama. Univerzlna tkzv. ljudska aura energija isporučuje i univerzalnu energiju organizmu u odredjenim interval (vremenskim) terminima . Postoji sedam glavnih energetskih centara u centralnoj auri čakre (energetske čakre izgovara se i zove TURSKI "čakru atvēršanās". U Sanskrtu čakra znači kotač/točak (KRUG) . Kod ljudi, ti energetski centri u području energetike se kovitlaju i naizmenicno rotiraju, zbog tog´ sto se stalno usled rotirajuceg okretanja koje se dogadja u ljudskom organizmu konstantno to dešava, dato je i to odgovarajuće ime: NA SANSKRITU = Chakra (Sanskrit, m., चक्र, čakra, [ʧʌkɽʌ], wörtl: Rad, Diskus, Kreis = KRUG) konkretno ne radi se bas o "TOČAK-u" nego se radi o tom KRUGU "čakri" koji je ŽIVOTNI ELIKSIR SVAKE ŽIVE MATERIJE NA SVETU (takvo obeležje poseduje samo INDISKA zastava i naša (romska) po ugledu na našu prapostojbinu INDIJU kao "životni KRUG eliksir" jer bez tih 7 "čakri" nema ni života, ... u smislu (kružne) CIRKULACIJE ... Životnu (ELIKSIR)  energiju apsorbira celo telo, pri čemu čakre (oscilaciono) rasipaju, kružnom kointinuiranom cirkulacijom krvotok, i omogućavaju telu permanentno održavanje života. Kad čakre ne rade ispravno, "NE SINHRONIZOVANO" telo, je "prinudno"prisiljeno da "radi" naporno kako bi se u prvoj liniji zaštitilo zdravlje, pri čemu se maksimalno samoinicijativno aktivira tkzv. odbrambeni imunoloski system u svakom ljudskom organizmu. U današnjoj modernoj medicini, tkzv.  rad na endokrin-system sustavui koji je u stvari kontrolni sistem žljezda sa unutrašnjim lučenjem koje kod kičmenjaka nastaju od ždrelnog epitela (štitna žljezda, grudna žljezda), i neki drugi organi kao što su: jetra, gušterača, pojedini delovi creva, bubrezi, srce, polne žlijezde, Putem njih regulišu se mnoge aktivnosti kao što su: metabolizam, seksualne aktivnosti, rast, metamorfoza, količina vode i minerala u organizmu i dr. Pored endokrinih organa hormone luče i neke nervne ćelije –  tkzv. neurosekretorne ćelije. Hormoni se oslobađaju direktno u krv, limfu ili cerebrospinalnu tečnost , pošto ove žlijezde nemaju izvodne kanale,i na taj način dospevaju do ciljnih organa na koje dijeluju, druge su u bliskoj vezi sa mozgom (hipofiza, epifiza), dok se treće razvijaju u oblasti bubrega (nadbubrežne žlijezde). Sve to uglavnom se kao "poznato" zasniva jos na DREVNOM periodu pre Hrista i p.n.e Prikupljene informacija o tim  ELIKSIR energetskim centrima u istočnim delovima Azije i učenjacima koji kažu da je ovako objašnjiv .

1 -Korenska čakra tkzv. MULADHARA koja predstavlja koren ili temelj celog energetskog sustava u  čovecijem organizmu. Smeštene kod trtične kosti, izmedju medjice i anusa, (dobro/perfektno zaštićena i čuvana)  i direktno je povezana sa GLANDULOM ADRENALIS ili tkzv. nadbubrežnom  žljezdom sa kojom medjusobno luči i adrenalin (konkretno upotrebom i primenom niskofrekventne mikrotalasne tehnologije i permanentnim (niskofrekfentnim) akusti čnim "ciljanim" atakovanjem ( žljezde) HIPOFIZE u mozgu i tkzv. "čakre" u korenu kičme, čija je inače, funkcija održavanje osnovnih bioloskih procesa takodje u telu organizma MOGUĆE JE DANAŠNJOM SAVREMENOM TEHNOLOGIJOM MANIPULISATI LJUDSKIM UMOM! Dakle u drevnoj istočnjackoj pretezno islamsko-budističkoj kulturi predstavlja elemt tla, "crvenom"  bojom, je označena,  a sa prednje strane tela "saobraća/funkcioniše" između spolovila i arkda "zanoseći" više na koren čakre, koji se nalazi u anusu. Ova (najvaznija) čakra je naša veza sa našim svemirom. Povezana je direktno (mikrotalasnim oscilacijama) sa: telom, nogam, stopalima, i živčanim sustavom koji pokušava kontrolirati kada imamo naše (svakodnevne) "borbe" sa problemima tkzv. eder.Düzensiz, ... (izazivanje depresije) smanjuje povjerenje u sebe i univerzum počne tada gubiti čvrstoću spoja između nas. Potresi, kuća, posao, škola,  promene klimatske, razlike socijalne ili početnik odnosa, neravnoteženo rođenih. Ako uzmemo  čakre kao stabla korena, koji simbolizira naše telo treba "odmoriti" od svakodnevnog stresa kao, korijenje stabla koje se (protektovano) "odmara"  pod zemljom ...

2 - Sakralna čakra, element vode! Narandžaste boje u telu se nalazi na dnu trbuha.  Tkzv. sakralna čakra sa 3 prsta . Sakralna čakra kontrolira našu seksualnu energiju i produktivnost naših umova, ... bubrezi, užitak života / uzbuđenost. Sakralna čakra u šematskom stablu prikazanog modela na slici, koji se pojavljuju na Torak-u, kao "ikona" korena .

3 - Solarni pleksus čakre vatra je element, žute boje, na telu tkzv.  "göbeğimizin" solarni pleksus, čakra se nalazi na trećem prstu . Ova čakra je za naše među-ljudske odnose, našu volju, simpatije i antipatije proveru uzajamne naklonosti i sl.  Također u telu, želuca odgovorna je za  tkzv. probavu gastrointestinalnih učinaka i tkzv. "dalağımızıda". Inače, u drevnoj mitologiji, kao početni deo tela od "drveta" simbolizira stablo (biljke) kao simbol.

4 - Srčane čakre, element zrak/vazduh, zelena boja, tkzv. ČAKRA tela. SRCE nalazi u sredini TORZO prsnog kaveza (grudnog koša). Heart Chakra = srčana čarka ... ljubavi, naklonosti, veoma impulsivnog emocionalnog integriteta, nesebičnosti i duboke sreće tkzv. "duydularla" izrazite povezaniosti sa nekim ili nečim . Thymus ( grudna) žljezda je pod uticajem ove čakre . Ova žljezda je stimulirana, (tkzv. endofinima) kod ljudi stvara osjećaj sreće i zadovoljstva. Poremećajem njenog rada,  može dovesti  da prouzrokije neregularnim funkcionisanjem: sebičnost, izazivajući pri tom intenzivnu NETOLERANTNU zajedljivost i hladnokrvnu ravnodušnost, tkzv. "unloving" (NE/ljubaznog)  ponašanja i emocionalnih problema. Telo, srce, gornji dio leđa, krv i krvožilni sustav funkcionira pod uticajem ove čakre. Središte tela stabla simbolizira stablo kao simbol na mestu gde se nalazi na slici.

5 - Grlo čakra je element volumena, grlo čakra je plave boje i visokim telima. Tkzv. "Grlobolja" čakru  projektuje uglavnom na stražnjem delu vratai leđne moždine, koja se završava ispod žarišta. Ovde ima veliku ulogu tkzv. "štitnjača", koja omogućava  sposobnost da se govori, i proizvodi zvuk pomoću glasnih žica. Ima, znatan uticaj na potrebu da se iskaže i izrazi: poštenje, misli i osjećaje vezane za našu sposobnost da objasni nešto nekom potpuno precizno ciljano, jasno i tačno . Mucanje je uzrok ponestanka, funkcionalnog intaktnog nedostataka ove čakre pri glasnom izražavanju, naročito kada se laže (zamuckuje) Ova čakra koja predstavlja zvučni događaj poput izazova i problema ili sramežljivosti u kombinaciji sa tkzv. "kaynaklanır Ağaç" (izazovno/izvorno DRVO) simbol je u granama drveća (krošnji) predstavljen kao telo, krošnje.

6 - Treće oko, (tkzv. KIKLOPOVO OKO, (telepativna) INTUICIJA Element je svetla, plava boja. Treće oko čakra u sredini obrva tkzv. "alınımızda" = sudnonosno. U ovom slučaju kao tkzv. "suhipofiza" = voda hipofizna. Ima funkciju kao žljezda za lučenje hormona, uključujući rast i metabolizam . Ova čakra je i fizički i duhovno značenje vizije, predvidjanja, pronicljivosti, izravno vezane za INTUICIJU (magične sposobnosti GATANJA i PRORICANJE SUDBINE izrazena drevnom nadarenošću ROMSKOG  NARODA cija prava izvorna religija i jeste PAGANSKA MAGIJA, ... koju su sa sobom kao LYRA-ni "verovatno" doneli sa Cygnusa. "Cygnusi" Lyra(nci) su sa Cygnusa (sazvežđe Major/Madžor/Canis/Canicula/Cassiopea/Sirius doneli: (seme) PALME, ... muzički instrumenat: LYRA/HARFA ili CITRA kao i Citratzyklus Zitratzyklus, Zitronensäurezyklus poznatije takođe i kao formulu, ili ciklus trikarboksilnih kiselina (TCA ciklus za potrebe genetske humanoidne manipulacije i pretvaranje Australopithecus-a afarensis, (= čovekoloki majmun) u HIBRIDNO humanoidnog Homo sapiensa pošto je Darwinova teorija evolucije obična lakrdija, koju su ciljano stvorili, prvom četvrtinom 18-naestog veka, ... ILUMINATSKE vladajuće rase današnjeg svetskog poredka (G)old, (O)il, (D)iamonds ... G.O.D. ) i tkzv. (farbu crnu) KăNA = crnilo/čadjavilo) ... Intuicija, snaga tela, i percepcija utiče na naš kao tkzv. čulo, osećaj šesti . A izvorno je čakra "Treće oko"  povezana direktno sa našim mozgom i kontrolira sve vrste osećaja. Kada je narušena neregularnim spoljnim uticajima, prouzrokuje: umor, razdražljivost, migrenu, poremećaj duhovnog razvoja i instinktivno iz protektnih razloga organizma odbacuje intuiciju kao izgubljene slučajeve. Simbol simboliše grane drveće i lišće .

7 - Krunska čakra, ili tkzv. KRALJEVSKA "o Thagaro" / Ţagar = CAR/Kralj/King/König element je misli, (tkzv. unutrašnji EGO) boja ljubičasta. Krunska čakra nalazi se (podrazumljivo) na vrhu glave, vrh je tri prsta. (...TO SU ONA TRI PRSTA (kaži-prst, srednji-prst i prstenjak) SA KOJIMA SE "PRAVI" ROMI KRSTE I TO SA OTVORENOM ŠAKOM PRI ČEMU SE PALAC i MALI PRST BLAGO STISNU A PRI OTVORENOJ ŠACI OSTANU TA TRI PRSTA, SA KOJIMA SE ROMI PRAVILNO I TRADICIONALNO KRSTE, ZAKLINJU I KADA NA SVOM ROMSKOM "KRIS" NARODNOM SUDU GOVORE ISTINU, kada lažu, što je dozvoljeno pred Policijom i GaD(j)ovanima,  pod uslovom da se ne ZAKLINJU krivo i tradicionalno sa "svoja" tri prsta) krste se GaD(j)OVANSKI sa "tri prsta" (stisnuta) palac, kažiprst i srednji prst ... zato ROMI "smeju" da LAŽU jer ne krše (grubo)  svoje tradiconalno i nacionalno versko pravilo, pred samim sobom, takodje imaju i TRI imena JEDNO SVOJE (koje dobijaju od KUMA na dan rodjenja), JEDNO kao NADIMAK za "MAHALU" i jedno za POLICIJU kada ih traži, ... i podrazumeva se cim Polocija dodje i traži ga pod tim pravim imenom u mahali ... dotični to odma ukapira i na vreme sazna i sakrije se logično, stvar prirodne snalažljivosti i urodjene opreznosti ...) Ovde tkz. suepifiza HIPOFIZA sa medicinske tačke gledišta, iako potpuno  nedokazana funkcija ima značajnu ulogu i uticaj na rast organizma narocito u pubertetskom uzrastu pri cemu se tkzv. Melatonin luči kao prirodno jedinjenje koje je prisutno u svim životinjama, biljkama, i mikrobima. Prepustite li se (nepozeljnim) "blagodetnima" i odnosima ove čakre, koji povećava halucinacionu snagu, ekstremnih verskih uverenja i budi lažnu sigurnost posezanjem i konzumiranjem opojnih sredstava i lekova, stvara intenzivnu ZAVISNOST pri čemu, pokušava zbog narušene nepravilne funkcionalnosti da stvori paradoksalne i konfuzne strahove, stvoriti brige, razbije NACIONALNU pripadnost i potrebu za duševnim i društvenim  jedinstvom,  prouzrokuju da se besciljno živi kao "zavisnik" . Stablo je simbol koje prenosi sunčevu svetlost izričito zastupljenu u gornjem delu tela!

 

UPRÉ ŘOMÁ

Dželém dželém lungóne droméntsa,
Maladilém baxtalé Řoméntsa.
Ah, Řomalé, katár tumén avén,
E tsahréntsa, baxtalé droméntsa.
Ah, Řomalé,
Ah, Čavalé.
Vi man sasí ekh barí famílija,
Mudardá la e Kalí Legíja;
Avén mántsa sa e lumnjátse Řomá
kai phutajlé e řomané droméntsa.
Áke vrjáma, uští Řomá akaná,
Amén xudása mištó kai kerása.
Ah, Řomalé,
Ah, Čavalé.



Djelem, Djelem

Gelem Gelem lungone dromenca,
Maladilem chorore romenca.
Gelem Gelem lungone dromenca,
Maladilem baxtale romenca.

Ooo, romalen,
Ooo, chavralen.

Ala voliv lake kale jakha,
Kaj si gugle sar duj kale drakha.
Ala voliv lake kale jakha,
Kaj si gugle sar duj kale drakha.

Ooo, romalen,
Ooo, chavralen.

Kindem lake lolo dikhlo tursko,
Ni volil man achel latar pusto.
Kindem lake lolo dikhlo tursko,
Ni volil man achel latar pusto.

Ooo, romalen,
Ooo, chavralen.


Na engleskom jeziku (Translation by Ron Lee)

I have travelled over long roads
I have met fortunate Roma
I have travelled far and wide
I have met lucky Roma

Oh, Romani adults, Oh Romani youth
Oh, Romani adults, Oh Romani youth

Oh, Roma, from wherever you have come
With your tents along lucky roads
I too once had a large family
But the black legion murdered them

Come with me, Roma of the world
To where the Romani roads have been opened
Now is the time - stand up, Roma,
We shall succeed where we make the effort.

Oh, Roma adults, Oh, Roma youth
Oh, Roma adults, Oh, Roma youth.

Evo prevod sa engleskog:

Putov'o sam putevima dugim
i sreo sam sretne nase Rome
Putov'o sam na sve strane
i sreo sam pune srece Rome

O, odrasli Romi, O, mladi Romi
O, odrasli Romi, O, mladi Romi

O, Romi , odakle i da ste
Satorima podignutim kraj puta sretnih
I ja nekad imah porodicu silnu
Al ih poubija crna ta legija

Dodjite samnom svi Romi sveta
Gde putevi Romski otvoreni stoje
Jel doslo je vreme da ustaju Romi
I uspecemo kada se zauzmemo

O, odrasli Romi, O, mladi Romi
O, odrasli Romi, O, mladi Romi

Ako hoces doslovan prijevod nadji i pogledaj film "Skupljaci perja". U tom filmu je tu pjesmu otpjevala Olivera Katarina, a film je titlovan posto je
sav na romskom, pa je i pjesma prevedena. Taj film je upravo i proslavio tu pjesmu.
Ja znam i za nas tekst koji cesto pjevam i koji sam cuo bukvalno u kafani:

Noc je pala putujemo zorom
Ja sa svojom, ti sa cergom svojom
Ako ikad cerge nam se spoje
Najsrecniji bicemo nas dvoje

Aaaaa cigani
Aaaaa drugovi
Aaaaa ljubavi
moramo se rastati

Svaka cerga svojim putem krece
nasoj sreci dodje zadnje vece
ako ikad cerge nam se spoje
najsrecniji bicemo nas dvoje.

Ovaj tekst bas i nema veze sa originalom kolioko znam ali eto ako ti je laksi za zapamtiti i da znas sta pjevas Laughing mozes ga i ti pjevati







Geslo: Satyamēva Jayatē (Sanskrt, "samo istina pobeđuje") Glavni grad: New Delhi, Predsednik: Pratibha Patil, Predsednik Vlade: Manmohan Singh,

Površina: - ukupno: - % vode: 7. po veličini 3.287.590 km²  - % vode: 9,5%

Stanovništvo: - ukupno (2006.): - Gustoća: 2. po veličini 1.095.351.995 - Gustoća: 333,2/km²    

Neozavisnost: Od Ujedinjenog kraljevstva 15. avgusta 1947.

Valuta: indijska rupija (100 paisea)

Jana Gana Mana je državna himna Indije.

Jana-Gana-Mana-Adhinayaka, Jaya He
Bharata-Bhagya-Vidhata
Punjab-Sindhu-Gujarata-Maratha
Dravida-Utkala-Banga
Vindhya-Himachala-Yamuna-Ganga
Uchchala-Jaladhi Taranga
Tava Subha Name Jage
Tava Subha Ashisha Mage
Gahe Tava Jaya Gatha.
Jana-Gana-Mangala Dayaka, Jaya He
Bharata-Bhagya-Vidhata,
Jaya He, Jaya He, Jaya He,
Jaya Jaya Jaya, Jaya He

Republika Indija, ... je smeštena u Južnoj Aziji i pokriva veći deo Indijskog podkontinenta, druga je (posle Kine) najmnogobrijnije naseljena država ljudskim življem na svetu, sa više od milijardu stanovnika, koji govore više od sto različitih jezika. Indija se graniči sa Bangladešom, Mianmarom, Kinom, Butanom, Nepalom i Pakistanom, a na jugu je oplakuje Indijskiocean, gde ima susede Šri Lanku i Maldive. Najveća gradska područja su Mumbai na jugozapadu i Calcutta na reci Gang´es.

Porieklo imena, ...  Ime Indija potiče od Sindhu, lokalnog imena za rekuInd. Zanimljivo je da Vlde nemaju nikakvu posebno ime za Indiju Razne su političke stranke predlagale za Indiju različita imena, među kojima su bili Hindustan, Hindu Rashtra i Bharath. Ime Bharat potiče od dva hinduska kralja po imenu Bharata. »Bha« na sanskrtu znači znanje ili svetlost, a »rat« je glagol »raditi«, pa je »bharat« onaj koji traži znanje. Indija je bila poznata i kao Hindustan (zemlja Hindusa), ali to se ime izbegavalo nakon neozavisnosti (Tito, Nehru, Gandi) 1947. jer je indijski narod odlučio da će Indija biti sekularna država. Indija je zemlja suprotnosti i najveća federalna država na svietu podeljena na 25 federalnih jedinica.

Istorija, ... Indska se civilizacija razvila iz starijih neolitskih kultura, kao i pod utecajem sumerske civilizacije, s kojom je trgovala. Prva kultura Indije razvila se u dolini rieke Ind sredinom 3.000 hiljadite god. pre. Hrist (pre 5-et milenijuma) . Kulture Inda su gradile gradove od opeke. Ti su gradovi imali kanalizacijsku čvornu mrezu, uredjene prostrane bulevare i široke ulice. Narod koji je tada živie nazivao se Dravidi, a bio je tamne puti, i  bavio se pretežno  poljoprivredom  i robnom razmenom. "Trgovali" su uglavnom sa narodima Mezopotamije. Poznavali su "pismo" koje ni do danas nije sasvim odgonetnuto. Najveći gradovi bili su Harapa i Mohenjo Daro. U Indiju su se oko 1400. p.n.e. doselili indoeuropski Arijci i uništili indske gradove. Među Indom i Gangesom osnovali su više država. Glavni istoriski izvor za to doba su Vede. Zbirka četiri knjige, i zato Indiju od 1400. do 550. p.n.e. zovemo "vedska Indija". Najpoznatije indijske epske pesme su Mahabharata i Ramajana, a govore o ratovima u kojima sudeluju ljudi, demoni i bogovi. U upotrebi je bilo pismo i jezik Sanskrt. Kad su nastale države, narod je iz polunomadstva prešao na poljoprivredu, a društvo se podelilo na četiri kaste.

Die Garachi (Azeri: Qaraçı), auch Schreibweise oder Karachi Karaci, sind eine Gruppe von Roma-Menschen in Aserbaidschan

. Little Forschung getan wurde auf dem Garachi, und das meiste, was über sie bekannt ist, basiert auf den Werken des 19. Jahrhunderts russischen Gelehrten Kerope Patkanov und Jean-Marie Chopin. Es ist bemerkenswert, dass der Begriff Garachi wird manchmal zur Beschreibung der Domari-sprachigen Menschen in Nord-Iran, die zuvor vermutlich von Roma-Lager. Die Verwirrung ist, erklärt sich aus der Tatsache, dass beide Gruppen in den Regionen leben meist bevölkert von Azeri-Lautsprecher, die sich das Wort Garachi zu allen mittelalterlichen kollektiven Migranten aus dem indischen Subkontinent, einschließlich der Dom. Für Informationen über den Dom des Iran, siehe den Artikel "Dom Menschen.

Romungro North Central Romani, früher genannt Karpaten Romani oder Romungro, ist einer von einem Dutzend großen Gruppen innerhalb der Roma-Dialekt, eine indoarische Sprache in Europa. The North Central Dialekte des Romani gesprochen werden traditionell von einigen subethnic Gruppen der Roma (Zigeuner) in der Tschechischen Republik, die Slowakei (mit Ausnahme der südwestlichen Süd-und Zentral-Regionen), Südost-Polen, der Provinz Transkarpatien in der Ukraine, und Teile von Siebenbürgen. Es gibt auch outmigrant Communities of North Central Romani-Sprecher in den Vereinigten Staaten, und die jüngsten outmigrant Gemeinden im Vereinigten Königreich, Irland, Belgien und einigen anderen Ländern Westeuropas.

Die Jenischen sind eine Gruppe von Menschen mit eigener Sprache, Kultur und Geschichte, die hauptsächlich in Deutschland, der Schweiz, Österreich und Frankreich, aber auch in Luxemburg, Belgien, Holland, Italien sowie in anderen Weltgegenden leben. Ihre Gesamtzahl wird auf mehrere Hunderttausend geschätzt, allein in der Schweiz sind es rund 35000. Die französische Schreibweise ist Yéniche, die englische Yenish; sie werden aber auch gens de voyage oder travellers genannt. Die entsprechende Gruppe in Spanien wird als Quinqui oder Mercheros bezeichnet. In Österreich heissen die Jenischen auch Karrner, Dörcher oder Laninger, in der Zentralschweiz Fecker, in der Ostschweiz Kessler oder Spengler.

Die Sinti: In Deutschland, Frankreich und Italien leben hauptsächlich Sinti, die sich in Frankreich auch Manouches nennen. Die Sinti sind Nachfahren der im 15. Jahrhundert nach Zentraleuropa eingewanderten Gruppen. Als spätere Einwanderer aus dem Osten, vor allem nach der Sklavenbefreiung in Rumänien, aber auch aus der Slowakei, Ex-Jugoslawien oder Polen kamen weitere Gruppen, die sich auch als eigenständige Untergruppe Roma nennen. Sinti oder Sinta (Singular masc .= Sinto; singen. Fem .= Sintisa) ist der Name von einigen Gemeinden der nomadischen Menschen meist als "Zigeuner" in englischer Sprache. Dazu zählen Gemeinden bekannt, in den Sprachen Deutsch und Niederländisch, Zigeuner und in Italienisch als Zingari. Sie sind eng miteinander verbunden, und werden in der Regel als eine Untergruppe, die von der Roma-Bevölkerung. Der Ursprung des Namens "Sinti / Sinte" ist unklar, aber es trägt eine Ähnlichkeit mit der Ortsname Sindh (und Einwohner Namen, die Sindhis), der Bereich, der sprachlichen und kulturellen deutet darauf hin, wahrscheinlich war der geographischen Herkunft der Roma, Südosten der heutigen Pakistan. Während die Sinti waren bis vor kurzem hauptsächlich Nomaden, heute nur ein kleiner Prozentsatz der Gruppe ist nach wie vor ungeklärt. In früheren Zeiten, lebten sie häufig am Rande der Gemeinden, in der Regel in Elend. Die Sinti kamen in Deutschland und Österreich im Mittelalter, eventuell Aufteilung in zwei Gruppen unterteilt: Eftavagarja ( "Sieben Wohnwagen") und Estraxarja ( "Österreich"). Diese beiden Gruppen dann erweitert, die Eftavagarja in Frankreich, wo sie assimiliert in der lokalen Roma-Gruppen (Manouches) und die Estraxarja in Italien und in Osteuropa, vor allem, was sind nun Kroatien, Ungarn, Siebenbürgen, der Tschechischen Republik und der Slowakei, auch die Annahme Verschiedene regionale Namen. In Italien sind sie gegenwärtig vor allem in der Region Piemont. Die Sinti haben eine große Anzahl von bekannten Musikern, wie Jazz-Gitarristen Django Reinhardt. Der Sinto Häns'che Weiss ein Rekord in Deutschland in den 1970er Jahren, in denen er sang über die Poraimos (Romani Holocaust) in seiner eigenen Sprache. Dies verursachte einen Aufschrei unter seinen Leuten, die nicht wollen, dass die Sprache bekannt gemacht werden, um die "Gadje". Viele jüngere Deutsche gelernt, zu diesem ersten Teil der Holocaust-Geschichte als Ergebnis dieser Aufnahme. Titi Winterstein und mehrere Mitglieder des Reinhardt-Clan spielen nach wie vor traditionelle und moderne "Zigeuner-Jazz" in ganz Europa. Die Jazz-Keyboarder Joe Zawinul war auch der Sinte (sintenghero) Abstammung. Die Sinti sprechen einen Dialekt des Romanes als "Romanes, Sintenghero Tschib (en)", das voll von Romani Vokabular, in erster Linie nur mit grammatischen Unterschiede, und zeigt das starke deutsche Einfluss.

Proučavanja su otkrila da su imena Lovar, Tamar i Gopt indijskog porekla.
Lovar potiče od imena Lohar i reči "loha", sto na sanskrtu znači "metal" ili "gvoždje".
Tamar, verovatno potiče od "tamra", sanskrtske reči takodje za "gvoždje",
dok je Gopt slično go-pa, krdo krava, ili kravar, i označava narod koji pripada mešanoj kasti "parija".

*Napomena veoma bitna: Treba praviti RAZLIKU izmedju ciganskog/romskog plemena Gopty (Gopti)
...  i EGIPATSKOG NARODA Kopti koji su potomci hamitskih Egipćana koji nisu ni posle arapskog ni posle turskog osvajanja prešli na islam, već su ostali hrišćani monofiziti.
Naziv Kopt je istodobno i etnička i verska oznaka.
Njihov je jezik koptski, ali uporaba mu se zadržala još samo u bogoslužju Koptske crkve. Danas ima (prema koptskim izvorima) između 10 i 15 miliona Kopta u Egiptu.

Jana Gana Mana je državna himna Indije.

Jana-Gana-Mana-Adhinayaka, Jaya He
Bharata-Bhagya-Vidhata
Punjab-Sindhu-Gujarata-Maratha
Dravida-Utkala-Banga
Vindhya-Himachala-Yamuna-Ganga
Uchchala-Jaladhi Taranga
Tava Subha Name Jage
Tava Subha Ashisha Mage
Gahe Tava Jaya Gatha.
Jana-Gana-Mangala Dayaka, Jaya He
Bharata-Bhagya-Vidhata,
Jaya He, Jaya He, Jaya He,
Jaya Jaya Jaya, Jaya He!

Tamilski jezik (தமிழ்) je jezik naroda Tamili, i jedan od jezika Indije. Govori se u državi Tamil Nadu i teritoriji Pondišeri, gde ima status zvaničnog jezika. Takođe je zvanični jezik u Maleziji, Šri Lanki i Singapuru. Zajednice koje govore ovim jezikom postoje na Fidžiju, u Indoneziji, Burmi, Južnoj Africi, na Mauricijusu i Reunionu, kao i u Evropi i Severnoj Americi.Tamilski jezik pripada porodici dravidskih jezika. To je jedan od najdrevnijih jezika u upotrebi danas, praktično neizmenjen poslednjih 2500 godina. Stranih reči ima malo, uglavnom iz hindi jezika, portugalskog, holandskog i engleskog. Neke od reči tamilskog koje su ušle u širu upotrebu u svetu su: mango i katamaran (கட்டு மரம், katu maram „povezane grede“).Piše se fonetskim alfabetom izvedenim iz brami pisma. U pismu postoji 12 samoglasnika i 18 suglasnika. Od njih se može napraviti 216 kombinacija. Sa još jednim specijalnim simbolom ('ஃ' ak), ukupan broj karaktera je 247.
Tamilski jezik je aglutinativni jezik, poput ostalih dravidskih jezika. Sufiksi mogu tvoriti nove reči, ili označavati broj, vreme, raspoloženje itd.TAMILSKI NIJE ROMSKI JEZIK RAZLKIKA IZMEDJU TAMILA INDISKOG NARODA I TAMALA = KOVACKO/GVOZDJARSKO PLEME CIGANA JE VELIKA I NEMA NIKAKVE SRODNE VEZE osim sto 4,7%  Cigana. Govori TAMILSKI JEZIK pored svog maternjeg ROMSKOG!

Die Kawliya oder Qawliya (Arabisch, كاولية oder كاولي) sind eine kleine Minderheit der Roma in IrakQawliya bedeutet Zigeuner in Arabisch. Die Qawliya sind bekannt für ihre Tänzer und Musik. Sie ihre Wurzeln in Spanien und Indien, Irak und aus ihrer Heimat fast 150 Jahren. Viele der Qawliya Stammes leben in den armen Gebieten zwischen den Flüssen Euphrat und Tigris. Die Qawliya Tanz gespielt wird in der Regel mit der irakischen Chobi Stil der Musik. Die Tänzer Kleid in hellen farbigen Kleidern und Spin ihre langen Haare zum Charme der Raum, in dem sie vorführen. Die Qawliya hatte einen gewissen Schutz leben unter der Herrschaft von Saddam Hussein, wie sie geliefert Alkohol, Tänzerinnen und Prostituierten für die Elite Ba'ath-Parteien. Da die Vereinigten Staaten Invasion in den Irak 2003 und es war schwierig für die Bevölkerung des Irak Qawliya um Autonomie und Sicherheit. Einige der ärmsten Gebiete Qawliya, bekannt für ihre Rotlicht Bezirke, wurde einfach Ziele für die religiöse Milizen. Viele ihrer Dörfer wurden zerstört oder Übernahme durch solche Milizen, und dies hat Qawliya gezwungen zu fliehen in den Norden. Eines dieser Dörfer zerstört wurde Qawliya selbst genannt, befindet sich etwa 100 Kilometer südöstlich von Bagdad. Das Schicksal der Qawliya ist nicht bekannt, da viele Iraker Ansicht sie als Bürger zweiter Klasse.

Domari ist eine indoarische Sprache im Nahen Osten und einigen benachbarten Regionen. Sie wird gesprochen von isolierten und sozial marginalisierten "zigeunerischen" Populationen, die traditionell Wandergewerben nachgingen, insbesondere als Metallarbeiter und Schausteller, und sich selbst als Dom (bzw. Plural Dome) oder Gurbeti bezeichnen, von der arabischen Bevölkerung dagegen oft abschätzig Nawar genannt werden.
Gesprochen in Iran, Israel, Jordanien, Libyen, Palästina & Gazastreifen, Syrien, Türkei

Aškalije (također poznati i kao Ashkali, Aschkali, Hashkali, Aškalije i Haškalije) su narod, koji pretežno živi u Albaniji Crnoj gori i Srbiji, odnosno u autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija. Aškalije su većinom islamske veroispovesti, a govore albanskim jezikom, koji čini poseban ogranak indoevropske porodice jezika. Aškalije su ranije smatrani delom romskog naroda, ali su od strane države Srbije priznati kao poseban narod. Potomci su albanizovanih kosovskih Roma, a tvrde da su njihovi preci na Balkan došli iz Palestine. Aškalija dolazi od imena grada Aškelon u današnjem Izraelu. Aškalije su u velikom srodstvu sa Jevrejima koji su nekada došli sa teritorije Izraela. Činjenica je da su to isti narodi

Ajdari/"Ursari", Die Ursari in der Regel als "Führer tragen" oder "Bären-Handler", von der rumänischen urs, im Sinne von "Bär"; Einzahl: ursar; Bulgarisch: урсари, ursari oder Richinara sind die traditionell-Nomade berufliche Gruppe von Tieren unter den Trainern Roma-Bevölkerung. Ein endogamous Kategorie Zeichnung ursprünglich den Großteil seiner Einkünfte aus busking Performances, in denen sie verwendet, Braunbären, und in mehreren Fällen, Alte Welt-Affen, haben sie sich weitgehend nach den 1850er Jahren siedelten. Die Ursari bilden einen wichtigen Teil der Gemeinschaft der Roma in Rumänien, wo sie sind eines der 40 Stammes-Gruppen, sowie bemerkenswerte Segmente des bulgarischen Roma-Bevölkerung und der einzigen in der Republik Moldau. Sie bilden einen großen Teil der Roma in Serbien und westeuropäischen Ländern wie den Niederlanden und Italien. Das Wort Ursari kann sich auch auf einen Dialekt des Romani Balkan, gesprochen wie in Rumänien und der Republik Moldau obwohl es wird geschätzt, dass die meisten Ursari, wie die Boyash, sprechen Rumänisch als ihre Muttersprache. Es ist Keinen wissenschaftlichen Konsens darüber, ob Ursari gehören zu der Untergruppe der Sinti-Roma-Bevölkerung oder für die andere Hälfte der Roma-Bevölkerung. Eine rumänische Umfrage im Jahr 2004 unter den 347 Roma-150 festgestellt, dass nach sich als "Ursari" (oder 43,2 %, Und der größte einzelne Gruppe). Die rumänische Roma-sprechenden Bären oder Affen Handler in Bulgarien, genannt mechkari (мечкари), maymunari oder ursari, werden gelegentlich als separate Gemeinschaft oder als eigenständige Teil der Bevölkerung Boyash, sind Personen identifiziert Ursari wie in Italien. Die Coşniţari (oder koshnichari) Gruppe, die auf beiden Seiten der Donau (beide in Rumänien und Bulgarien), sei ein Segment der Ursari. Andere wie osteuropäischen Gruppen, Obwohl durch Beruf, sprechen verschiedene Sprachen und Dialekte, und werden nicht als Teil der Ursari, sie beinhalten die Medvedara in Griechenland, Ričkara in der Slowakei, Ayjides und Roma in der Gegend von Istanbul in der Türkei

Die Russische Roma, Sinti und Roma oder Russisch, sind eine Volksgruppe der Roma-Volkes, der größten Roma-Gruppe von Russland. Russische Roma leben meist in Russland und Weißrussland, aber auch in Zentral-und Ost-Ukraine, Frankreich, Kanada und den USA. Die Gruppe stammt aus der Polska Roma, die in Russland kam in der Ende des XVIII Jahrhundert. Die Russische Roma-Sprache enthält einige deutsche, polnische und russische Wörter und eine kleine Menge der russischen Grammatik. Russische Roma sind orthodoxe Christen. Ihre traditionellen Berufe sind Kuhhandel, Musik-, Tanz-und Glück erzählen. Die Russische Roma traditionelle Kleidung ist auf Russisch und Kalderaš nationalen Bekleidungs-und wird aktiv, die von Sängern und Tänzern. Moderne Russische Roma sind eine der am besten ausgebildeten Roma-Gruppen in Russland. Sie haben viele Berufe.

North Central Romani, früher genannt Karpaten Romani oder Romungro, ist einer von einem Dutzend großen Gruppen innerhalb der Roma-Dialekt, eine indoarische Sprache in Europa. The North Central Dialekte des Romani gesprochen werden traditionell von einigen subethnic Gruppen der Roma (Zigeuner) in der Tschechischen Republik, die Slowakei (mit Ausnahme der südwestlichen Süd-und Zentral-Regionen), Südost-Polen, der Provinz Transkarpatien in der Ukraine, und Teile von Siebenbürgen. Es gibt auch outmigrant Communities of North Central Romani-Sprecher in den Vereinigten Staaten, und die jüngsten outmigrant Gemeinden im Vereinigten Königreich, Irland, Belgien und einigen anderen Ländern Westeuropas.

Lyuli oder Luli [lju `li:] sind eine südasiatischen / Desi Menschen leben in Zentral-Asien, in erster Linie Tadschikistan, Usbekistan und Kirgisistan. Sie sind auch bekannt als zentralasiatischen Roma obwohl es sehr wahrscheinlich, dass die beiden Populationen emigrierte zu unterschiedlichen Zeiten aus dem indischen Subkontinent. Der Ursprung der Lyuli und ihr Name ist unklar.
Das Gleiche wie der Roma, sie stammen aus Indien. Die Lyuli Praxis Islam. Sie haben eine Clan-Organisation (Lyuli Wort für Clan ist tupar). Aufteilung in Sub-Clans ist auch praktiziert. Lyuli Die Gemeinde ist sehr geschlossen in Richtung nicht-Lyuli. Lyuli sprechen einen Dialekt Lyuli der Domari Sprache.

Romnichal oder Roma ist eine Neuschöpfung, die von Roma-Gruppen von Menschen (oft auch als Zigeuner), die in einigen Teilen des Vereinigten Königreichs, vor allem England, beziehen sich selbst in ihrer eigenen Sprache, Anglo-Roma. Der Name ist nicht allgemein akzeptiert Englisch Roma, die oft nennen sich selbst "Roma-Folk". Sie sind gedacht zu haben, kam in England im 16. Jahrhundert und wurden Nachkommen der Illes Clan der Ost-Ungarn. Das Wort "Romnichal" leitet sich von "Romani Herausforderung", wo die "Herausforderung" ist für die anglo-romani "Fellow". Es ist ausgesprochen mit dem "ch" gleichwertig sind, die in der "Kirche". Es ist nicht klar, wie sie im Zusammenhang mit den anderen Haupt-Romani Menschen im Vereinigten Königreich, in der walisischen Kale, oder zu anderen Roma-Gruppen. Sie (und ihre Nachkommen) sind ebenfalls zu finden in den Vereinigten Staaten und auch in Australien

Romski nazivi u celom svetu:
AURARI. Goldwashers. Also called ZLATARI (Rumanian).
BALKAN. As applied to dialects of Romani, includes those which developed south of Moldavia and Wallachia. They are spoken today mainly in Greece and Bulgaria.
BALKANS. An area of south-eastern Europe which includes continental Turkey, Bulgaria, Greece, Albania, Jugoslavia, Rumania and sometimes Hungary.
BITCHADY PAWDEL (or BITCHENO PAWDEL). Transported to the American or Australian penal colonies, lit. 'sent across'. A term used by the Romanichals or British Gypsies (Angloromani).

BITCHERIN' MUSH. Magistrate, lit. 'sending man'. A term used by the Romanichals or British Gypsies (Angloromani).

BOSHA. Gypsies in Armenia who call themselves LOM; speakers of Central Gypsy dialects (Armenian).

BOYARS (also BOIARS, BOYARDS). The landed gentry; barons (Rumanian).

BOYASH (also BAYASH, BEYASH, BEASH). A Vlax Romani population, wide spread throughout Europe and the Americas, who descend from the RUDARI and who have a Rumanian dialect as their native language instead of Romani (deriv. from preceding).

BYZANTINE EMPIRE. A Christian empire incorporating what are today Turkey and parts of south-eastern Europe, which lasted from the sixth to the fifteenth century.

BYZANTIUM (later CONSTANTINOPOLIS, CONSTANTINOPLE, ISTANBUL). The capital of the Byzantine Empire; sometimes wrongly applied to the empire itself.

CALDERARI (or KALDERASHA). Makers of copper vessels (Rumanian).

CANGUE. A spiked harness used as a restraining device around the neck (French).

CETE. A group of Gypsies to be sold in a single lot (Rumanian).

CHIVUTSE (CHIVUTSELE, SPOITORESELE). Whitewashers (Rumanian).

CIOCOI (also VATAVE). An overseer (Rumanian).

COSTORARI. Tinners (Rumanian).

CHURARI. Sievemakers (Rumanian).

DANUBIAN. A branch of European or Western Romani: also called VLAX.

DESROBIREJA. Emancipation from slavery (Romani, from Rumanian).

DOM. Speakers of Eastern Gypsy dialects.

DOM. A menial class in India whose occupations include musicians, slaughterers, janitors, &c., and members of the SHUDRA caste.  Believe by some to be the ancestors of the Gypsies.

DOMARI. The language of the DOM; speakers of the dialects of Eastern Gypsy, inhabiting Syria and other parts of the Middle East (Domari).

DOMBA. Hypothesized ancestors of all three branches of Gypsy.

DOMBARI. The Proto-Gypsy language.

ENDLÖSUNG. During Hitler's Nazi regime, his policy of exterminating all unwanted racial, ethnic and social elements from his new society. The 'Final Solution' (German).

FALAGUE. Flaying the soles of the feet as a means of punishment (French).

FERARI (or HERARI). Workers in iron (Rumanian).

GADZHIKANO. Masculine singular adjective meaning "non-Gypsy" (Romani).

GADZHO. Male non-Gypsy, plural GADZHE. The feminine form is GADZHI, plural GADZHJA (Romani).

GORNIK. In Hungary, a title meaning Gypsy overseer (Hungarian).

HOSPODAR (or GOSPODAR). A word meaning 'lord', formerly born as a title of dignity by the governors of the Ottoman PORTE for the provinces of Wallachia and Moldavia.

JEKHIPE (or JEKHETHANIBE). Unity, lit. 'one-ness' (Romani).

KIRPACHI. Basketmakers (Rumanian).

KOVACHI. Blacksmiths (Rumanian).

KSHATRIYAS. A member of the military caste, the second highest of the four castes among the Hindus.

LAIESHI (or LAIETSI). Slaves who were allowed to move about on the estates, an who did a variety of jobs (Rumanian).

LAUTARI. Musicians; strictly, fiddlers (Rumanian, from Turkish/Arabic).

LINGURARI. Makers of wooden spoons (Rumanian).

LOMAVREN. The language of the Bosha (Lomavren).

LOWBEY. A people inhabiting The Gambia in West Africa which, it has been suggested, descended from the French Gypsies abandoned on that coast in 1802. Known locally as Lawbe or Laybe (Peul).

MAMALIGA. Cornmeal porridge, commonly eaten throughout Rumania and other parts of eastern Europe. A staple diet for the slaves (Rumanian).

MESTERE-LACATUCHI. Makers of keys, locks and burglar-bars (Rumanian).

MONGOLS. Invaders from central Asia, some of whom had begun to be converted to Islam by the late 1200s.

NAJU (also NAYU, NAIU). A pan-pipe; musical instrument fashioned from reeds cut to different lengths fastened side by side, the tops of which are blown across.

NETOCI (or NETOTSI). Plural of NETOTO, q.v.

NETOTO. A slave who escaped to the mountains and who lived as a fugitive. The word is said to mean "not complete" (Rumanian).

OTTOMAN. The Turkish dynasty belonging to Othman (Osman) I, founded ca. AD 1300.

PORTE. The Ottoman court at Constantinople (French).

POTCOVARI. Ironworkers and shoers of horses (Rumanian).

RABI GOSPOD. Name given to Gypsy slaves in Russia (Russian).

RAJASTHANI. The language of the Rajputs (Indic).

RAJPUTANIA (or RAJASTHAN). Part of north-western India inhabited by the RAJPUTS.

RAJPUTS. A predominantly military north-western Indian people, who claim to be descended from the KSHATRIYAS. Believed by some scholars to have been the ancestors of the Gypsies.

ROBI. Slaves. In European Vlax Romani, Rrobo means "captive" or "prisoner"; in American Vlax it means "one unwilling to work" (Rumanian, from Slavic. Cf. RABI GOSPOD).

RROM. In all varieties of Western Romani this word is found meaning "husband" or "Gypsy man" (as opposed to GADZHO or non-Gypsy man); for Vlax-speaking Gypsies, it is further used to define themselves as opposed to other, non-Vlax-speaking Gypsy groups. The feminine is RROMNI (Romani).

RROMANES. Adverbial form meaning "in the Gypsy manner"; sometimes used to mean the Romani language.

ROMANI. Feminine singular adjective meaning "Gypsy." Often applied to the language, and used also as a noun (older spelling ROMANY, plural ROMANIES).

ROMANICHAL (also ROMNICHAL, ROMNICHEL). Designation for those Gypsy populations from northern Europe, and especially the British Isles, as opposed to, e.g., the RROM.

RUDARI (also RUDARS, LUDARI, BLIDARI, LINGURARI). Makers of wooden spoons, troughs, plates, spindles, &c. The name RUDARI was also applied to those engaged in goldwashing.

SALAHORI. House-builders (Rumanian).

SALASH. A job-lot of slaves sold together (Rumanian).

SHATRA. A Gypsy village. Also used to refer to a job-lot of slaves sold together (Rumanian).

SCLAVI. Slaves (Rumanian).

SCLAVI COEVESHTI. Slaves of the barons, also called SCLAVI BOIARESHTI (Rumanian).

SCLAVI CURTE. Slaves of the court (Rumanian).

SCLAVI DE MOSHII. Slaves belonging to the petty landowners (Rumanian).

SCLAVI DOMNESHTI. Slaves of the gentry (Rumanian).

SCLAVI GOSPOD. Slaves of the householders (Rumanian).

SCLAVI MONASTIVESHTI. Slaves of the Church (Rumanian).

SCINDROME. Slave (plural SCINDROMI) (Rumanian).

SELJUKS. Members of a Turkish dynasty ruling between the 11th and 13th centuries, prior to the OTTOMANS.

SKOPICA (also SCOPITSA, plural SCOPITSI). A eunuch; one of a caste of coachdrivers castrated as children and used to transport the female gentry (Rumanian).

SLOBUZENJA. Freedom (Romani, from Slavic).

SPOITORESELE (or CHIVUTSE, KIVOUTSE, CHIVUTSELE). Whitewashers (Rumanian).

SUDRA. Lowest of the four Hindu castes, believed by some to have been the ancestors of the Gypsies (Sanskrit).

TATARS (sometimes TARTARS). Name applied to various Turkic peoples, including the Turki and Kirghiz, who overran the Byzantine Empire. It was also applied indiscriminately to the MONGOLS, who are not a Turkic people.

TSIGAN (plural TSIGANI). Gypsy (Rumanian).

TSIGANI DE CASATSI. House slaves (Rumanian).

TSIGANI DE OGOR. Field slaves (Rumanian).

TRIBUT. Taxes (Rumanian).

URSARI. Bear trainers (Rumanian).

VATAVE (or CIOCOI). Overseer (Rumanian).

VATRASHI (or VATRARI). Slaves who did a variety of jobs, including those of groom, stable keeper, coachman, &c. (Rumanian).

VAXUITORI DE GHETE. Cobblers and leather-workers (Rumanian).

VICA (or VITSA; plural VICI, VITSI). A clan or social division within Vlax Romani society. Literally "vine" or "tendril" (Rumanian, from Slavic).

VINZATOARE DE FLORI. Flower-sellers and sellers of sheaves of grain (Rumanian).

VLAX (also VLACH, WALLACHIAN or DANUBIAN). A branch of European Gypsy consisting of those dialects which developed in the Balkans during slavery time. They are characterized by massive lexical and structural influence from Rumanian.

VRAJITOARELE (or GICHISORI). Fortune-tellers. This was not a legitimate category within slavery but provided amusement for the gentry; these women were among the LAIESHI, and moved all over the estates (Rumanian).

YANSERS. Name applied to Gypsies in 19th century New York.

ZLATARI (also called AURARI). Goldwashers (Slavic); not slaves.


XVIII.  Appendix B. Media Representation
of Gypsies


Romski nazivi (*koje su Romi sami sebi dali)

Argintari = Zanatlije za obradu srebra, Rumunija

Aurari = Ispiraju zlato, Rumunija

Aškali = Crna Gora, Kosovo, Makedonija; ne govore Romski

Betikos = Andaluzijski Romi koji govore Kastiljanski, za stalno su se naselili u kućama-pećinama ili u gradskim kućama na području grada Granade i Guadiksa

Bašalde = Muzičari Potomci ''mađarsko-slovačkih'' Roma u Americi

Boša =  Romi u Armeniji koji sebe zovu Lomi; govore centralno-romski dijalektom i Armenijski

Bojaš (takođe i Bajaš, Bejaš) = Populacija vlaških Roma veoma raširena u čitavoj Evropi i obe Amerike, koji su potomci Rudara i koji imaju potpuno asymilirani Rumunski dijalekat kao svoj maternji umesto romskog (govornog) dijalekta

Čergari =  (Gadulije = "Gadulia = [Ind. Rajasthan] = zaprezno vozilo na dva točka, (Čerga) u smislu "karavan kuća" Žive pod šatorima Albanija (Grabijan), nomadi, ''turski'' Romi = Gurbetçi = ISELJENIK

Čingianes = Turska çinganes  = Gurbetçi = ISELJENIK Turski

Čivute (Spoitoresele) Perači Rumunija SPOITORESELE (or CHIVUTSE, KIVOUTSE, CHIVUTSELE). Whitewashers (Rumanian). SUDRA. Lowest of the four Hindu castes

Čurara Čuri = Nož Poznati po pravljenju posuđa i drugog kuhinjskog pribora od aluminijuma i drveta

Costorari (Kostorari) Limari Rumuni

Cuţitari (Kucitari Cuţat =  Nož = Oštrači. Poznati po oštrenju svih vrsta sečiva, makaza, noževa, i bilo čega sa metalnom oštricom (Rumunija)

Džambas Razmena/trgovina/bavljenje konjima i akrobate Makedonija

Erlide =  Bugarska

Erlije = Makedonija i južna Srbija = ''Turski'' Romi Arlije = Yerli = (Ime Arlije potiče od turske reči "yerli", što znači "lokalni", a, kao imenica "meštanin". )  na turskom lokalni stanovnik = meštanin

Ferari (Herari) Ferium Fer = gvoždje/željezo Гвожђе или жељезо (Fe, лат. ferrum) је метал) =  (asocijacija na čuvenu porodicu AUTO Italijanske industrije Enzo Ferrari) Obrađuju metale. Tradicionalni kovači, majstori za popravku kočija, a danas mnogi poprvaljaju metalne kontejnere u Rumuniji. Ferit ist ein türkischer männlicher Vorname arabischer Herkunft mit der Bedeutung "Der Einzigartige", "der Einmalige". Der Name kommt auch in Albanien und Mazedonien vor. Eisen = gvoždje/željezo

Gabori = Tradicionalno prave kazane za pečenje rakije i popravljaju peći, termose i  termofore (za vruću vodu) (''Rumuni'')

Gelderari Nemačka to jest Kalderaši = Caldare = kotao/kotlić/bakrač/korito

Grastari Bugarska, (Džamba) aka Lovara, razmena, trgovina, bavljenje konjima
Hungaros (Konjari) Lo = konj na madjarskom

Kalderaši u Španiji, vode poreklo iz centralne Evrope/Rumunske Transilvanije (Caldare = kotao/kotlić/bakrač/korito)

Jeniše = Nemačka (Sinti)

Kabuđi = Albanija (Tirana)

Kalderaš = Kuju bakar (kujundžije - Кујунџија [Tur.] ...kuyumçu) – Златар) ... (Caldare = kotao/kotlić/bakrač/korito) = Bakračari

Kale = Crni Španski, Romi (Garnacha/Garači/Karači odakle su prvobitno masovno krenuli migracionim putem ka Europi) = po istoimenom  gradu Карачи је највећи град у Пакистану и главни град пакистанске регије Синд/Sindh. Налази се на обали Арабијског мора, северозападно од делте Инда. ) Kalejaši Romi Aškalije, Arlije, Domari, Lovari, (Lomovani, Lambani = original INDISKO PLEME)  "Gurbeti - Gurbetçi",  Kale, Bosha, Lyuli (Liuli) i jedan deo Kalderash-a ...  kojima je pravac  kretanja ka Europi  bio uz Sredozemlje, uglavnom su temne puti i pretežno smedjih očiju. (Karanča) Garnacha/TINTA = MASTILO = "MASTILJAVI" misli se na "crno-zatvorenu TEGET plavu boju" grozdja

Kantarai = Oni koji mere težinu nečega (na kantar)  Valašija, Moldavija (Vlahija se nekada zvala današnja Moldavija gl. grad Kišinjev (Bugarski Romi Aydiri/Ursari/Mečkari se nazivaju Kišinjevicima ili Košničarima izgovara se na rumunskom u prevodu kao "ćišničari" Ćiša je nekada bio vemo rasprostranjeni i omiljeni naziv/nadimak za rumunske Rome "Moldovljane" (koji danas naseljavaju uglavnom zapadnu Srbiju Kolubarskog regiona

Kirpači =  Korpari (pletu, prave korpe) Rumunija

Kobzari = Zlatari Valašija/Moldavija Valašija, Moldavija (Vlahija se nekada zvala današnja Moldavija gl. grad Kišinjev ...

Kopanari = Govore rumunski, Romi - bugarski hrišćani

Kotorara = Žive u šatorima, u karpatskim šumama i brdima na obodima Ukrajinske ravnice

Kovači = Kovači Tako kažu Rumuni, ali Kovač je slovenski naziv konkretno to su TAMARI = Tamra = [Ind.]  gvoždje/željezo, Lohra = gvoždje/željezo Romi Lohvary [Engl.] Lovarya = naši Hrvatski Lovari = Madjarski Lo(vari) Konjušari/Džambazi ili INDO-Aryanski Lohvari/gvoždjari u smislu Kovači

Laješi = Član horde Rumunija (jedino oni govere i rumunski i romski i srpski/hercegovacki ima ih tamo oko Tuzle selo Lukavac)

Laleri =  Nemačka="dumb", (prevod je nem, mutav "limba de boul"), ali pravo značenje je ''govori drugim dijalektom'' "limba de boul = jezik mutavog vola/bika", ne govori ''po naški''

Lautari = Muzičari isključivo violinisti (Lavuţa= VIOLINA, Lavuţar = VIOLINISTA) Rumunija, ranije su bili u Turskoj i Arapskim zemljama

Lingurari = Prave kašike (kašikari lingura = kašika ) Prave drvene kašike, oklagije i sve vrste sečiva Rumunija

Lovara Trgovci konjima Romi Lohvary [Engl.] Lovarya = naši Hrvatski Lovari = Madjarski Lo(vari) Konjušari/Džambazi ili INDO-Aryanski Lohvari/gvoždjari u smislu Kovači

Mačvaja ''pravi Rom'' kažu da su iz Mačve u Srbiji

Mango =  + Mango &. Gabelji = GABALA grad u Siriji i ima jos i znacenje za svecanu odoru/uniformu i "tajnu" zakletvu ANDROMEDANSKIH tkzv. Lura ili Lula ili Lyra Roma "masona"),  Crna Gora, Kosovo, Makedonija ne govore romski ...

Manuš ''Francuski'' Romi, Imaju francuski izgovor

Mečkari = Aydiri (Aydin = Mečka na Turskom, Aygir = Konj, na Rumunskom se mečka kaže URSUL)  ... (Bugarski Romi Aydiri/Ursari/Mečkari se nazivaju Kišinjevicima ili Košničarima ... Albanija (Tirana) Bugarska (Russe) Rumunija Transilvanija i Moldoava skoro svuda kao tradicionalno zanimanje po Rumuniji je bilo URSARA/Mečkara  

Mestere-Lacatuči ili Magjupy sa Kosova Prave ključeve (ključari), brave, i reze (Rumunija)

Netotsi Pobegli (medju prvima jos pre dekreta DI´SLOBUZENJA 1851 god.) iz ropstva,  žive na Karpatima

Padureani =  Šumari Valašija/ Valahija/ Moldavija Potcovari

Topioničari (tkzv. Kalajdžije ili Tinkery (Tinkergypsy = [Engl.] Kalaj ... Irish Travellers/putnici ... i potkivači (Rumunija) iz Bugarsko/Ruminskog manastira Rila gde su se cigani trazeći (onomad) utočiste čitaj "Asyl" prvi put pojavili u TRAČANSKO/DAČANSKOJ parohiji 1387 god. u tom manastiru RILA (TRAČANI SU DAČANI RUMUNI/VLASI iz Trakije a Iliri su ARNAUTI/ŠIPTARI (Kumanovo se pre Kosovske Bitke 1389 zvalo Arnautica, ... a mi CIGANI smo se prema zvanicnim pisanim istoriskim izvorima pojavili 41 godinu pre tog dogadja konkretno 1348 god. u Prizrenu pa posle 1362 u Dubrovniku i t.d. ....

Rlia = Magjupy Albanija ne govore romski


Romaničal (Romničal, Romničel) Severna Evropa (posebno Velika Britanija), Romi
Romungro  (tkzv. Kalajdžije ili Tinkery (Tinkersgypsy = [Engl.] Kalaj ... Irish Travellers/putnici ...

Romi koji govore Romski-Mađarski Rudari u Rumuniji, ali ne govore romski, Slovenski naziv rudari, takođe postoji naziv Ludari Rudari (takođe Rudari, Ludari, Blidari, Lingurari) Prave drvene kašike, korita, drvena sita, bunarska vretena (čekrke), alate koji služe za ispiranje zlata ...

Salahori = Zidari Rumunija

Sfirnari Tradicionalno trgovci životinjama i dreseri majmunari  (Rumunija)

Šošoraja kod Lovara=zečevi ili po Rusiji Plašuni Poljska kovači bakra

Sinti =  Nemačka Sind (Sindh )  (Sindi: سنڌ, Urdu: سندھ) je jedna od četiri provincije Pakistana i postojbina Sinda, Muhadžira i drugih etničkih grupa. Susedna područja su Beludžistan na zapadu i severu, Pandžab (Pakistan) na severu, Radžastan (Indija) na istoku i Arapsko more i Gudžarat (Indija) na jugu. Glavni jezici sindi i urdu. Poznat pod različitim imenima u istoriji, naziv za Sind dolazi od Indoarijaca čije su legende tvrdile da Reka Ind izvire iz ždrela lava (Sinh-ka-bab). Na sanskritu je provincija dobila ime Sindhu što znači "okean". Asirci (još u 7. veku p. n. e.) su oblast poznavali pod nazivom Sinda, Persijanci kao Abisind, Grci kao Sinthus, Rimljani kao Sindus, Kinezi kao Sintou, dok su je Arapi prozvali Sind.

Sitari = Danas su poznati po pravljenju posuđa, oklagija i drugog pribora za kuvanje (Rumunija)

Ursari Ukrotitelji mečki Balkan. Mečkari = Aydiri (Aydin = Mečka na Turskom, Aygir = Konj, na Rumunskom se mečka kaže URSUL)  ... (Bugarski Romi Aydiri/Ursari/Mečkari se nazivaju Kišinjevicima ili Košničarima ... Albanija (Tirana) Bugarska (Russe) Rumunija Transilvanija i Moldoava skoro svuda kao tradicionalno zanimanje po Rumuniji je bilo URSARA/Mečkara  

Vatraši uslužuju, obučavaju, kuvari u Rumuniji

Xoraxane = Turski ili muslimanski Romi, Bugarska (kod Slovena)
Xoraxai  manastira Rila gde su se cigani trazeći (onomad) utočiste čitaj "Asyl" prvi put pojavili u TRAČANSKO/DAČANSKOJ parohiji 1387 god. u tom manastiru RILA (TRAČANI SU DAČANI RUMUNI/VLASI iz Trakije a Iliri su ARNAUTI/ŠIPTARI (Kumanovo se pre Kosovske Bitke 1389 zvalo Arnautica, ... a mi CIGANI smo se prema zvanicnim pisanim istoriskim izvorima pojavili 41 godinu pre tog dogadja konkretno 1348 god. u Prizrenu pa posle 1362 u Dubrovniku i t.d. ....

Romi sa bliskog istoka (Turska i arapske zemlje) Jevkos

Albanija, Makedonija; ne govore romski Cingaros

Kalderaši u Španiji, koji su pošli iz centralne Evrope

Zlatari Zlatari Slovenski naziv


Nazivi  za Rome od drugih narod (* kako su ih nazvali drugi narodi)
"Fools styled Greek Bohemians"

Adsincani = Gruzijski oblik od Atsinganoi
Athingani = Na grčkom "ne dirajti",''ne pipati''
Atzinganoi = Grčka
Bohemians = ?
Cadegipti = Italija
Cascarots = Francuski Baski
Cigani = Sloveni
Ciganyok = Mađari
Cikan = Česi
Cingali = Italija
Cinguli = Italija
Cyganie = Poljski
Zigeunier = Nemački
Egyptians = Makedonija
Giofog = Irski Gali
Gipcyan = Engleska prelazni oblik od ''Egyptian'' ka ''gypsy''
Gipson = Engleska prelazni oblik od ''Egyptian'' ka ''gypsy''
Gitano = Španski
Greeks = ?
Heiden (Heathens) = Nemačka
Jats = Turski
Jews = ? (jevrejski mozda?)
Kibtian = Turski
Luri, Luli = Persijski naziv za 'cigani'
Manouches = Francuski naziv u Francuskoj – Manush
Nuri (množina Nawar) = Sirija, Palestina, Egipat, varijanta od Luri, Luli
Pharaones (pharaoh's people) = Mađarska, Transilvanija
Romiti = ?
Saracens = Francuska
Tatarre (Tartars) = Švedski
Tsiganes = Francuski
Ţsigani = Rumunski
Turks ?
Zegynen = U Švajcarskoj
Zigenari = Švedska
Zigeuner = Nemački
Zingari = Italijanski
Zotti (množina – Zott)
Zott je oblik na arapskom jeziku od Jat, reč/naziv koja znači ''indijsko pleme''; Persijski naziv za 'cigani'; i takođe za Induse koji žive u dolinama
Tekst/slika autetnticni Romski nazivi (*koje su Romi sami sebi dali) preuzet iz priručnika ’"Romi kroz vreme"

’
http://www.ric.org.rs/cms/index.php?option=com_content&task=view&id=185&Itemid=110

Istorija, ROMA ... Indska se civilizacija razvila iz starijih neolitskih kultura, kao i pod utecajem sumerske civilizacije, s kojom je trgovala. Prva kultura Indije razvila se u dolini rieke Ind sredinom 3.000 hiljadite god. pre. Hrist (pre 5-et milenijuma) . Kulture Inda su gradile gradove od opeke. Ti su gradovi imali kanalizacijsku čvornu mrezu, uredjene prostrane bulevare i široke ulice. Narod koji je tada živie nazivao se Dravidi, a bio je tamne puti, i bavio se pretežno poljoprivredom i robnom razmenom. "Trgovali" su uglavnom sa narodima Mezopotamije. Poznavali su "pismo" koje ni do danas nije sasvim odgonetnuto. Najveći gradovi bili su Harapa i Mohenjo Daro. U Indiju su se oko 1400. p.n.e. doselili indoeuropski Arijci i uništili indske gradove. Među Indom i Gangesom osnovali su više država. Glavni istoriski izvor za to doba su Vede. Zbirka četiri knjige, i zato Indiju od 1400. do 550. p.n.e. zovemo "vedska Indija". Najpoznatije indijske epske pesme su Mahabharata i Ramajana, a govore o ratovima u kojima sudeluju ljudi, demoni i bogovi. U upotrebi je bilo pismo i jezik Sanskrt. Kad su nastale države, narod je iz polunomadstva prešao na poljoprivredu, a društvo se podelilo na četiri kaste ili kraljevstva jedan od tih THAGAR-a = CAR (ţhagar/ţaran=car/gradjanin)  na Romskom je bio kralj PENGA ... Anglikane/England’s Roma manushenge
kon alosarde tuke sar pengo Romano “THAGAR” / King” ... Romi su indijska etnička celina, pretežno arijevskog/Aryan porekla. Rom znači čovek, a to značenje ima i reč manuš (osnova te reči je Man, što na sanskritu znači kretanje duha i mišljenja). Narod pod imenom Roma ili Roman pominje se u Mahabharti i u Višnu-Puranama. Međutim, pod tim imenom drugih naroda osim Roma nema ni u Indiji ni drugde u svetu.,


Cignus (množina: cigni, "labud") je arheoloski naziv korišten za vrstu velike  rimske  žlice/KAŠIKE s kratkim, zakrivljenom, ručkom, koja podseca izgledom često formiracijom kao što su vrat  i glava labuda. Cigni/KAŠIKE pronađene su u nekoliko rimskih nalazišta iz 4. i 5. stoleća (OBZIROM da SVETSKA PISANA ISTORIJA CIGANE belezeci spominje: 400 god. pre nove ere, konkretno: ... before 400 Chr.Indija / Punjab / Asia: Some  Indians live (approximately) in the north-western India and eastern  Pakistan, between the Indus Delta, Delhi and Afghan border as nomadic  craftsmen and entertainers. ... or ... 820-834 Syria: The state Zott is founded on the banks of the River Tigris. (There  was the theory, which had been the Zott the water buffalo breeders  among the Roma who were deported in the 8th century by the Arabs from  Persia in the area between the Euphrates and Tigris were.)
PREUZETO iz INTERNETA sa FB-a: ... navodno "dolaze"iz sazvezdja ORION sa maticne planete SIRIUS, (sto cini sustav od 11 "naseljenih" planeta)  ...  Arcturian, Antarian, Pleaidian, Andromedan, Cignus , Cassiopia  Alphan, Alpha Centauri, Sagittarius  &. Cassiopia, od tih 11 planeta moze se izvuci ostrouman logican zakljucak eventualno ako je uopste za verovati na  osnovu govorne ASOCIJACIJE  ,... da CIGANI "dolaze" logicno sa CIGNUSA ( (citaj tumačeći poput Biblije-"Sanskritsko-budisticke" jer o tome ne posteje apsolutno NIKAKVI pisani dokazi osim neka nezvanicna usmena "naklapanja" prenosena navodno sa koleno na koleno iz sve namerno ne kazem ) ... knjige Indijskog Ep-a. Najpoznatijih inace indijskih epskih pesma Mahabharata i Ramajana koje govore veoma mnogo o CIGANIMA) Cignus = (plural: cigni, "swan") is a name used by archaeologists for a type of large Roman spoon with a short, curved, handle, often formed as the neck and head of a swan. Cigni have been found in a number of Roman sites from the 4th and 5th centuries

... before 400 Chr.Indija / Punjab / Asia: Some  Indians live (approximately) in the north-western India and eastern  Pakistan, between the Indus Delta, Delhi and Afghan border as nomadic  craftsmen and entertainers. ... or ... 820-834 Syria: The state Zott is founded on the banks of the River Tigris. (There  was the theory, which had been the Zott the water buffalo breeders  among the Roma who were deported in the 8th century by the Arabs from  Persia in the area between the Euphrates and Tigris were

Teško je sa sigurnošcu utvrditi broj Roma u svetu. Prema nekim procenama ima ih oko 15.000.000, a prema drugim NEPOUZDANIM I NEPROVERENIM STATISTICKIM PODATCIMA izmedju 5 i 10 miliona. Po tom nezvanicnom predanju smatra se da izmedju 6 i 8 miliona Roma živi u Evropi. Najveca koncentracija populacije Roma je na Balkanskom poluostrvu, konktertno u jugoistocnoj Evropi, u centralnoj Evropi, Sjedinjenim Americkim Državama, Rusiji i državama bivšeg Sovjetskog Saveza. Manji broj Roma živi širom Zapadne Evrope, Bliskog Istoka i Severne Afrike.

Zemlje u kojima živi preko pola miliona Roma su: Rumunija, Bugarska, Madjarska, bivša Jugoslavija i Sjedinjene Americke Države. Najveci udeo Roma u ukupnom broju stanovnika ima Slovacka - od 5.400.000 stanovnika Slovacke, 320.000 su Romi.

Romi se medju sobom dele po teritorijalnim, kulturološkim i dijalektološkim razlikama na  PLEMENSKE  grupe ( a ima ih ukupno takozvanih "VICA" grupa podgrupa i sl. jos Ca. 60 plemenskih manjih ili vecih zajednica)

3 glavne Romske PLEMENSKE GRUPE SU:Domari sa Srednjeg stoka i iz istocne Evropre, Lomavreni iz centralne Evrope i Romi iz zapadne Evrope!

Kaldereši ("bakracari/kotlari" naime KALDARE = KOTAO na Rumunskom (kotlari) = koritari, vretenari, konkretno MARFARI = zanimanja koja su se bavila obradom stocnih privrednih potrebstina ... koji su došli sa Balkana (Avganistan, Turska, IRAN) u Centralnu Evropu, a zatim se selili i do Severne Amerike). Predstavljaju jednu od najbrojnijih romsku grupacija. (mnogi "KOVACKI" cigani neznaju Romski jezik koji su "uzput" u vecitim nomadskim seobama sticajem okolnosti prinudno potpuno "zaboravili" poprimajuci i usvajajuci jezike drugih drzava i zemalja u kojima su neretko boravili i po par vekova t.j. nekolko generacija)  

Manuši (poznati i kao Sinti), uglavnom naseljavaju severnu Norvešku Gl.grad Oslo i okolne regione Francuske i Nemacke. Poznati su kao (Cergari jer su kretali sa svojim predivnim i neretko bogato ukrasenim i izrezbarenim KARAVAN/CERGAMA i rasnim Steierskim konjima) inace su bili putujuici zabavljaci, muzikanti artisti i cirkusanti.

klikni ovde da vidis sliku:   http://www.fotorola.com/uploads/3182c32f10.jpg  

(vredno napomene kao jedan mali  zakljucak-podsetnik: "Ovi" naši "Srpsko-Romski" Cergari primera radi uz duzno postovanje i obavezan respekt, ... poput našeg cuvenog gospodina Ace Nikolica "Cergara" cuvenog Wien-skog instrumentalnog solistu i virtouza na harmonici, verovatno sa 100% postotnom sigurnošcu se moze tvrditi da poticu i isto su tako verovatno veoma bliski u krvnom plemenskom srodstvu sa "pravim" Norveškim / Manuša "Cergarima" Samo sto su ovi "naši" Srpski Cergari verovatno u ta minula drevna vremena u svojim vecitim seobama, zalutali u juzne predele Balkana konkret današnju Srbiju! Jer opšte poznata statisticki zapazana cinjenica genetskog karaktera da osim sto po krvnoj grupi ABO Rh+ koju uglavnom poseduju manje ili više svi cigani. Cigani iz "Cergarske" plemenske zajednice su nezne i bele puti, ne retko  CRVENOKOSI "Ridji" i zeleno-plavo-oki!
... tako dje bi u zakljucku predhodno pomenutog izlaganje bilo vredno spomenuti: Uopšteni zajednicki naziv imena "GURBETI" koji bar na Balkanskom uzem podrucju oznacava SVE romske plemenske zajednice koje govore ROMSKIM jezikom, ... izuzimajuci pri tom da ih tako nazovem bez zamerke cisto uporedjenja radi "nase" Vlaške Rumunske cigane: Kalderaše, Koritare, Rudare, Banješe od kojih kod Banješa govore mnogi obostrano i Rumunsku i Romski, ... dalje takozvane Marfare-Vlauce-stocare (Murešane) Ursare / meckare po isto imenoj  Rumunskoj URSUZ planini u sklopu sa Karpatima, ... ili Arnaute takodje meckare po Arnaut planini  koji su sada pretežno tursko/bugarskog dominantnog porekla u karakteru a naseli li su trajno današnju oblast Albanije i neke manje oblasti i regione Kosova. Arnauti su ustvari romanizovani Arbanasi danas Vlaško-Rumunski-"šiptari" okruzeni visokim Albanskim planinama poput Šarplanine, Prokletija i Babe sa Kajmakcalanom. Konkretno veruje se da je rumunski savremeni vlaski jezik.



Denumirile tiganilor

Termenul "tigan" este unul greco-bizantin - atsigani - de neatins (din verbul athiggainein - a nu atinge), dat unei secte crestine din secolul al VIII-lea din Frigia, ai carei adepti considerau o intinare contactul cu anumite obiecte sau numai vederea lor. Printr-o rastunare de sens este atribuit tiganilor.
Grecii i-au numit "atsigani" si "cativeli", turcii le ziceau "arami" si "thingenes", ungurii i-au numit "czigany" si "faraontseg", italienii - "zingari", germanii - "Zigeuner", portughezii - "ciganos", popoarele slave - "tigani", francezii - "vomi" si"bohemiens", englezii - "gipsy", popoarele nordice - "tartares" si "saraceni", belgienii si olandezii - "idolatres" si "heiden", spanolii - "gitanos" si "egipsyano". Constatam ca numele exprima o posibila provenienta. M. Block scria in 1938: "La Egipt ar trebui sa ne gandim vazand proportiile impozante ale pieptului la femeia tiganca; asemanarea in destinele seculare ar vorbi de o origine iudaica; aspectul exterior, felul aparitiei ar viza pe tatari, mongoli. Aceasta ar fi dus adevar la oarecari convingeri daca tiganii n-ar fi avut idiomul lor particular". intr-adevar, limba tiganilor a fost cea care a oferit argumente privind originea lor: India. In 1763, Istvan Valvy, student maghiar la Universitatea din Leyden, cunoaste trei indieni din Malabra si constata asemanarea intre limba tiganilor din Ungaria, din districtul Comorn si limba indienilor malabrezi.

La astfel de concluzii au ajuns si filologii germani I.C. Rudier si Kraus Zippel si istoricul Grellman - origine industana6. J.J. Vaillant, in 1857, mentiona inrudirea limbii tiganilor cu limba neoariana din India de nord.

Istoricii si istoria tiganilor

In spatiul romanesc, cel care le-a acordat primul atentia sa a fost Dimitrie Cantemir, dar acesta se arata dezorientat in ceea ce priveste originea lor, iar D. Fotino, care le dedica spatii importante in "Istoria Daciei" din anul 1819, nu pomeneste despre locul de unde au venit in tarile Romane. M. Kogalniceanu, realizatorul unui prim studiu referitor la tiganii din tarile Romane in anul 1837, introduce in istoriografia romanesca cercetarile scolii germane de istorie, afirmand originea lor indiana. Pe aceeiasi pozitie s-au aflat si alti autori romani: M. Statescu (1884), Dimitrie Dan (1893), A.D. Xenopol (1895), N. Iorga (1930), G. Potra (1939), I. Chelcea (1944), A. Gonta (1986), V. Achim (1998) etc.
Studiile de mitologie romaneasca mentioneaza traditii conform carora tiganii sunt egipteni, urmasi ai oastei faraonului sau ca ar fi descendenti ai biblicului Ham, care ar fi fost blestemat de tatal sau Noe sa aiba o culoare negriciasa si sa fie nomad. Ham l-ar fi innegrit pe tatal sau cu taciuni, profitand de goliciunea in care se afla ca urmare a consumarii unei bauturi alcoolice puternice. tiganii erau numiti de popor hamiti, harapi sau faraoni. M. Block arata ca ei sunt socotiti a fi supravietuitorii oastei faraonului innecata in Marea Rosie.

Daca originea lor indiana a fost acceptata in cvasitotalitate de istoriografie, argumentul lingvistic fiind se pare hotarator, asupra perioadei si a modului de patrundere al tiganilor in Europa si in special in mediul romanesc sunt in circulatie mai multe teorii, cu mai multa sau mai putina greutate stiintifica. Dimitrie Cantemir scria despre "tiganii cei cu multi copii": "Acestia sunt imprastiati ici si colo in toata Moldova si nu exista boier sa nu aiba in stapanirea sa cateva salase de-ale lor. De unde si cand a venit acest neam in Moldova? Nu stiu nici ei insisi si nici nu se gaseste numic despre ei in cronicele nostre. Toti tiganii, din toate tinuturile, au acelasi grai amestecat cu multe cuvinte persienesti si grecesti". N. Iorga si C.C. Giurescu au emis ipoteza ca robii tigani au sosit in spatiul romanesc odata cu tatarii.
N. Iorga afirma: "tiganii arata prin organizarea lor actuala care era cea a romanilor in secolul al XIII-lea, capeteniile lor, voievozii, poarta parul lung, papuci de purpura, au sub ascultarea lor juzi; numele principilor romani au fost adoptate de robii lor: Vlad, Dan, Radu. Ei pastreaza chiar si unele particularitati de limba arhaica".

Dar "Evul Mediu intunecat" ofera destul de putine marturii despre pamantul romanesc si despre locuitorii sai, o situatie asemanatoare inregistrandu-se si in restul Europei. O marturie, dar nu indeajuns de bine verificata, apartine lui J.P. Ludwig, care a aflat dintr-o cronica ("Cronica boema", se pare) despre "cingarii" aflati in armatele lui Bela al IV-lea pe la 1250, dar documentar sunt amintiti pentru prima data in Serbia anului 1348.

Numele si prezenta in limba lor a mai multor cuvinte grecesti arata culoarul lor de sosire din Balcani spre tarile Romane. De altfel, numele pe care si-l dau ei insisi este de romi, o consecinta a locuirii lor mai indelungate in Imperiul Bizantin, ce devenise "romeu".

Teorii cu privire la originile tiganilor

Al. Gonta considera ca tiganii au sosit in Campia Romana odata cu pecenegii si cumanii, prin secolele al XI-lea - al XII-lea, dar in documente apar abia la sfarsitul secolului al XIV-lea, iar in cronicele straine referitoare la romani nu sunt pomeniti. Pentru prima data tiganii apar intr-un act de danie apartinand cancelariei lui Dan I, domnul tarii Romanesti, din anul 1385, in care sunt mentionate 40 de salase de tigani ce sunt daruite Manastirii Tismana, din vechile posesiuni ale Manastirii Vodita (deci, prezenta lor poate fi mai veche). Din timpul lui Mircea cel Batran, din anul 1388, dateaza un act de donatie catre Manastirea Cozia, ctitoria sa, a 300 de salase tiganesti, un numar destul de mare. Tot din timpul lui Mircea cel Batran provine si un document in care sunt mentionati tigani din Transilvania, dar acestia apartin domeniului Fagarasului, la acea vreme feud al voievodului muntean. Boierul Costea, supusul sau, care stapanea satele Vistea de Jos, Vistea de Sus si jumatate din Arapasul de Jos, avea printre robii sai 17 tigani de cort ("ciganus tentorianus").

Eudoxiu de Hurmuzaki descopera un act din 1422, prin care regele maghiar Sigismund de Luxemburg acorda unei cete de tigani, prin voievodul ei, Ladislau, dreptul de a umbla liber prin Transilvania. Voievodul tiganilor, in ciuda titlului, avea o autoritate destul de restransa, asupra uneia sau a mai multor cete de tigani; in Moldova si tara Romaneasca sunt pomeniti "cnejii de tigani" (la 1414 si respectiv 1458) si la fel ca in cazul voievodului Ladislau aveau atributii fiscale, administrative, judiciare, iar autoritatile le respectau aceasta autonomie.

Robia a fost o realitate a tarilor Romane in Evul Mediu si care s-a mentinut pana la jumatatea veacului al XIX-lea. in tara Romaneasca erau robi tiganii, in Moldova, chiar inaintea robilor tigani au fost robii tatari. Se considera ca prezenta lor dateaza din secolul al XIII-lea, dar documentar apar doar la inceputul domniei lui Alexandru cel Bun. Robii tatari sunt mentionati in hrisoave ale Manastirii Bistrita, Neamt, Moldovita, Poiana Siretului. Sunt denumiti - curtile, bordeiele sau colibele de tatari. Sa remarcam faptul ca intr-un document de la Alexandru cel Bun din 8 iulie 1828, Manastirea Bistrita primeste 31 salase de tigani, 12 bordeie de tatari si niste bulgari. in 1462, aceeasi manastire detinea mai multi tigani, tatari si bulgari.

In secolul al XVI-lea, termenul rob tatar dispare, fie sunt eliberati de coetnicii lor, fie se pierd in randul robilor tigani.

Sa remarcam faptul ca Stefan cel Mare a adus foarte multi robi tigani in urma incursiunilor sale din tara Romaneasca. Face danii manastirilor din robii tigani luati dupa "arderea Targului de Floci si a Ialomitei", iar apoi, 17.000 de tigani a adus in Moldova dupa victoria impotriva lui Radu cel Frumos de la Soci din anul 1471, luati din Campia Baraganului. in 1474, "multi tigani a luat din tara Romaneasca" dupa razboiul purtat contra lui Basarab tepelus. Acest proces de migrare a tiganilor spre Moldova (fortat sau nefortat) este un fapt cert, ilustrat de documente, dar tiganii se indreapta si spre Transilvania, cautand conditii si statut social mai bun. ii aflam printre unguri si secui si sunt ortodocsi. Conditia sociala, abuzurile stapanilor, fie ei boieri sau calugari, au facut ca tiganii sa treaca adesea muntii si sunt consemnate "carti de urmarire" emise de domni la cererea stapanilor si mentionam pe Petru Schiopul, Aron Tiranul, Stefan Razvan.

Unul dintre primii calatori straini care scrie despre tarile Romane este Jehan de Wavrin, ce arata ca Vlad Dracul a trecut in nordul Dunarii 12.000 de oameni, pe care cronicarul ii vede ca fiind tigani.
Din secolul al XVI-lea apar tot mai multe marturii ale calatorilor straini prezenti in spatiul romanesc. tiganii le atrag atentia, prin statutul lor social, prin infatisare, comportament, indeletniciri, traditii.
Indeletnicirile lor nu sunt foarte diverse. in Transilvania, pentru priceperea lor in prelucrarea metalelor sunt considerati servitori regali (inca de pe vremea lui Matei Corvin) si era necesara invoirea regelui pentru a se aseza pe un domeniu nobiliar. La 1514, Ioan Zapolya a pus pe tiganii din Timisoara sa faca un tron, sceptru si o coroana de fier pentru Gheorghe Doja, pe care le-au inrosit in foc. Tovarasii lui Doja au fost siliti sa manance din carnea arsa a acestuia.

Calai in Evul Mediu
In mai multe tari ale Europei tiganii au indeplinit in numeroase cazuri meseria de calai. in tara Romanesca a devenit de notorietate cazul calaului lui Alexandru cel Rau, ce trebuia sa execute pe Mihai, viitorul domn al tarii si primul unificator al romanilor. Mihai Viteazul a fost urcat pe esafod, iar calaul luase securea sa-l decapiteze. Se spune ca tiganul fusese rob al lui Mihai si "intimidat de figura cea impunatoare a lepadat securea si-a rupt-o la fuga". Si Stefan Tomsa a avut un calau tigan. Miron Costin scria: "Avea un tigan calau, ce se zice pierzatoriu de oameni, tigan gros si mare la trup. Acela striga de multe ori aratand catre boieri: - S-au ingrasat, Doamne, berbecii, buni santu de giunghiat". Acelasi fapt il relata si T. Alberti, negustor italian, ce mentiona cruzimea deosebita a domnului. Ultimul calau al Moldovei a fost tot un tigan, Gavril Buzatu. Era descris astfel: "Un tigan colos la trup, pagan de slut la fata si cu o privire de te vara in friguri la cea din dintai cautatura". La 25 octombrie 1847 a efectuat ultima executie si se spune ca s-a sfarsit din viata calugar la Manastirea Secu.

Giovanandrea Gromo, care a vizitat Transilvania in anul 1564, scria, referindu-se la secuime, ca: "Printre ei locuieste un numar mare de tigani de care se slujesc pentru a lucra pamantul". Documentele de cancelarie ii mentioneaza pe tiganii, robi manastiresti sau boieresti, care lucrau in agricultura si se numeau "tigani de ogor" si care faceau parte din"tagma vatrasilor". L.P. Baltasar von Campenhausen, in 1787, ii aminteste pe tiganii lingurari, nu foarte multi, care locuiau la sate si se ocupau de agricultura.
O impartire pe categorii de meserii face si L. Spallanzani, care descrie Transilvania anului 1785: tiganii ce locuiau in mahalale si erau fierari si lautari, cei ce locuiesc in corturi si faceau lucruri marunte si cei nomazi, numiti "tigani egipteni" si care de cele mai multe ori erau hoti.
B. Haquet, care a cunoscut toate cele trei tari Romane, face o impartire a tiganilor in functie de proprietar, de altfel judicioasa: tigani domnesti, tigani boieresti, tigani manastiresti. ii vede ca fiind lenesi, muncind doar atunci cand ii mana nevoia si munca lor consta in prelucarea aramei, fierului, metalelor nobile, cei saraci faceau linguri, cosuri, le duceau din casa-n casa si astfel mai si cerseau. H. von Reimers, in anul 1793, ii afla pe tigani in Bucuresti pe toate ulitele si multi dintre ei lucrau in florarii.

Englezul W. Wilkinson, care a fost in tara Romanesca in timpul lui Caragea, considera ca tiganii sunt ai statului ("liberi sa umble peste tot", dar sa plateasca o dare anuala de 40 de piastri pentru toti cei ce depaseau varsta de 15 ani), ce se ocupau cu fabricarea si vanzarea de unelte din fier, muzica si zidarie, iar tiganii ce apartineau unor particulari erau servitorii boierilor sau lucrau in podgorii.

Tiganii domnesti
O categorie aparte erau tiganii domnesti "ce aveau rostul de a culege aur, care se gaseste mai ales primavara, dupa topirea zapezilor in raurile din tara Romaneasca, dar mai ales in Dambovita, care are aurul cel mai curat... Fiecare aurar, astfel se numesc, trebuie sa aduca pe un an un dram, acesta este impozitul lui", dupa cum nota L. Kreuchely, iar I. Iacovenco scria: "tiganii domnesti scot din aceste rauri pentru sotiile gospodarilor in fiecare an cate 2400 de drahme de nisip auriu" si de asemenea, C. Guiglemo Ludolf ne informeaza despre tiganii aurari ce aduna aurul din Dambovita si platesc o dare anuala in luna iunie. G. Griselini aminteste de tiganii aurari din Banat si-i numeste rudari pe cei din tara Romaneasca, ce obtin aurul prin spalarea nisipului si pietrisului adus de munti.
W. von Bauer realiza impartirea tiganilor astfel: robi ai domnilor (rudari, ursari, laieti si vatrasii - "cei ce traiesc in sate, sunt scutiti de impozite si lucreaza pentru stapanii lor") si robi ai boierilor. Despre rudari spunea ca sunt si lemnari, iar ursarii "se numesc asa dupa ursii cu care umbla prin tara sa castige un ban, ei sunt de asemenea potcovari", iar "laietii lucreaza arama si se indeletnicesc cu tot felul de mestesuguri brute".

J. Lebprecht considera ca tiganii se impart "in doua categorii si anume: aceia cu domiciliul stabil, care se ocupa in parte cu agricultura, parte cu mestesuguri si mai ales cu fieraria, iar o parte isi scot traiul din lautarie, progreseaza bine si duc o viata linistita, apoi sunt tiganii de satra, care nu sunt stabili si cutreiera toata tara". Baronul von Campenhausen ii aminteste pe "burcasi", o casta "cumplita", vara traiesc in paduri, iarna, pe gramezile de gunoi ale satelor si oraselor, plateau o mica dare. Se spunea ca furau copii si cai. Un grup aparte il constituiau "netotii"(cei cu mintea ne-toata); nu aveau un mestesug, traiau in conditii animalice, nu aveau locuinte, nici corturi, nici carute, rataceau prin tara, faceau jafuri, hotii, se hraneau chiar si cu mortaciuni. Erau vazuti ca fiind cruzi, fara lege si fara stapan. Au venit din Imperiul habsburgic la sfarsitul secolului al XVIII-lea si desi erau in numar mic, erau o mare problema pentru autoritati.

Lautarii
O "tagma" deosebita a tiganilor era cea a lautarilor, considerata privilegiata. O prima mentiune a unui tigan lautar dateaza din anul 1568, cand Petru cel Tanar intareste lui Dinga, mare postelnic, mai multe salase de tigani, intre care este amintit si "Stoica alautar". In 1645, comisul Apostolache detinea un tigan lautar: "Tudor viorariul, fiul lui Dumitru zlatar". Printre robii manastirii Bisericani din tinutul Neamtului se afla in anul 1634 si Radul - "tigan cimpoias". Uneori, boierii incredintau pe robii lor lautari in ucenicie la muzicanti otomani. in 1578, Stefan, fost mare clucer, l-a dat pe Stoica, fiul lui Opris tiganul la "un cobzar turc, anume Curtu, de l-au invatat cu cobuzul si i-au dat 1.500 de aspri si un cal si-o plosca". Sa mai amintim pe un anume "Marin guslar", in timpul lui Matei Basarab, in anul 1650.
W. Wilkinson spunea ca tiganii posedau o usurinta nativa si o rapiditate remarcabila in a deprinde arta muzicii pe care o preferau altor indeletniciri . Generalul C. von Tige ramane impresionat de "o multime de tigani care, cu tambalul si cu fluierele lor, faceau sa joace cu deosebita gratie 12 ursi", pe care ii intalneste la Brancoveni, in Oltenia, in anul 1727. tiganii ursari erau recunoscuti pentru maiestria lor in domeniul muzicii. Ei se opreau la intretaierea marilor drumuri, unde se organizau targuri locale. Faceau ursii sa joace "fie cu tamburine sau batand tactul cu un fel de pinteni mari pe care si-i legau de calcaie si care fac mult zgomot cand se lovesc intre ei", dupa cum scria F. Recordon.

A. Wolf mentiona ca tiganii lautari interpretau si cele mai vulgare "cantece de ulita", iar von Campenhausen afirma ca tiganii lautari cantau nu numai la ospete, ci si la inmormantari, dansul si cantul amestecandu-se cu bocetele. Boierul Ionita Canta avea la petrecerile sale un taraf format din sase tigani, scripcari si cobzari, iar vistiernicul Iordache Roset Roznovanu sau hatmanul C. Ghica aduceau la ospetele lor celebrele tarafuri ale lui Angheluta si Barbu Lautarul.
Au existat de-a lungul Evului Mediu mai multe eliberari din robie pentru servicii deosebite aduse stapanului. Dintre cei eliberati, unii au ajuns sa detina ranguri si bogatii. Un caz devenit celebru este cel al robului tigan Razvan, care a ajuns pana pe tronul Moldovei. N. Balcescu scria: "Cumplita moarte avu acest barbat care, prin meritul si nenorocirea sa, se ridicase din pulbere pe tronul patriei sale. Nascut tigan, dintr-un neam oranduit de veacuri la robie, el se arata in acele vremuri, mai patrioti decat cei mai neaosi moldoveni. Si ajutat numai de sabia sa cea viteaza isi inscrise numele in sirul celor mai viteji domni ai Moldovei".

Robii tigani numerosi in Moldova si tara Romaneasca

In Moldova si tara Romaneasca sunt mai multi tigani ca oriunde in Europa, spune generalul A. Langeron in 1790 si la fel, baronul von Campenhausen considera ca nici intr-o tara din Europa nu sunt atatia tigani. F. von Bauer mentiona faptul ca in anul 1778, in tarile Romane "toti romanii sunt liberi, fiind robi numai tiganii", reprezentantii unui popor ratacitor, care n-are nicaieri o patrie si se afla aici intr-un numar foarte mare. Ei au limba proprie dar stiu si romaneste si sunt crestini. Griselini, prezent in Banatul anului 1774, vorbeste de tiganii care vorbesc romaneste, dar, intre ei, foloseau un dialect ce nu apartinea "nici limbii unguresti, sarbesti, grecesti,turcesti, armenesti, nici limbii unei alte natiuni invecinate, europenesti sau asiatice". F. de Pavie, baron de Forquevaux, inca din anul 1585 incearca sa arate ca tiganii ar fi putut avea obarsia in tarile Romane, aflandu-i aici cu locuinte statornice in jurul Iasilor si prezinta si asemanarea dintre portul tigancilor si moldovencelor ca un argument in favoarea ipotezei sale. El afirma ca: "Doar aceasta este deosebirea intre aceste fiinte ratacitoare si femeile moldovence: anume ca acestea sunt albe si balaie si acealea negre, dar in mod artificial, folosind la spalat decoctii de burieni".

Este una dintre primele descrieri ale tiganilor realizate de un calator strain si care exprima caracterul de inedit si de mister al acestora pentru calatorii apuseni. B. Haquet ii arata ca fiind cu parul negru ca taciunele, ochii mari si negri, cu privire ascutita si adesea salbatica. Doreau sa traiasca liber si fara constrangeri, avand niste "notiuni superstitioase si proaste despre religie, la care nu prea se gandesc".
Calatorii straini remarcau starea jalnica a celor mai multi dintre tigani, denuntand abuzurile boierilor. Contele d'Antraigues scria la sfarsitul veacului al XVIII-lea dupa ce strabatuse tarile Romane: "Boierii sunt stapanii lor cei mai absoluti. Dupa plac, ii vand si-i ucid ca pe niste vite. Copiii lor se nasc robi fara deosebire de sex". Jean Louis Parrant, prezent in Moldova in timpul revolutiei franceze, se intreaba: "Ce se poate spune despre aceste numeroase turme (caci nu pot fi numite altfel) de fiinte inca si mai nenorocite, care sunt numite tigani si care, pierdute pentru umanitate, sunt puse pe aceaeasi treapta cu vitele de povara si adeseori tratate mai rau decat ele de catre sapani barbari a caror odioasa si asa-zis proprietate sunt?"

Tiganii sunt vanduti, rapiti, despartiti de familiile lor, batuti si uneori chiar omorati, desi legea interzicea asta. Un scriitor german prezent in tara Romaneeasca in anul 1837 arata ca aceste situatii nu disparusera odata cu epoca moderna. El descrie lupta unei tinere tiganci ce nu se dadea vanduta unui boier ce dorea sa o alature celorlalti 500 de tigani, impresionat, se pare, de frumusetea ei. Boierul a refuzat cei 50 de galbeni oferiti de strainul induiosat de lupta fetei. Ermitul din Gauting (acesta este numele cu care s-a semnat scriitorul german) crede ca intre cei 40.000 de tigani din Muntenia sunt de aceia care deprinsi cu biciul zilnic si-ar fi pierdut si mainile dintr-un capriciu sadic al stapanilor.
Vechile legi romanesti arata situatia de rob a tiganului, biserica le accepta. Traditiile vechi arata ca nu erau considerati oameni. Tendintele de reforma de la sfarsitul secolului al XVIII-lea nu schimba nimic. Biserica recunoaste ca nu e drept a exista robi, dar se justifica prin faptul ca asa erau legile vechi, care s-au urmat din veac.

Au fost si cazuri in care tigani sositi din alte parti s-au oferit robi unor boieri sau manastiri. Mentionam pe "Patrana, tiganca straina de peste Dunare", care, in 1659, s-a inchinat roaba impreuna cu copilul ei schitului Doljesti, din tinutul Neamtului, obligandu-se de bunavoie sa slujeasca schitului pe veci, impreuna cu alti tigani, primind la schimb hrana, imbracaminte, vaca si vitel61. Prezentam si un document deosebit prin ceea ce defineste - o stare inumana - si de ce este in stare o fiinta omeneasca atunci cand iubeste. Este un zapis de invoire a unei casatorii a unei fiice de imigrant ungur, om liber, cu un tigan, un rob: "Adeca eu Odor Frentu, ungur si impreuna cu femeia mea Calara, adeverim cu acest zapis al nostru in cinstita mana a a dumneaei cucoana Anica Roset Baneasa, percum sa se stie ca avand dorire mare ca sa se boteze si sa mearga dupa un Ion Bogos rob a dumneaei cucoanei Anicai (...) si-am cerut voie de la noi ca dupa botez si maritis si sa nu aiba a avea vreo suparare de la noi si au cerurt acest zapis. Pe carele eu dau acest zapis ca sa fie derapta roaba cucoanei Anicai atat cat si cati copii va face fata mea cu Ion Bogos si copiii lor de copii iar toti robi ai dumneaei sa fie ci tot neamul dumnealor..."
O zicatoare populara spunea: "Nici salca nu e pom, / Nici tiganul nu e om!"

Calatorii straini despre tigani

O alta spunea: "Feciorul de roman sa ia o tiganca, ferit-a Dumnezeu, tiganul nu-i privit de roman ca om. Nu cumva sa fie de alta lege, ca necinseteste neamul si painea fiilor lor o dau cainilor". Calatorii straini ilustreaza aceeasi stare de fapt. L. Toppeltinus arata ca lumea ii evita pe tigani, nu-i saluta, nu le arata niciun respect, iar W. Wilkinson nota: "Cu toate ca tiganii alcatuiesc o parte insemnata a comunitatii, ei sunt priviti cu cel mai mare dispret de catre ceilalti locuitori ca care, intr-adevar, se poarta cu ei putin mai bine dect cu animalele si epitetul insultator de hot sau oricare altul echivalent ar putea fi tolerat mai usor decat acela de tigan".

M. Kogalniceanu isi amintea din copilaria sa din Iasi, despre "fiinte umane cu lanturi la maini si la picioare, cu cercuri de fier in jurul fruntii sau cu zgarda metalica la gat. Biciuri sangeroase si alte pedepse precum infometarea, atarnarea deasupra focului fumegand, regimul de carcera si aruncarea, despuiat fiind, in zapada sau apa inghetata a vreunui rau, acesta este tratamentul aplicat nenorocitului de tigan"66. Marele om politic si de cultura a fost primul roman care a realiza un studiu asupra istoriei tiganilor, ilustrand o stare de fapt ce contrazicea principiile generoase ale miscarilor revolutionare si modernizatoare ale generatiei sale, una de exceptie in istoria romanilor. Gratie eforturilor sale si ale congenerilor sai, tiganii sunt dezrobiti.

Rumuni su poreklom Dacani i Geti!

Medjutim Vlasi su Mezo-Tracani, Tribali i ostatci rimskih legija na Balkanu.
Vlasi u Makedoniji i Grckoj (Cincari) su Jermenskog porekla i Tracani koji su poprimili kulturu i jezik od rimljana. Verovatno su u velikim narodnim zbegovima u vreme velikih seoba naroda i narodnosti zbog ucestalih Frigijskih i Jermenskih ratova i CIGANI sa "danasnjim" VLASIMA došli u današnje krajeve Homolja i Vlaške nizije u Srbiji. Interesantno je takodje da je za Vlaško-Rumunske-Vlauce usko povezan i karakteristican naziv "KURCOVLASI" koji dolazi iz Pravca Bugarske gde danas žive tri plemena Vlasi, Arumuni i kurcovlasi o kojima je rec!
O, vlaškom jeziku na prostorima današnjeg Homolja crkva kaže da je nastao u dolini Timoka (Istocna Srbija) kao mešavina vulgaro-latinskog kojim su govorili "stari" imepratori rimljani, a bilo ih je tada veoma masovno puno na današnjem Homolju, jer su vodili jedan od skoro najdužih 100 godišnjih ratova u istoriji covecanstva sa Dacanima (današnjim Rumunima) duže od 100 godina) Tako da su se lokalnim tracanskim vlažkim jezikom služilo celo Homolje, i naniže sve do Knjaževca i Vidin grada u Bugarskoj.

Nesporazum oko naziva Vlah u vreme Turaka i njihovog bestijalno ratnog okipiranja Srbije 400 dugih godina:
Turci su relativno lako prodrli na Balkan i kasnije su mucili muku sa osvajanjem Austro-ugarske. Pošto su lokalni narodi konkretno misli se uglavnom na Srbe sa cije su teritorije Turci inace napadali Austro-ugarsku danasnju Madjarsku, gajili samo svinje, Turci muslimani su imali velikih problem sa ishranom. Vlasi su bili jedini koji su gajili stoku Krave konje  volove ovce i koze) na celom Balkanu. U, tu svrhu osebnom uredbom turska vlast postavlja Vlahe u povlascen polozaj, t.j. nisu smeli biti ubijani i kaznjavani i bili su im manji porezi ukoliko gaje stoku. Zato se naziv Vlah vezuje za stocare. A konkretan naziv rumunsko-vlaskih CIGANA iz plemena VLAUC-i, ... (današnja okolina Jagodine POMORAVLJE selo Lovci Strizilo) je nastalo od staro rimske raci Vla´h /stocar i uc/povodac, ular, kratak kanap sa kojim se stoka vodila "povodac" sto je opet konkretno znacilo da su rumunski cigani VLAUCI sluzili tracanima Vlasima, u razno raznim sporednim poslovima, kao najamna radna snaga u letnjim sezonskim periodima, ... kao "povodac" za stoku, ... "privezak" kanapcic, ... jer su u ta oskudna vremena bili prinudjeni opstanka radi da cuvaju i vode ogromna krda stoke na ispasu vlaskim kmetovima i bogatim gazdama, dok su se u zimska vremena shodno svojoj nadprosecnoj intelegenciji i umecu bavili tadasnjim unosnim tradicionalnim zanimanjima svojih predaka i izradom drvenih i metalnih  predmeta kao sto su: vretena preslice, drvene kasike, sita, ... korita takozvane nacve za mesenje testa za hleb i svom ostalim prozvodima za potrebe i upotrebu u "seljackim" gazdinstvima ulari, vrengije povodci za stoku i sl. otud naziv za VLAUCE shodno zanimanjima kojima su se pretezno bavili jos i: Koritari, vretenari, kasikari, ... jednom recju MARFARI (marfa = stoka) Vlauci su predhodno verovatno poticali iz plemena KALDERAŠI(bakracari) / KOTLARI (kaldare = kotao na rumunskom) koji inace obostrano za razliku od VLAUCA vladaju i Romskim i Rumunskim jezikom. U selu Strižilo živi danas  427 punoletnih stanovnika, a prosecna starost stanovništva iznosi 52,4 godina (49,5 kod muškaraca i 55,2 kod žena). U naselju ima 228 domacinstava, a prosecan broj clanova po domacinstvu je 2,10. Selo je inace jedno od najbogatijuh CIGANSKIH sela u tom kraju sa lepim velikim i prostranim dvospratnim kucama, vecina stanovnistva zivi i radi u INOSTRANSTVU. Cigani VLAUCI za razliku od tako zvanih rumunskih cigana "carana" ne govore tim "caranskim" dijalektom na "Ć", ... vec zahvaljujuci tome sto su bili vezani pretezno za seljacke poslove i stoku dijalekt im je na "Š" . Izuzimaju se inace svojom prirodnom intelegencijom i talentovanom nadarenoscu gotovo za sve zanate i zanimanja, ali obzirom da su "seljaci-stocari" nisu bas puno obrazovani i neke vidne i zapazene rezultate nisu postiglu u oblasti MUZIKE, ... mada su kao i svi cigani na svetu veoma muzicki nadareni i talentovano muzikalni izmedju ostalog bave se tradicionalno istom ... amaterski kao "muzikanti" ...  

... I DA SE VRATIM SADA opet u ovom poglavlju gde sam i zapoceo  izlaganje o GURBETIMA naime uopstenom nazivu za sve cigane za koje se smatra da govore izvornim Romskim jezikom! Naime sama rec "GURBET" ne znam sta (tacno) znaci, ... jer u romskom jeziku i nema neko precizno i posebno znacenje osim sto oznacava VRSTU PLEMENA kao naziv, ... medjutim u KURDISTANSKOM jeziku se ta rec koristi za oznacavanje "tudjine" necega sto je strano tudje!  ...  U srpskom jeziku postoji narodna izreka opruzi se koliko ti je "GUBER" dug, ... u smislu, ... budi zadovoljan sa onim sto imas i posedujes ako si misli se valjda vecj "tudjinac / stranac" jer ko trazi vece izgubi iz vrece! U turskom jeziku ta ista rec ima isto a i prosireno znacenje naime pored "tudjine" oznacava jos i naziv za SKITNJU coveka koji kao "stranac/tudjinac"  skita, ... koji je skitac, pa u smislu kao takav "nepozeljan"  "Gurbet" , ... medjutim jos nista 100%postotno pouzdano i tacno neznam o tom NAZIVU GURBET, a voleo bi da znam jer mi je veoma vazno i bitno, ...  ... hm koicidencijom pukog slucaja i moje vecite radoznalosti najzad konacno danas 26.07.2009 znam tacno sta znaci rec GURBECI: =  ISELJENIK ili kada na www.google.de u überstzen Suche sa Turskog na Srpski/Hrvatski upisete tacno  rec "GURBETCI" = ISELJENICI ili PROTERANI (sto je izmedju ostaloga i logicno za ondasnja  "teska" vremena  kad se upise rec GURBET sa Turskog na Srpski = ISELJENIK sada mi na pamet pada si secam se jednog polemicnog razgovora u Berlinu sa  Draganom "popikinim" na temu  GURBET sta ... znaci i slicno u tom pravcu ... da jako  je zalosno da ni pravi tkz. gurbrti neznaju pravo znacenje te reci  koja oznacava gotovo sve pripadnike  romske nacije u srbiji  ... u  koju su  dosli  jos u 14 veku  GURBETCI/PROTERANI od turaka i sl.  

Zakonik /Dekret:

Ti zakoni su uticali na život Roma u Banatu, Transilvanije i zapadnoj Rumuniji, ali su ga promenili. Promena se također osetila u rumunskim kneževinama u devetnaestom veku. Na svim razinama, se živelo kao robovi na posedima Boyara, Cigani i Romi države samostani nisu bili vrlo profitabilni, pa se absolitizmi sledbenika uspjeti, bez krvoprolića da ukinu ropstvo.
Ciganske emancipacije proces će trajati oko tri decenije (1830-1860), počeo je praksu usvajanja rumunjske zemlja "uredbe za državne melioracije Cigani" (1831), Moldavija i "Pravilnika za osnivanje Cigana".

Ţiganii, o istorie framantata şi enigmatica "Ruseşti":
Komentar Barboss on Fri 21 Mar 2008 - 19:44
Daca in numarul trecut al "Dosarelor Ultrasecrete" am vazut ca nu s-a putut ajunge la o opinie unanima in ceea ce priveste originea si locul de undea pornit migrarea tiganilor spre orasele europene, sa vedem acum ce s-a intamplat cu zecile de mii de tigani care incercau sa-si aseze satrele ici-colo, si care au fost reactiile regilor, domnitorilor, nobililor, targovetilor si taranilor. Daca la inceput lumea ii primise binevoitor, ca pe o curiozitate, si manifestase fata de ei o anume toleranta, epoca de aur a compasiunii si ospitalitatii se va sfarsi repede si viata tiganilor va deveni din ce in ce mai grea.Ghinion istoric si persecutiiAsupriri si persecutii crunte au urmarit sa le ingreuneze tiganilor, ba chiar sa le faca imposibila, sederea in unele locuri. Tiganii au avut si nenorocul istoric sa devanseze pretutindeni in tarile europene invazia turceasca, asa ca foarte repede au inceput sa fie considerati un fel de spioni ai "dusmanilor de moarte ai crestinatatii". In 1480, un edict imperial ii ostraciza cu cruzime: "Despre cei care se numesc tigani si care intra si ies mereu din tara noastra, sa fie incunostiintate per edictum publicum toate autoritatile pentru ca acestea, precum si cele apropiate Sfantului Imperiu, sa le interzica cu desavarsire ca de acum incolo sa treaca ori sa faca negot, intrucat sunt spioni in tara crestinilor, iar acela care se va ridica prin fapta impotriva lor, sa nu fie pedepsit sau nedreptatit..."Lasati la bunul plac al autoritatilor locale, victime fara aparare in fata violentelor si pogromurilor, tiganii au cunoscut zile si nopti amare.

Rusii au fost si mai nemilosi; decretele imperiale din 1711, si 1722 stipulau pedepse ingrozitoare impotriva tiganilor nomazi din tinuturile rusesti: "tiganilor li se vor confisca bunurile, persoanele de sex barbatesc vor fi impuscate pe loc, femeile vor fi batute cu vergelele si vor fi arse cu fierul rosu cu semnul spanzuratorii pe frunte, iar copiilor li se va da o educatie crestina, dupa cum se cuvine".Intoleranta ajunsese si in Biserica lituaniana, unde preotul Zippel isi invata compatriotii ca "poporul tiganilor este pentru un stat bine organizat ceea ce sunt paduchii pentru corpul unui animal".Nici Biserica suedeza n-a fost mai miloasa. Laurentius Petri, primul arhiepiscop de Upsala, le-a cerut preotilor suedezi "sa nu aiba de-a face cu tiganii, sa nu le ingroape mortii si nici sa le boteze copiii". Izgoniti din tarile scandinave, nesuportati in Germania, Italia, Franta, Polonia si din multe alte ducate si principate europene, tiganii si-au gasit adapost in Spania, Romania si Ungaria. In cartea "Despre poporul nomad al rromilor. Imagini din viata rromilor din Transilvania", Heinrich von Wlislocki scrie ca Edictul de exilare promulgat in anul 1492 de Ferdinand Catolicul, care ii privea atat pe evrei cat si pe tigani, nu le-a prea daunat acestora din urma, precum nu prea au avut de suferit nici dupa ce regele Filip al IV-lea le-a interzis, in 1633, sa mai vorbeasca tiganeste si sa-si continue viata nomada. Edictul tolerant al regelui spaniol Carol al III-lea le-a permis tiganilor accesul la functii publice si dreptul de a exercita orice profesie.Organizarea si judecata tiganeasca Wlislocki spune ca edictele care incercau sa puna capat vietii nomade au subminat valorile, traditiile si limba tiganilor: "Tiganul inceteaza sa mai fie tigan, crede Wlislocki, indata ce se stabileste undeva si practica o anumita meserie. In decursul timpului isi uita limba materna si foloseste doar limba poporului in mijlocul caruia traieste, ba chiar nici nu mai vrea sa treaca drept tigan. Altfel stau, insa, lucrurile cu tiganii romani si unguri, care, facand abstractie de coloratura locala a dialectelor lor, si-au pastrat vechea limba materna in forma cea mai curata dintre toti tiganii Europei".
Cand renunta la viata nomada, tiganii risca sa-si piarda identitatea, este de parere istoricul Heinrich von Wlislocki

Se pare ca in Transilvania, de pilda, intarinarea tiganilor a fost favorizata de densitatea mica a populatiei. Anumite categorii de tigani s-au bucurat de privilegii, fiind considerati "slujitori regali". Cei mai cautati erau meseriasii fierari, armurierii. Regele Matei Corvin a permis orasului Sibiu, printr-o scrisoare speciala (23 septembrie 1476), sa-i foloseasca pe tigani la treburile de fierarie si la toate muncile pe care le considera necesare. Acesti meseriasi erau atat de apreciati, incat pentru prevenirea rapirii sau momirii lor, Sibiul a obtinut o scrisoare de la rege care interzicea voievozilor sa-i ia sub jurisdictia lor pe tiganii care apartineau sibienilor.Eliberarea robilor tigani a sporit nomadismul lor. Cercetatorul Viorel Achim, autorul lucrarii "Tiganii in istoria Romaniei", scriind despre organizarea tiganilor din Tarile Romane observa cateva date importante: Pana in epoca moderna majoritatea tiganilor erau nomazi, sedentarizarea unui grup de tigani ducea, mai devreme sau mai tarziu, la disolutia sa. Grupul de tigani era format din mai multe familii, iar mai multe familii formau o ceata.Intregul fel de viata a cetelor, formate pe criterii profesionale, era determinat de ocupatia lor. Fiecare ceata de tigani avea in frunte un sef, o capetenie, un jude, o bulibasa. Denumirea sefilor varia de la o zona la alta. Nu oricine putea fi bulibasa, el trebuia sa fie barbatul cel mai puternic si cel mai mintos din ceata. Viorel Achim subliniaza ca sefii tigani detineau functia pe viata, dar functia nu era ereditara. Ei formau un fel de aristocratie a tiganilor. Puterea si autoritatea capeteniei tiganilor era absoluta in interiorul cetei, rezolvarea tuturor litigiilor interne erau de competenta sa. In 1476, de pilda, regele Matei Corvin a intervenit intr-un conflict al cetelor de tigani aflati la periferia Sibiului, si a interzis autoritatilor locale sa se amestece in impartirea dreptatii intre tigani. Autonomia aceasta juridica o intalnim la toate grupurile de tigani din Transilvania, Moldova si Muntenia. Lege scrisa nu exista. Asa ca judecatile se desfasurau (in fata intregii comunitati de tigani) dupa norme nescrise, perpetuate de-a lungul timpului.Tigani si tiganiOpinia ca tiganii formeaza o lume omogena este gresita. Inca de la inceputurile asezarii lor pe pamanturile romanesti, istoricii au observat existenta unor categorii distincte. In vremea robiei, se vorbea despre tigani "domnesti", "manastiresti" sau "boieresti" - in functie de statutul apartinatorului.O alta impartire s-a facut dupa criteriul stabilitatii (in nomazi si sedentari), si in functie de nationalitatile in mijlocul carora traiesc. Tiganii intrebuintati in serviciul domestic al stapanilor lor se numeau "vatrasi", mestesugarii care umblau prin tara ca nomazi purtau numele de ursari, laesi, modorani etc. Se mai deosebeau dupa profesii, fiecare avand o stricta autonomie. Tiganii boeresti, de pilda, nu aveau voie sa se ocupe cu auraritul. Dupa natura ocupatiilor, tiganii erau grupati ca lingurari (cei care lucrau obiecte din lemn), caldarari (cei ce fac caldari de arama, oale, tigai, cratite), ciurari (cei ce fac perii), fierari (cei ce lucreaza orice obiect din fier), vanzatoare de flori, vrajitoare (ghicitoare), salahori etc. Desigur, progresul economic a facut ca unele din ocupatiile specifice tiganilor sa dispara sau sa se diminueze, cu timpul. In momentul in care tiganii au inceput sa stea in case fixe dispare si nomadismul tiganesc. Dupa modul lor de viata, ocupatie, locuinta, limba, fel de a fi, un cercetator avizat, Ion Chelcea, stabileste urmatoarele trei categorii de tigani din Romania:

1. Tiganii asezati (de "vatra"). Ei sunt fierari, lacatusi, lautari, salahori, vanzatori de flori, spoitori. Traiesc in case saracacioase, au portul locuitorilor in mijlocul carora traiesc; la tara al taranilor, la oras pe al orasenilor. Sunt pe punctul de a-si pierde limba.

2. Tiganii rudari (cunoscuti in Ardeal sub numele se "baesi", in Moldova de "lingurari", "blidari".) = Vlauţi

3. Tiganii nomazi(numiti "laesi", "netoti", "gurbeti", "costurari", "clopotari", "ursari"). Parte din ei au trecut de la cort la locuita stabila.

Au portul lor specific si si-au pastrat limba.Robia si nomadismulImparatii germani, regii unguri, sultanii turci si domnitorii romani ar fi vrut sa-i vada pe tigani muncind si ducand o viata decenta, asezati la vetrele lor, cu alte cuvinte sa-i transforme intr-o populatie sedentara. Ca acest lucru sa se intample, mai era necesara si o vointa tiganeasca. In anii despotismului luminat al imparatesei Maria Teresa si a fiului ei, Iosif al II-lea, procesul de sedentarizare si asimilare a tiganilor s-a accelerat. Habsburgii, arata Viorel Achim, au incercat o reglementare globala si generala a problemei tiganilor. Incepand cu anul 1758, patru edicte imperiale au interzis nomadismul, obligandu-i pe tigani sa-si abandoneze corturile si carutele cu coviltir si sa-si dea copiii la scoala.Aceste legi au influentat viata tiganilor din Banat, Transilvania si vestul Romaniei, dar nu au schimbat-o radical. Schimbarea s-a resimtit si in Principatele Romane ale secolului al XIX-lea. La toate nivelurile, se constatase ca robii tigani traitori pe mosiile boieresti, tiganii manastirilor si tiganii Statului nu erau prea rentabili, asa ca adeptii abolitianismului vor reusi fara varsare de sange sa desfiinteze robia.Procesul dezrobirii tiganilor va dura vreo trei decenii (1830-1860); el a inceput practic odata cu adoptarea in Tara Romaneasca a "Regulamentului pentru imbunatatirea soartei tiganilor statului" (1831), iar in Moldova a "Regulamentului pentru statornicirea tiganilor".O statistica stabileste ca tiganii reprezentau 7% din intreaga populatie a Romaniei. Va mai trece insa un deceniu de la Regulamentul Organic si pana la adoptarea in Tara Romaneasca a primei legi care desfiinta robia unei categorii de tigani. Ea a fost votata de Adunarea Obsteasca si promulgata de Domnitorul tarii la 22 martie 1843. Toti militantii Revolutiei din 1848 au fost abolitianisti convinsi si au inscris in programul Revolutiei din Tara Romaneasca "dezrobirea tiganilor". Era si dezideratul revolutionarilor moldoveni, inscris de Mihail Kogalniceanu in "Dorintele Partidei Nationale in Moldova".Dupa 1860, procesul de faurire a Romaniei moderne chiar daca a imbunatatit viata tiganilor dezrobiti, nu a asezat existenta lor intr-un curs al progresului.Enigma caravlahilor sau a "romanilor negri"Istoricii care au umblat prin Peninsula Balcanica dupa romani au dat peste un neam care semana mai mult cu tiganii. Ei vorbeau romaneste si purtau numele de Caravlahi, dar li se spuneau, din cauza culorii pielei, si "Vlahii negri" sau "romanii negri". Ei au fost descoperiti pentru prima oara in Serbia. O enigma in plus aparuse in cercetarea istoriei tiganilor - noteaza Ion Chelcea. Nu era nici urma de indoiala, Caravlahii migrasera din teritoriile romanesti. In Serbia traiesc mai multe soiuri de tigani: sedentari, numiti uneori "tigani albi" sau "tigani turcesti" sau "faraoni". Vorbesc tiganeste si sarbeste.
2. Tigani corturari, sau "gorbeti", "cergasi", de religie mahomedana.

3. Caravlahi, "karavlaski cigani",...
"koritari" (dupa localitatea Korita).
Istoricului R. Filipescu, autorul lucrarii "Colonii romane din Bosnia", i s-a parut curios ca acesti nomazi veniti din Tara Romaneasca n-au primit religia mahomedana. Daca ar fi devenit credinciosi de-ai lui Allah, atunci ar fi trait mai bine in targuri. Dar ei au preferat "sa se aseze in paduri, prin regiuni muntoase, sa curete pamantul de radacini, ca sa poata face o coliba si mai mare de pamant". Pentru ce au ales caravlahii traiul acesta greu? Sa lucreze in padure obiecte de lemn, cand puteau trai si cu alauta?" - se intreaba istoricul. Filipescu crede ca s-ar comite "un mare pacat" daca rudarii caravlahi ar fi luati drept tigani, "caci ei nu stiu alta limba decat romaneste". Faptul ca sunt tuciurii nu trebuie sa fie un inconvenient, scrie Filipescu: "Culoarea pielii nu e unicul semn prin care s-ar putea deduce originea unei populatiuni". Deocamdata, originea "romanilor negri" ramane misterioasa.
Tesu SOLOMOVICI

^{(... evo saznao sam tacno najzad: 20-03.2008  )}

Ime G u r b e t (Gurbeç) = ISELJENIK na turskom jeziku u smislu "proterani" sto je bukvalan i doslovan prevod na Google HRVATSKOM translatoru ali samo ko zna da upise tu rec originalno i pravilno bez slovne greske ovako: Gurbeç) ... na koje se  ne retko nalazi od Afganistana do Balkanskog poluostrva, odakle se (dalje) prostire do zapadnoevropskih država, smatra se da EVENTUALNO i originalno i eventualno potice zapravo iz (samog) arapskog jezika ("garib" znaci "strani" i "stranac"). Možda bi trebalo napomenuti da  ...
B a n d ž a r i, najvece cigansko pleme u Indiji, sebe nazivaju Kor , a strance Gor Gori su, u stvari, stranci ... Ausländeri, ... hehe KAKO SE ISTORIJA PONAVLJA !? Gori su, konktertnou , sledbenici Durge (Crne device) BIBIJAKE tkzv. originalno "KALI SARA E" (Sara e Cali) = CRNA SARA ili veoma asocijativno kod nas u srbiji poznata kao BIBIJAKA = TETKICA BIBIJA), koju takodje slave Gurbeti (narod po imenu Goraka takodje se pominje u Mahabharati).

Karaci je najveci grad u Pakistanu i glavni grad pakistanske regije Sind. Karaci je finansijski i trgovacki centar Pakistana i najveca luka Pakistana. Procenjuje se da je Karaci 2006. imao 11.9 miliona stanovnika i da je drugi grad na svetu po broju stanovnika. Nalazi se na obali Arabijskog mora, severozapadno od delte Inda.

Sinte takodje znaci "ljudi" ili "narod" i vodi poreklo od Sind ili Sindhi, ge su živeli pretci današnjih italijanskih ili njemackih Cigana. Njih nalazimo u manjem broju i nekim drugim drzavama u Evropi.

Istrazivaci takodje navode nekih 60 plemenskih imena, ja cu spomenuti samo neka: Badzari, Gadulia Lohar i Nat u Indiji; Luri, pomenuto u Firdusijevoj Sah-nami, i plemena Gorbati (Gurbeti), Arlije, Lovari, Tamari, Gopti i Kalderaši.

Proucavanja su otkrila da su imena Lovar, Tamar i Gopt indijskog porekla.

Lovar potice od imena Lohar i reci "loha", sto na sanskrtu znaci "metal" ili "gvozdje".

Tamar, verovatno potice od "tamra", sanskrtske reci takodje za "gvozdje",

dok je Gopt slicno go-pa, krdo krava, ili kravar, i oznacava narod koji pripada mesanoj kasti "parija".

Da pokusam da zavrsim s ovim, pa cu reci nesto o poreklu imena Rom ...ono jos nije potpuno razjasnjeno ... najraniji proucavanja porekla i jezika Cigana, A.F. Pot i Franc Miklosic, verovali su da njihovo ime potice od "doma, domba" - najnize kaste u Indiji, koju sacinjavaju muzicari i pevaci.

Kasnije su se pojavile hipoteze o radzputskom poreklu Cigana. Jan Kohanovski, lingvist iz Pariza i V. R. Ris iz Candigara (Pandzab) pokusali su da povezu ime Rom sa Ramom, legendarnim junakom Mahabharate i Ramajane, sto je Pot odbacio u svojoj knjizi.

Ime Rom je nepoznato medju iranskim Ciganima, dok jermenski Cigani nazivaju sebe Lomima.
Jos dva imena se koriste:
Kalo, medju spanskim Cinagima i Sinto, medju nemackim i italijanskim Ciganima.

Za razliku od reci Rom, koja takodje znaci "covek" ili "muz", poreklo druga dva naziva je jasno.
Kalo, na romskom kao i na indijskim jezicima znaci "crn"...(ovu rec ili, prije, njen turski ekvivalent "kara" koristio je A. F. Pot da objasni ime Karaci( Pakistan), kako se Cigani inace nazivaju u Iranu.
Na kurdskom jeziku to ime je dobilo modifikovano znacenje - "gatar" ili "muzicar".

Romnichali (uglavnom naseljavaju Veliku Britaniju Severnu Ameriku Kanadu, i vrlo malo Irsku = Gl.grad DUBLIN naime "Irski" cigani zapravo nisu nasi pravi cigani bar ne po krvnom i genetskom sastavu ne poticu iz nijednog naseg plemena, taj su naziv dobili sredinom 17-stog veka zbog slicnog nomadskog i skitackog nacina zivota, inace su izrazito bele boje puti i ridje crvenkasta rose, plavo-oki, i plavokosi.)

Svaka od ovih grupa se dalje deli na 2 ili više podgrupa u zavisnosti pretežno od zanimanja kojim su se bavili ili teritorije sa koje poticu. Neke od ovih podgrupa su: Machvaje, Lovari, Churari, Sinti, Rudari, Bojaši, Lejaši, Kanjari, Bakracari, Ursari = Meckari, Kasikari-Koritari (Vlauci) Ludari = zabavljaci muzicari (dvorske lude) Luri = orig. indisko pleme bavili su se uglavnom obradom raznih metala izmedju ostalog i pozlacivanjem porculanskog posudja i keramike, Šorašaji, Ungarice = madjarski, Banacani, Banješi, Bašalde i Romungro.

Romski jezik je Indo-Aryan-skog porekla i ima mnogo govornih slicnosti, ali osnovu jezika cine stari Punjab´u ili Hind´u govorna narecja.

Govorni romski ima više varijanti, ali svi dijalekti sadrže neke izvesne reci koje koriste svi Romi. Na osnovi jezika, Romi se mogu podeliti u tri grupe.

To su :

Domari sa Srednjeg stoka i iz istocne Evropre, Lomavreni iz centralne Evrope i Romi Kalderaši iz zapadne Evrope.

Ne postoji univerzalni pisani romski jezik koji koriste svi Romi. Ipak, kodifikacija konstruisanog, standardizovanog dijalekta je u fazi napredovanja!

A, od strane Lingvisticke komisije medjunarodne romske unije kaze se da: Postoji cetiri romska "plemena" ili nacije: Kalderash, Machavaya, Lovari i Churari.

Druge grupe ukljucju: Romanichal, Gitanoes, Sinty, Rudari, Manush, Boyash, Ungaritza, Luri, Bashalde, Romungro i Xoraxai.

Zbog viševekovne integracije sa Evropljanima, danas se mogu videti i Romi sa izrazito svetlom bojom kože i kose. Jedno od najvecih “Romskih” Plemana su Arlije: (Ime Arlije potice od turske reci "yerli", sto znaci "lokalni", a kao imenica "lokalni stanovnik".

Kako su Arlije ziveli uglavnom u zemljama pod turskom vlascu, mahom su muslimanska veroispovesti.

Drugo i najrasprostranjenije ime "Cigani" na razne nacine je tumaceno, ali vecina naucnika smatra da potice od imena jedne Grcke gnosticke sekte!

Acigani ili Athiganoi, koja je nekada postojala u Frigiji = današnja mala Azija, zaliv (moreuz) Bosforus/Anadolia/Turska). Smatralo se da je osnivac te sekte bio Simon, a to glediste podupire i navod iz Dela apostolskih, glava 8/9-11 Prva i do danas jedina pouzdana tvrdnja o nastajanju reci Cigan za pripadnike «odredjene» skupine ljudi, dolazi iz 1068. godine.

Tada, je gruzijski monah sv. Georg Antonski, iz manastira I v i r o n (Grcka) svojim tadašnjim žiteljima  izveštavao kako je na goru Atos (Grcka) u periodu od 1001-1026. godine stigla ogromna skupina «Athiganosa». iz Frigije (mala Azija - Rusija) Rec Athigatos tj. Acinkan na Grckom bi u prevodu znacila «nedodirljiv».  Razne t.j. osnova inace te reci, je samo ime te gnosticke sekte [red]Athigatos[/red] koja je u Grcku tada u masovnom brojnom stanju prispela u Grcku na goru Atos!

Athigatos = NEDODIRLJIVI, ... ili ... N E S A L O M L J I V I:

Они су подељени у два племена, Матуриа, и Лабани.

Бањара/и, такође називани и:  (Ламбади) Ламани, Ламбани, Бањара-Ламбани се класно обично описују као номадски народа из индијске државе Раџастан, који ce сада проширио читавим индијског потконтинента. Они заиста потичу из (покрајине) Раџпут-а, а познати су и као: (народ Лака-Бањара значи Лакхапати, (дакле Бањари, Пиндари, Бангала, Бањори, Бањури, Брињари, Ламани, Ламади, Ламбани, Лабхани, Ламбара, Лавани, Лемади, Лумадале, Лабхани Мука, Гyла, Гурмарти , Дхади, Гормати, Кора, Сугали, Сукали, Танда, Вањари, Ванзара, и Вањи. Заједно су (сви такозвани народ) "Домба", они сe понекад називају "Цигани из Индије" Познати су по шареноликим обојеним хаљинама, народним орнаментима и банглесима, и њихове традиционалне настамбеног, (простора настамбе ) званe Танда, обично се налазе ван села (у Индији).

Најбројнија популација Бањара или Ламбада/и заједница је у региону Андхра Прадеш и Теланган(а) наводи се да их има око 2,2 милиона где говоре свој Бањараски дијалект (eквивалентан и слично оригиналан изворно РОМСКОМ језику који се данас говори широм Европе у око 60 земаља и на око 120 говорних подручја широм света заједно са Телугу народима и њиховим дијалектима, такође сличним нашем Ромском језику и његовим многобројним Европским језицима који су еволуирали током једномиленијумског еволуционо-миграционог процеса. У региону Карнатака, они се знатно шире и њихов наталитет је у веома знатном прирастном порасту, нарочито у северним деловима државе и Карнатака региону који је други по величини 1,1 милиона становника, Бањара или Ламбада у Индији.

Inace: Ne postoji nikakva slicnost i srodna indikativna veza asocijacije izmedju imena/naziva Roma (Rroma) i imena Rumunije(Romania, ijako, najveci broj Roma (Rroma) živi upravo baš u današnjoj Rumuniji, ili pak istoimenog glavnog Italijanskog grada Roma.)

U vecem delu Evrope Rromi su poznati pod eventualno podrugljivog karaktera nazivom: „Cigani" francuski: Tsigane („Cigan") albanski: Maxhup („Madžup")  Gabel („Gabel") makedonski &.bugarski: Cigani („Cigani") Cikáni („Cikani") holandski i nemacki: Zigeuner („Cigojner") danski: Sigjner („Sigejner"); litvanski: cigonai („cigonai") ruski: („Ciganje") madjarski: Cigány („Ciganj") grcki: ("Cigani") italijanski: Zingari („Cingari"); rumunski: cigani („Cigani") srpski: Cigani poljski: Cyganie („Ciganje") portugalski: Cigano („Cigano") španski: Gitano („Hitano") i turski: Çingene („cinžene"). U Iranu ih zovu:  („Kauli"), u Indiji Lambani („Lambani"), Lambadi („Lambadi"), ili Rabari („Rabari").
U engleskom jeziku se za Rome koristi naziv „Gypsy", za koji se smatra da je izveden od imena Egipat, zbog nekadašnjeg verovanja da su Romi bili starosedeoci i da poticu "navodno" iz Egipta.

Vecina Roma sebe oslovljava po generickom imenu Rom, što u prevodu znači „čovek" ili „muž/suprug", dok za pripadnike drugih naroda Romi koriste naziv „gadže".

* Zanimljivo interesantn informativni podatak: (´OM na svim latinskog porekla jezicima: Rumunskom (Om-nul) Italijanskom (uomo) Francuskom (´mies) Spanskom (homem ili ombre) znaci ČOVEK dakle R...OM (om = čovek)

... da su još "stari" Grci na svom tadašnjem zvanicnom starogrckom helenskom jeziku jos pre 3,500 godina. "ellenika – helenski" upotrebljavali rec "ROM" ( sa jednim " r " ) sa cime su oznacavali izraz za "coveka" ili ljude.
... treba takodje napomenuti da da u pravom izvornom cistom CIGANSKOM jeziku izmedju slovno-fonetskog glasa "R" i "rr" postoji znatna i bitna razlika! Naime pri pravilnom dijagnosticiranju  u izgovoru primer reci ROM (covek/muz)  ili  ROMNI (zena/supruga-ciganka "zivotna saputnica") cije se jedan slovni glas "h" i udvojeni dvoglasnik "rr" dakle:  rrom, ... rromni, ... (G=dj) "Gj"anes rromanes? ili verzija "Džanes" ... rromanes? (znas li?) ... mada sam ja  misljenja i licnog ubedjenja da je pravilan izgovor (Gjanes citaj izgovor kao sto je napisano) "Gj"anes rromanes?  jer prema nekom Iranusko („Kaulskom"), ili Indijskom Lambanskom („Lambani"), Lambadskom („Lambadi") pravom IZVORNOM ciganskom jeziku, ... fonetski "Srpski" alfabetni znak "Dj" NEPOSTOJI!

(svi ste inace culi onu poznatu BRAZILSKU pesmu koja je 1982 god. postala i bila svetski HIT  Nr.1 na svim svetskim i TV. i radio stanicama "LAMBADA" sada znate zasto se tako ZOVE! (ako ste ovo procitali jer cigani lambadi su negde jos u 14. i 15.veku u doba INKVIZIZIJE  masovno bili deportovani kao "belo" roblje u zemlje Latinske Amerike, Brazil... Kubu, ... Mexico, ... i slicno, ... i tamo nas ima i to vrlo dosta doduse znatno manje od 10.000 hiljada ali ipak dosta)

„Lambada - der verbotene Tanz“, der im Jahr 1990 gedreht wurde. Die weibliche Hauptrolle spielte Laura Harring
Bekannt wurde der Tanz gegen Ende der 80er Jahre vor allem durch den gleichnamigen Hit der Band Kaoma von 1989. Der Song war eine portugiesischsprachige Coverversion eines Liedes der bolivianischen Gruppe Los Kjarkas mit dem Titel Llorando se fue aus dem Jahr 1982, dennoch erlebte der neue Tanz nach dem Hit von Kaoma ein Eigenleben.
Kaoma wurde in Brasilien abgelöst vom „Rei da Lambada“ Beto Barbosa , welcher in den 80er Jahren durch Hits wie „Adocinha“, „Preta“, „Paramaribo“, „Diz prá mim“ populär wurde. Nach 1994, als der Lambada-Boom bereits wieder abgeflacht war, tanzten die Brasilianer nun mehrheitlich zu Zouk.

Они су подељени у два племена, Матуриа, и Лабани.

Бањара/и, такође називани и:  (Ламбади) Ламани, Ламбани, Бањара-Ламбани се класно обично описују као номадски народа из индијске државе Раџастан, који ce сада проширио читавим индијског потконтинента. Они заиста потичу из (покрајине) Раџпут-а, а познати су и као: (народSmile Лака-Бањара значи Лакхапати, (даклеSmile Бањари, Пиндари, Бангала, Бањори, Бањури, Брињари, Ламани, Ламади, Ламбани, Лабхани, Ламбара, Лавани, Лемади, Лумадале, Лабхани Мука, Гyла, Гурмарти , Дхади, Гормати, Кора, Сугали, Сукали, Танда, Вањари, Ванзара, и Вањи. Заједно су (сви такозвани народ) "Домба", они сe понекад називају "Цигани из Индије" Познати су по шареноликим обојеним хаљинама, народним орнаментима и банглесима, и њихове традиционалне настамбеног, (простора настамбе ) званe Танда, обично се налазе ван села (у Индији).

Најбројнија популација Бањара или Ламбада/и заједница је у региону Андхра Прадеш и Теланган(а) наводи се да их има око  2,2 милиона где говоре свој  Бањараски дијалект (eквивалентан и слично оригиналан изворно РОМСКОМ језику који се данас говори широм Европе у око 60 земаља и на око 120 говорних подручја широм света заједно са Телугу народима и њиховим дијалектима, такође сличним нашем Ромском језику и његовим многобројним Европским језицима који су еволуирали током једномиленијумског еволуционо-миграционог процеса. У региону Карнатака, они се знатно шире и њихов наталитет је у веома знатном прирастном порасту,  нарочито у северним деловима државе и Карнатака региону који је други по величини 1,1 милиона становника, Бањара или Ламбада у Индији.




Obzirom da ZVANICNA ROMSKI-CIGANSKI ALFABET (azbuka/abeceda) nepostoji, ... mozda bi ovakvih 30  slovno-fonetskih glasovnih znakova po uzoru na "Ćiriličnu AZBUKU odgovaralo nasem ciganskom JEZIKU gde su zastupljeni uglavnom svi govorni fonetski glasovi koji se upotrebljavaju  u svakodnevnom govoru naseg jezika.

Obzirom da vecina Roma govori neku od varijanti romskog jezika. Analiza romskog jezika je pokazala da je on blisko povezan sa indo-evropskim jezicima koji se govore u severnoj Indiji i Pakistanu (Pendžab). Ova cinjenica je važna za utvrdjivanje geografskog porekla Roma, pogotovo zbog toga što pozajmljenice u romskom jeziku omogucavaju pracenje šeme njihovih seoba ka zapadu. Telesna fizionomija i ABO krvna grupa Roma su takodje karakteristicne odlike severnoindijskih kasta naroda i narodnosti.

Savremena lingvistika je utvrdila povezanost romskog jezika sa pendžapskim i potoharskim jezikom, koji se govore u severnoj Indiji i Pakistanu. Smatra se da romski jezik spada u grupu centralnoindijskih jezika, u koju izmedju ostalih spadaju i jezici hindu, urdu, itd. Medjutim, jedna studija nedavno objavljena u magazinu Priroda ukazuje da je romski jezik veoma povezan i sa sinhalskim jezikom, koji se govori na Šri Lanki CEJLON.

Neki Romi su razvili specificne kreolske ili mešane jezike, medju kojima se izdvajaju sledeci:

Kaló ili iberijski romski, koji koristi romske reci (leksikon) i gramatiku španskog jezika, tzv. kalé. Izvor je mnogih reci španskog slenga i žargona.

Lomavrenski romski ili jermenski romski.

Anglo-romski ili engleski romski.

Romsko-grcki ili grcki romski.

Cergarski romski ili norveški romski.

Romsko-srpski ili "gadzovanski" romski.

Tavringerski romski ili švedski romski.

Poslednjih godina se pojavio u svetu romski inelektualni poktet koji zagovara upotrebu "dvostrukog r" pri pisanju imena "RRomi", pošto u romskom jeziku "r" i "rr" predstavljaju dva consenzus razlicita glasa.

ROMSKA ZANIMANJA KARAKTERISTICNI POSLOVI i ZANATI:

Ujedno je, kao jedinstveni, svetski naziv za Cigane usvojen naziv «HTom» ,što na ciganskom–lovarskom (gurbetskom) jeziku znači čovek. Glas ht ne postoji u grafijskom sustavu, pa se zbog lakšeg pisanja primjenjuje oblik izgovora tog glasa kao glas ´r. Tako umjesto rieèi HTom, zbog nemogucnosti pisanja dvoglasa ht, nastaje reč Rom.

Romi Lovari su, pre svega, bili vrsni trgovci i uzgajivači konja. Dobro su poznavali bolesti i načine lečenja konja, kao i potkivanje konja. Zbog toga su bili cenjeni kod svih velikih vojskovodja. Poneke skupine bavile su se obradjivanjem raznih metala, kovanjem, kotlarstvom kao i obradom plemenitih metala zlata i srebra, zatim svirkom, plesom, gatanjem, kockanjem, a "pomalo" i kradjom. Prema listi prokletstva i zabrana koja se odnose na neka zanimanja, a nabrajaju se u zborniku: Manuovih zakona-Manavadharmašastra iz 2.veka pre n.e., Po tome se vidi , da su se Romi bavili upravo onim zanatima koje je pogodio Manuov zakon, kao nedostojne za pripadnike viših kasti. Romi su izmedju tih zabranjenih zanata odabrali one koji su odgovarali uvetima jednog naročitog oblika nomadskog života i egzistencije. Stalne seobe, lutanja i invazije kroz istoriju, .... te osvajači i raznorazne vojskovodje kojima je bila potrebna pratnja iskusnih ljudi (cigana) koji su sposobni timariti i lečiti konje, potkivati, popravljati oružje i na kraju svirati i pevati kao i plesačice za uveseljavanje vojske u satima predaha preduslovili su uglavnom egzistencijalnu svestranost Roma i dalje razvijanje tih njihovih prirodno nadarenih i talentovano intelegentnih darovitih sposobnosti kao priliku za preživljavanje.

Kasta je striktno  hijerarhijski rangirana društvena zajednica i skupina endogenog nebeskog  i naslednog "Orionskog" karaktera sa Cygnusa (the Shwan)  i Lyre tkzv."originalnog" božanskog i kosmičkog porekla. Reč je latinskog porekla  = "castus": =  čist

(čistokrvan) u smislu NEOPOGANJEN / NEDODIRLJIV / NEPRIKOSNOVEN (UNTOUCHABLE)   Tim pojmom su Portugalci u 16. veku označavali uglavnom društvene skupine i zajednice koji su sami Indijci (Lyri ili Luri)  originalno nazivali "varna" (boja, stalež)

Postanak, istorije i podela kasta:

Sredinom 2.hiljadite pre Hrista, oko 1500. godine pre Hrista, Arijci, ili Plejadjani ili Nordijci (severnjaci)  ili današnji Germany   jedan od prvobitnih indoeuropskih naroda, prodiru na područje indijskog potkontinenta. Arijci su, iako malobrojni, imali nadmoć: bronzani mač i brza bojna kola (sa konjskom zapregom.)  Uspostavljaju dominaciju nad starosedelačkim stanovništvom Dravida, (Pra-Roma) dovode na indijsko tlo indoeuropski jezik sanskrt, te, da bi očuvali osvajački identitet vlastitog naroda u odnosu na pokorene Dravide, uspostavljaju veoma okrutni društveni poredak zasnovan uglavnom vizuelno na hijerarhiskoj  podeli prema boji kože, položaju u društvu, bogatstvu, zanimanju i verskoj pripadnosti. Iz te  rangirano hijerarhiske podele indijskog gradjanstva na kaste nazire se da je tu upravo reč o ekonomsko-društvenom procesu prvenstveno deobe rada, koji se odigrao u jednom primitivnom društvu, a pod dominantnim uticajem povlašćivanja pojednih društvenih grupa u odnosu na druge niže rangirane staleže. Društvo se delilo konkretno na sledeće kaste:

Iz usta su izišli Brahmani, iz ruku su nastale Kšatrije, iz Bedara su nastale vajšije (vaišje), a iz Stopala (tabana) su nastale Šudre. Svaka se varna /kasta dodatno deli na još stotine ... manjih i niže rangiranih ...Iz usta su izišli Brahmani, iz ruku su nastale Kšatrije, iz Bedara su nastale vajšije (vaišje), a iz Stopala (tabana) su nastale Šudre. Svaka se varna /kasta dodatno deli na još stotine ... manjih i niže rangiranih ...

DAKLE uzgred budi rečeno: Iz usta su izišli Brahmani, iz ruku su nastale Kšatrije, iz Bedara su nastale vajšije (vaišje), a iz Stopala (tabana)  su nastale Šudre. Svaka se varna /kasta  dodatno deli na još stotine ... manjih i niže rangiranih ...

   BRAHMANI: (bramani u Hinduismu, Brahmani (also known as Brahmi and Brahmayi) is a kind and benevolent aspect of Devi, the Divine mother. Brahmani is associated with the Hindu creator god, Brahma as His Shakti (power). She is one of the seven Mother Goddesses called Matrikas),  Dakle BRAHMANI su svećenici ili sveštenici (danas i učitelji), bili su na vrhu društvene hijerarhiske  lestvice, zaduženi u glavnom  za tumačenje verskih tekstova i sprovodjenje  ritualnih obreda. Visoko obrazovanje omogućavalo im je i bavljenje zakonodavnim i pravosudnim poslovima kao i  podučavanjem. Sa vremenom brahmani preuzimaju dominantno i apsolutno vodjenje svih važnijih poslova u državi.

   KŠATRIJE: su činile u glavnom ratničke i vladarske porodice koje upravljaju zemljom kao zemljoposednici. Kšatrije (sanskrt), u drevnom indijskom kastinskom poretku, je druga kasta (odmah iza brahmana) kojoj pripadaju ratnici i plemići. Stvorili su sloj prioritetnih vladara veoma visoko rangiranih, od kojih tek posle iz njih proizilazi  i nastaje feudalna klasa zemljoradnika.

VAJŠIJE: su bile celokupno slobodno arijansko proizvodno stanovništvo: poljoprivrednici, obrtnici i trgovci.  VAISHYA: Seljaci i trgovci.

(Arya Vaishya is an Indian caste. Orthodox Arya Vaishyas follow rituals prescribed in the Vasavi Puranam, a religious text written in the late Middle Ages.Their kuladevata is Vasavi.The Arya Vaishya are divided into two sub-sects, the Gavara Komatis and the Kalinga Komatis)

   ŠUDRE: tkzv. "TABANAŠI"  "nastali" iz "STOPALA" Șudra = u prevodu na nas romski jezik HLADNE/O  "Ras Tabana" =  stopalo. = na romskom PATM

ŠUDRE su bile porobljene, prvobitno kao starosedelečko stanovništvo  (azijskog podkontinenta) tamnoputo (originalan naziv = Htrromsko slično poput Hetita čiji je životni vek u proseku od 80 do preko 100 godina) ... koji svi zajedno pripadaju  i tretiraju se kao dravidsko stanovništvo koje je obavljalo najteže fizičke poslove, smatralo se da šudre nemaju dušu, te da ne mogu sudelovati u bogusluženju, danas su oni "radnici" ... http://www.akropola.org/clanki/clanek.aspx?lit=271

   PARIJE: (Paridže  = optužene u smislu "bezkućnike"  primer na romskom/CIGANSKOM  pharjardo = optužen ) http://www.alfa-portal.com/zivot-u-sjeni-iz-koje-nema-izlaza-parije/  = "nedodirljivi", bili su sticajem ololnosti, posve izbačeni iz kastinskog sustava,  smatrani su uopšteno kao nedostojno vrednih normalnog i ravnopravnog života u zajednici, zbog mizernih poslova koje su obavljali, pa su tako i danas parije osudjene na najteže i one "nečiste" najmizernije poslove koji uključuju fizički dodir s krljvu, izmetom i drugim telesnim "nečistoćama" definiranim i jasno deklarisanim  indijskim zakonom: Parije su štavitelji kože, spaljuju (kremiraju) mrtve, čiste nužnike,  (kanalizaciju) režu pupčane vrpce, odnose uginule životinje sa drumova, čiste smeće i sl. Ti se poslovi generacijski prenose sa kolena na koleno, zajedno sa statusom "nedodirljivosti" i tim (neadekvatnim)  nazivom i imenom.  U skladu sa strogim hinduističkim odredbama, roditelji parije radjaju djecu parije, osudjenu samim činom rodjenja u napred već  kao "nečistu" od trenutka samog rodjenja uživaju takav status. Parije su zlopaćenici, ljudi koje se drži  (krvno) nečistima i okaljanima (opoganjenima zbog čestih rodbinskih incesa ne retko prouzrokovanih brutalnim silovanjem  u sopstvenoj zajednici)  da bi ih se smatralo bićima vrednim "javnog uvažavanja" i spomena. Sterotipne predrasude odredjuju njihove živote, osobito u ruralnim (zemljoradničkim / poljoprivrednim / provinciskim)  područjima gde žive gotovo tri četvrtine indijskog stanovništva. Parije se izbegavaju, vredjaju bez osnova, razloga i valjanog povoda, zabranjuje im se permanentno ulaz u hramove i domove pripadnika viših kasta, uskraćuje im se apsoputno  pristup bunarima viših kasta, na javnim mestima moraju jesti i piti iz posebnih posuda, a u ekstremnim, premda ne i retkim slučajevima, siluje ih se, linčuje, kamenuje i puca na njih. ... http://www.index.hr/vijesti/clanak/najgori-posao-u-indiji-za-33-kune-dnevno-bez-zastitnog-odijela-rone-po-kanalizaciji/632502.aspx

U otprilike isto vreme nastaje i religija hinduizam. Razjedinjavanje u hinduističkom društvu potiče iz svetih tekstova Ramajane i Mahabharte prema kojima su se glavne društvene skupine, to jest  tkzv."varne" (kaste), otudjile iz prabića sa Cygnusa.  Opet da podvučem kao vema važno i ponovim, Iz usta su izišli brahmani, iz ruku su nastale kšatrije, iz bedara su nastale vajšije (vaišje), a iz stopala /tabana su nastale šudre. Svaka se "varna" /kasta kao sto je već napred rečeno dodatno deli na još stotine hijerarhiski strogo rangiranih naslednih i statusnih  kasta i podkasta sa vlastitom hijerarhijom u zavisnosti od grupe do grupe od plemena do plemena od porodice do porodice.

AČUTI: (ACHYUTA) Peta skupina obuhvaća ljude koji su Ačuta, odnosno nedodirljivi. "BIAZBAVUNTE"???? Oni nisu nastali od prabića.

niti Obelžja kastinskog sustava. In Hinduism, Acyuta (in IAST) or Achyuta is another name of Viṣṇu/Vishnu or God and appears as the 100th and 318th names in the 1000 Names of Viṣṇu / Viṣṇu sahasranāma. It is also often used in the Bhagavad-Gītā as a personal name of Kṛṣṇa/Krishna. According to Ādi Śaṅkara's commentary on the 1000 Names of Viṣṇu, Acyuta means "one who will never lose his inherent nature and powers." The name also means "immovable", "unchangeable", and as such is used for "the One who is without the six transformations, beginning with birth".

Pripadnost jednoj kasti odredjuje samo rodjenje. Prelaženje iz niže kaste u višu (tkzv. hipergamija) je bilo dopušteno samo u retkim i izuzetnim  slučajevima. Pripadnici iste kaste se žene i sklapaju "divlje brakove" isključivo  medjusobno i radjaju decu koja rodjenjem postaju pripadnici te iste kaste.

Taj drevni sustav verovanja, prema kojem su svi ljudi rodjeni nejednaki, jači je od savremenog zakona. Premda indijski ustav zabranjuje kastinsku diskriminaciju i ukida nedodirljivost, (BIAZBAVUNTE)  hinduizam, i religija 80% indijskog gradjanstva upravlja svakodnevnim životom i svojom strogom rangiranom hijerarhijom i okrutim društvenim kodeksima i pravilima ponašanja u društvu .

Hinduistički kastinski poredak ima i priručnik tkzv. Manuovi zakoni, napisani još pre dve hiljade godina od strane brahmanskih svećenika, propisuju za svaku varnu/kastu što će ko i kada jesti, i ko će sa  kim stupiti u brak, kad će se boriti, kako održavati higijenu, koga izbegavati. Manu "zakon"  je bukvalno sugestivno usadjen u samu svest skoro svakog hinduiste.

Indijci ukazuju na činjenicu da su najsuroviji i najotvoreniji oblici diskriminacije uglavnom nestali nakon reformatskih pokreta pre i posle 1947god., kada je Indija stekla nezavisnost. Nekada bi PARIJE istukli bez razloga i povoda, ako bi makar samo dodirnuli senku (u prolazu) pripadnika više kaste, morali su nositi klepetuše (zvonce ko stoka primer krave) ili neka druga slična zvučna obeležja  da bi upozorili druge ljude iz viših kasta na svoj dolazak, ili jos poniznije specijalno namenjene kantice kako njihova pljuvačka (pri eventoalnom pljuvanju na pod)  ne bi onečastila / "obesčastila" zemlju. Parije nisu smeli ući u školu ili sesti na klupu u parku i sl.  do pripadnika više kaste.

Ustav iz 1950 god. predvidja sustav kvota kojim je u saveznom parlamentu za PARIJE striktno i naročito  rezervisan broj mesta srazmerano njihovom udelu u ukupnom broju stanovnika koje broji indiska populacija 1.080,264.388  (jednu milijardu osamdeset miliona dvesta šezdeset četri hiljade i 388 stanovnika) oko  15% (svaki 6. Indijac je PARIJA ). U pravnom i administrativnom žargonu "nedodirljivi" BIAZBAVUNTE su poznati kao "kaste s popisa". Mesta za PARIJE čuvaju se i u državnim zakonodavnim telima, seoskim većnicama, državnim službama i fakultetskim predavaonicama, zbog čega su znali nastajati veliki nemiri protesti i masovne pobune, npr. kad bi se pripadniku više kaste uskratio upis na fakultet da bi se napravilo mesta za jednog pariju. No usprkos tome, (mahom korumpirane) indijske vladajuće stranke podržavaju taj sustav kvota.

Mahatma Gandhi, inače "pripadnik plemena vaišija" prema kastinskoj podeli, predvodio je jednu od prvih i najodvažnijih kampanja za ukidanje "NADODIRLJIVOSTI" / BIAZBAVUNTE i, ipak on lično a ni svi ostali kasnije njegovi sledbenci  nikada nisu potpuno odbacili hinduističku kastinsku podelu iz takoreći usmenog  priručnik i tkzv. Manuov zakon, koji je napisan još pre dve hiljade godina od strane brahmanskih svećenika,. Bhimrao Ramji Ambedkar (Bhimra Ramdži Ambedkar), sastavljač indijskog ustava, i tvorac pozitivne diskriminacije, želeo je iskoreniti kastinsku podelu iz hinduizma, a budući da to nije uspevao, javno se odrekao hinduizma i prešao na budizam. ...

slično sam uradila i ja sama sa prvim danom mog punoletstva sam na lični zahtev po predubedjenju konvertirana  ...

Predrasude protiv Cigana nisu skorog datuma. U stvari, mnogi razlozi za to imaju korene u davnoj proslosti i istriografskim  dogadjajima. Pre svega, u vreme osvajackih ratova u XI veku Seldžuci (INDISKO RATNICKO PLEME) su osvojili velika prostranstva, od Persije do Male Azije, na kojima je, nesumnjivo, zivelo brojno cigansko stanovnistvo. Izvestan broj Cigana, koji nisu presli na islam, krenuo je na zapad ispred Seldžuka, i kasnije Osmanlija. Drugi, takozvani turski Cigani, pre svega pleme Arlije, prisli su Turcima i primili islam.

Vreme krstaskih ratova, koji su se vodili izmedju XI i XIII veka, poklopilo se s periodom kada su se Cigani primicali Evropi. Po izgledu, odeci, nacinu zivota, obicajima i verovanjima oni su se veoma razlikovali od evropskih naroda. U izvesnim zemljama, njih su, u prvom casu, poredili sa Tatarima, koji su pregazili Šleziju 1241. (danasnja tkzv. zgodovinska pokrajina u Srednji Evropi republika Poljska). i cija su zlodela ostla u secanju naroda. Izvesni hronicari, kao sto je Albert Kranc, nisu pravili razliku izmedju Turaka i Tatara, ili Cigana i Tatara. Pretnja od turske najezde, koja je lebdela nad Srednjom Evropom, dovela je do toga da Cigani budu nabedjeni da su "turske uhode" spijuni i izvidnica koja je u masovnim zbegovima coporativno i  prinudno (proterivana)  isla daleko kilometrima napred ispred horde i najezde do zuba naoruzanih Seldžuka i kao sto je receno kasnije (turaka) Osmanlija  i sl. ...

Da bi se zemlja oslobodila stranaca koji su se od domorodaca u svemu razlikovali, vlasti su ozivele masovanu "bojkot" propagandnu legendu po kojoj su Cigani,  "navodno", iskovali eksere upotrebljene za Hristovo raspece! (obzirom da su bili direktni Kainovi potomci (kain = kovac na Romskom)  (na koga je baceno vecito prokletstvo njegovog Oca i  ADAMA i Majke EVE zato sto je kao sradnji njihov sin od nihovo ukupno petoro dece (3 sina i 2 cerke) ubio najstarijeg  rodjenog brata Abela i ozenio svoju rodjenu sestru AVAN-U ili  AZURU (nije AZRA nego bas AZURA)  ne secam se bas koju tacno ali jednu od njih dva mislim da je  AVANA u pitanju)  i vesti i vrsni kovaci, navodno su iskovali klinove t.j eksere sa kojima je Isus Hristos bio prikovan na krst raspeca, razapinjanje je opisano u sva četiri jevandjelja, kao i u nekim istorijskim tekstovima Isusovih savremenika, zbog cega se smatra stvarnim, istorijski dokumentovanim dogadjajem kada je Isus bio  uhapsen ubrzo nakon nemira izazvanih u jerusalimskom Hramu. Uoci hapsenja ga je izdao jedan od njegovih "vernih" ucenika, Juda Iskariotski. Isus je pogubljen po naredjenju Rimskog imperatora Pontija Pilata. Legenda dalje kaze OVAKO:

Kad je Jošua Gospel ben Miriam (Kako je zapravo Isusu bilo pravo ime) predat tamničarima da ga pribiju na krst dva su rimska vojnika dobila dužnost da kupe četiri čavla /eksera /klina te u tu svrhu dobit će 80 krajcara. Polovicu novca vojnici zapiju u krčmi. Kasnije sa 40 krajcara odu do kovača židova te od njega zatraže da iskuje četiri čavla za raspeće Jošue ben Miriama. (Miriam mu je majka po kojoj je nosio drugi deo svog identiteta sto na jevrejskom Hazarskom i nekim Askalijskim dijalektima i kao sto nagovestavaju indicije delimicno i na romskom jeziku znaci MIRI  = moja, ... AM u smislu majka ANA/ANE/AN/ (Eva) je majka ili latinski znaci "gorka" gorda Amara/o, ... na  primer Amaro liker je gorak i sl.) )  Kovač Jevrejin se tome usprotivio te mu Rimljani zapališe bradu i probodoše ga kopljima. Tad odu do drugog židovskog kovača te mu dadoše isti zadatak. Kad mu rekoše koja je svrha čavala, čovjek stane. Tad se začu glas ubijenog kovača koji je molio drugog kovača da ne iskuje čavle. Ovaj ga posluša. Rimljani začuše glas i uplašiše se, ali ih to pijane, u alkoholnom stanju  kakvi su bili, ne sprieči da ubiju i drugog kovača.

Zatim oni odlaze izvan zidina Jerusalema te tamo sreću Roma / Ciganina  koji je upravo pred šatorom nameštao svoj nakovanj. Ponudiše mu 40 krajcara te mu rekoše da iskuje četiri čavla. Rom  je novac strpao u džep te krenuo s poslom. Kad je iskovao treći te počeo kovati četvrti čavao, Rimljani rekoše: ’S tim ćemo čavlima pribiti Jošuu ben Miriama. alias Isusa na krst i razapeti ga. Tad se na jednom začuše drhtavi glasovi upozorenja Romu  Ciganinu da ne kuje četvrti čavao. Vojnici se prestrašiše i pobegoše.  Ciganin zadovoljan što je dobio novce, ipak poštenja radi svog  kovačkog zanata  romskog nastavi kovati čavao. Zatim počeka da se usijani čavao ohladi. Nali na njega vode, ali čavao ostade usijan, kao živo i krvavo telo. Koliko je god nallivao vode na njega, čavao je i dalje ostajao usijan.U crnoj i tamnoj noći čavao svojim svetlom obasjavaše veliku površinu pustinje. Rom užasnut natovari svoj šator na magarca te pobeže. Kud god Rom otputovao, usijani čavao ga je uviek pratio. Taj se čavao uvek pojavljuje pred šatorima potomaka čoveka koji je iskovao čavle za Isusa. Kad se pojavi, tad Romi beže. Zbog toga Romi  navodno stalno i vecito prokleti jos iz vremena svog pra-pra direktnog potomka Kaina (sto na romskom znaci bukvalno Kovač)  .... beže. I zbog toga je Isus na krst raspeća pribijen sa svega  tri čavla, četvrti čavao "navodno" luta sa jednog kraja sveta na drugi.”

(Clébert, 1967.)

Ta se legenda odnosi na Rome kao kovače i izdajice Isusa Krista. Motiv izdaje Isusa Hrista nametnut je ciljano u propagandne svrhe političko hrišćanskog previranja radi, u ta vremena  od strane drugih naroda. Taj greh izdaje Isusa Hrista nametnut je kako Romima tako i židovima (jevrejima) – židovi su ga dali razapeti, a Romi za raspeće čavle skovali. Uprkos tome ta je legenda duboko ukorenjena u romskom predanju, a pri samom spomenu četvrtog čavla kod sujevernih Roma izaziva veliki strah i paniku od daljeg prokletstva.

Motiv četvrtog čavla može se tumačiti kao podsvesno usadjena krivnja od koje oni beze, menjajući stalno svoje mesto stalnog prebivališta nebi li "prokletstvu" zavarali trag ...

Ovu pricu su poduprele jos mnoge druge sracunate price i legende, sa ciljem na to da podstaknu te stereotipne predrasude. Sa hriscanskog gledista, Cigani su bili navodno "pogani", obzirom na to da su bili zaokupljeni gatanjem, vradzbinama i magijom, svrstani su u djavolski porod (narod zloglasni. Sama njihova pojava odredjivala im je odma´ po malte ne sujevernim stereotipnim predrasudama mesto u svetu podeljenom po boji koze: beli-predstavnici boga, = (The God, Gott, Dio, Dumizeul, Zoti, Bog ...)  crni-predstavnici  = djavola. (Dev, Del, O Devla = DEVIL = djavo, vrag)  O ROMANO - ALAV VASH O "GOD" SI " DEVAL ". 1. DEV (Sanskrit) , Devta (Hindi dijalekt), Deval (Prakrit dijalekt - Romani, Indian-Dialects), Deol (Local Indian -Dialect) !!!  samo mi naseg  CIGANSKOG (ROMSKOG) Boga  na svetu zovemo tako  (Dev, Del, O Devla = DEVIL = djavo, vrag) ... svi ostali narodi NE!

U ovo vreme je Rimska katolicka crkva vec oformila institucije za ispitivanje, mucenje i kaznjavanje tkzv. jeretika. Inkvizicija je dejstvovala tokom srednjeg veka u svim zemljama zapadne Evrope. Spanska inkvizicija, najstroza od svih, ustanovljena je 1480 god. Hajnrih fon Vislocki tvrdi da su u nekim zemljama Cigani proganjani jos i u XIX (14-stom) veku.

Dok su Evropljani smatrali "privatnu svojinu" neprikosnovenom, Cigani u svom jezikui nisu imali cak ni rec "posedovanje"... to su bila dva dijametralno protivrecna stava, dva (apsurdno) neusaglasena nacina zivota. Ziveci u bedi i nemaru, nehigjenskih uslovai, Cigani su radi licnog i zivotno kolegijalnog kao i generacijskog  samoprezivljavanja neretko bili prinudjeni da kradu i pljackaju da bi (zivotno) opstali, i do danasnjeg dana "vecina" su ostali navodno "lopovi"...

Ako ovom dodamo strah od bolesti koje donose lutalice, posebno strah od kuge koja je u XIV veku odnela 25 miliona ljudskih zivota u Evropi, zatim njihov jezik, (nas Romano Chib) koji je Evropljanima bio nerazumljiv, stoga je cesto (navodno) proglasavan i zloupotrebom koristen kao zargon kriminalaca, postaje jasnije zasto je putovanje Cigana kroz Evropu praceno stotinama zakona i propisa koji predvidjaju njihovo istrebljenje, sto je u Drugom svetskom ratu kulminiralo u krematorijima, gde je vise od pola miliona Cigana naslo svoju smrt.

Ziveci vekovima kao nomadi, mi  Cigani smo  sacuvali mnoge svoje drevne obicaje i tradiciju. Iako smo se stalno kretali,  "trbuhom za kruhom" zivot nam  je uglavnom bio vegetativan nacin opstnka, uglavnom  pasivan. Oblik zivljenja koji nas je nacinio da budemo skloni sujevernom praznovjerju kao i  "robovima" i krajnje tradicionalnim sopstvenim  pravilima ponasanja. (Tkzv. CIGANSKI  codex (kodeks)

romski jezik do sada je zadržao istovetne ili slične reči sa rečima u sanskritu.

Radi ilustracije,  primera:

sanskrit romski srpski:

naman anav ime

angre angle napred

bahu baj rukav

bahu but mnogo

tiksna tikno malo

cuca čuči dojka

danta dand zub

dara dar strah

dosa doš krivica

dravya drab lek

dura dur daleko

gati gad košulja

gano gono torba

kala kalo crno

kam kam voli

khakas khakas pazuh

ladž ladž stid

manuš manuš čovek

mata mato pijan

patra patra lišće

sarpa sapa zmije

sastra sastra gvoždže

šero šero glava

nakh nakh nos

vas vas ruka

naja naja prsti

muj muj usta

Ako se uporede reči sanskrita sa romskim jezikom, vidi se da je romski jezik najbliži sanskritu od svih jezika, koji pripadaju porodici indiskih jezika.

Osecanje pripadanja i pripadnosti plemenskoj zajednici  je veoma jako u ovakvom drustvu, koje je jos uvek krvna, jezicka i obicajna zajednica. Plemenska organizacija se najduze zadrzala u plemenu Kalderasa (kotlara, bakracara, kalajdzija i sl.), koji su sve do nedavno, uglavnom, ziveli kao nomadi, a neki i dalje tako zive.

Srediste tog nomadskog ili polunomadskog plemenskog nacina zivota je, pre svega, ciganska cerga, ili pokrivena kola, tkzv. gadulija, (originalan Indiski naziv)  koja predstavlja dom za dve pa i vise generacija. (Pleme  (Banjara) Bandzara u Indiji ovakav tip karavana naziva tanda ili "trenda" putujuca koliba). Trandery ili Traverrlesy su veciti putnici CIGANI nasi, ... po Engleskoj Skotskoj i t.d.

Vise generacija koje zive zajedno rezultat su ciganskih ranih brakova. Oni su povezani bliskim srodstvom, oni su, kao sto sami kazu, "ista krv, iste oci, ista dusa, jedan trbuh i jedno sreca" (jek rat, jek jakha, jek dji, jek por, jek baht.) Zivot u cergi regulisu moralne i tradicionalne norme, koje takodje odredjuju podelu rada.

Muskarci plemena Kalderasa  (kaldera je je geolosko tektonski  poremecaj VUKLANA koji se sam urusava u sebe usled obilne i usijane lave,  po tome su i KALDERASI slicni sami sebe ugrozavaju btw. urusavaju u zivotnom stilu zivljenja i nacinu ophodjenja sa drugim narodima tesko se prilagodjavaju i asimiliraju u druge GAD´OVANSKE DRUSTVENE ZAJEDNICE i URBANIZAM) (primer) ... "Kalajdzije" prave lonce i druge mesingane sudove, a zene proricu sudbinu. Nekoliko "cara"(kara) karutza = konjska kolska zaprega - cerga), koje pripadaju braci i njihovim potomcima sa porodicama, sacinjavaju vicu, (uzica kanap vezno-srodstvo) koja je potekla od romske reci za "lozu" /poreklo ili "porodicno stablo". Vica, kako to sami Cigani objasnjavaju, predstavlja "prste iste ruke", dok se velika vica "bari-vica), prosirena patrijarhalna porodica sastavljena od vise takvih zajednica, opisuje kao "prsti obe ruke". "Velika vica" obicno ima jednog zajednickog pretka, po kome se cesto i naziva shodno patrilinearnom principu.

Tako, na primer, nalazimo imena (kod Kalderaskih rumunskih cigana)  kao sto su Minesti, Frunkulesti, Cukuresti, Belkesti, Palesti, Piklesti Breazalovci, Rusesti, Parisani, Cerkezani Djunovci ( Djuva = vaska)

Medju grupama Kalderasa bakracara, kotlara, "kalajdzija" u Jugoslaviji, Rumuniji, Madjarskoj, Poljskoj, Cehoslovackoj, Francuskoj, Kanadi, SAD i Argentini = Buenos Aires . To ne mora da znaci da oni imaju isto poreklo, ali imena dokazuju da su, u blizoj ili daljoj proslosti, svi pripadali istom kulturnom tipu.

Ako se zdruze dva ili vise velikih veca, formira se plemenska grupa od 100 i vise cergi. Ali do ovako velikih grupisanja dolazi samo povremeno i kratkog su veka, jer im ni spoljni drustveni uslovi ne idu na ruku. Grupa Cigana obicno zadovoljava potrebe izvesne zajednice, kojoj nudi svoje usluge i robu. Ako ih je preveliki broj, onda ponuda prelazi potraznju. A ni zivot u prevelikim grupama nije tako idilican i skladan kako to, mozda, izgled nekim romanticarima. Osecanje pripadanja i zajednicke tradicije nisu dovoljni da sami po sebi obezbede mir i red.

Patrijahalni sistem je takodje imao odlucujucu ulogu kad su Cigani poceli da zive u naseljima, koja se na romskom jeziku takodje zovu "cara", (u smislu carevina i pise se ovako țara țiganiasca) u smislu cerga (kruzno omedjen prostor satora i konjske zaprege "cara" kola ili carutza) . Oni, obicno, upotrebljavaju glagol "besav, sto znaci "boraviti /sedeti /prebivati /stajati  trenutno prolazno i sl. " pre nego "ziveti" negde i stalno biti nastanjen na jednom mestu . Posto ta rec podrazumeva kratak predah, odmor posle koga se putovanje nastavlja, ona govori o nacinu na koji su Cigani ziveli vekovima. Stanovnici  (identicnih) ciganskih naseobina obicno nose ista prezimena. po nekom drevnom pretku  ili gradu iz koga navodno "poticu" primer STANKESTI, ili BELKESTI ili BUDESTI  to vazi za Kalderase dok ostali tkzv. Gutbeci imaju isto takva slicna prezimena kao i Arlije, Askalije, Arnauti, Magjupy, (madjupi)  Lovari, .... i ostali, u zavisnosti u glavnom prvenstveno od religioznog identiteta za koji su se spontano i ne retko privolegija radi prinudno opredelili kao sto je muslimanska religija ili pak pravoslavna zavisno od sticaja okolnosti ...

Zivot u naseljima se razlikuje od zivota nomada, Iako su izdvojena zahvaljujuci tradiciji, praznovjerju i predrasudama, ova ciganska naselja su ipak deo sire drustvene zajednice. Drustveni i kulturni zivot naseljenih Cigana je tako poprimio neke osobine sredine koja ih okruzuje i postepeno doveo do vecih razlika izmedju nomada, Kalderasa i drugih Cigana.

U romskom jeziku ne postoje reci za "brak" i "porodicu". Zena ce obicno reci "lav rom", a muskarac "lav romni", sto znaci "stupam u brak", dok izrazi "romeste sem i si man romnji" oznacavaju bracno stanje. Iz ovoga se vidi da su Cigani sklapali brakove samo izmedju sebe. Praksa tkzv. endogamije (brakova u okviru plemena), koja je i danas rasprostranjena, deo je ciganske tradicije. Stupiti u brak s nekim ko nije Ciganin, nekada je znacilo veliku sramotu i  iskljucenje iz ciganske zajednice. Taj okrutni obicaj, medjutim, bio je i nacin samo-odrzanja.

Do zene se dolazi kupovinom, razmenom ili, ponekad, mada retko, blagom vrstom otmice (kad navodna mlada pobegne za mladozenju provede sa njim u postelji noc i to je to "pobegla" Roditelji onda ("uplakani") idu na IZMIRENJE kod mladozenjenih rodjtelja i tako to, svi zajedno jedu i piju i vesele se a nekada se i posvadjaju ali retko, uglavnom se sve dobro zavrsi i okonca u bliskom  prijateljstvu i novom zblizavanju  dve porodice: Maladine i mladozenjine koji od tog trenutka jedan drugog nazivaju "PRIJO i PRIJATELJU".)  Cigani stupaju u brak veoma rano, brakovi cvrsto povezuju porodice, koje su, opet, deo naselja ili grupe, i preko njih "vice".("porodicna stabla") Kalderasi, Lovari i neka druga plemena kupuju zene, dok ih Gurbeti, (ili pravilno Gurbeci posto ta rec TURSKOG porekla koju su na Balkanske prostore donele uglavnom velike plemenske Romske  zajednice pretezno sa krajnjeg Juga Srbije i koji se nazivaju Arlije. U mnozini znaci ISELJENICI i oznacava skupinsku zajednicu ljudi a ne pojedinca) na primer, dobijaju razmjenom. (Ja tebi sina, za zeta a ti meni cerku, sestru, svastiku moze i komsinica nema veze  hahaa ...  za snajku i sl. )

Obicaj kupovanja zena imao je izvanredno jak uticaj na zivot Kalderasa i skoro ih je izolovao od drugih ciganskih plemena. Cinjenica da se zena mora kupiti, kazuje da se ona smatra svojinom, iako pravila i norme ne dozvoljavaju da se tretira kao roba. Kalderaska zena, pre svega, stice status vracare, travarke, "drabarni", dok se u drugim plemenima ovo moze smatrati kao pozeljna dopunska delatnosti, ali ne predstavlja obavezan nacin zarade za zivot.

Tip braka koji je ranije bio karakteristican za Kalderase je ono sto antropolozi nazivaju "razmena sestara". Porodice su razmjenjivale neveste, sto je sa novcanog gledista (izrazavano obicno u dukatima) i  znacilo je u principu da svako dobija onoliko koliko daje. Medjutim, posto nije uvek bilo moguce izvesti ovakvu fizicku razmenu, s vremenom je ona postepeno zamenjena direktnom kupovinom. Prvobitno ritualno razmenjivanje dukata postalo je obicna komercijalna transakcija. "Ja tebi, ... ti meni i obrnuto"

Ako obe porodice smatraju da cena neveste odgovara, onda roditelji obe strane postaju prijatelji (hanamika) ako se cena smatra preteranom, onda roditelji neveste postaju "stranci" (straine) za mladozenju i njegovu familiju.

Ciganska plemena su takodje sacuvala tragove kastinskog sistema, sto najbolje ilustruje njihovo shvatanje "krvne cistote" i "necistote", faktora koji se uzima u obzir prilikom sklapanja braka. Brakovi se, inace, sklapaju uglavnom izmedju clanova istog plemena, da bi se "obezbedila krvna cistota" i "sacuvalo jedinstvo".

Primeceno je da se Cigani obracaju jedni drugima sa "brate" i "sestro", sto je izraz osjecanja pripadnistva istoj etnickoj zajednici.

Porodicni odnosi su veoma naglaseni zato sto na njima pociva snaga i status grupe u okviru plemena. Lako je razumeti zasto Cigani iskazuju svoju zelju za "velikom porodicom" cak i u pesmama i molitvama. Brakovi bez dece se smatraju nesrecom i cesto se zavrsavaju razvodom.

U okviru plemenske grupe vlast je obicno tradicionalnog i harizmaticnog karaktera. Njena ligitimnost pociva na svetosti vekovnih prava i obicaja. (Cigani kazu za svoju tradiciju da potice iz vremena "kad je Bog hodao zemljom"). Ali osoba kojoj se vlast poverava ne samo sto mora da bude dobro upoznata sa tradicijom romano-cacipe vec mora da posjeduje i "harizmaticne" odlike. Takva osoba se naziva "baro manus" = veliki covek-, ili "bahtalo manus"-srecan covjek, i najvjerovatnije ce postati plemenski staresina.

Staresina se od ostalih razlikuje po odeci i drzanju. Obelezje njegove vlasti je srebrni stap s ugraviranim "semnom", simbolom koji se sastoji od pet ritualnih figura: nijako (tomahavk), sunce, mesec u prvoj cetvrti, zvezda i krst. Stap se zavrsava srebrnom jabukom.

Cigani su nasledili mnoga zanimanja i zanate od svojih predaka, koje su naucili u Indiji, Iranu i Jermeniji, zemljama bogatim gvozdjem i drugim rudama. S´ tim znanjima su dosli u Malu Aziju i Evropu i tu bili kovaci, ali i rezbari, korpari marfari i muzicari. U vreme njihovog dolaska na Balkan, lokalno stanovnistvo, uglavnom zemljoradnici, smatralo je bavljenje nekim zanatom ispod dostojanstva, sto je dobro doslo Ciganima zanatlijama, narocito kovacima. Medjutim, kako je u to vreme potreba za zanatlijama bila ogranicena, grupe kovaca su morale da se podele i nasele u razlicitim selima i gradovima. To se odnosilo i na druge vrste zanatlija. Kao posledica toga, izvesne grupe su s´ vremenom zaboravile romski jezik i delimicno izgubile i druge etnicke karakteristike kada su pocele da se mesaju s ostalim stanovnistvom.

Medju prvima koji se na ovakav nacin naselili bili su Tamari, (= kovaci = tamra je na indijskom = gvozdje /zeljezo ili u latinskim zemljama Ferrari  Enzo Ferrari je poreklom iz CIGANSKE skupune ljudi koji su davno naselili Italiju i TORINO, milion posto ne tvrdim ali sve indicije govore u prilog tome ... )  grupa Cigana kovaca. Ovaj proces nije mimoisao ni druge ciganske grupe i omogucio je da nastanu razlike medju njima: u boji koze i opstem fizickom izgledu, u oblacenju, verovanjima i jeziku-jedinom ciganskom "pravu po rodjenju".

Od drevnih vremena Cigani su morali da uce jezik sredine u kojoj zive i pravila koja tu vladaju. Iz iskustva su naucili da se moraju sluziti lukavstvom da bi opstali.

"Ako hoces da prezivis, moras biti djavo kao JA govorio je DEVLA (Devil) svakom nase CIGANINU cim se rodi !", kaze jedna ciganska poslovica. Drugo pravilo je: "Ti si Ciganin, a gadzo je gadzo i ne veruj mu NIKADA pa taman  i kada golim dupetom sedne na usijanu plotnu od sporeta". I, najzad, postoji upozorenje: "Cigani se dave u plicacima". Ove tri izreke sumiraju kodeks ponasanja Cigana u drustvu-sve drugo je, smatraju oni, predodredjeno sudbinom.

Malo je konfuzna ova legenda na pocetku. Mozda je do slobodnog prevoda Prava prica ide ovako:

Neki mag je upozorio indijskog kralja da ce neprijatelji napasti njegovo kraljevstvo i unistiti mu porodicu. Medjutim, napadac ce biti nemocan napadne li Rome (za koje se verovalo po starim i drevnim istorijskim predanjima da iznedju ostalog poseduju  jos sa Cygnusa PARAPSIHOLOSKE I PRIRODNE MAGIJSKE SPOSOBNOSTI) . Kralj je zato pozvao romskog poglavara i u tajnosti mu poveri jedinicu cerku, Gan. Nju je trebalo da romski poglavar odgoji u bezbednosti kao svoje rodjeno dete. Gan je odrasla i stasala u lepoticu cija je lepota nadvisivala i same boginje na tadasnjem citavom svetu dakle odrasla je kao USVOJENO DETE  (kao sto je to bio slucaj i u drevnom egiptu sa NEFERTETOM koja je bila IMOTHEPOVA poznatiji kao King Akhenaten (EKNHNATON)  zena  faraona iz prve dinastije koja je takodje odgojena ciljano u jednom  "mitanskom haremu " odakle je potekla tkzv. MITANSKA PRINCEZA ) sirotistu  medju 1000 drugih devojcica ciljano namenjenih i odgajanih da postanu kada stasaju (jedna od njh) FARAONOVA ZENA kome je majka bila kraljica TEJE (tejdza)  https://www.youtube.com/watch?v=5fhTkpv9OYo  Dakle GAN je odgojena u istoj satri sa poglavarevim sinom Chenom (chen=mindjusa) Jednog dana umre poglavar a romsko pleme natera Chena da se odmah zeni. Chen je odbijao sve ijednu od djevojaka koje su mu nudili i zapretio je da ce se ubiti jer voli samo svoju "sestru" (Gan). Chenu je tada majka saopstila da Gan nije njegova sestra, ali da mora cuvati tajnu jer bi inace osvajac ubio Gan kao kraljevu kcer. Pleme se podelilo u dva tabora. U prvom su se okupili oni koji su u svemu podrzali novog poglavara a u drugom oni koji su ga zbog braka sa navodnom "sestrom" osudjivali i ne priznavali. Taj drugi tabor proterao je Chena i njegove sledbenike iz indijske zemlje. Otada Chen i njegovi sledbenici lutaju zemaljskim drumovima  jer ih je veliki mag prokleo da nikada ne prespavaju u istom mestu, da ne piju vodu dva puta s istog izvora i da nikada ne pregaze istu rieku dva puta u istoj godini..

Rec "obicaj" ne postoji u romskom jeziku, svi oblici i norme ponasanja koje se tradicijom prenose, oni tumace riecima: "Nasi stari su tako radili i mi radimo tako. Tako treba da bude". Pa ipak, obicaji prate Cigane od kolevke do groba. Kada se dete rodi, "uvodi" se u svet presecanjem pupcane vrpce. Prvo mu se na glavu stavlja crvena krpa, a zatim mu se crveni vuneni konac vezuje oko ruke i pravi mu se crvena amajlija (radi uroka) . Sve to se radi da mu se osigura srecno djetinjstvo. Poslije sedam dana tkzv. sudjaje (urme = dobre i zle vile) odredjuju sudbinu deteta, i majka ne sme da spava te noci "da detinja sreca ne bi zaspala"... Prema predanju sudjaje zive na dvoru kraljice Kasali, koja "plete kosulju dobre srece". Zajedno s kraljicom one su sagradile dvorac gigantske ptice Carani (karani), koju proguta vatra svakih 999 godina, a ona se onda ponovno radja iz pepela, kao feniks.

Prema predanju, novorodjence treba najpre da posisa desnu dojku, zato sto je u ciganskoj tradiciji desna strana "dobra strana", srecna, prava strana, kao sto samo ime caci rig kaze. Mnogobrojni obicaji prate zivot dteta do puberteta, kada se raznim obredima uvodi u svet odraslih. Tradikcionalna ciganska svadba sacuvana je do danas u Kalderasa i Lovara. U ovoj ceremoniji mladozenja kleci na levom kolenu, a mlada na desnom, okrenuti licem licu. Kum stavlja komadice hleba na njihova kolena i posipa ih solju. Mladozenja ustima uzima hleb sa mladinog kolena, a ona sa njegovog. Dok jedu hleb, kum peva "Neka vas prati dobra sreca. Cak i da hleb i so postanu neprijatelji, vi zivite u sreci i slozi".

Najzad, postoje i pogrebni obicaji, koji poticu iz mnogih verovanja i praznoverica. Konkretna pogrebna svecanost je obicno onakva kakvu veroispovest kojoj je pokojnik pripadao, nalaze (islam, katolicanstvo, protestantizam...), ali pored toga postoje i obicaji koji su vezani za verovanja Ciganina, od kojih je najjace verovanje u vampire.

Medju mnogim obicajima isticu se svecanosti vezane a Bibijaku i Crnu Saru, (SARA E KALI ili indijski DURGA PUJA (pudza)  koje obe vode poreklo od indijske boginje Durge. Njih slavi samo nekoliko plemena (Gurbeti, Kalderasi, Kalesi ili Kalasi i jedno i drugo CRNI u smislu crnoputi)  KALEJE), dok su Cigani muslimani potpuno zaboravili ovo bozanstvo. (U mom nekadasnjem komsiluku, (kada sam bila mala devojcica i uboga sirotinja i stanovala pod kiriju sa mojom siromasnom mnogobrojnom porodicom kod nekih Gurbeta zloglasnih Ristica) je  zivelo takodje nekoliko ciganskih porodica, tkzv. medju tamosnjim stanovnistvom "belih Cigana" tkzv. KOVACKIH THAMARA ... ni najstariji od mojih tadasnjih  komsija Roma nije znao  ciganski jezik, niti svoje nekadasnje obicaje i bozanstva. Poodavno vec su primili Islam i ponasali su se za razliku od nas koji znamo svoj jezik  u skladu kako ta  islamska religija nalaze u koju sam ja takodje sa prvim danom mog punoletstva po sopstvenoj zelji konvertirana).

Bibijaka je bozanstvo koje zivi u sumi ili u visokim planinama, veca je od obicnih smrtnika i blista kao da je od suvog zlata. Leti nevidljiva nocu, ulazi u kuce i cerge i prikazuje se samo izabranoj nekolicini postenih ljudi. Zamislja se kao bogata i prelepa, nikad ne govori, ne jede, ne pije. (otud uzrecica kod Gadzovana nit´romori nit govori u smislu "usta ima jezik nema")  Ako negde zavlada bolest, ona dolazi i odnosi bolesnog. Ali ako Ciganin odsece i pojede uvo od  praseta, ona ga ne moze dodirnuti. Bibijaka se u Srbiji slavi u martu. A Crna Sara "Durga puja SARA E KALI (meni najomiljena ciganska bozica) u maju, kada hodocasnici iz celog sveta dolaze u Sent Mari de la Mer, na jug Francuske. Crna Sara se iznosi iz valovitih (vodenih) talasa, dok se Bibijaka slavi oko neke vocke, obicno kruske, koja se onda naziva Bibi (tetka), po boginji. Pre proslave drvo se ukrasava cvecem i crvenim trakama, a na dan svetkovine na zemlju oko drveta stavi se posna hrana (riba, pirinac, pasulj itd.) i alkoholna pica. Svetkovina pocinje paljenjem sveca i pevanjem molitava ("Za zdravlje Bibijake i srecu Cigana!" BIBIAKO SASTIPE). Onda domacin proslave, svake godine drugi, sluzi muskarce, zene i decu hranom i picem. Oni ga blagosiljaju, a on im blagoslov uzvraca. Onda ljudi odlaze kucama i nastavljaju slavlje do mraka, kada se svi okupljaju na veceri kod domacina proslave.

Djurdjevdan, "cigansku slavu", mada se na ciganskom zove HEDERLEZI i bukvano i konkretno znaci  5 dan u petom mesecu maju  u smislu kao pocetak "prolecni"  t.j.  letnji vesnik"  ( ... ne znam  i nije mi jasno zasto su ga GADÓVANI PRETUMBALI DA SE slavi 6.maja kao Djurdjevdan kada mu ime samo govori i kaze da je to peti dan u petom mesecu maju ????  u indiji je isto tako  i tamo se zove “ VASANT ” – Panchmi / “ HARDILAZIZI ”. 6. maja slave gotovo svi Cigani, cak i oni koji su primili muslimansku veru i obicaje. (taj obicaj se odomacio i medju muslimanskim delom stanovnistva!

PRIMER:

Romi ovaj praznik zovu Herdelez i Đurđevdan. Slavi se kao tradicionalni praznik sa posebnim običajima kojih nema kod drugih naroda. Ovaj praznik su možda Romi prihvatili od davnina, jer se kod Turaka slavi kao praznik obnavljanja leta. Interesantno je spomenuti da Romi imaju nazive za dva godišnja doba leto (nilaj) i zima (jevend).

Naziv Herdelez je stariji i on se pojavljuje od vremena pojave poslanika Hazreti Hizira (El Hader.) I Hazreti Ilijasa - Ilija (Elez). Ovi poslanici su savremenici iz vremena Hazreti Musa (Mojsijea 13.v. p.n.e.) .- Kuran-, sura El.Kahv (66.-82.)

Po predanju ovi svetci su se sastali jedanput godišnje i to 6. maja- dan početka leta. Ovakvo računanje vremena se može naći i danas kod turskih plemena koji žive u Moldaviji (Gagauza), oni i mesec maj zovu herdelez. Od imena ovih svetaca nastaje ime Herdelez i slavi praznik i tog se dana prihvataju sve molitve koje se upućuju Bogu.

Ovaj praznik slave svi muslimani pod nazivom Herdelez. Običaj je da se okupaju sa travkama i beharima i vodom koja se uzima sa nekog čistog izvora. Veuje se da HZ. Hiziir pomaže zemlji, dok HZ, Ilijas vodi. U oči praznika naberu se grane od vrbe sa kojima se kite domovi i dućani. Izjutra se kupaju na najbližoj reci. Do toga dana se ništa ne jede mlado povrće i meso, dok se ne deli za dušu mrtvih. Popodne otpočne svirka i nastaje narodno veselje.

Svi pomenuti običaji su se održali do današnjeg dana, samo kod Roma i to i kod hrišćana i muslimana.

Nije mi jasno zašto pojedini Romi muslimani odriču se starih tradicija. Kako to čine, kad i među Albancima ima ljudi koji slave ovaj praznik samo sa posebnim običajima.

Naziv Đurđevdan je nastao kasnije. Sv. Đorđe Kapadokiski, je ubijen 23. aprila 303.god. naše ere, a proglašen za svetca 494.god. n.e. od pape Galesijusa. Herdelez se slavio 17. vekova prije Đurđevdana.

Današnji '' veliki muslimani '', pod uticajem nacionalista, žele da načine razdor među Romima i to na verskoj osnovi, kada su Romi poznati po svojoj toleratnosti, kada je u pitanju religija.

(100% provereno ispravan naziv gramaticki) Хедерлез (....; Еидерс Хедерлез, ај Иорги, ај Иорги = Георгий = ĐORĐE  Хıдреллез, Хıдıреллез; азербејџански Ксıдıр Илиас, Ксıдıр Нәби; Хидирлез вар. Кримскотат Хıдıрлез) - прославља ce 23. априла (6 мај) као дан на који Посланик Кхид´р (Ал Кхид´р) Елиас (Илија) cy ce састали на трoну. Трагови древних обреда сточне традиције. У турским народима овај дан се сматра једним од највећих празника у години, прослава који је у КСИКС веку, трајала је три дана.

Emanu-ilo (EMANU-ILO) = sa nama Bog (AL ili IL (univerzum, kosmos, svevisnjost) Allah  na romskom ILO = srce  ((Emanu-ILO))  ... Romano-ILO 　  ... (Samu-ILO)  ...na romskom jeziku = ILO = srce ... Rafa-ILO  Miha-ILO  ... Dan-ILO   ... Gavr-ILO 　  ... Momč-ILO 　  ... Rado-ILO 　  ... Stano-ILO 　  Mano-ILO ... (Manojlo, ... Manujilo ...)   ... VEOMA VAZNO   (ILO = ROMSKA REC = srce)  

MUZIKA, OBITELJSKI OBICAJI i VEROVANJA:

Opšti izgled i odecu Roma karakterše puno šarenila u kojem pretežno preovladava dominirajuca crvena boja. Razlog takve nošnje je tradicionalno verovanje Roma da se urok, nesreca odbija mnoštvom vedrih, šarenih boja koje privlace srecu. (klikni ovde: ) https://www.youtube.com/watch?v=83q2slH1sjI&feature=related

... ovu staru izvornu Romsko -"Lovarsku" pesmu je svojevremeno "perfidno" interpretator narodne muzike iz Srbije 1970-desetih godina Nedeljko Bilkic "ukrao" i maltene, na gotovo identican nacin snimio javnu promociju u licne komercijalne svrhe imenovanu "cigansku" pesmu pod nazivom "Zvezda tera meseca ... za goricom vodica za vodicom gorica lepo lice umiva i t.d.(melodija je ista samo su reci izmenjane) interesantno bi bilo, što istini za volju i nameravam jednog dana. Naime prilikom posete u, Berlinu nameravam razgovarati sa "kuma" Draganom "Popikinim" ocekujem iskreno se pri tom nadajui da ce mi on koji je se veoma dobro razume reci nesto o poreklu pesme sa "romskog" jezika i, potvrditi moje eventualno osnovane sumnje koje sam još kao dete u najranijem detinjstvu, negde duboko memorisao u svojoj veoma prirodno intelegentnoj podsvesti. Odmah sam se setio cim sam cuo inerpretaciju ove divne melodicne "romske" pesme, ... melodija me je mojim veoma istancanim "culom" autentizma, nostalgicno odvela asocirajuci ... do Nedeljka Bilkica i podsetila na pesmu "Zvezda tera meseca", ...

Vrlo veliku ulogu u životu Roma imaju razna verovanja od kojih istiem:

- religiju-kult meseca, vatre i sunca!
- lecnicku magiju, narodnu medicinu!
- magiju, caranja/vracanja, veštice!
- zlato, sreca!

Karakteristino je za sve, Rome da imaju svoj nepisani kodeks ponašanja kao i svoj sud, Kris, koji je ustvari institucija bez sedišta koja rešava sporove unutar romske zajednice, a koji se izuzetno poštuje. Isto tako, poznato je da Romi nemaju svoje pismo, ali u prošlosti su komunicirali pomocu znakova koje su ostavljali jedni drugima na putevima, raskrsnicama ili kucama. Njima su obaveštavali ili upozoravali one Rome koji dolaze iza njih kakva je situacija medju meštanima tj. da li su dobrodošli ili ne, kakve su mogucnosti zarade i sl..

Narocito zapaženo mesto u životu Roma zauzima muzika. Poseban nacin izvodjenja pesama i melodija, emocionalno, izražajno i strastveno bez nota, razni i nagli prielazi s´ melodijskim i glasovnim iznenadjenjima, povicima, promenama dinamike i tempa u razlicitim formama i delovima, izvedeno na nacin svojstven pojedinom izvodjacu, i njegovim glasovnim sposobnostima u trenutnom emotivnom doživljaju pevane pesme sacinjavaju osnovu romske instrumentalne interpretacije.

"to moze samo "cigansko" srce i nijedna nacija vise na svetu 1000% ... savetujem "ne proveravajte" Ihr, würd dabei die Zehne ausbeisen mußten, das sagt Ihnen eure Zoran "Barbossa" und der hat zu mindestens einiges gewusst und verstanden ... vor allem "Was für einer bedeutung das Zigeuner Leben auf diesem "Buntem" Welt zu bedeuten hat... ... Ich liebe euch alle, ... eure Zoran (mit sener mit sener Indianer Deutschsprachkenntnisse, ... Ich Entschuldige mich in vorraus da für, ... Deutsche sprache, ... "schwere sprache" "Cooky" das muß klar sein! "Zwei Dinge bedenke! Woher? ... Wohin? Dann hat Dein Leben den rechten Sinn! ) *. Obrati paznju na "visokog" Violinistu N° 3. koji po svom spoljasnjem izgledu nije ciganin, ... to je sin Zoran pokojne i cuvene Radojke &. Tineta Živkvica, ... koji je napisao "knjigu" o ciganima i diplomirao kao apsolvent na fakultetu drustvenih i politickih nauka u Beogradu na "temu" "Cigani" kod njega i njegove majke Radojke je godinama radila tvoja prababa Dana kao kucna pomocnica "bedinerka" https://www.youtube.com/watch?v=zJcxqMAyOiY

Prepoznatljivost muzike Roma (iz plemena jednog medju najbrojnijima) "Lovara" (konkret. "cigani" takozvani "Gurbeti") medju ostalim skupinama Roma, ocituje se u sastavu instrumenata koji su deo njihove nezaobilazne kulturne baštine. Prvenstveno su to žicani instrumenti. Gde violina zauzima dominantno vodece mesto broj jedan!

Književna istorija roma:

Medju zapaženim knjigama objavljenim na ovu temu nalaze se dvotomno delo A. F. Pota i studije lingviste Franca Miklošica. Miklošic je stavio sebi u zadatak da dokaže istinitu verodostojnost indijskog porekla Cigana i odredi tacno vreme njihovog eksodusa. Objavljujuici rezultate svog istraživanja, on je zakljucio da je romski jezik morao nastati u severozapadnoj Indiji (Kafiristan, Dardistan, Kašmir = Iranska pogranicna oblast sa Indijom) i da pripada grupi jezika dardu. Prema tome, postojbina Cigana mora biti severozapadna Indija što se naime izmedju ostalog pokazalo tacnim, uprkos lingvistickim i drugim promenama do kojih je došlo u periodu izmedju odlaska Cigana iz Indije i vremena kad je Miklošic poceo svoje istraživanje (1872-1881).

Na osnovu analize glasovnog sistema, Miklošic je dokazao da je romski jezik mnogo blizi starijim nego savremenim indijskim jezicima. To je znacilo da su Cigani napustili ovu jezicku zajednicu mnogo ranije, u vreme kada glasovna grupa: "st" u staroindijskim jezicima još nije bila prešla u grupu: " ht &. th," na koje se nailazi kasnije tokom vekova.

Usredsredjujuci se na romski jezik, Miklošic je pokušao da rekonstruiše seobu Cigana i glavne pravce kojima su krenuli. Cigani su se kretali preko Kabulistana (danas. Avganistan = gl. grad Kabul , Irana i Jermenije, Armenija ili Jermenija (armenski: Hajastan), država na Kavkazu, glavni grad je Jerevan. Ima površinu od 29.800 km², a broj stanovnika je oko 3.911.000. Nezavisna je država od 1991 godine, a pre toga je bila republika u okviru Sovjetskog Saveza = Rusija.

Odakle su tokom vekovne seobe dospeli do Vizantijskog Carstva! Vizantijsko carstvo je termin koji se koristi da opiše prostor Grckog govornog podrucija, Rimskog carstva tokom Srednjeg veka, sa sedištem u Konstantinopolju. U posebnom smislu, obicno se odnosi na vekove koji su obeležili pad Zapadnog rimskog carstva, koristi se i termin Istocno rimsko carstvo. Ne postoji opšta saglasnost oko vremena kada pocinje Vizantijska epoha. Neki taj pocetak smeštaju u vreme vladavine Dioklecijana (284-305.) tokom koje je sproveo administrativne reforme, deleci carstvo na istocni deo (pars Orientis) i zapadni deo (pars Occidentis). Drugi ga smeštaju u period vladavine Teodosija I (379-395.) i trijumfa hrišcanstva nad rimskom paganskom religijom, ili, posle njegove smrti 395, sa podelom imperije na zapadni i istocni deo. Opet, neki misle da pocetni Vizantijski period pocinje 476, kada je poslednji zapadni car, Romul Avgustul, bio primoran da abdicira, stoga ostavljajuci vladaru Istocnog carstva jedinu carsku vlast. U svakom slucaju, promene su bile postepene i do 330, kada je Konstantin I Veliki inaugurisao svoju novu rezidenciju (koja ce sredinom 4. veka prerasti u prestonicu Carstva), proces helenizacije i hristijanizacije je vec uveliko poodmakao.

Preko Frigije i Lakonije. Neke grupe su se zadrzale u Arabiji, dok su druge, manje grupe, dospele u Egipat i Afriku, preko Sirije.
(današnja) Frigija = Mala Azija = odnosno (Bosforus/Bosforski zaliv danasnja Turska/ Anadolija)) Frigija i Kapadocija = Galacija. ... Pizidija i Kilikija, na severu. Bitinija, Pont, Paflagonija i Armenija, ... u unutrašnjosti Galacija i t.d.

Današnje stanovništvo se sastoji od Turaka, Kurda i pripadnika drugih turskih naroda. Pored navedenih, postoje još i brojne druge manjine, kao Caca, Arapi, Armenci, Asirci, Bugari, Gruzijci, Grci (koji su do "razmene stanovništva" 1922/23 imali ucešce vece od 10% )
Cerkezi. pokojni Radovan "cerkez" s´Milav.! Verovatno potice iz tih drevnih davnina iz tog plemena! Konkret. iz daleke Frigije!

Na osnovu analize romskog jezika može se pretpostaviti da su Cigani dosta dugo, možda nekoliko stotina godina, proveli u Jermeniji, a kasnije u Grckoj, pre nego što su se prebacili u Srednju Evropu.

Romski jezik je jedina nepisana "knjiga" koju su Cigani poneli iz Indije! On predstavlja njihovu kolektivnu memoriju i svedocanstvo o pogledu na svet ovog naroda, na njih same i na druge nacije narode i narodnosti. Njihov jezik je "popis" materijalne i duhovne kulture kojoj su nekada pripadali, a istovremeno sadrži elemente kulture drugih naroda, sa kojima su dolazili u dodir tokom svog dugog i još nedovoljno istraženog putovanja. Svakodnevnom upotrebom, romski jezik je preživio tok vremena i postao kljuc koji otvara nevidiljiva vrata proslosti. Proucavanje jezika danas je osnova za istrazivanje kulture i prošlosti ovog naroda. Ali, ma koliko dragoceno "orudje" bio, jezik ne može sam da otkrije sve sto se dogadjalo u prošlosti. U to ime, neophodno je proucavanje i drugih istorijskih izvora.

Sami, Indijci, na žalost, kao što su to još "stari" arapski putnici tokom istorije primetili, ne poklanjaju mnogo pažnje istorijskom istraživanu doticne tematike i stvari. Džavaharlal Nehru (hindi: जवाहरलाल नेहरू, Javāharlāl Nehrū) je bio indijski državnik i političar, nakon Gandhija najznačajniji borac za oslobođenje Indije od kolonijalnog ropstva i potpisnik "sporazuma iz 1961 "Tito-Nasser-Gandi") u svojoj knjizi "Otkrice Indije" istice da, za razliku od Grka, Kineza i Arapa, Indijci nisu istoriari.

U našem slucaju problem je jos teži jer Cigane ne pominje ni jedan indijski drevni istorijski ili književni izvor. Mada se neki narod po imenu Romakah ili Romasi pominje u Mahabharati i Visnapurani, medjutim nema "opipljivih" pisanih dokaza da je "on" na bilo koji nacin vezan sa Ciganima.

Cuveni istoricar-arabista Mihael Jan de Goje (1836-1909) pokušao je da bolje osvetli daleku prošlost Cigana! Izrazio je uverenje da su njihovi preci bili Džati. U savremenoj Indiji Džati, potomci Jadavaša koji se pominju u Mahabharati, predstavljaju brojnu seljacku kastu, koju nalazimo i u današnjem Pakistanu.

Ako se kao osnova za istraživanje uzme ep "Sah-nama" inace persijskog pesnika Firdusija i podaci koje nalazimo kod Hamze od Isfahana, onda bi mogli zakljuciti da su Cigani potomci naroda Lur. Oko 12000 lurskih muzicara došlo je u Persiju 420. godine naše ere, na poziv šaha Bahrama V.-tog Gura, sina Jezdegizda I. vog (Narod, Luri su se pored drevnih Kineza, medju prvima u svetu bavili ocakljivanjem posua, zlatarstvom, plesom i svirkom.)

Ako se oslonimo na legende i neke do sada utvrdjene cinjenice, cini se da je neophodno poci od Sinda, podrucja koje je nekada bilo postojbina naroda Sinti. Sind se prvi put pominje u istorijskim izvorima posle raspada Indijskog Carstva, koji je usledio nakon kraja dinastije Gupta, u VII veku. To je bio period uspona Arapa, koji su prodrli u današnji Irak, Iran i Srednju Aziju u VII i VIII veku. Njihovo napredovanje na istok zavrsilo se 712. godine padom Sinda.

Pošto je postao vladar Afganistana (Gl.grad današnji Kabul), Mahmud Gazni, veliki ratnik i sjajan vojskovodja, preduzeo je sedamnaest pohoda protiv Indije, i u periodu izmedju 1001. i 1027. godine nametnuo Pandžabu i Sindu svoju vlast. Njegovi napadi na Indiju okoncani su tek posle poraza u oblasti Radzput.

U žarkoj želji da njegova prestonica dostigne sjaj gradova Srednje Azije, Mahmud je doveo iz Indije veliki broj zanatlija i graditelja. Vrlo je verovatno da su Romi i Sinti, cija je kolektivna memorija zapamtila ime persijske pokrajine Khorasana, dosli s njima.  

Mahmud iz Gora, nasednik Mahmuda Gaznija, napao je severozapadnu Indiju dva puta, 1191. i 1192. godine. Zatim je usledila najezda Džingis-kana, koju mnogi istoricari uporedjuju s tajfunom ili kataklizmom, jer su njegove horde maximalno opustošile Srednju Aziju . Mnogi naucnici smatraju da su upravo u "to" vreme (upravo pod "vojno" strateški silovitom i ne umoljivom najezdom Džingis-kana) Cigani napustili Indiju u mnogo masovnije vecoj masi nego ikada ranije do tada. Onda je nastupio Tamerlan, koji je pokušao da ponovi Džingis-kanove podvige što je usled još veceg zla, ciganskom narodu "totalno" onemugucavalo bar minimanu životnu egsistenciju te su se s´toga i uglavnom iz tih razloga tako i dali bezocno "glavom bez obzira" u panican "beg" - trbuhom za kruhom" .

- Nehru je pisao da secanje na legendarne osvajace - Aleksandra Velikog, sultana Mahmuda, Džingis-kana i Tamerlana jos uvek i dan danas veoma prisutno "živi" u Indiji. cini se sasvim izvesno da su posljednja trojica prouzrokovala masovne seobe Cigana i prisilila ih da napuste Indiju. Neka "malobrojna" plemena su, sticajem okolnosti ipak, opstala u svojoj domovni, ali pod primorano "falcifikovanim" drugim "plemenskim" imenima i nazivima.

Pošto su napustila Indiju, plemena Rom, Sinti i Kaleš, u manjim i vecim grupama, nastavila su da idu iz zemlje u zemlju i da se u svakoj zaustavljaju izvesno vreme, duže ili krace. To je bilo inace i u samoj genetski urodjenoj prirodi njihovog nomadskog života i u skladu s umecima i poslovima koje su tradicionalno obavljali, prenoseci ih usmeno "sa kolena na koleno". Ali, ratovi i sukobi koji su ih presretali na tom "trnovitom" putu izvan Indije, primoravali su ih da stalno tragaju za novim prebivalištem i novom životnom egzistencijom . Neki su se pridružili (tadašnje-mnogobrojnim) ratnickim hordama, najpre arapskim, onda kasnije i turskim. Neki su se sticajem okolnosti primorani nemajuci kud´ asimilovali = (preobrazili) u druge narode, milom ili silom. Taj proces asimilacije proteže se nažalost jos uvek do današnjih dana iz razno-raznih razloga. Tako su se neke razlike, koje su vec u Indiji postojale, s vremenom povecale, umnožile i produbile. Medjutim, uprkos svemu, "PRAVI" (gurbeti) Cigani nikada nisu izgubili svoje zajednike odlike, koje su ocite, u prvom redu, u njihovom nacinu zivota, a zatim u njihovom jeziku i obicajima, na kojima se njihova nacionalna svest i identitet zasnivaju. (konkretno svoje pleme i seme VEKOVIMA su uvek selektivno pazljivo ciljano i izbirljivo cuvali i nerado osim kada su bivali krajnje primorani, su se mešali po pitanju krvnog srodstva sa drugim narodima nacijama t.j. takozvanim "Gadzovanima"  i Ta svest je cesto podsticala njihovu viševekovnu izolaciju, odvojenost i progone.

Na temelju svega ovoga izgleda veoma verovatno da su naši
drevni praoci današnjih Roma, Sinta i Hitanosa ("H"="G" citaj "Gitanosa" ) u davnini živela u Sindu (Indija) , ali, prirodni uslovi i nomadski nacin zivota terali su ih da se stalno "krecu". Izbjegavajuci pustinje (Saharu), našli su utociste u plodnom Pandzabu, Dzamu i Kašmiru, a iz Radzastana su prelši u Gudzarat ili sišli južno od Delhija (današnju glavni grad Indije), sve do visoravni Dekana, i dalje.

Oni nisu obradjivali zemlju niti su gajili stoku. Najverovatnije su se bavili izmecarskim = sporednim (sluge) poslovima ili zanatima (uglavnom kovackim), ili su bili: zabavljaci-muzicari, pevaci, igraci, krotitelji životinja, akrobati. Posvetili su se i magiji, tradicionalnim zanimanjima i zanatima i kada su napustili Indiju. Cak i danas se mnogi jos bave istim poslovima ili upražnjavaju iste zanate. Ukratko receno, ostali su na istom stepenu razvoja, zadžravši tradicionalan nacin života, obicaje, kulturu i sistem vrednosti, daleko od svoje postojbine.

Proslošt Cigana podse;a na jednu priu nobelovca Ive Andrica o mladiu koji, lutajui svetom i tražeci sreu, nailazi na neki opasan put, koji vodi neznano kuda. Jedino, za razliku od ovog mladia koji je ostavljao znakove na kori drveca pored puta kojim je prolazio. Cigani nisu ostavljali nikakve vidljive tragove za sobom. Kroz veo mraka koji prekriva njihove staze i njihova kretanja, neka imena i reci dospeli su do nas, usvojene reci koje same po sebi služe kao vrsta putokaza. Godina u kojoj bi stigli u neke gradove ili oblasti bila su zabežena, ponekad i uz informaciju odakle dolaze i kuda su se uputili. Prisustvo jermenskih reci u svim dijalektima evropskih Cigana dokazuje da su u Vizantijsko Carstvo dospeli iz Jermenije.  To se, najverovatnije, dogodilo u XI vieku kada su Seldžuci napali Jermeniju i time podstakli seobu stanovnistva u vizantijsku Anadoliju. Umesto datuma, kao dokaz mogu se navesti samo reci: arcic-kalaj, bov-pec, cikat-celo, humer-testo, kocak-dugme, morci-koza, pativ-postenje ... Miklošic je prvi ukazao na prisustvo jermenskih reci u romskom jeziku. Pocetkom ovog veka nemacki lingvist F. N. Fink sistematski je proucio dijalekt jermenskih Cigana.

Navedene reci vode poreklo iz istocnog jermenskog dijalekta, pošto se zna da je u periodu od XI do XIII veka grcki jezik dominirao u zapadnom delu zemlje. Daljni, dokaz da su Cigani u Jermeniju došli iz Persije jesu sledece reci: ambrol-kruška, amal-prijatelj, bezeh-greh, bužni-koza .....



Aškalije (također poznati i kao Ashkali, Aschkali, Hashkali, Aškalije i Haškalije) su narod, koji pretežno živi u Albaniji Crnoj gori i Srbiji, odnosno u autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija. Aškalije su većinom islamske veroispovesti, a govore albanskim jezikom, koji čini poseban ogranak indoevropske porodice jezika. Aškalije su ranije smatrani delom romskog naroda, ali su od strane države Srbije priznati kao poseban narod. Potomci su albanizovanih kosovskih Roma, a tvrde da su njihovi preci na Balkan došli iz Palestine. Aškalija dolazi od imena grada Aškelon u današnjem Izraelu. Aškalije su u velikom srodstvu sa Jevrejima koji su nekada došli sa teritorije Izraela. Činjenica je da su to isti narod ... INACE postoji teroija kao verovatnoca jos autenticnija na primer: tkzv. (hibrid) Aškalija je mesto s vrlo malim brojem stanovnika u pokrajini Gilan, (Aryan) Irana , koja se nalazi na kontinentu / regiji Azije .
Gradovi, (orijentaciono) i mesta u blizini (sela) Aškali su Ashkal, Khorma, Lotf `Ali Gavar i Vejargah .
Najbliži glavni veliki gradovi su Rasht, Zanjan, Karaj i Ardabil.

A list of all the famous people of Gypsy origin. Get to know yourself before you believe in yourself. If you don´t believe check yourself? Please! ... Aleksander Pfleming, Alesandar Puskin, Alfred Edmund Brehm, Andre Gide, Bill Clinton, Benjamin Frenklin, Biskup Maksimilijan Vrhovac, Carl Gustav Jung, Ceacil de Mile,
Charls Dickens, Cartes Limburg, Charlie Chaplin, Davy Crocket, Duke Elington, Elvis Presely, Edwin F.Aldrin, Francois Rableais, Franz Joseph Heidn, Franz Schubert, George Bayron, George Gershwin, Giuseppe Garibaldi, Heinrich Heine, Hermann Hesse (pseudonim Emil Sinclai) Honore Mirabeau, Ivan Sergejwitsch Turgenjew, Jawaharlal Nehru, Jean Siberlius, Johan Sebastijan Bach, Johan Wolfgang Goete, Kemal Atatturk, Law Tolstoj, Ludwig van Beethoven, Marc Chagal, Mark Twain,Mikail Illarionovich Kutuzov, Oliver Kromell, Oskar Wilde, Pablo Picaso, Pirre Joseph Proudhon, Ronnie Wood, Rabindranath Tagore, Rudyard Kipling, Salvador Alende, Simon Bulivar, Sir Michael Caine, Victor Hugo, Voltare (Francois Mariee Aroulet) Wolfgang Amadeus Mozart

A ZASTO JE (bas) NEMACKA KRV ZASTICENA ZAKONOM A NASA CIGANSKA NIJE A KUD I KAMO JE PLEMENITIJA i REZISTENTNIJA OD NJIHOVE tkzv. Arijevske (1935 godine — Nemački Rajhstag na vanrednom zasedanju u Nirnbergu (Nürnberg) doneo zakon o oduzimanju državljanstva Nemcima jevrejskog i ciganskog porekla i zakon o zaštiti nemačke krvi i časti kojim je bilo (STRIKTNO) zabranjeno sklapanje brakova između Nemaca i CIGANA ili Jevreja i zapošljavanje Nemaca kod jevrejskih ili ("ciganskih") poslodavaca.)  ... PROSUDITE SAMI Zdravstveni protektorat, prirodno odbrambenog IMUNOLOŠKOG systema i fizionomija izgleda nam je NAMA CIGANIMA (pravim pravcatim) prirodnom selekcijom vrlo visokog i značajnog ESTETSKOG inteziteta. (Samo pravi CIGANI Bandžary, Rabary, Kandžary, Lambany, Lomovary/Lovari, Gopy, Gory, (stranci) Cory( Kori tkzv. domaci indijski starosedeoci) DALJE, ... LE(j)AŠI = (govere i romski i rumunski, i srpski istovremeno ali samo pojedina LEAŠKA plemena, ... uglavnom BANAĆANSKI/Transilvanijski deo Rumunije i BOSANSKI tamo oko Tuzle selo Lukavac i Memisevici koji su pretezno muslimani) i neka RUSKA LEAŠKA plemena pod nazivom PLAŠUNI naseljena pretezno iz RUMUNSKE MOLDAVIJE i Transilvanije govore danas ROMSKI/RUMUNSKI i podrazumeva se RUSKI koji su verovatno uspeli tradicionalno da u ORIGINALNOSTI sacuvaju svoj maternji izvorni jezik bas zahvaljujuci svom PLEMENSKOM nazivu, ... jer su se verovatno u prosla davna vremena "plaseci se svega i svakoga" obitavali skriveni po zabacenim ne urbanizovanim predelima tada jos CARSKE RUSIJE... (Gurbeţi) Gurbecy = na Turskom ISELJENIK, ... Arly/Arlije = na Turskom "Lokalni stanovnik" (ili Srpski izraz MEŠTANIN)... Ashkaly/Aškalje po istoimenom Izraelskom gradu Aškalon koji uglavnom danas žive većinom na području Skadra/Crnagora + Makedonija) ... imaju krvnu grupu sa čistim intezitetom rezus faktoroa Rh.+ negativ =NULA. uglavnom čistu "O" takozvanu: R1 and R2 ... 30.000 bis 35.000 Years old from Pakistan, Iran, India and southern Central Asia R1a1a (ARIJEVSKU) nultu krv. grupu Rh.+ (koju je zloglasni nacista Dr. Mengele svojevremeno u svojm experimentalnim laboratorijama CILJANO genetski, pokušavao (na svu sreću) bezuspešno laboratorijski da stvori radi tada totalitarne Germanizacije u tadašnjoj zaraćenoj Europi . Obzirom da je takodje zloglasni nacista Heinrich Himmler okoreli "Tibetski" PAGANSKI OKULTISTA znao najvecu svetsku ikada čuvanu tajnu da su CIGANI ustvari poreklom ARIJEVCI jos sa SIRIUSA konkretno sa CIGNUSA ili CASSIOPEA ili CANIS/CANICULA odakle datira "cuveno" hatam izgubljeno 13naesto ISUSOVO (Andromedansko) CANICULA poznatije kao "DAVIDOVO" pleme iz kojeg su bili kao direktni potomci PRESVETLA BOGORODICA DEVA MARIJA I JOSEF) iz sazvezdja Major/ Madžor) ... i da je kako lepo pise u Dr Mengelovim elaboratima: R1 and R2 letztere reserven sind auf Indien, Pakistan, Iran und das südliche Zentralasien beschränkt i da je taj Rh. reszus faktor originalniji i veći nego Germansky/Nemcki ... zato su ih masovno ubijali i vršili "genetske" eksperimente "farbajuci im izmedju ostalog i oči u "šućmurastu" boju ... sa zloglasnim USTASKIM nacistom Andrija Artuković 1899 † 1988 ... zato su ih masovno ubijali i vršili "genetske" eksperimente "farbajuci im izmedju ostalog i oči u plavo-zelenu "šućmurastu" boju da bi dokazali "Genetic Engineering Creation of "organomechanic" SPREGU ARIJEVSKOG ORIGINALNOG GENETSKOG DNK, R¹ &.R² Rh+ ... po, tkzv. MITOHONDRIJALNOJ: DNA/DNK JEDNOCELIJSKOJ HROMOZOMSKOJ LINIJI KOJA SE SASTOJI OD SVEGA 4 HROMOZOMA I DIREKTNO JE ODGOVORNA ZA BOJU OCIJU I PIGMETACIJU KOZE KOD SVIH LJUDSKIH BICA NA SVETU, (sto jedno-celijsko (memorijalno) secanje nasih MITOHONDIJALNIH (po majcinskoj liniji) HROMOZOMA nije uspelo, da ZABORAVI i GENETSKI promeni nasa jednomilenijumsko duga nomadska migracija iz INDIJE na putu ka Europi) ... jer NEMCI su znali da PAGANSKO RELIGIOZNI "CIGANI" jos "navodno" sa Sirijusa poseduju taj (šifrovani) GENETSKI DNK CODEX , to su radili "vežbajuci" svoje FRANKENŠTAJNSKE sposobnosti, širom nacistickih koncentracionih logora TAJNO, ... ali ne kako to svetska perfidna propaganda "danas" konfuzno propagira, i, ... NE zato sto je Hitler ... (kategoricno) mrzeo cigane nego iz PAGANSKO OKULTNIH KAMUFLAZNIH RAZLOGA. Jer, na TIBETU (kod DaLaiLame) se znalo da PAGANSKO RELIGIOZNI "CIGNUSI" jos "navodno" sa Sirijusa poseduju taj GENETSKI manipulativan DNK CODEX. sto je VEOMA UTICAJNO I DOMINIRAJUCE REZISTENTNO NAD SVIM OSTALIM (ljudskim rasama) i KRVNIM GRUPAMA: A+ B ... jer ta takozvana "0" nulta grupa ili "O" krvna grupa ima mitohondrijalnu hromozomsku kodiranu genetsku dominantnu sposobnost da se "sjedinjuje" sa svim ostalim RASAMA I NACIJAMA, ... I MOZE DAVATI SVAKOM SVOJU KRVNU PLAZMU I HEMOGLOBIN DOK ISTI NE MOZE UZIMATI REZISTENTNO NAZAD, ... konkretno nosioci te krvne grupe mogu svoju KRV svakom da daju, a mogu da prime iskljucivo samo svoju kao TRANSFUZIJU ... nazad (zanimljivo ako se sada "vi" koji ste Romske nacionalnosti i koji ste ovo trenutno procitali ... raspitajte se po uzoj rodbini i VASOJ FAMILIJI bicete zapanjeni cinjenicom i fascinirajucim otkricem da ste skoro "svi" dobar deo vas ... REZISTENTNI NOSIOCI OVE KRVNE GRUPE, ... Konkretno ... to su radili(sirom poznati svetskoj javnosti) : Dr Mengele, Krämer, Bär i Höcker, ... iz genetsko manipulativnih i krajnje perfidnih eksploatatoriskih razloga i pobuda uz izricitu tajnovite kamuflaze radi, Hitlerovu saglasnost ... a kasnije i Dzungaswili "Staljin" NLO / posredstvom najnovijih tajnih informacija iz SAD "SARADNJA" Staljin i Mengele GENETSKE deformacije trinaetogodisnje DECE posle drugog svetsko rata DA SE UVERIS OVDE KLIKNI: -> http://www.smedia.rs/vesti/vest/64816/NLO-SAD-Vanzemaljci-Josif-Staljin-Jozef-Mengele-Eni-Jakobsen-u-SAD-u-Staljin-i-Mengele-slali-deformisane-decake-VIDEO.html ) ... Pisana istorija civilizovanog čovecanstva od praiskonskih davnina nemože se prisetiti niti pohvaliti da su CIGANI kako u proslošti tako u današnjosti kao nacija ikada protiv neke države ili naroda vodili rat! U tom pogledu smo najmiroljubivija pacifisticka nacija su na svetu!



ТЕСЛИНА ЗАСТАВА
По неким теоријама порекло наше цивилизације је из сазвежђа Лира, што симболично и представља инструмент лира. Београдско културно уметничко друштво "Никола Тесла", готово осам деценија са поносом чува заставу, коју им је Тесла поклонио 1936. године. Грб на застави у виду инструмента лире са муњом, осмислио је и дизајнирао лично Тесла.

TESLA'S FLAG
According to some theories, origin of our civilization is from the constellation Lyra, which symbolically represents instrument lyre. Belgrade Cultural Artistic Society "Nikola Tesla" for nearly eight decades proudly preserves flag which Tesla gave to them in 1936. The coat of arms on the flag in the form of the instrument lyre with the lightning was created and designed by Tesla.

1445 Wallachien (Romenien) : Graf Vlad Teps Dracula transportiert 12,000 Menschen "die wie Ägypter aussahen" aus Bulgarien für Zwangsarbeit in sein Land.
1445 Rumunija grof Vlad Tepes Dracula transportuje 12.000 osoba koji "izgledaju kao Egipćani" iz Bugarske za ropski rad u svojoj zemlji.
 
1471 Moldau: 17,000 Roma werden von Stephan dem Großen, Großfürst von Moldau für Zwangsarbeiten nach Moldavien transportiert.

1471 Moldavia  17.000 Roma transportuje Stjepana Veliki knez Moldavije  na prisilni rad.[/size]

Moldau eine Region im Nordosten Rumäniens, die früher den westlichen Teil des Fürstentums Moldau bildete!
Moldawien oder Moldau (offiziell Republica Moldova, (auf deutsch) Republik Moldau[3]) ist ein Binnenstaat in Osteuropa. Er grenzt im Westen an Rumänien. Im Norden, Osten und Süden wird Moldawien von der Ukraine umschlossen. Moldawien Hauptstadt Chişinău (dt. Kischinau)  Amtssprache Rumänisch (offiziell als Moldauisch bezeichnet)


(... ovo je moj mali prilog viševekovnoj borbi ovog mog divnog naroda za njihovo mesto pod suncem ... ne mogu da poreknem draž i srecu koju u mom srcu budi sama rec: Cigani ´n ... me sem Rrom! )

Vizantijski istoricar Nikeforos Gregoras zabeležio je da su Cigani artisti-akrobati izvodili svoje prestave u Konstatinopolju još 1322. Ova grupa je stigla iz Egipta i obišla mnoge zemlje Vizantijskog Carstva. Posle Konstatinopolja prešli su u Makedoniju preko Trakije.

Pismeno svedocenje Simeona Simenisa o Ciganima na Kritu datira iz 1322 god. Dalje pouzdano svedocanstvo o njihovom prisustvu u Grckoj nalazi se u Pravilniku manastira Kseropotamon na Atosu od 1325-1330 god. gde se spominje "Ana, kcerka Limocervulosa, udata za jednog "Egipcanina"=CIGANINA Egüptzy = "cigani" . U to vreme su Cigani  živeli na Krfu,(današnje Grcko ostrvo) koji je tada pripadao porodici Anzu. U Bugarskoj (kralj Ivan Sisman je dozvolio jednoj grupi Cigana da se nasele u blizini manastira Rile) i u krajevima Vizantijskog Carstva koji su tada bili pod Venecijom. Okupacija Cimpe, kraj Galipolja, od turske otomanske vojske naterala je Cigane da potraže utociste u krajevima pod tadašnjom venecijanskom vlašcu, i na kopnu, i na ostrvima. U isto vreme došli su i do još nepokorenih država na Balkanskom poluostrvu, u manjim i vecim grupama.

Iz ovog perioda potice zapis datiran 5. novembra 1362. o prisustvu Cigana u Dubrovniku. Etnolog Djurdjica Petrovic smatra da je ovo najranije pominjanje Cigana na tlu nekadašnje Jugoslavije.

Vizantijski satiricar Mazaris, autor Timariona i Mazarisove "posete zemnom svetu" i sekretar cara Manojla II, takodje nam je ostavio pomen o Ciganima. Opisujuci etnicki sastav Peloponeza, nabrojao je tadašnje skupine sedam glavnih nacionalnosti, medju kojima i Egipcane, (Egüptzy) sto ce reci Cigane.

U vreme kada su Turci pokorili Peloponez, 1423 god. posto su prethodno zauzeli Trakiju (1365) i južnu Srbiju (1389) Cigani se vec nalaze u svim balkanskim zemljama. Smatra se da su u Srbiju stigli još  1348 god. u Moldaviju 1370, u Vlašku 1385 god. Uskoro po njihovom dolasku u današnju Rumuniju,(tada još Feudalnog društvenog uredjenj do II sv. rata 1941 god. naime Rumuni su preskocili komplet "kapitalisticko društveno uredjenje direktno su iz Feudalizma iskocili u "socijalizam" po principu "iz opanaka u cipele" .... i tako, u tadašnja vremena u RUMUNIJI cigani  ...su postali "rumunski" robovi Feudalne vlastele, kneževa i crkve: Cak je u tadašnja drevna vremena postojala i pijaca ciganskim robljem. Oslobodjeni su tek 1851 god. posle cega su mnogi narocito [red]VLAŠKI[/red] cigani oslobodivši se najzad nakon skoro 4 veka "robovanja" (400 god.) u Rumuniji  ( od 1385 do 1851) prešli bežeci masovno od viševekovnog ropstva glavom bez obzira, ... naseljavajuci se u ondanašnju Srbiju pod rukovodstvom tadašnjeg kneza Miloša Obrenovica, kao i širom cele Ex Yugoslavije.  ... Bosnu, Makedoniju Hrvatsku/Dalmaciju .... Sloveniju, ... Madjarsku, istocnu Evropu, na Balkan, a neki cak i u Ameriku. ( kako ko je gde stigo znao i umeo, sa svojim familjama u manjim plemenskim zbegovima)  
Prema navodima, godine 1909 god. iz Madjarske, bežeci od novouvedenog propisa «žigosanja Roma» dolazi još jedan veci deo Roma-Kalderaša prezimena: Goman, Lakatoš i Romi Bajaši prezimena: Horvat, i  Bogdan. Oni se takodje naseljavaju na navedenom podrucju uz autonomne hrvatske Rome i prethodno pristigle sunarodnjake, madjarske Rome iz Srbije. Zbog dolaska novih skupina Roma u Hrvatsku, koje su se od Roma Lovara razlikovale po kulturi, veri, ali i po razlikama u romskom jeziku, narocito jezik Roma Bajaša koji govore starorumunjskim jezikom, dijalektom ljimba d´ bajaš, jezik s podrucja "Dacije"= Rumunska oblast, teško je bilo znati koliko ih je ukupno bilo, što pokazuje statisticki godišnjak Kraljevine Hrvatske i Slavonije za razdoblje 1906-1910. Isto tako, nema nicega na osnovu cega bi se moglo zakljuciti u koju su kategoriju stanovništva Romi tada bili svrstani, da li prema nacionalnoj pripadnosti sredine u kojoj žive ili su jednostavno upisani u rubrike «ostalo» i «nepoznato». Kao okvirni broj romskog stanovništva uzima se podatak iz popisa stanovništva Kraljevine Jugoslavije od 31.03.1931 godine. Popis je izveden na osnovu veroispovijesti i materinjeg jezika. Prema njemu se 64.909 stanovnika izjasnilo da im je materini jezik «ciganski». Precizniji je podatak iz «Godišnjaka banske vlasti Banovine Hrvatske» od 16.08 1940.godine, da «ciganskim»kao materinjim jezikom govori 14.879 ili 0,37 posto stanovništva.Prema ondašnjem broju Roma u Hrvatskoj, koje sacinjavaju, uz autonomne hrvatske Rome–Lovare, Romi došljaci, može se zakljuciti kako je svim romskim skupinama tadašnji zakon, naklonost neromskog stanovništva i podrucje u kome žive u potpunosti odgovaralo. To je bio poticaj da to podrucje prihvate kao «obecanu zemlju» u kojoj ih nitko nece proganjati i u kojoj ce se trajno nastaniti.
Zanimljivo je da su pridošli Romi bili specificni po svijetloj puti te plavoj ili zelenoj boji ociju što je bila suprotnost ovdašnjim Romima Lovarima koji su bili izrazito tamne puti i vecinom smedje boje ociju.

Anunţ din 1852 pentru licitație de robi romi: A VINDE - un prim sălaș de robi sau SCLAVI ȚIGĂNEȘTI. Printr o licitație la Amiază 'a Mănăstire d. sf. Elias la 8 mai MDCCCLII cine se compună din 18 Omeni 10 Bajați, 7 Femei & 3 Fete în condiție fină = Obavestenje iz 1852 godine za aukciju robova na 1852 Roma: Prodaja - prvo prebivalištnih ili iz ropstva, robova TIGANESTI (CIGANSKIH). Kroz (putem javne) aukcije (licitacije koja ce se odrzati) u kasnim popodnevnim satima u okolini samostana /manstira "Elias" 8. Maja MDCCCLII a, koji se sastoje od 18 ljudi (odraslih) 10 Bajaţi, = momaka 7. Žena i 3. djevojčice u finom stanju!



... i tu leži, jedna od mnogobrojnih mala mozaik "TAJNA" zašto su Vlaški-Rumunski cigani "zaboravili" svoj pravi maternji Romski jezik!
Dok, su nažalost, sticajem okolnosti prinudom zbog višestolecnog "ropstva" od skoro 400 god. poprimili Rumunski jezik sa kojim se i danas prezentativno "deklarisu" ... neznajuci nažalost ni sami zasto je sve to tako, i da su ustvari velika ANATEMNA "žrtva" ogromnih seoba sopstvenog Romskog naroda. Ustvari "vlaški-rumunski" cigani su "one" izgubljene "ovcice" kao sto su i cuveno pleme Huni današnji Madjari, podneli, kao svoje nacionalno "prokletstvo" i podeljeni u dve grupe "onomad" u vreme VELIKIH SEOBA NARODA I NARODNOSTI, ... "Trbuhom za kruhom" ... su, za vreme cuvenog Hunskog vojskovodje Atile "Bic-Božiji" jedni pošli ka Panonskoj niziji današnja Madjarska ili Vojvodina, a druga (manja) grupa je otišla daleko na sever u "Skandinaviju" od cega su naime i konkretno postali danasnji Finci = Finska = gl. grad Helsinki (Madjarski i Finski jezik  spadaju u zasebnu podgrupu svetskih jezika i veoma su slicni i jedinstveni u celom svetu u svakom slucaju istog su gramatickog korenja)
Po, slicnom šablonu su i "Rumunski-Romi" cigani  doziveli svoj viševekovni preobrazaj, t.j. zbog viševekovne zarobljenosti u tadašnjoj Feudalnoj drzavi Rumuniji gde su uzivajuci status roblja proveli oko 400 god. ili OSAM generacija nisu bili ustanju iz raznoraznih i objektivnih razloga da "neguju" i upotrebljavaju svoj maternji Romski jezik, vec su se egzistencije i neizbežnog životnog opstanka vecina njih uglavnom takozvani "MUREŠANI" (okolina danasnjag grada u Rumunskoj pokrajini MUREŠ ili Trgu Niamcu = Mureš Mare) opredelili, za totalnu asimilaciju i integraciju u Rumunsko nacionalno življe! Treba istaknuto napomenuti, da je ta kobna zla sudbina i "trnovit" put uglavnom zadesila tu plemensku zajednicu koja je medju prvima negde sredinom 14-stog veka dospela na tadašnje prostore Feudalne teritorije Rumunije koja po brojnom stanju ne verujem da je prelazila cifru vecu od 100 do 200 hiljada odraslih ljudi. Kako su u ta Feudalna vremena 14-stog veka u doba cuvenog TRANSILVANISKOG GROFA DRAKULE cigani te plemenske zajednice zapali u višestolecno ropstvo kao žrtve Feudalnog društvenog uredjenja, bili su primirani da svoj jezik i romsku kulturu žrtvuju i zaborave, a poprime sva rumunska kulturna obeležja i jezik. Tokom tih dugih 400 godina i Ca. osam vremenskih generacija. Ta zla kob i sudbina je uglavnom zadesila cigane iz plemenske zajednice takozvane KALDERASE/KORITARE, ... i URSARE/MECKARE ... uglavnom one koji su se bavili pretežno nekim od tadašnjih zanimanja kao zanatlije ili neke koji su imali artisticke sposonbosti u vezi sa ukrotiteljstvom divljih životinja poput medveda i sl.u tom pravcu. U svemu ostaje pomalo zagonentna cinjenica i jedno od vecito gorecih pitanja zašto, ... onda današnji CIGANI Romi, ... u Rumuniji govore i dalje svoj izvorno autentican Romski govor. Odgovor na to pitanje i MOZAIK lik nije teško sloziti i odgovoriti. Ako se zna primera radi da u zapadnom delu Rumunije postoji jedno veliko i dan-danas nepristupacno mocvarno podrucje pod nazivom "BOROGAN". Te iz toga proizilazi jedan od logicnih zakljucaka koji se prosto kao cinjenica i odgovor samo od sebe namece. Naime kada je jedan deo cigana sredinom 14-tnaestog veka iz Frigije Male Azije, ... sticajem okolnosti zbog tamošnjih ucestalih ratova, nabasao primoran seobom radi daljnje zivotne egzistencije, na put Rumunskih prostora. Oni pravi cigani okorelog i cvrstog karaktera koji nisu želeli da se pokore tadašnjim feudalnim vlastima i rezimu, ni po koju cenu i da se integrisano asimiliraju, ... i prihvate Rumunski jezik i obicaje bili su rigorozno zlostavljani kaznjavani i sproteravani u taj zapadni deo Rumunske pokrajine BOROGAN (Vlada "Borogan" Lukavica) mocvarno i nepristupacno podrucje (pustinjskog karaktera i zivotnih uslova.) Medjutim urodjenim smislom voljom, zeljom i perfektnom zivotnom egzistencijalnom snalazljivoscu ti "tvrdoglavi" cigani, ... su uspeli da sebi obezbede opstanak i pod tako teškim skoro nemogucim "pustinjskim" uslovima. Ne cesto su u manjim grupicama izlazili nocu krisom iz tih BOROGAN "mocvara" i primorani pljackali okolna sela i sve sto im se zadesilo na putu i pod ruku, ... kako se to desavalo tokom visestoletnog perioda. Mada je državno uredjenje ostajalo uvek Feudalnog karaktera do drugogsvetskog rata 1941 ipak su se smenjivala vlasti, tokom stoleca ... sto je pak ciganima u BOROGAN mocvari otezavalo ili olaksavalo daljnji zivot, u zavisnosti i skladu od vremenskih okolnosti, ... bilo kako bilo ti tvrdi okoreli koji se tada nisu pokorili sa svim ostalim REBELISTIMA romske nacionalnosti sirom cele Rumunij,  sacuvali su tokom evolucuje u periodu od tih 400 god. svoj jezik i kulturu, kao i tradicionalne obicaje ... i danas zive u Rumuniji i govore pored rumunskog i svojim tecnim i (ipak) izvornim ciganskim jezikom. Dok su oni "asimilovani" cigani uglavno iz plemenskih skupina (najverovatnije)  KALDERASI/KORITARI, ... URSARI/MECKARI, ... i sl. nakon dekreta iz 1851 god. i zvanicnog oslobadjanja svih cigana od dotadašnjeg statusa robovanja i zvanja "rob"  masovno "k´o  sa lanca" pobegli oslobodivši se kud koji mili moji na sve strane sveta jer su naime i dalje u Rumuniji imali status "CIGANIN" mada su svoj ciganski jezik u potpunosti zrtvujuci tokom tih 400 god, ropstva zaboravili. Ipak nisu bili  prihvatani kao  Rumuni, ... i nisu nikada uzivala status tog zvanja, ... ali su se zato tako (zloupotrebom "parola snadji se")  deklarisali radi mnogobrojnih olakšica  primer prilikom dolaska u Srbiju, gde im je licno  Милош Обреновић; * 1783  † 1860 nakon DEKRETA iz 1851 O OSLOBADJANJU OD ROPSTVA  dolaskom u Srbiju ponudio raznorazne olaksice kao na primer OSOBADJANJE OD POREZA pod uslovom da uzmu PRAVOSLAVNU VERU i GLASAJU NA IZBORIMA za njega i sl. to je skoro takodje vazilo  ... i za ostale tadašnje evropske zemlje u kojima su se masovno u zbegovima pojavljivali, kao "IZBEGLICE"  Konkretno i danas u Rumuniji postoje "takvi" cigani pod nazivom  "Atiganii"= Aciganji koji ne govore ni jedan drugi jezik ´sem cistog i tecnog rumunskog. Slicna ili gotovo apsolutno identicna sudbina je zadesila TAMALSKO pleme ili tako zvane KOVACKE cigane! Koji si svoj ciganski jezik zrtvovali i zaboravili asimilacije i integracije radi sa stanovnistvom u zemljama u kojima su kao ZANATLIJE KOVACI obavljali usluge te vrste delatnosti u svom zivotnom okruzenju. Jer su bili striktno vezani za mesta gradove i sela u kojima su egzestaencijalno i više vekovno kao familije i plemena obitavali. Uostalom slicna sudbina gotovo  po apsolutno idenricnom scenariju ... ceka i nas danasnje generacije CIGANA, ... svi mi koji dugogodisnje zivimo  danas sirom nekih evropskih i svetskih zemalja, ... nasa deca "govore" sve manje ili nikao "ciganski" cak sta vise nazalost cak ni "Srpski" ali zato govore perfektno, ... nemacki, ... francuski, ... italijanski, i ostale evropske jezike, ... jedno od najbolnijih pitanja je da li i nas ceka ista susdbina kao i cigane Sinty i Manuse i nemackoj koji su vec vise od 600 godina primer integrisani u nemacko nacionalno zivlje i  danas samo jedan manji deo mozda jedva 10% tih nasih krvnih saplemenika vlada pravim ciganskim jezikom, ... ipak optimistickog sam predubedjenja, stava i pogleda na skoru kao i daleku buducnost, ... nasa ROMSKA tradicija postojanja datira od negde od pre huljadu godina, ... konkretno 10-set proteklih vekova samo odrzali svoj JEZIK KULTURU I NACIN zivljenja, ... to nijedna nacija i narod na svetu ne poseduje, ... i retko ko moze da se pohvali takvom burnom tradicijom i prosloscu, ... ZATO APELUJEM I PORUCUJEM SVIM CIGANIMA NA SVETU NE STIDITE SE SVOG MATERNOG GOVORNOG JEZIKA UCITE SVOJU DECU I PRICAJTE CIGANSKI JAVNO NA SVAKOM MESTU I U SVAKOJ PRILICI. DESET VEKOVA SMO SKORO BILO NEPISMENI NISMO ZNALI DA CITAMO I PISEMO. U DVADESETOM STOLECU OVOG MILENIJUMA SMO TO IPAK NAUCILI. ZATO CIGANI NE STIDITE SE GOVORITE I PISITE NA SVOM MATERNJEM CIGANSKOM JEZIKU TO JE NASA BUDUCNOST JEDINO CEMO TAKO SACUVATI ONO STO SU NAM PREDCI-DEDOVI NAŠI OSTAVILI A TO JE NAŠ PREDIVAN JEZIK KOJI JE TOLIKO  BOGAT I GRAMATICKI PERFEKTAN DA JE PRIMER U POREDJENJU SA NEMACKIM JEZIKOM NAS CIGANSKI JEZIK ZNATNO PERFEKTNIJI. Nemacki jezik poseduje samo 4-tri padeza, ... i veoma je prost i lako se uci, ... nas CIGANSKI JEZIK se sastoji (roda broja) i 7-dam padeza, ...

Deklinacija ili arh. sklanjanje (u lingvistici) je promena imenskih reci po padežima. Deo gramatike koji proucava razlicite oblike reci naziva se morfologija.

Imenske reci u ciganskom jeziku su imenice, zamenice, pridevi i brojevi. Zajedno sa glagolima, imenske reci cine grupu promenljivih vrsta rei (od deset vrsta reci u ciganskom jeziku pet su promenljive, a pet nepromenljive). Osim po padežima, imenske rieci se menjaju i po rodu i broju. U ciganskom jeziku postoje tri roda: muški (maskulinum), ženski (femininum) i srednji rod (neutrum) i dva broja: jednina (singular) i množina (plural). Neki svetski jezici ne razlikuju rodove, a neki pored jednine i množine imaju još i brojeva, poput dvojine (dual)ili dvojne množine (partitivni plural), koja postoji u finskom jeziku. U svakoj od vrsta koje ih cine (rod, broj i padež), imenske reci se izražavaju odredjenim nastavcima za oblik. Tako postoje razliciti oblici imenskih reci za rod, kategoriju zasnovanu na razlici pola u prirodi, za broj, kategoriju zasnovanu na uocavanju jedinke i veceg broja jedinki, i za padež, kategoriju zasnovanu na službama (funkcijama) koje imenske reèi imaju u recenici.    


1834. Der Gouverneur von Wallachia, Alexander Ghica, befreit alle staatlichen Sklaven.
1834. Rumunski/Vlaski Wallachia Guverner, Alexander Ghica oslobadja od ropstva, sve državne CIGANSKE robove.

(Vlaška takođe poznata kao Vlahia ili Valahia; na rumunskom: Ţara Românescă, doslovno „Rumunska zemlja“; na turskom: Eflak) je bivša kneževina, koja je postojala od kasnog Srednjeg do sredine 19. veka. Danas je to jedna od istorijskih pokrajina Rumunije Vlaška se prostire severno od Dunava i južno od Karpatskih planina. Reka Olt dijeli Vlašku na dve oblasti: istočni deo, Muntenija, i zapadni deo Oltenija. Na jugu, Vlaška se graničila s Bugarskom i Osmanlijskim Turskim carstvom, a na sjeverozapadu s Transilvanijom, te Moldavijom, na severistoku. Glavni grad je menjan tokom vremena, od Kurtje de Arđeš (Kurtja na Arđešu), do Trgovišta i konačno Bukurešta.

1837. George Borrow übersetzt das Lukas-Evangelium in Romani.
1837. George Borrowi prevodi Evanđelje po Luki na romskom.

1842. Mikhail Sturdza, der hospodar von Moldawien, befreit alle staatlichen Sklaven; allerdings ist der Privatbesitz von Romani Sklaven in Wallachia und Moldawien immer noch erlaubt.
1842. Mihail Sturdza,  hospodar Moldavije, oslobadja sve državne robove, međutim, privatno vlasništvo romskih robova u Vlaškoj i Moldaviji dalje dozvoljena.

1844. Die moldawische Kirche befreit ihre Romani Sklaven.
1844. Moldavski Crkva oslobođeni svoje Romske robove

1847. Die wallachsche Kirche befreit ihre Romani Sklaven.'
1847. Crkva Vlaska/Rumunska oslobadja svoje Romske robove

1848. Freilassung von Leibeigenen (einschließlich Roma) in Transsylvanien
1848. oslobadjanje  od kmetstva (uključujući Rome) u Transilvaniji

1856 Rumänien:  Die Slobuzenja - Abschaffung der Sklaverei, die Massenemigrationen nach Westeuropa und Amerika beginnen.

1856 Rumunja: pokret "Slobuzenja" - ukidanje ropstva i početak masovnog iseljavanja  i emigracija u Zapadnu Europu i Ameriku .



Jedna od mnogih manja "Vlaška tajna" ... i tu leži, jedna od mnogobrojnih mala mozaik "TAJNA" zašto su Vlaški-Rumunski cigani "zaboravili" svoj pravi maternji Romski jezik! (ČITAOČE AKO TE ZAISTA ZANIMA MORAŠ SVE DA PROČITAŠ DA BI KOMPLETIRAO POTPUNO SVOJE SAZNANJA, KOJE TI SE NUDI NESEBIČNO NA "TACNU" DA ZA 5min. SAZNAŠ SVE STO TE JE OD UVEK INTERESOVALO O SVOM NARADU A NISI IMAO PREDHODNO GDE DA PROČITAŠ, NIGDE!)
Antonio Stradivari 1700 god...17 vek koristio je iskustva muzickih majstora roma i nacin na koji su pravili violine i ostale gudacke instrumente....u istoriji violine on se smatra tvorcem....medjutim taj instrument postoji daleko ranije u drevnoj proslosti indijske kulture https://www.youtube.com/watch?v=MatuS8ZUGGs&hd=1

... izvestan dokaz o tome su VEDE = [Sanskrit] = ZNANJE primer VEDSKA MATEMATIKA = usmena/napamet kao mitski EP-ovi: Ramayana &. Mahabharata koje su ujedno i svete knjige napisane 3.500 pre Hrista...indijska muzicka lestvica...vrsta apsolutnog direktnog beznotnog nacina izvodjenja muzike... (Datorită dacă ai citit până la capăt pentru a vă urez bun venit și vă doresc toate cele bune)
(ORIGINALAN TEXT SA SLIKE)
Anunţ din 1852 pentru licitație de robi romi: A VINDE - un prim sălaș de robi sau SCLAVI ȚIGĂNEȘTI. Printr o licitație la Amiază 'a Mănăstire d. sf. Elias la 8 mai MDCCCLII cine se compună din 18 Omeni 10 Bajați, 7 Femei & 3 Fete în condiție fină
(PREVOD TEXTA)
=  Obavestenje iz 1852 godine za aukciju robova na 1852 Roma: Prodaja - prvo prebivalištnih ili iz ropstva, robova TIGANESTI (CIGANSKIH). Kroz (putem javne) aukcije (licitacije koja ce se odrzati) u kasnim popodnevnim satima u okolini samostana /manstira "Elias" 8. Maja MDCCCLII a, koji se sastoje od 18 ljudi (odraslih) 10 Bajaţi, = momaka 7. Žena i 3. djevojčice u finom stanju!


Dakle ... i tu leži, jedna od mnogobrojnih mala mozaik "TAJNA" zašto su Vlaški-Rumunski cigani "zaboravili" svoj pravi maternji Romski jezik! Dok, su nažalost, sticajem okolnosti prinudom zbog višestolecnog "ropstva" od skoro 400 god. poprimili Rumunski jezik sa kojim se i danas prezentativno "deklarisu" ... ne znajuci nažalost ni sami zasto je sve to tako, i da su u stvari velika ANATEMNA "žrtva" ogromnih seoba sopstvenog Romskog naroda. U stvari "vlaški-rumunski" cigani su "one" izgubljene "ovcice" kao sto su i cuveno pleme "Huni" današnji Madjari, podneli, kao "zrtvu" svog nacionalnog "prokletstva" i sticajem okolnosti podeljeni u dve grupe "onomad" u vreme VELIKIH SEOBA NARODA I NARODNOSTI, ...

"Trbuhom za kruhom" ... (Huni) su, za vreme cuvenog Hunskog vojskovodje Atile "Bic-Božiji" jedni pošli ka Panonskoj niziji današnja Madjarska i mestimicno Vojvodina, a druga (manja) grupa je otišla skroz daleko na sever u "Skandinaviju" od cega su naime i konkretno postali danasnji Finci = Finska = gl. grad Helsinki (Madjarski i Finski jezik grupno spadaju u zasebnu podgrupu svetskih jezika i veoma su slicni i jedinstveni u celom svetu u svakom slucaju istog su gramatickog korenja nemaju muski i zenski rod samo srednji ali zato u zamenu za to poseduju 16 padeza)

Po, sličnom šablonu su i "Rumunski-Romi" cigani doziveli svoj viševekovni preobrazaj, t.j. zbog viševekovne zarobljenosti u tadašnjoj Feudalnoj drzavi Rumuniji gde su uzivajuci status roblja proveli oko 400 god. ili OSAM generacija nisu bili u stanju iz raznoraznih i objektivnih razloga da "neguju" i upotrebljavaju svoj maternji Romski jezik, koji im je pod kolektivnom pretnjom smrću jednostavno najstroze bio zabranjivan od strane svojih tkzv. Bojara/Feudalaca/Kmetova,... vec su se egzistencije i neizbežnog životnog opstanka većina njih uglavnom takozvani "MUREŠANI" (okolina danasnjag grada u Rumunskoj pokrajini MUREŠ ili Trgu Niamcu = Mureš Mare ili Boşniacilor (БОШЊАЋИЛОР) mesto PREDGRADJE (opstina kao primer Vozdovac) u samom gradu na krajnjoj periferiji Bukuresta strogo izolovano kao KARANTINSKI logor u vreme kada je Europom harala KUGA i KOLERA "Jeftika" koju je nas ciganski narod uspesno i "REZISTENTNO" preziveo upravo zahvaljujuci toj KARANTINSKOJ POTPUNOJ IZOLACIJI od "zarazenih" i BAKCILNO INFEKTIVNIM VIRUSOM mnogobrojno obolelih od te opake bolesti koja je prepolovila tadasnji broj stanovnistva u Europi ... GaD(j)ovana rumunskih tada, kao i nas samih ... TO NAS JE BOG SPASAO "izolovao" ... ) "prinudno" (nemajuci kud) tom prilikom smo se opredelili, (tada) za totalnu asimilaciju i integraciju u Rumunsko nacionalno življe! Treba istaknuto napomenuti, da je ta kobna zla sudbina i "trnovit" put uglavnom zadesila tu plemensku zajednicu koja je medju prvima negde sredinom 14-stog veka dospela na tadašnje prostore Feudalne teritorije Rumunije koja po brojnom stanju ne verujem da je prelazila cifru vecu od 100 do 200 hiljada odraslih ljudi. Kako su u ta Feudalna vremena 14-stog veka u doba cuvenog TRANSILVANISKOG GROFA DRAKULE cigani te plemenske zajednice zapali u višestolecno ropstvo kao žrtve Feudalnog društvenog uredjenja, bili su primorani da svoj jezik i romsku kulturu žrtvuju i zaborave, a poprime sva rumunska kulturna obeležja i jezik. Tokom tih dugih 400 godina i Ca. osam vremenskih generacija. Ta zla kob i sudbina je uglavnom zadesila cigane iz plemenske zajednice takozvane KALDERASE/KORITARE, ... i URSARE/MECKARE ... uglavnom one koji su se bavili pretežno nekim od tadašnjih zanimanja kao zanatlije ili neke koji su imali artisticke sposonbosti u vezi sa ukrotiteljstvom divljih životinja poput medveda i sl.u tom pravcu. U svemu ostaje pomalo zagonentna cinjenica i jedno od vecito gorecih pitanja zašto, ... onda današnji CIGANI Romi, ... u Rumuniji govore i dalje svoj izvorno autentican Romski govor. Odgovor na to pitanje i MOZAIK lik nije teško sloziti i odgovoriti. Ako se zna primera radi da u zapadnom delu Rumunije postoji jedno veliko i dan-danas nepristupacno mocvarno podrucje pod nazivom "BOROGAN". Te iz toga proizilazi jedan od logicnih zakljucaka koji se prosto kao cinjenica i odgovor samo od sebe namece. Naime kada je jedan deo cigana sredinom 14-tnaestog veka iz Frigije Male Azije, (danasnja Turska zaliv Bosforus) ... sticajem okolnosti zbog tamošnjih ucestalih ratova, nabasao primoran seobom radi daljnje zivotne egzistencije, na put Rumunskih prostora. Oni pravi cigani okorelog i cvrstog karaktera koji nisu želeli da se pokore tadašnjim feudalnim vlastima i rezimu, ni po koju cenu i da se integrisano asimiliraju, ... i prihvate Rumunski jezik i obicaje bili su rigorozno zlostavljani kaznjavani i sproteravani u taj zapadni deo Rumunske pokrajine BOROGAN mocvarno i nepristupacno podrucje (pustinjskog karaktera i zivotnih uslova.) Medjutim urodjenim smislom voljom, zeljom i perfektnom zivotnom egzistencijalnom snalazljivoscu ti "tvrdoglavi" cigani, ... su uspeli da sebi obezbede opstanak i pod tako teškim skoro nemogucim "pustinjskim" uslovima. Ne cesto su u manjim grupicama izlazili nocu krisom iz tih BOROGAN "mocvara" i primorani pljackali okolna sela i sve sto im se zadesilo na putu i pod ruku, ... kako se to desavalo tokom visestoletnog perioda. Mada je državno uredjenje ostajalo uvek Feudalnog karaktera do drugogsvetskog rata 1941 ipak su se smenjivala vlasti, tokom stoleca ... sto je pak ciganima u BOROGAN mocvari otezavalo ili olaksavalo daljnji zivot, u zavisnosti i skladu od vremenskih okolnosti, ... bilo kako bilo ti tvrdi okoreli koji se tada nisu pokorili sacuvali su tokom evolucuje u periodu od tih 400 god. svoj jezik i kulturu, ... i danas zive u Rumuniji i govore pored rumunskog i svojim tecnim i izvornim ciganskim jezikom. Dok su oni "asimilovani" cigani uglavnom iz plemenskih skupina KALDERASI/KORITARI, ... i sl. nakon dekreta iz 1851 god. i zvanicnog oslobadjanja svih cigana od dotadašnjeg statusa robovanja i zvanja "rob" masovno "k´o sa lanca" pobegli oslobodivši se kud koji mili moji na sve strane sveta jer su naime i dalje u Rumuniji imali status "CIGANIN" mada su svoj ciganski jezik u potpunosti zrtvujuci tokom tih 400 god, ropstva zaboravili. Ipak nisu bili prihvatani kao Rumuni, ... i nisu nikada uzivala status tog zvanja, ... ali su se zato tako (zloupotrebom "parola snadji se") deklarisali radi mnogobrojnih olakšica primer prilikom dolaska u Srbiju, ... i ostale tadašnje evropske zemlje u kojima su se masovno u zbegovima pojavljivali. Konkretno i danas u Rumuniji postoje "takvi" cigani pod nazivom "Atiganii"= Aciganji koji ne govore ni jedan drugi jezik ´sem cistog i tecnog rumunskog. Slicna ili gotovo apsolutno identicna sudbina je zadesila TAMALSKO/TAMARSKO (Tamra na Sanskritu = GVOŽDJE/Željezo) pleme ili tako zvane KOVACKE cigane! Koji si svoj ciganski jezik zrtvovali i zaboravili asimilacije i integracije radi sa stanovnistvom u zemljama u kojima su kao ZANATLIJE KOVACI obavljali usluge te vrste delatnosti u svom zivotnom okruzenju. Jer su bili striktno vezani za mesta gradove i sela u kojima su egzestaencijalno i više vekovno kao familije i plemena obitavali. Uostalom slicna sudbina gotovo po apsolutno idenricnom scenariju ... ceka i nas danasnje generacije CIGANA, ...koji zivimo po inostranstvu Nemackoj Austriji Francuskoj i slicno, ...

Commonly known as Dracula's Castle, the Bran Castle was originally a stronghold built by the Knights of Teutonic Order in 1212. The first documentary attestation of the Bran Castle is the act issued on November 19, 1377, giving the Saxons of Kronstadt (Brasov) the privilage to build the Citadel. The building started in 1378 as a defense against Turks and later became a customs post on the pass between Transylvania and Wallachia.

Uobičajeno poznat kao Drakulin dvorac, Mekinje Castle je izvorno uporište koje su "ROBOVI CIGANI sagradili" a zvanicno priznanje je pripisano Teutonskim vitezovima Reda 1212 reda Castle je čin izdaje na 19. novembra 1377, od Saksonaca Kronštat (Brasov) povlastica za izgradnju kaštel. Zgrada je započta u 1378 sa namenom za odbranu od Turaka, a kasnije postala carinski post na prijevoju između Transilvanije i Vlaške

1445 Wallachien (Romenien) : Graf Vlad Ţeps Dracula transportiert 12,000 Menschen "die wie Ägypter aussahen" aus Bulgarien für Zwangsarbeit in sein Land.
1445 Rumunija grof Vlad Tepes Dracula transportuje 12.000 osoba koji "izgledaju kao Egipćani" iz Bugarske za ropski rad u svojoj zemlji.

1471 Moldau: 17,000 Roma werden von Stephan dem Großen, Großfürst von Moldau für Zwangsarbeiten nach Moldavien transportiert.

1471 Moldavia 17.000 Roma transportuje Stjepana Veliki knez Moldavije na prisilni rad.

Moldau eine Region im Nordosten Rumäniens, die früher den westlichen Teil des Fürstentums Moldau bildete!
Moldawien oder Moldau (offiziell Republica Moldova, (auf deutsch) Republik Moldau[3]) ist ein Binnenstaat in Osteuropa. Er grenzt im Westen an Rumänien. Im Norden, Osten und Süden wird Moldawien von der Ukraine umschlossen. Moldawien Hauptstadt Chişinău (dt. Kischinau) Amtssprache Rumänisch (offiziell als Moldauisch bezeichnet)

(... ovo je moj mali prilog viševekovnoj borbi ovog mog divnog naroda za njihovo mesto pod suncem ... ne mogu da poreknem draž i srecu koju u mom srcu budi sama rec: Cigani ´n ...(me siljum/ me seun/me se´m Rrom! )

Vizantijski istoricar Nikeforos Gregoras zabeležio je da su Cigani artisti-akrobati izvodili svoje prestave u Konstatinopolju još 1322. Ova grupa je stigla iz Egipta i obišla mnoge zemlje Vizantijskog Carstva. Posle Konstatinopolja prešli su u Makedoniju preko Trakije. prvi put su se u SRBIJI prema pisanim dokumentima pojavili 1348 u Prizrenu (41 godinu pre Kosovske bitke 1389) kao cirkuzanti artisti Aidiri (meckari) i šebekari /majmunari a dosli su iz Egipatskog grada na samom obodu pustinje koji se i dan danas zove DANDARA (zubarka) i nalazi se pored veceg grada Luxora nedaleko od Kaira ...

Pismeno svedocenje Simeona Simenisa o Ciganima na Kritu datira iz 1322 god. Dalje pouzdano svedocanstvo o njihovom prisustvu u Grckoj nalazi se u Pravilniku manastira Kseropotamon na Atosu od 1325-1330 god. gde se spominje "Ana, kcerka Limocervulosa, udata za jednog "Egipcanina"=CIGANINA Egüptzy = "cigani" . U to vreme su Cigani živeli na Krfu,(današnje Grcko ostrvo) koji je tada pripadao porodici Anzu. U Bugarskoj (kralj Ivan Sisman je dozvolio jednoj grupi Cigana da se nasele u blizini manastira Rile) i u krajevima Vizantijskog Carstva koji su tada bili pod Venecijom. Okupacija Cimpe, kraj Galipolja, od turske otomanske vojske naterala je Cigane da potraže utociste u krajevima pod tadašnjom venecijanskom vlašcu, i na kopnu, i na ostrvima. U isto vreme došli su i do još nepokorenih država na Balkanskom poluostrvu, u manjim i vecim grupama.

Iz ovog perioda potice zapis datiran 5. novembra 1362. o prisustvu Cigana u Dubrovniku. Etnolog Djurdjica Petrovic smatra da je ovo najranije pominjanje Cigana na tlu nekadašnje Jugoslavije.

Vizantijski satiricar Mazaris, autor Timariona i Mazarisove "posete zemnom svetu" i sekretar cara Manojla II, takodje nam je ostavio pomen o Ciganima. Opisujuci etnicki sastav Peloponeza, nabrojao je tadašnje skupine sedam glavnih nacionalnosti, medju kojima i Egipcane, (Egüptzy) sto ce reci Cigane.

U vreme kada su Turci pokorili Peloponez, 1423 god. posto su prethodno zauzeli Trakiju (1365) i južnu Srbiju (1389) Cigani (uglavnom pretezno muslimanske veroispovesti Arlije, Askalije i Arnauti, Egüptz, Magjipy i sl.) se vec nalaze u svim balkanskim zemljama. Smatra se da su u Srbiju stigli još 1348 god. u Moldaviju 1370, u Vlašku 1385 god. Uskoro po njihovom dolasku u današnju Rumuniju,(tada još Feudalnog društvenog uredjenj do II sv. rata 1941 god. naime Rumuni su preskocili komplet "kapitalisticko društveno uredjenje direktno su iz Feudalizma iskocili u "socijalizam" po principu "iz opanaka u cipele" .... i tako, u tadašnja vremena u RUMUNIJI cigani ...su postali "rumunski" robovi Feudalne vlastele, kneževa i crkve: Cak je u tadašnja drevna vremena postojala i pijaca ciganskim robljem. Oslobodjeni su tek u razdoblju od 1851 do 1856 god. posle cega su mnogi narocito VLAŠKI cigani oslobodivši se najzad nakon skoro 4 veka "robovanja" (400 god.) u Rumuniji ( od 1385 do 1851 btw. ´56ste) prešli bežeci masovno od viševekovnog ropstva glavom bez obzira, ... naseljavajuci se u ondanašnju Srbiju pod rukovodstvom tadašnjeg kneza Miloša Obrenovica, kao i širom cele Ex Yugoslavije. ... Bosnu, Makedoniju Hrvatsku/Dalmaciju .... Sloveniju, ... Madjarsku, istocnu Evropu, na Balkan, a neki cak i u Ameriku. ( kako ko je gde stigo znao i umeo, sa svojim familjama u manjim plemenskim zbegovima)
Prema navodima, godine 1909 god. iz Madjarske, bežeci od novouvedenog propisa «žigosanja Roma» dolazi još jedan veci deo Roma-Kalderaša prezimena: Goman, Lakatoš i Romi Bajaši prezimena: Horvat, i Bogdan. Oni se takodje naseljavaju na navedenom podrucju uz autonomne hrvatske Rome i prethodno pristigle sunarodnjake, madjarske Rome iz Srbije. Zbog dolaska novih skupina Roma u Hrvatsku, koje su se od Roma Lovara razlikovale po kulturi, veri, ali i po razlikama u romskom jeziku, narocito jezik Roma Bajaša koji govore starorumunjskim jezikom, dijalektom ljimba d´ bajaš, jezik s podrucja "Dacije"= Rumunska oblast, teško je bilo znati koliko ih je ukupno bilo, što pokazuje statisticki godišnjak Kraljevine Hrvatske i Slavonije za razdoblje 1906-1910. Isto tako, nema nicega na osnovu cega bi se moglo zakljuciti u koju su kategoriju stanovništva Romi tada bili svrstani, da li prema nacionalnoj pripadnosti sredine u kojoj žive ili su jednostavno upisani u rubrike «ostalo» i «nepoznato». Kao okvirni broj romskog stanovništva uzima se podatak iz popisa stanovništva Kraljevine Jugoslavije od 31.03.1931 godine. Popis je izveden na osnovu veroispovijesti i materinjeg jezika. Prema njemu se 64.909 stanovnika izjasnilo da im je materini jezik «ciganski». Precizniji je podatak iz «Godišnjaka banske vlasti Banovine Hrvatske» od 16.08 1940.godine, da «ciganskim»kao materinjim jezikom govori 14.879 ili 0,37 posto stanovništva.Prema ondašnjem broju Roma u Hrvatskoj, koje sacinjavaju, uz autonomne hrvatske Rome–Lovare, Romi došljaci, može se zakljuciti kako je svim romskim skupinama tadašnji zakon, naklonost neromskog stanovništva i podrucje u kome žive u potpunosti odgovaralo. To je bio poticaj da to podrucje prihvate kao «obecanu zemlju» u kojoj ih nitko nece proganjati i u kojoj ce se trajno nastaniti.
Zanimljivo je da su pridošli Romi bili specificni po svijetloj puti te plavoj ili zelenoj boji ociju što je bila suprotnost ovdašnjim Romima Lovarima koji su bili izrazito tamne puti i vecinom smedje boje očiju.


Dakle: Ta zla kob i sudbina je uglavnom zadesila cigane iz plemenske zajednice takozvane KALDERASE/KORITARE, ... i URSARE/MECKARE ... u glavnom one koji su se bavili pretežno nekim od tadašnjih zanimanja kao zanatlije ili neke koji su imali artisticke sposonbosti u vezi sa ukrotiteljstvom divljih životinja poput medveda i sl.u tom pravcu.

Nakon dekreta (Die Slobuzenja = ROBOVANJE)
1848 bis 1885) iz 1851 god. i zvanicnog oslobadjanja svih cigana od dotadašnjeg statusa robovanja i zvanja "rob" masovno "k´o sa lanca" pobegli, oslobodivši se kud koji mili moji na sve strane sveta jer su naime i dalje u Rumuniji imali status "CIGANIN" mada su svoj ciganski jezik u potpunosti zrtvujuci tokom tih 400 god, ropstva zaboravili. Ipak nisu bili prihvatani kao pravi Rumuni, ... i nisu nikada uzivala status tog zvanja, ... ali su se zato tako (zloupotrebom "parola snadji se") deklarisali radi mnogobrojnih olakšica (beneficija) primer prilikom dolaska u Srbiju, ... i ostale tadašnje evropske zemlje u kojima su se masovno u zbegovima pojavljivali. makon 1851 god i dekreta (zakona) Die Slobuzenja ROBOVANJE
1848 bis 1885.

Konkretno i danas u Rumuniji postoje "takvi" cigani pod nazivom "Atiganii"= Aciganji koji ne govore ni jedan drugi jezik ´sem cistog i tecnog rumunskog.

Uostalom slicna sudbina gotovo po apsolutno idenricnom scenariju ... ceka i nas danasnje generacije CIGANA, ... svi mi koji dugogodisnje zivimo danas sirom nekih evropskih i svetskih zemalja, ... nasa deca "govore" sve manje ili nikao "ciganski" cak sta vise nazalost cak ni "Srpski" ali zato govore perfektno, ... nemacki, ... francuski, ... italijanski, i ostale evropske jezike, ...



(Erlide = Bugarska ili Ardealean-ski (=Brdjanski) Madjarski, ... Sibiu = Cluj = Kluž (Madjarski) ili Hermmanstadt i pleme "SASSI" pogrdno ime za Niamțul nema veze sa nemcima postoji mesto grad Trgul Niamțului Mara Mureș) ili Bojaš (takođe i Bajaš, Bejaš) = Populacija tkzv. vlaških Roma Transiylvania, i MONTANIA (Montană is a commune of Alba County in the Apuseni Mountains of western Transylvania, Romania = Монтана је општина округа Алба у Апусени планинама западне Трансилванијe, у Румунији) .... I LJUDI koji ZIVE U TOJ PLANISKOJ oblasti sebe u svom govornom dijalekru rumunskom nazivaju MUNCEANI = Munćani = postoji takodje prezime Munćan i oznacava Brdjanina to je zato sto u rumunskom jeziku slovo "ć" ne postoji kao slovna fonetska oznaka u njihovoj ABECEDI nego se svaki samoglasnik kada stoji iza suglasnika kao i u svim LATINSKIM jezicima cita kao "će" ... ili "ći = ce faci = će fać´? ) ... inace ta BAJASKA/RUDARSKA/KALDARASKA/LUDARSKA/KURCOVLASKA popoulacija je veoma raširena u čitavoj Evropi i obe Amerike, koji su direktni potomci tkzv. Rudara i koji imaju potpuno asymilirani Rumunski dijalekat kao svoj maternji umesto romskog (govornog) dijalekta (Baia = [Rum.] Kupaliste/Kop/Rudnik/Bazen "Baia mare"= kupaliste Madjarski = Nagybánya) Bojasi (Bayasi) Baia = kupaliste/bazen/rudnik/ na Rumunskom Baia Mare je gl. grad danas u rum. regiji Mara Mureș (Kupinovo More naziv zbog izrazito tamne teget plave modre boje vodene povrsine jezera koje se zove "Locul Lala" ) .... (Bajasi (Bojasi ili Maramureșeni) u Bosni Kalderaši, u Vojvodini Banješi ili Banjaši , u Hrvatskom Medjumurju Bajaši koji su u stvari "Banjari" kao originalno pleme Bandzari jer slovo "j" se cita kao "dz" na Indijskom gde postoji i danas takvo jedno veliko nase romsko pleme koje se zove Banjara (Bandzary) kao i LAMBANI ona cuvena Brazilska pesma Lambada nosi naziv po tom plemenu gde u Brazilu ima na milione nasih roma koji su kao roblje prinudno transportovani u srednjem veku, ... na Kosovu &. Makedoniji Arlije, u Vlaškoj niziji Rumunski-cigani Vlauci ... (vlaski privesci Vlah je Vlah a uţa (uţa) je na rumunskom kanapčić uzica ona mala kojom su se vezivali dzakovi nekada sa kukuruzom ... Vlauţ-a = Vlaski pristalica/povodac/"privezak" u tom smislu, ... SVE OVO NEMA APSOLUTNO NIKAKVE VEZE SA: (selom) Banjani (Srpski: Бањани) je pleme (pleme, klan) i regija u zapadnoj Crnoj Gori. Njena teritorija obuhvaća 380 km ², zapadno od Nikšića, u samoj je sredini između Nikšića i Bileća, prostire se od od vrha planine Njegoš na Trebišnjici, sve do podnožja na jezeru u Bileći. Svi Banjani obitelji imaju Jovandan ( blagdan, 20. januar) kao svoju krsnu slavu (tradicija Srpska pravoslavna).

... DA! Upravo je tako zato sam ja bio uvek oprezno SUZDRZAN i poprilicno distanciran od GaD(j)ovana i nikada nisam objavljivao svoje radove, tim pre ako nisam bio 100% posto siguran u studioznu ispravnost neke teorije ili istoriskog podatka vezanog za postajanje kao u ovom slucaju nase rumunske nacionalne manjine na prostorima EX YU. Jer razlike zaista postoje i KONFUZNE su, ... DAKLE ... (bez da mi neko zmeri i smatra da se pravim "pametnjakovic" Banjas/Bayash/Bejash NIJE "TERMIN" niti bilo sta slicno u tom pravcu jednostavno je: ime/naziv za skupinu ljudi/gradjana/rumunske populacije kaja egzistira (citaj postoji, zivi ili obitava) na prostorima te Rumunske POKRAJINE koja se zove MARA MUREŞ (mara = more, mure(Ş) = kupina u asocijacionom smislu tamosnjeg velikog jezera "Locul Lala" koje je zbog kobalt rudnog sastava i mineralne strukture izrazito TAMNO PLAVE (kupinaste) modro plave boje, i dobilo takav adekvatan naziv ... koje je i nastalo jednom znatnim delom uglavnom EKSPOATISANJEM tih tamosnjih rudnih bogatstava pri povrsinskim kopovima, tako da usko vezano sa tim, tamo postoji grad koji se zove BAIA MARE (rudarski kop bazen u tom smislu kao kod nas BOR MAJDANPEK) Ili kao opet primer kod nas u Kolubarskom okrugu sto postoji "Obrenovac ILI RUDARSKI POVRSINSKI KOP "BAZEN TERMO ELEKTRANE poput one u VELIKIM CRLJENIMA i Obrenovacke" kao ime grada a nikako NE "termin" (pogotovo ne tretmanskog karaktera) ili slicno, ... BAIA na rumuskom znaci Kupaliste/kupka/kupatilo najadekvatnij prevod naziva je Banja / Nagybánya jer ta rec vuce direktno poreklo od takodje mesivitog madjarskog stanovnistva u toj pokrajini takz, Ardeleana ili Clujana po gradu Cluj (Kluž) u toj pokrakini (rumunski Sibiu) ... DAKLE izraz na RUMUNSKOM jeziku i Medjumurskom (zbog uticaja Madjara) glasi "Baiasi" a na Srpskom "Banjasi" obzirom da u prevodu to ime oznacava Banju ... a to sve stvara za neupucene ogromnu u veliku ZABUNU a u stvari je mnogo jednostavno i logicno ... shodno RUMUNSKOM jeziku, kojeg mi (ovdasnja) manjina rumunska pretezno u okolini Beograda, ... dovoljne ne poznajemo jer ne vladamo knjizevnim rumunskim jezikom, ne umemo da citamo i pravilno pisemo, ... ali veoma solidno govorimo taj jezik koji smo "usmeno" naucili prenosen vekovnim generacijama sa kolena na koleno od nasih predaka, ... koji su najverovatnije mnogi od njih upravo dosli iz tog tamosnjeg RUDARSKOG podrucija i regionalne oblasti, ... dakle primer haida fratilor sa ne scaldam (şi spalem) = hajmo braco da se PEREMO (ili kupamo u reci) ali haida sa facem o baia = hajde da ucinimo jedno KUPANJE u kupatilu u toploj kupki/kadi ili Banji da se "banjamo" ...
INACE U SVOM IZLAGANJU Teorije Dr. Marcela Kurtijade KOJI POMINJE DA SE NEKADA TO CUVENO Dačansko CARSTVO PROSTIRALO OD OBALA JADRANSKOG MORA PA DO Russe, ON NE MISLI NA RUSIJU KAO VI POJEDINI IZ TOG FILMA OBRENOVACKE TV (I OBZIROM DA JE PREHLADJEN BIO NIJE VEROVATNO OPSIRNO OBJASNJAVAO TAJ POJAM koji PODRAZUMEVA DA TREBA DA JE OPSTE POZNATA STVAR ZA UCESNIKE TE DISKUSIJE NAIME ON MISLI KONKRETNO NA selo RUSSE (gradic/varosicu) KOJA SE NALAZI TACNO NA SAMOJ GRANICI ROMUNSKO-BUGARSKOJ GRANICI OKO 50 SETAK km JUZNO OD BUCURESTI PREMA BUGARSKOJ iz tog sela poticu tkzv. pripadnici plemena naseg ciganskog koji se nazivaju Russešti i danas su uglavnom nastanjeni po Srbiji u selima Lukavica (kod Lazerevca) i Bukovik kod Arandjelovca uglavnom su tkzv. URSARI ili Srpski MECKARI izrazito su bele puti i veoma su lepi skoro svi, ... onize zdepaste gradje i veoma jaki stabilni i zene i muskarci ... ujedno gospodin Dr. Marcela spominje takodje MOLDAVIJU i MOLDOVU (polazeci od toga da ne treba da vam vama slusaocima objasnjava ekstra cinjenicne istorijsko geografske podatke jer smatra da to treba da znate uopsteno jer se to inace ucilo u osnovnoj skoli naravno ko je pohadjao i pazljivo i marljivo slusao predavanja) MOLDOVA je susedna mala drzava sa Rumunijom izmedju UKRAJINE i gore na severu SSSR ciji je gl. grad Chișinău = Ćišinau i govori RUMUNSKIM jezikom i broji svega nesto jace od 3,5 miliona stanovnika DAKLE TREBA PRAVITI RAZLIKU IZMEDJU TE DRZAVE I MOLDAVIJE KOJA JE RUMUNSKA POKRAJINA TAKODJE NA ZAPADU KOJA SE BLISKO GRANICI SA TOM DRZAVOM (MOLDOVOM) I PO TOME SE I ZOVE MOLDAVIJA ALI JE U SASTAVU RUMNIJE KAO POKRAJINA (primer kao Vojvodina) kod nas ... i naziva se jos i stara Moldavija ili Moldoava vechia ili VLAHIJA (Vlahia) ... dalje usko vezano za to da ne zaboravim kao znacajno je veoma vazno napomenuti da je primer u proslim vremenima u nasem cigansko-.rumunskom narodu po selima nasim nadimak i ime "Ćiša" bio veoma rasprostranjen i omiljen sto govori potvrdno i asocira na grad Chișinău = Ćišinau INACE SVAKO ZA SEBE PO FAMILIJARNOM ZAJEDNICKOM tkzv. rodoslovlju NAZIVU MOZE DA ODREDI ODAKLE DOLAZI TRADICIONALNO IZ RUMUNIJE PO NAZIVIMA I IMENIMA SELA I GRADOVA TAMOSNJIH TAKO PRIMER U RUMUNIJI POSTOJE I DANAS TI GRADOVI KOJI SE TAKO ZOVU. Marcaniești, Draganiești, Ploiești, ... Breazalovţi ...




Istorijat Romsko-RUMUNSKOG roblja i vekovnog robovanja u Rumuniji

• jedan od prvih pismenih nalaza i dokumenata 1370 - 1371 datira iz rumunskog manastira Vodiţa (Vodica), koja je nudila (na "prodaju") 40 porodica, romskih robova, knezu Moravskom na uslugu Braničevoskom i Princu Smoljancu (danasnja okolina Pozerevca) u Srbiji, kada inace u tom razdoblju 1370 - 1371 - Sibinjanin Janko sa vojskom od 70.000 ljudi dolazi u Srbiju, ali despot (tadasnje Raske i Zetske Srbije) Đurđe odbija da se pridruži pohodu jer se Vazal Madjarski Janoš Hunjadi u Srbiji ponaša "bahato" kao u neprijateljskoj zemlji, Đurđe preko rizničkog čelnika Paskoja Sorkočevića obaveštava sultana Murata u Carigradu (danasnja Sofija u Bugarskoj) Janoš Hunjadi je zbog toga kasnije potučen od vojske sultana Murata II; poginuli Hunjadijev sestrić i hrvatski ban Ivan Sekelj ("Banović Sekula") i Franko Talovac; veliki gubici i na turskoj strani. (koji ce 18 godina nakon toga prouzrokovati 1389 godine cuvenu Bitku na Kosovu 28. juna na Vidovdan)

• 1570, prvi ulazak u Kanadu od muzičara - robovima prodatim na aukciji.

• u crkvenom br.176, u dokumentu rumunskog manastira Vodiţa se može naći na Etablissait zvaničnu cenu romskih robova: 30 lei za odrasle osobe ili mladica dobrag za rad, 10 leja za dete .

• 1761 jeste godina Habsburškog carstva, proglasna dekret zabrana koja je dodato da se Ciganima pod nazivom Neubanaţer (Novo-banaţer Novobanaćani) " zamenjuje prinudan rad, za "dragovoljan" s obzirom na činjenicu da oni primaju zemlju u najam za obradu i potrebe Bojara (rumunskih knezeva) .

• u 1763 po nalogu Habsburškog carstva , Romi su prinuđeni da preuzmu "kostimografiju" stesnjene zajednice u kojoj žive .

• u 1766 zabranjuje se prodaja romske dece koja su odvojena od roditelja. (dakle prodavanje maloletne dece samo komplet sa sve roditeljima kako se deca ne bi odvajala od roditelja jer su se u ropstvu zbog tuge i zalosti predhodno deca DEPRESIVNA spontano i samoinicijativno odlucivala za SUIZID (suicid)(suicid=samoubistvo) i vrsili masovna samoubistva)

• 1781 u oblasti Transilvaniji, pokrajina Siebenbürgen = Ardeal= danasnji Grad Sibiu ili madjarski izraz Cluj = Kluž. Romi su prinuđeni da postanu seljaci i da se bave takvim poslovima i zanimanjima, a sloboda kretanja im je bila strogo nadzirana i ogranicena pod pretnjom oštrih kazni oko poseda imanja kojeg su primitivnom "rucnom tehnologijom obradjivali" i dozvoljavana samo u ekstremono neophodno prekim potrebnim slucajevima posebnim ovlašćenjema od gazda Bojara(knezeva) ili celnika svojih plemenskih zajednica Buljubasa (da idu primer u drugo selo i tamo pomognu oko zetve i sl.)

• 1781 dokumentovani zapis iz crkvenih knjiga govori o tome da su Romi u Transilvaniji u popisu te godine koji dokumentovano u pismenoj formi kaze da je bilo 12 686 porodica, od toga 8598,kao starosedelačke uključujući i 4088 nomadskih porodica Ove porodice su bile 12 686 u familijarnom srodstvu za koje valjda placen porez u iznosu od 1094 lei podeljeno na 7 kmetova koji su zajednicki platiili taj iznos poreza 26storici (valjda regionalnih) "Voivod-a " (te pokrajine).

• 1783 (najzad prvo) Ukidanje ropstva u Bukovina regionu Bukovina (nemački takođe zemlja knjiga Bucovina rumunski, ukrajinski Bukovina / Bukovina ) je istorijska oblast u pograničnom području između centralne, južne i istočne Evrope .
Severna polovina pripada Ukrajini i izvestan deo okrugu Černovci. Južna polovina pripadala Rumuniji i deo okrugu pokrajine Suceava. (Sućeava)
Ovde leži arhipelag od moldavskih manastira, koja je Svetska baština UNESKO-a. Bukovina, ili starinski naziv BASARBERIJA.
Besarabijaa, je inace vekovima deo istorijske bastine Kneževine Moldavije . tkzv. Severozapadna Galicijan. Bukovin se na jugozapadnoj blisko granici sa Transilvanijom .


KARAVLASI (Ćići, Bufani, Carani, Ungurjani) - (Curţovlasi očišćeni/oljusteni vlasi "čisti" Curăţ = ljuštiti) Caravlahi, "karavlaski cigani" CRNO-KOSI VLASI (kovrdzavi/korkoravi) ... (Vlas/Vlasulja/Perika/Kosmata kosa na glavi poput Subare vlaske, kao na slici strasni zastrasujuci iz stratesko taktickih razloga takvog izgleda u Ropstvu)
"koritari" (dupa localitatea Korita rau). Naziv Vlah kao verzija germanske reči "Wallach" koja je označavala prije svega romanizirane Kelte te druge narode koji su se postupno romanizirali. Sama reč Arumunji, Aromuni, i slično označava "Rimljanina". Na njihovim jezicima reč za svoje narode je obično varijacija reči Romanus. Vlasi su danas uglavnom pravoslavci. U prošlosti je bilo dosta i rimokatolika, uglavnom na područjima Dalmacije, ali ti su se asimilirali u Hrvate.Vlasi (Rumâni, Rumîńi, Români, Rumâri, Armăni, Arumunji, Aromuni) su skupni naziv za više malenih srodnih etničkih grupa iz jugoistočne Europe, potomke rimskih kolonista i romaniziranih domaćih antičkih naroda poput Ilira i Tračana. Nastanjuju teritorije jugoistočne Rumunjske, istočne Srbije, delove Makedonije, sjeverne Grčke i severoistočne Albanije, BiH i Hrvatske. Glavne grupe Vlaha su Cincari, Meglenski Vlasi, Ćići, Vlasi (Bufani, Carani, Ungurjani), Morlaci, i drugi.

Još u vreme Dušanovog carstva (Stefan Uroš IV. Dušan Nemanjic "Silni" (1308 † 1355) Vlasi su bili izdvojena klasa na najnižim društvenim lestvicama, o čemu svedoči i pravilo iz Dušanovog zakonika: "Srbin da se u Vlasi ne ženi."

Teški prirodni i gospodarski uslovi nisu pogodovali širem naseljavanju Srba na krajnji istok današnje Srbije, dok je sa druge strane autohotnost samih Vlaha vekovima sprečavala iste da se asimiliraju sa Srbima iz obližnjih srpskih gradova (Smederevo, Požarevac), no kasnije se to ipak dogodilo, te su se određeni Vlasi asimilirali sa Srbima, a određeni Srbi s Vlasima. Vlasi u Srbiji su bilingualni, "blidari" ("lingurari", "blidari".) = Vlauţi) te govore i srpski i vlaški.
U današnjoj Makedoniji započela je njihova snažna emancipacija pa tako u nekim opštinama u kojima su brojni imaju pravo na učenje vlaškog jezika u školama. Makedonski Vlasi dobro poznaju svoj jezik koji, kao predstavnik romanske grupe jezika, pokazuje srodnost sa latinskim i talijanskim.

Doista, postoje sličnosti između jezika i dijalekata severozapadne Indije roma kao Hindski, Sindi, Gujarathi, Marathi, Punjabi (Pendzabi) i jaka sličnost zajedničkih elemenata između dell'Hindustan carinske vlasti Roma i Sinta skupina poput nekih indijanskih plemena Banjara, (Bandzara) Leusi Punjab (Pebdzab), Lohar Gaduliya, Rajasthan (Radzastan): nomadskih plemena, koja se nalazi između ušća Inda i doline i padine Gleditsia i da su se prie mnogo stoleća, počela seliti na zapad. Hronike perrsiski, arapski, grčki i vizantski se odnose na ovaj veliki migracijoni dogadjaj

CIGANSKI jezik razlikuje sledece padeže:

jezik kojim se sluze romi u srbiji ima dva roda . muski i zenski, a od brojeva jedninu i mnozinu sa pojednostvaljenom deklinacijom  OSAM PADEZA i slozene i proste ADVERBE/Glagole za negiranje. TRI GLAVNA DIJALEKTA: LEJASKI, ARLIJSKI, TAMARSKI

1. nominativ (od latinskog nomen, što znaci ime, naziv arh. prvi padež, imenitelni padež,)

2. genitiv (od latinskog gens, što znaci rod, odnosno poreklo arh. drugi padež, roditelni padež.)

3. dativ (od latinskog glagola dare, što znaci dati, pokloniti arh. treci padež, datelni padež.)

4. akuzativ (od latinskog glagola accusare, što znaci optužiti, okriviti arh. cetvrti padež, vinitelni padež.)

5.vokativ (od latinskog glagola vocare, što znaci zvati, dozivati, i imenice vocatio, što znaci poziv, dozivanje arh. peti padež, zvatelni padež.)

6. instrumental (od latinskog instrumentum, što znaci sredstvo, orudje, sprava; arh. šesti padež, tvoritelni padež.)

7. lokativ (od latinskog locus, što znaci mesto arh. sedmi padež, predložni padež.)  

8. Ablativ  (Prvo lice )a me\mecum a nōbīs\nobiscum (Drugo lice )a tē\tecum a vōbīs\vobiscum

* može biti i nostrī ili vestrī   ili, ... kao Priložne oznake mesta sa predlozima (odavde, odande, odakle?)



----------------------------------------------------------------------------------------------------

Romi: Khanjari (kokošari, poslednji cergari) iz Srbije i Crne Gore, pravoslavne vere(1960.),Ludari (najbliži Bojašima-koritari) iz Srbije, pravoslavne vere (1960-1965.), Horahaji iz Bosne, Makedonije i Kosova, muslimanske vere (Arlije, Aškalije, Gopti,(kopti) kovaci, meckari/ursari 1965., 1970., 1980. 1988. 1993. 1994.) te Sinti (cirkusanti, lunapark 1975.) iz Austrije i Italije koji su katolici poput Lovara-autonomnih hrvatskih Roma. Danas, Romi došljaci, uz prethodno prisutne Rome Bajaše (Koritari, dolaze iz Rumunjske preko Madjarske: 1909-1915) Rome Kalderaše (kotlari, kaldare = rumunski/kotao) i Šijake (metlari, iz Madjarske, Srbije i Rumunije 1892-1914) i autonomne hrvatske Rome-Lovare (koji su danas u manjini) cine osam skupina Roma u Hrvatskoj. Ukupan broj hrvatskog romskog stanovništva, prema popisu stanovništva iz 2001. godine, iznosi 9463 Roma.

Krajem XIV i pocetkom XV veka vec ih ima gotovo u svim zemljama Srednje Evrope, gde se pominju u hronikama nekih gradova.

ne znam da li vam je poznato da je i legendarni Charli Chaplin pripadnik ovog naroda!

Kad su stigli u Hildeshajm 1407. hronicari ih nazivaju "Tatarima", pretpostavljam zbog boje koze. Sedam godina kasnije, pominju se u Bazelu, a 1415. u Kronstatu (danasnji Brasov u Rumunija)..Prema ovom izvoru: "Gospodin Emaus iz Egipta, sa 120 ljudi, primio je hranu i novac od gradskog veca..."..

Izmedju 1417. i 1420. Cigani su se pojavili u mnogim gradovima: Augsburgu, Lineburgu, Hamburgu, Lübeku, Vajmaru, Rostoku, Magdeburgu, Leipzigu, Frankfurtu, Strasburu, Zürihu, Bernu, Satijon-an-Dombu ( Savoja (franc. Savoie, tal. Savoia, engl. Savoy), povesna pokrajina u istocnoj Francuskoj. Od 1416-1720. cela vojvodina je bila u ta davna drevna vremena inace pod vlašcu Savojske dinastije, ciji su vladari 1720. postali sardinskim kraljevima, a od 1861. i kraljevima Italije.
Briselu ... Kao "Egipcani" i "Tatari" stizali su u grupama od 100 do 300 ljudi (ne racunajuci decu) s posebnim pismima koja im garantuju bezbedan prolaz (pominje se i propusnica koju im je, verovatno, dao kralj hrvatsko-ugarski kralj Sigmund 1401 god.,
= Der Schutzbrief des ungarischen Königs und römisch-deutschen Kaisers Sigismund (1423) ermöglichte den Zigeunern, sich fast überall in Europa zu verbreiten. Von den registrierten 5573 Zigeunern, das waren 2,41% der Gesamtbevölkerung, sprachen: 4451 nur Ungarisc 1122 ebenso Zigeunerisch wie Ungarisch. Als bevorzugte Gewerbezweige und Tätigkeiten werden angeführt: Lehmarbeiter (955), Lehmziegelstreicher (680), Tagelöhner (634), Musikanten (478), Ziegelbrenner (273), Schmiede (247), Spinner, Weber, Korbflechter (154), Seiler, Bindfadenmacher (113), Trogmacher (99), Kesselmacher und -flicker (79), Abdecker (16). Unter den Arbeitslosen finden sich die Diebe, Wahrsager und Kartenleger. Die Zigeuner trugen mit ihren spezifischen Tätigkeiten zur wirtschaftlichen Entwicklung der Region bei. Das Zusammenleben über mehrere Jahrhunderte ermöglichte das Kennen lernen und den Austausch kultureller Werte. Leider hat man sehr spät begonnen, die Volksüberlieferungen der Ungarn. Römenien, Serbien .... ecetara, ... und vor allem der Zigeuner zu sammeln. (Zigeunerregister 1895, 50, 60-82)
Najveca grupa od oko 14.000 osoba stigla je u Strasburg 1418. godine. Prema hronicaru, Cigani su govorili da im je sudjeno da lutaju sedam godina i da su dosli iz Egipta. Njihovog predvodnika "kneza" Mihaila pratilo je pedesetak konjanika. Njegov brat "knez" Andrija, po dolasku u Satijon-an-Domb, predstavio se kao "knez od Malog Egipta"... U januaru 1420. pojavio se u Briselu, gdje su gradske vlasti njega i njegovu pratnju snabdele hranom i picem. U martu iste godine ova grupa je stigla u Holandiju, a 1421. u Monsu, u Belgiji, obrela su se oba brata, Mihailo i Andrija. Andrija, sa svojom grupom, stigao je u Bolonju 1422. a u julu iste godine, ova grupa je presla iz Forlija u Rim da posjeti papu. Prema istrazivanju, ova poseta je imala za rezultat dokument, u kome je ova grupa dobila blagoslov pape Martina V, ali nikada nije dokazano da li je taj dokument autentican ili je falsifikat.

Kasniji izvori svedoce o njihovoj pojavi u Bazelu, Minsteru i Regensburgu, gde se pominje jedan drugi "knez" , Ladislav. Smatra se da je on posedovao pravi dokument, koji je potpisao kralj Sigismund. Na celu grupe koja je stigla u Spaniju 1425. bili su Jovan od Malog Egipta i Toma od Malog Egipta.

Jedan izvor kao datum njihovog dolaska u Pariz navodi 17. avgust 1427. Za razliku od drugih, ovaj izvestaj navodi odakle su dosli i zbog cega su dosli. Ta konkretna grupa nije bila velika i stigla je na konjima iz Rima. Predstavili su se kao dosljaci iz "Egipta", odakle su, navodno, proterani zbog svojih hriscanskih uverenja. Savetovano im je, govorili su, da posete papu, sto su oni i ucinili i dobili njegov blagoslov. Medjutim, da bi okajali svoje griehe, morali su da lutaju svijetom sedam godina i da za to vrieme nikada ne zanoce u postelji. Pred kraj avgusta jedna druga, mnogo veca grupa stigla je u Pariz i izazvala paznju svojim izgledom: Cigani su bili tamne puti, tetovirani, cak i po licu, i nosili su srebrne mindjuse. Zene su proricale sudbinu, pa je sve to, uprkos njihovoj prljavstini, privuklo mnoge gradjane.

Izvor koji pominje njihov dolazak u Konstancu 1430. navodi kako su to "Cigani" iz "Egipta", koji se nalazi "blizu Krfa". Ovaj podatak ukazuje na Mali Egipat, njihovu naseobinu u Grckoj, iz koje su krenuli.

Sljedeci izvori znacajni za proslost Cigana su Saksonska hronika Alberta Kranca (1564) i Cosmographia universalis (1588) Sebastijana Minstera. Ovaj drugi naucnik pominje grupu Cigana (1544), cije su zene bajale i proricale sudbinu, imale mnogo dece, neobicno izgledale itd. I njemu je bilo poznato da Cigani imaju "pismo" koje im obezbjedjuje kretanje i da su "osudjeni" na sedam godina lutanja.

Izvori pokazuju da su se, u istom stolecu, Cigani pojavili u Svedskoj (1512.), Velikoj Britaniji (1514.), Norveskoj (1544.) i Finskoj (1597). U Spaniju je prva grupa Cigana stigla 1425., kada je bila prognana iz Francuske. U hronikama iz ovog vremena navodi se da su ciganski "knezovi" bili primljeni u zamku bivseg vojnog zapovednika i cuvara pecata Kastilje, vojvode Migela Lukasa de Iransa.

Odredbe carice Marije Terezije iz 1767. godine o Ciganima u Austriskom Carstvu, bile su od ogromnog značaja za asimilaciju i etničko pretakanje Cigana u druge raznovrsne etnose.Sve je to teklo do 1783. godine. Tada se zabranjivala i upotreba ciganskog jezika.
Ova pojava ne stoji usamljena na području juznoslovenskih zemalja. Analogije joj nalazimo i drugde u svetu. Prednjači, Rumunija, gde je 1855-56. godine ukinuto cigansko ropstvo, gde su se desetine i stotine hiljada Cigana pretopile u Vlahe, osim Lejaša, i "Ursara" (sa juga Srbije i Makedonije)  tkzv. Aidira (Aidin na Turskom = mečka)   U 19. veku, spominje se pretakanje Cigana u Srbe, jer Miloš Obrenović, piše 1819. beogradskom mitropolitu da se Cigani oslobode dažbina, (POREZA) ako prihvate pravoslavlje, (i Srpska imena i prezimena što se i danas ta ista pojava (mestimično upražnjava) i pojavljuje.
Od 15. veka do 18. tekla je asimilacija i etnička pretakanja Cigana u Rumune, kako u Rumuniji, tako i u južnoslovenskim zemljama. Asimilacija Cigana u Rumune, naročito je bila masovna u 18. veku. Maternji-romski jezik, su zamenili rumunskim jezikom. Ovi porumunjeni Cigani, pod imenom, Karavlasi, rasprostranjeni  su širom po južnoslovenskim zemljama.

(U danasnje vreme jos uvek poznati kao "BELE POKLADE") OBRED PAGANSKE predhrišćanske DRAVIDSKO/DRUIDSKE (veroispovesti kojoj su cigani drevno pipadali  verujući u MOĆ MAGIJE i PARAPSIHOLOSKIH SPOSOBNOSTI KOJE SU DELIMIČNO I SAMI (eventualno) POSEDOVALI. (pravljenje "Babina-vradžbina" tkzv. "madjija" , spospbnost predvidjanja buducnoćti, tkzv. gatanja,  bajanja, gledanja u karte i sl.  Kao i eventualno znatno kasnije DARDANSKE (obredne religije)  (tkzv. gornja i donja Mezija)  veroispovesti, koja se i danas priznaje kao zvanična religija:
Mezija je rimska provincija nastala u doba Domicijana (verovatno 85. ili 86. godine) podelom ranije uspostavljene provincije Mezije Granica između Gornje i Donje Mezije išla je rekom Čibricom (na teritoriji današnje Bugarske). Granice Gornje Mezije obuhvatale su, grubo govoreći teritoriju današnje Srbije bez Vojvodine i bez većeg dela Kosova, jedan manji deo severozapadne Bugarske, kao i severnu Makedoniju. Zapadna granica Mezije verovatno nije išla Drinom, nego nešto istočnije (Čačak je tako bio u provinciji Dalmaciji). Nakon Trajanovih Dačkih ratova Mezija se proširila na sever da bi zauzela teritoriju između Dunava i donje Tise, do reke Maroš.
Gornja Mezija je uvek bila vojna, granična provincija rimskog carstva. Najveći rimski vojni logori su bili u Beogradu (rimski Singidunum), nedaleko od Požarevca (rimski Viminacijum): tu su bile stacionirane dve legije, ključne za odbranu dunavskog limesa.

PAGANSKO OKULTNA VEROISPOVEST (primer u Engleskoj ili kao kod nas poznato pod nazivom "BELE POKLADE") Sve narode karakterišu određene kulture. Za Rome ta kultura se ogleda u jeziku, muzici, religiji i mitovima. Romski jezik je jedina “knjiga” koju su Romi poneli iz Indije. Romski jezik i njegovi dijalekti srodni su jeziku plemena Dardi i Kafistranu, kao i jeziku plemena Hidukuš u Indiji. Po svojoj osnovi, on predstavlja varijantu Pali jezika, koji je razvijena forma Sanskrita.


Ghicitori = Zagonetka  ( Ghicitani = ZAGONETNI   Gica Bukovicanka Lucikina Pingina Grkina i Cortanova keva)
Zagonetni (Gükitzani)
Budesti (Stana budina iz ralje) Grad Budesti  + Bukovina u Moldaviji

http://www.blogoye.org/gurbet/47970/ISTORIJA+ROMA.htm
Na seminaru u Strasbourgu 2003.  U izlaganju Delia-Madalina Grigore iz Galaţija (Rumunija), govorilo se o kulturnom identitetu, Rromanipen, romskom identitetu između arhetipa i stereotipa. Na seminaru su iznesene i razlike između Roma i srodnih ne-romskih etničkih skupina među kojima su:

A) Balkanski Egipćani o kojima govori Rubin Zemon, sa etnonimima koji podsječaju na Egipat: Gjyp, Egjyp, Magjyp, Evgjit, Jevg u Albaniji; Gjupci, Egjupci, Jupci, Ejupci, Ojupci u Makedoniji; Agupti u Bugarskoj; i Kepti, Kiptijani, Misirli u Turskoj. Njima pripadaju i skupine koje svoje ime dobivaju po zanimanjima, to su Kovači Thamary, Kainy), Esnaf (zlatari, kujundzije, Aurary), Aškali (ugljenari?). Drugi nazivi za nih su po Rubinu Zemonu i Faraon, Firaon, Farvan (faraon), Airli, Gjivagjani, Latini, etc.

B) Bajaši (Baiaši bez "j") BAIA = kupalište, kupka, bazen rudnicki poput rudnickog "bazena" Bor Majdanpek) , koje je predstavila Letitia Mark iz Temišvara, koja kaže da njihovo ime znači rudari, da govore posebnim rumunjskim poddijalektom, te da su diskriminirani.

C) Aškalije, (po Izraelskom gradu Askelon)  koje je predstavila Rabije Krasniqi sa Kosova, koji su mešanog romsko-albanskog porekla, a kultura im se zasniva na temeljima romskih i albanskih  tkzv. Arnautskih elemenata. (Arnaity = svi ostali "ne-rromi" tkzv, "Gaje" (Gadze koji ne pripadaju toj skupini  brw, "STRANCI" (došljaci) elemenata.

D) Putnici (Travellers), ili irski putijuci Rromi koje je predstavio Brendan O’Caolin, predkeltskog su porekla, a govore jezikom shelta ili gamon. Oni su putujuća populacija svirača, limara tkzv. Costorari (Kostorari) Limari,i slično, pretezno analfabetni (potpuno) nepismeni sa vlastitim usmenim vekovno tradicionalnim predanjima, "sa kolena na koleno"!

E) Jeniši, koje je predstavio na seminaru Robert Huber. Ima ih oko 35,000, govore jeniški, a većina i švicarski-nemački. U obrazovanju su diskriminirani. Svetle su puti.

l

Drugi izvor, iz 1447. pominje dolazak velike grupe Egipcana u Barselonu. Crkva se odmah postavila neprijateljski prema njima pa je 1449 god. naredjeno da napuste zemlju. Posto su odbili da poslusaju, drakonski su kaznjavani. U vrijeme vladavine Filipa V cak su osljepljivani. Slicne mere su uvedene protiv Cigana i u Portugaliji. Jos 1600 god. grupa "Ciganosa" deportovana je iz Portugala u Afriku, a 29 godina kasnije druga grupa je poslana iz Indije u Brazil. Cigani u Skotskoj dozivjeli su slicnu sudbinu, kada je jedna grupa upucena na Barbados. Jos jedna grupa je deportovana u U.S.A. Virdziniju 1750 god.

Francuska je usvojila istu politiku i jednu grupu svojih Cigana poslala na Martinik 1724 god. a drugu u Luizijanu 1750 god.

Spanci su takodje deportovali svoje Cigane, najcesce u svoje kolonije u Latinsku Ameriku, ali je 1783 god. Karlo III potpisao dekret kojim je ukinuo zakone o njihovom progonu i kaznjavanju.

Datumi progona pocinju, u stvari, oko 1500 god. mada postoje i raniji zapisi (u Lucernu, npr. iz 1417 god. godine).

Kako je ovaj drugi, tragicni, period u proslosti Cigana poceo? Sta je to uzrokovalo da postanu progonjena rasa i da, kao Jevreji, prema nacistickim planovima, budu odredjeni da nestanu s lica zemlje?

Predrasude protiv Cigana nisu skorog datuma. U stvari, mnogi razlozi za to imaju korene u davnoj proslosti i istgorijskim dogadjajima. U vreme osvajackih ratova u XI veku Seldzuci (INDISKO RATNICKO PLEME)  su osvojili velika prostranstva, od Persije do Male Azije, na kojima je, nesumnjivo, zivelo brojno cigansko stanovnistvo. Izvestan broj Cigana, koji nisu presli na islam, krenujo je na zapad ispred Seldzuka, i kasnije Osmanlija. Drugi, takozvani turski Cigani, pre svega pleme Arlije, prisli su Turcima i primili islam.

Vreme krstaskih ratova, koji su se vodili izmedju XI i XIII veka, poklopilo se s periodom kada su se Cigani primicali Evropi. Po izgledu, odeci, nacinu zivota, obicajima i verovanjima oni su se veoma razlikovali od evropskih naroda. U izvesnim zemljama, njih su, u prvom casu, poistovjecivali s Tatarima, koji su pregazili Sleziju 1241. i cija su zlodela ostla u sjecanju naroda. Izvesni hronicari, kao sto je Albert Kranc, nisu pravili razliku izmedju Turaka i Tatara, i Cigana i Tatara. Prietnja od turske najezde, koja je lebdjela nad Srednjom Evropom, dovela je do toga da Cigani budu nabedjeni da su "turske uhode"...

Da bi se zemlja oslobodila stranaca koji su se od domorodaca u svemu razlikovali, vlasti su ozivele propagandnu legendu po kojoj su Cigani, u stvari, iskovali eksere upotrebljene za Hristovo raspece!

Ovu pricu su poduprele jos mnoge druge sracunate na to da podstaknu predrasude. S hriscanskog gledista, Cigani su bili "pogani", obzirom na to da su bili zaokupljeni gatanjem, vradzbinama i magijom, svrstani su u djavolski porod. Sama njihova pojava odredila im je mesto u svetu podeljenom po boji koze: beli-predstavnici boga, crni-predstavnici djavola.

U ovo vreme je Rimska katolicka crkva vec oformila institucije za ispitivanje, mucenje i kaznjavanje jeretika. Inkvizicija je dejstvovala tokom srednjeg vijeka u svim zemljama zapadne Evrope. Spanska inkvizicija, najstroza od svih, ustanovljena je 1480 god. Hajnrih fon Vislocki tvrdi da su u nekim zemljama Cigani proganjani jos i u XIX (14-stom) veku.

Dok su Evropljani smatrali "privatnu svojinu" neprikosnovenom, Cigani u svom jezikui nisu imali cak ni rec "posedovanje"... to su bila dva dijametralno oprecna stava, dva nesaglasna nacina zivota. Ziveci u bedi i prljavstini, Cigani su bili prinudjeni da kradu i pljackaju da bi opstali, i do danasnjeg dana "vecina" ostali su navodno "lopovi"...

Ako ovom dodamo strah od bolesti koje donose lutalice, posebno strah od kuge koja je u XIV stolecu odnela 25 miliona ljudskih zivota u Evropi, zatim njihov jezik, koji je Evropljanima bio nerazumljiv, stoga cesto koristen kao zargon kriminalaca, postaje jasnije zasto je putovanje Cigana kroz Evropu praceno stotinama zakona i propisa koji predvidjaju njihovo istrebljenje, sto je u Drugom svetskom ratu kulminiralo u krematorijima, gde je vise od pola miliona Cigana naslo svoju smrt.

Ziveci vekovima kao nomadi, Cigani su sacuvali mnoge svoje drevne obicaje i tradiciju. Iako su se stalno kretali, zivot im je uglavnom bio vegetativan nacin opstnka, pasivan. Oblik zivljenja koji ih je nacinio sklonim praznovjerju i robovima tradicionalnih pravila ponasanja.

Osecanje pripadanja je jako u ovakvom drustvu, koje je jos uvek krvna, jezicka i obicajna zajednica. Plemenska organizacija se najduze zadrzala u plemenu Kalderasa  (kotlara, bakracara,  kalajdzija kaldare = kotao na rumunskom ), koji su sve do nedavno, uglavnom, ziveli kao nomadi, a neki i dalje tako zive.

Srediste tog nomadskog ili polunomadskog plemenskog nacina zivota je, pre svega, ciganska cerga, ili pokrivena kola, gadulija, koja predstavlja dom za dve pa i vise generacija. (Pleme Bandzara u Indiji ovakav tip karavana naziva tanda ili "trenda" putujuca koliba). JEDNA MOJA PRABABA RODOM BUKOVICANKA KOJA JE UMRLA Ca. 1919 GOD .  NAKON OKTOBARSKE REVOLUCIJE KADA SU CIGANI ZBOG LENJINA I STALJINA PROTERANI IZ TADA JOS CARSKE RUSIJE ZVALA SE „ TRENDA“ JERININA MAJKA KOJA JE UMRLA NA PUTU IRONIJOM SUDBINE „TRENDA“ PRILIKOM JERININOG PORODJAJA 1919 god.    

Vise generacija koje zive zajedno rezultat su ciganskih ranih brakova. Oni su povezani bliskim srodstvom, oni su, kao sto sami kazu, "ista krv, iste oci, ista dusa, jedan trbuh i jedna sreca" (jek rat, jek jakha, jek dji, jek por, jek baht). Zivot u cergi regulisu moralne i tradicionalne norme, koje takodje odredjuju podelu rada.

Muskarci plemena Kalderasa "Kalajdzija"" prave lonce i druge mesingane sudove, a zene proricu sudbinu. Nekoliko "cara = konjska kolska zaprega - cerga), koje pripadaju braci i njihovim potomcima s porodicama, sacinjavaju vicu, (uzica kanap vezno-srodstvo) koja je potekla od romske rijeci za "lozu" /poreklo ili "porodicno stablo". Vica, kako to sami Cigani objasnjavaju, predstavlja "prste iste ruke", dok se velika vica "barivica), prosirena patrijarhalna porodica sastavljena od vise takvih zajednica, opisuje kao "prsti obje ruke". "Velika vica" obicno ima jednog zajednickog pretka, po kome se cesto i naziva shodno patrilinearnom principu.

Tako, na primjer, nalazimo imena kao sto su Minesti, Frunkulesti, Cukuresti, Belkesti, Palesti, Piklesti Breazalovci, Rusesti, Vlauci Parisani Cerkezani Djunovci ( Djuva = vaska) Lozanjci, Markanesti.

Medju grupama Kalderasa bakracara, kotlara, "kalajdzija" u Jugoslaviji, Rumuniji, Madjarskoj, Poljskoj, Cehoslovackoj, Francuskoj, Kanadi, SAD i Argentini = Buenos Aires . To ne mora da znaci da oni imaju isto poreklo, ali imena dokazuju da su, u blizoj ili daljoj proslosti, svi pripadali istom kulturnom tipu.

Ako se zdruze dva ili vise velikih veca, formira se plemenska grupa od 100 i vise cergi. Ali do ovako velikih grupisanja dolazi samo povremeno i kratkog su veka, jer im ni spoljni drustveni uslovi ne idu na ruku. Grupa Cigana obicno zadovoljava potrebe izvesne zajednice, kojoj nudi svoje usluge i robu. Ako ih je preveliki broj, onda ponuda prelazi potraznju. A ni zivot u prevelikim grupama nije tako idilican i skladan kako to, mozda, izgled nekim romanticarima. Osecanje pripadanja i zajednicke tradicije nisu dovoljni da sami po sebi obezbede mir i red.

Patrijahalni sistem je takodje imao odlucujucu ulogu kad su Cigani poceli da zive u naseljima, koja se na romskom jeziku takodje zovu "cara", cerga. Oni, obicno, upotrebljavaju glagol "besav", sto znaci "boraviti" prije nego "ziveti" negdje. Posto ta rec podrazumeva kratak predah, odmor poslije koga se putovanje nastavlja, ona govori o nacinu na koji su Cigani ziveli vekovima. Stanovnici ciganskih naseobina obicno nose ista prezimena.

Zivot u naseljima se razlikuje od zivota nomada, Iako su izdvojena zahvaljujuci tradiciji, praznovjerju i predrasudama, ova ciganska naselja su deo sire drustvene zajednice. Drustveni i kulturni zivot naseljenih Cigana je tako poprimio neke o sobine sredine koja ih okruzuje i postepeno doveo do vecih razlika izmedju nomada, Kalderasa i drugih Cigana.

U romskom jeziku ne postoje reci za "brak" i "porodicu". Zena ce obicno reci "lav rom", a muskarac "lav romni", sto znaci "stupam u brak", dok izrazi "romeste sem i si man romnji" oznacavaju bracno stanje. Iz ovoga se vidi da su Cigani sklapali brakove samo izmedju sebe. Praksa endogamije (brakova u okviru plemena), koja je i danas rasprostranjena, deo je ciganske tradicije. Stupiti u brak s nekim ko nije Ciganin, nekada je znacilo iskljucenje iz ciganske zajednice. Taj okrutni obicaj, medjutim, bio je i nacin samo-odrzanja.

Do zene se dolazi kupovinom, razmenom ili, ponekad, mada retko, otmicom. Cigani stupaju u brak veoma rano, brakovi cvrsto povezuju porodice, koje su, opet, deo naselja ili grupe, i preko njih "vice".("porodicna stabla") Kalderasi, Lovari i neka druga plemena kupuju zene, dok ih Gurbeti, na primjer, dobijaju razmjenom.

Obicaj kupovanja zena imao je izvanredno jak uticaj na zivot Kalderasa i skoro ih je izolovao od drugih ciganskih plemena. Cinjenica da se zena mora kupiti, kazuje da se ona smatra svojinom, iako pravila i norme ne dozvoljavaju da se tretira kao roba. Kalderaska zena, pre svega, stice status vracare, travarke, "drabarni", dok se u drugim plemenima ovo moze smatrati kao pozeljna dopunska delatnosti, ali ne predstavlja obavezan nacin zarade za zivot.

Tip braka koji je ranije bio karakteristican za Kalderase je ono sto antropolozi nazivaju "razmena sestara". Porodice su razmjenjivale neveste, sto je sa novcanog gledista (izrazenog u dukatima) znacilo da svako dobija onoliko koliko daje. Medjutim, posto nije uvek bilo moguce izvesti ovakvu fizicku razmenu, s vremenom je ona postepeno zamenjena direktnom kupovinom. Prvobitno ritualno razmenjivanje dukata postalo je obicna komercijalna transakcija. "Ja tebi, ... ti meni i obrnuto"

Ako obe porodice smatraju da cena neveste odgovara, onda roditelji obe strane postaju prijatelji (hanamika) ako se cena smatra preteranom, onda roditelji neveste postaju "stranci" (straine) za mladozenju i njegovu familiju.

Ciganska plemena su takodje sacuvala tragove kastinskog sistema, sto najbolje ilustruje njihovo shvatanje "cistote" i "necistote", faktora koji se uzima u obzir prilikom sklapanja braka. Brakovi se, inace, sklapaju uglavnom izmedju clanova istog plemena, da bi se "obezbedila cistota" i "sacuvalo jedinstvo".

Primjeceno je da se Cigani obracaju jedni drugima sa "brate" i "sestro", sto je izraz osjecanja pripadnistva istoj etnickoj zajednici.

Porodicni odnosi su veoma naglaseni zato sto na njima pociva snaga i status grupe u okviru plemena. Lako je razumeti zasto Cigani iskazuju svoju zelju za "velikom porodicom" cak i u pesmama i molitvama. Brakovi bez dece se smatraju nesrecom i cesto se zavrsavaju razvodom.

U okviru plemenske grupe vlast je obicno tradicionalnog i harizmaticnog karaktera. Njena ligitimnost pociva na svetosti vekovnih prava i obicaja. (Cigani kazu za svoju tradiciju da potice iz vremena "kad je Bog hodao zemljom"). Ali osoba kojoj se vlast poverava ne samo sto mora da bude dobro upoznata sa tradicijom romano-cacipe vec mora da posjeduje i "harizmaticne" odlike. Takva osoba se naziva "baro manus" = veliki covek-, ili "bahtalo manus"-srecan covjek, i najvjerovatnije ce postati plemenski staresina.

Staresina se od ostalih razlikuje po odeci i drzanju. Obilezje njegove vlasti je srebrni stap s ugraviranim "semnom", simbolom koji se sastoji od pet ritualnih figura: nijako (tomahavk), sunce, mesec u prvoj cetvrti, zvijezda i krst. Stap se zavrsava srebrnom jabukom.

Cigani su nasledili mnoga zanimanja i zanate od svojih predaka, koje su naucili u Indiji, Iranu i Jermeniji, zemljama bogatim gvozdjem i drugim rudama. S tim znanjima su dosli u Malu Aziju i Evropu i tu bili kovaci, ali i rezbari, korpari marfari i muzicari. U vreme njihovog dolaska na Balkan, lokalno stanovnistvo, uglavnom zemljoradnici, smatralo je bavljenje nekim zanatom ispod dostojanstva, sto je dobro doslo Ciganima zanatlijama, narocito kovacima. Medjutim, kako je u to vreme potreba za zanatlijama bila ogranicena, grupe kovaca su morale da se podele i nasele u razlicitim selima i gradovima. To se odnosilo i na druge vrste zanatlija. Kao posledica toga, izvesne grupe su s´ vremenom zaboravile romski jezik i delimicno izgubile i druge etnicke karakteristike kada su pocele da se miesaju s ostalim stanovnistvom.

Krpać buśel, kê či kêrel kata nevi bući, numa kêrel, puraji kakavi, te thavdela. De pirja kaj sas. Sas kak data pirja emailirani, kola, kê cîrdelas le arčičesa. Svako vaso savo sas phařado, purano, vo laśarel les, kêrel les te šaj ćiravel ande late, te bi înkêrelas paj.

Tinkers, that is, one creates a new product, but repaired an old boiler if the water drips from it. The pans, there was. There was once enameled pans, that which one soldered with tin. Any old pot that was damaged, repaired, so that they could cook in it, that he kept the water.
Kesselflicker, das heißt, man erzeugt kein neues Produkt, sondern repariert einen alten Kessel, falls das Wasser aus ihm tropft. Die Kasserollen, die es gab. Es gab einst emaillierte Kasserollen, jene die man mit Zinn lötete. Jeder alte Topf, welcher beschädigt war, wurde repariert, so dass man in ihm kochen konnte, dass er das Wasser behielt.

Medju prvima koji se na ovakav nacin naselili bili su Tamari, grupa Cigana kovaca. Ovaj proces nije mimoisao ni druge ciganske grupe i omogucio je da nastanu razlike medju njima: u boji koze i opstem fizickom izgledu, u oblacenju, vjerovanjima i jeziku-jedinom ciganskom "pravu po rodjenju".

Od drevnih vremena Cigani su morali da uce jezik sredine u kojoj zive i pravila koja tu vladaju. Iz iskustva su naucili da se moraju sluziti lukavstvom da bi opstali.

"Ako hoces da prezivis, moras biti djavo!", kaze jedna ciganska poslovica. Drugo pravilo je: "Ti si Ciganin, a gadzo je gadzo". I, najzad, postoji upozorenje: "Cigani se dave u plicacima". Ove tri izreke sumiraju kodeks ponasanja Cigana u drustvu-sve drugo je, smatraju oni, predodredjeno sudbinom.  

Malo je konfuzna ova legenda na pocetku. Mozda je do slobodnog prevoda Prava prica ide ovako:

Neki mag je upozorio indijskog kralja da ce neprijatelji napasti njegov o kraljevstvo i unistiti mu porodicu. Medjutim, napadac ce biti nemocan napadne li Rome. Kralj je zato pozvao romskog poglavara i u tajnosti mu poveri jedinicu kcerku, Gan. Nju je trebalo da romski poglavar odgoji u bezbednosti kao svoje dijete. Gan je odrasla u istoj satri sa poglavarevim sinom Cenom (chen=mindjusa) Jednog dana umre poglavar a romsko pleme natera Cena da se odmah zeni. Cen je odbijao sve ijednu od djevojaka koje su mu nudili i zaprijetio je da ce se ubiti jer voli samo svoju "sestru". Cenu je tada majka saopstila da Gan nije njegova sestra, ali da mora cuvati tajnu jer bi inace osvajac ubio Gan kao kraljevu kcer. Pleme se podijelilo u dva tabora. U prvom su se okupili oni koji su u svemu podrzali novog poglavara a u drugom oni koji su ga zbog braka sa sestrom osudjivali i ne priznavali. Taj drugi tabor protjerao je Cena i njegove sledbenike iz indijske zemlje. Otada Cen i njegovi sledbenici lutaju zemljinim sarama jer ih je veliki mag prokleo da nikada ne prespavaju u istom mjestu, da ne piju vodu dva puta s istog izvora i da nikada ne pregaze istu rieku dva puta u istoj godini..

Riec "obicaj" ne postoji u romskom jeziku, svi oblici i norme ponasanja koje se tradicijom prenose, oni tumace riecima: "Nasi stari su tako radili i mi radimo tako. Tako treba da bude". Pa ipak, obicaji prate Cigane od kolevke do groba. Kada se dete rodi, "uvodi" se u svet presjecanjem pupcane vrpce. Prvo mu se na glavu stavlja crvena krpa, a zatim mu se crveni vuneni konac vezuje oko ruke i pravi mu se crvena amajlija. Sve to se radi da mu se osigura srecno djetinjstvo. Poslije sedam dana sudjaje (urme) odredjuju sudbinu deteta, i majka ne sme da spava te noci "da detinja sreca ne bi zaspala"..Prema predanju sudjaje zive na dvoru kraljice Kasali, koja "tka kosulju dobre srece". Zajedno s kraljicom one su sagradile dvorac gigantske ptice Carani, koju proguta vatra svakih 999 godina, a ona se onda ponovno radja iz pepela, kao feniks.

Prema predanju, novorodjence treba najpre da posisa desnu dojku, zato sto je u ciganskoj tradiciji desna strana "dobra strana", srecna, prava strana, kao sto samo ime caci rig kaze. Mnogobrojni obicaji prate zivot dteta do puberteta, kada se raznim obradima uvodi u svijet odraslih. Tradikcionalna ciganska svadba sacuvana je do danas u Kalderasa i Lovara. U ovoj ceremoniji mladozenja kleci na levom koljenu, a mlada na desnom, okrenuti licem licu. Kum stavlja komadice hljeba na njihova koljena i posipa ih solju. Mladozenja ustima uzima hleb sa mladinog koljena, a ona sa njegovog. Dok jedu hljeb, kum peva "Neka vas prati dobra sreca. Cak i da hleb i so postanu neprijatelji, vi zivite u sreci i slozi".

Najzad, postoje i pogrebni obicaji, koji poticu iz mnogih verovanja i praznovjerica. Konkretna pogrebna svecanost je obicno onakva kakvu veroispovest kojoj je pokojnik pripadao, nalaze (islam, katolicanstvo, protestantizam...), ali pored toga postoje i obicaji koji su vezani za verovanja Ciganina, od kojih je najjace vjerovanje u vampire.

Medju mnogim obicajima isticu se svecanosti vezan e a Bibijaku i Crnu Saru, koje obe vode poreklo od indijske boginje Durge. Njih slavi samo nekoliko plemena (Gurbeti, Kalderasi, Kalesi), dok su Cigani muslimani potpuno zaboravili ovo bozanstvo. (U mom nekadasnjem komsiluku, zivi nekoliko ciganskih porodica, tzv. medju tamosnjim stanovnistvom "belih Cigana"... ni najstariji od mojih komsija Roma ne zna ciganski jezik niti svoje nekadasnje obicaje i bozanstva. Poodavno vec su primili Islam i ponasaju se u skladu kako ta religija nalaze).

Bibijaka je bozanstvo koje zivi u sumi ili u visokim planinama, veca je od obicnih smrtnika i blista kao da je od suhog zlata. Leti nevidljiva nocu, ulazi u kuce i cerge i prikazuje se samo izabranoj nekolicini postenih ljudi. Zamislja se kao bogata i prelijepa, nikad ne govori, ne jede, ne pije. Ako negde zavlada bolest, ona dolazi i odnosi bolesnog. Ali ako Ciganin odsece i pojede uho psa ili macke ili praseta, ona ga ne moze dodirnuti. Bibijaka se slavi u martu. Crna Sara (meni omiljena ciganska bozica) u maju, kada hodocasnici iz celog sveta dolaze u Sent Mari de la Mer, na jug Francuske. Crna Sara se iznosi iz talasa, dok se Bibijaka slavi oko neke vocke, obicno kruske, koja se onda naziva Bibi, po boginji. Pre proslave drvo se ukrasava cvecem i crvenim trakama, a na dan svetkovine na zemlju oko drveta stavi se posna hrana (riba, pirinac, pasulj itd.) i alkoholna pica. Svetkovina pocinje paljenjem sveca i pevanjem molitava ("Za zdravlje Bibijake i srecu Cigana!"). Onda domacin proslave, svake godine drugi, sluzi muskarce, zene i decu hranom i picem. Oni ga blagosiljaju, a on im blagoslov uzvraca. Onda ljudi odlaze kucama i nastavljaju slavlje do mraka, kada se svi okupljaju na veceri kod domacina proslave.

Djurdjevdan, "cigansku slavu", 6. maja slave gotovo svi Cigani, cak i oni koji su primili muslimansku veru i obicaje. (taj obicaj se odomacio i medju muslimanskim delom stanovnistva!

Do toga dana Cigani ne jedu jagnjetinu, posto je sujeverno verovanje od drevnih davnina da jeduci jagnjetinu pre Djurdjevdana, covek jede meso svoje mrtve djece. Jagnje se kolje pre izlaska sunca. Prvo se glava porodice zahvaljuje Bogu sto ih je sacuvao u toku zime, a zatim okrece jagnje u pravcu sunca i nudi mu vodu da ga napoji. Ovo cini da bi mu jagnje oprostilo sto ce biti zaklano. Kada sve ovo uradi, domacin maze krvlju zaklanog jagnjeta celo svakog ukucanina, "mete" = cisti kucu
jagnjecom kozom, a samo jagnje ukrasava vrbovim grancicama. Cigani veruju da jetra jagnjeta zaklanog na Djurdjevdan ima magicnu moc.

Pojam srece je centralni pojam ciganske kulture. Iako su prihvatili religiju zemlje u kojoj zive, Cigan i su u mnogome ostali verni magiji, koju diele na bahtali i bibahtali, odnosno na "bielu" i "crnu" (srecnu i nesrecnu,) zavisno od toga sta covek zeli da dobije, koriste se razna sredstva, ciji su znacenje i uloga odredjeni magijskim sistemom....

https://www.youtube.com/watch?v=MatuS8ZUGGs&hd=1

Religiozna verovanja i običaji Roma u Nišu

Tekst delimicno preuzet iz priručnika ’’Romi kroz vreme’’

Stari niški Romi su u vreme turskog popisa 1498. godine bili pravoslavni hrišćani. Tome u prilog govore njihova pravoslavna imena i posebna rubrika u popisu namenjena za pravoslavne hrišćane. Za vreme Turaka doslo je do islamizacije stanovništva, koja je obavljana uz pomoć ekonomskih i drugih prinuda. Islamizacija je zahvatila i Rome. Oni su, i nakon odlaska Turaka, zadržali muslimanska imena i deo muslimanskih običaja. Najduže su zadržali muslimanske običaje koji se odnose na sahranu (parunipe). Krajem XX veka i taj obred poprima elemente koji ga više približavaju načinu sahrane pravoslavnih hrišćana. Takođe, sada nijedno dete starih niških Roma ne nosi muslimansko ime. Pre II svetskog rata romska deca su išla na veronauku u nišku Medresu (muslimansku školu), a venčanja su obavljana u niškoj džamiji. Stari niški Romi su slavili i muslimanske praznike, a naročito zadušnice za mrtve (Ulešme). Za ulešme se deli turska alva ( halva ) koja se pravi kod kuće i deli se neparnom broju kuća u mahali. Uveče se kod kuće pale bele sveće, lojane ili parafinske. Sutradan ujutru se odlazi na groblje. Grobovi se posipaju pirinčem (nekuvano zrnevlje) i vodom, a za dušu pokojnika se dele kolači i cigarete, ako je pušio. Zadušnica ima pet, a za jednu od njih se dele, pored turske alve, i mekike. Jednu od ulešmi prave samo rođaci onih pokojnika koji su im ostavili kuće i imanja. Kuća koja je udavala kćer ili ženila sina ne pravi ulešmu dok ne prođe godinu dana od svadbe, niti mladenci smeju, u ovom periodu, da jedu išta što se deli za mrtve.

Ali, Romi su zadržali i pravoslavne slave i praznike. Vasilicu pravoslavnu Novu godinu nisu prestali da slave, čak i u periodima kada je to od lokalne vlasti bilo izričito zabranjivano. Takođe slave i ostale pravoslavne slave, i to uglavnom kao zavetnu slavu, posle ozdravljenja od kakve teške bolesti domaćina ili člana domaćinstva. Ponajviše se slave Sv. Nikola, Sv. Arhangel Mihailo i Sv. Velikomučenik Dimitrije – Mitrovdan. Za slavu se pali voštana sveća sa sličicom sveca koji se slavi, no slavski se kolač ne pravi niti se pop doziva. Romi praznuju i ostale pravoslavne praznike. Za Vaskrs se farbaju jaja, a za Badnje veče (Božik gažesi) se u tepsiji iznosi med, žuti šećer i nišador, so, paprika, orasi, beo luk, smokve, suve šljive, narandže, jabuke i ostalo voće. Prvo se baci po jedan orah u svaki ugao sobe, a zatim svako za stolom uzima i lomi po orah. Ako je orah zdrav, to je dobar znak da će se ta godina posrećiti onom ko ga je izabrao. Na mladence 22. marta, prave se mladenčići premazani medom i dele za pokojnike u neparan broj kuća. Za Mitrovsko veče (Kas' n gađesi), uoči Mitrovdana, peku se dunje sa šećerom i orasim, a sutradan ujutru se kuća polazi. Stari niški Romi kuću polaze tri puta godišnje: za Božić, Vasilicu i Mitrovdan. Za Božić se polazi kuća sa badnjakom nakićenim novcem i dukatima. Isti badnjak se čuva i za Vasilicu kada se takođe koristi za polazu. Badnjak ne bacaju, već ga čuvaju tokom čitave godine. Isto tako čuvaju i med, žuti šećer i nišador sa Badnje večeri, koji koriste za lečenje rana i čireva, kao i za lečenje grla.

Šezdesetih godina XX veka niški Romi su odlazili u hodočašće, 15. avgusta, na dan Uspenja presvete Bogorodice, u katoličku Crkvu svete Bogorodice Letničke na Kosovu. Tamo bi se odlazilo zbog zdravlja i iscepljenja bolesnih, zbog poroda, kao i zbog sreće i uspeha u životu. Crkvi su nosili razne poklone: peškire, novac, svilu za haljinu svetom kipu, kao i manastirsku ovcu koju bi simbolično žrtvovali tako što bi je platili, prošetali oko crkve, a zatim ponovo vratili manastiru. Otuda su donosili ikonice Bogorodice, svećice koje bi upalili u crkvi i komadiće tkanine sa haljine koja je skinuta sa kipa svete Bogorodice, kao i novčiće kojim bi dodirivali sveti kip. Ove relikvije su čuvali cele godine u novčaniku. Nakon poznatih zbivanja na Kosovu, zbog nemogućnosti da se ode na hodočašće u tu crkvu, niški Romi na ovaj dan odlaze u nišku katoločku Crkvu presvetog srca Isusovog, gde obavljaju sličan obred.

Arlije Boga zobu Devel, Gubeti Del. Obraćajući se Bogu u molitvi i tražeći od njega pomoć kažu:''Devla gudjela, bahtaleja. Čumindav to vas to pro'' (Slatki moj presrećni Bože. Ljubim ti ruku i nogu... ), a zatim bi mu saopštili ono što ih muči. Ako bi nekog prokleli rekli bi: ''E Devlestar te arakhjol '' ( Nek’ od Boga nađe ) ili ''Mudarol le o Devel '' (Ubio ga Bog). Takođe bi se u govoru starih niških Roma pominjao Bog u više slučajeva. Ako bi nekog očekivao težak i rizičan put, ili kakvo suđenje, ispraćali bi ga rečima: ''O Devel anglal a tu palal'' (Bog napred, a tiza njim). Takođe bi u govoru koristili izraz: ''Arak Devla'' (Sačuvaj Bože). Na rastanku bi se stari niški Romi rastajali pozdravom: ''Dža Devleja – Ačhov Devleja'' (Idi s Bogom – Ostani s Bogom).

U verovanjima Roma suprotnost Bogu jeste đavo (beng). Ova reč se isto kaže i na arlijskom i na gurbetskom dijalektu. Za čoveka koga je spopao đavo Romi kažu: ''Bengalo manuš''. '' Ako hoće nekog da prokunu, vele: ''Astaren le o benga '' (Neka ga đavoli odnesu).

Verovatno zbog zapošljavanja verskog obrazovanja stanovništva u periodu posle II svetskog rata, nove generacije niških Roma veoma malo znaju o religiji. Oni su veoma sujeverni i pridržavaju se svih religioznih običaja nasleđenih iz prošlosti. Njima pridodaju nova iskustva i saznanja, artikulišući svoju religiju i prilagođavajući je normama i običajima sredine u kojoj žive.

Đurđevdan (Herdelez)

Niški Romi ovaj dan obeležavaju kao praznik buđenja života i dan kada se podsećaju na svoje mrtve. Mladi se vesele i raduju životu i ljubavi koja se budi kod ljudi zajedno sa buđenjem prirode. Slavi se šestog maja na dan svetog Georgija mučenika po pravoslavnom kalendaru. Romi ovaj praznik zovu Herdelez ili Đurđevdan. Herdelez je naziv za ovaj praznik prema muslimanskom svecu Hidir Elezu.

Za ovaj dan se specijalno čisti kuća – po mogućstvu i okreči. Kupuju se cipele i šiju i kupuju haljine, odela, i ostala odeća za letnju sezonu.

Slavlje počinje 4. maja uveče i traje cele noći, u igri, pesmi i veselju. Pale se vatre i sedi se uz vatru do zore (Aspaša), pa se ujutru 5. maja ide na uranak. Romi Gurbeti nazivaju ovaj uranak Lekomuhaili.

Na uranak se odlazi na livadu, u blizini niškog romskog groblja, na kojoj izvire potok. Ujutru se na izvoru obavlja obredno umivanje, branje vrbovih grančica, kako bi se okitla kuća, i lekovitih trava, znanih i neznanih, za đurđevdansko jutarnje umivanje. Stariji ljudi, naročito oni u žalosti, odlaze na groblje i nariču, oplakujući svoje mrtve.

Posle uranka, odlazi se na pijacu i kupuje đurđevdansko jagnje. To je dan za kupovinu jagnjadi (Bakhrengoro dive). Jagnje se bira da je lepo i belo. Crno jagnje, veruje se, donosi nesreću. Što je jagnje veće i deblje, to je ugledniji domaćin. Jagnje se donosi kući živo i predstavlja radost za decu i ukućane. Za jagnje se blagosilja: ''Nek ovel bahtalo'' (Neka je srećno). Jagnje se kolje te večeri ili ujutru na sam dan Đurđevdana. Kada se dođe kući sa Aspaše sa đurđevdanskim jagnjetom, kuća i dvorište se okite vrbovim grančicama, simbolom zdravlja i plodnosti. Uveče, uoči Đurđevdana, u jedan sud sa vodom, stavljaju se znane i neznane lekovite trave i crveno uskršnje jaje. To se ostavi da prenoći ispod drveta u dvorištu ili ispod ruže u bašti.

Ujutru, 6. maja, na Đurđevdan, obavlja se umivanje lekovitim travama i trljanje lica jajetom da se bude zdrav i crven poput uskršnjeg jajeta. Kolje se jagnje. Crna džigerica se odmah obari, pospe se solju i alevom paprikom i deli se za mrtve.

Kada se jagnje ispeče, pred ručak se podeli nekoliko tanjira (neparan broj), sa parčetom jagnjećeg pečenja, mlada paprika, mladi krastavac, mladi luk, crni i beli i ostalo mlado povrće, parče hleba i dezert. Od svega onog što je na đurđevdanskoj trpezi, stavi se po malo i u tanjire koji se dele za mrtve, pre nego što se sedne za astal. Ljudi, koji su u žalosti i koji tuguju za svojim mrtvima, ne jedu mladog mesa niti mladog voća i povrća dok na Đurđevdan ne udele za svoje mrtve (tabu hrane).

Pored jagnjećeg pečenja, specijalitet đurđevdanske trpeze je i jagnjeća sarmica (lojana jagnjeća košuljica napunjena seckanom iznutricom, pirinčem, mladim lukom i dobro začinjeno – kulina). Na isti način se puni i jagnjeće sirište – bumbara – preliveno slatkim mlekom i jajima zapečeno u rerni.

Prvog dana Đurđevdana se ne ide u goste. Svako slavi u svojoj kući. Popodne se obuku nova odela i porodično se prošeta gradom. Usput bi se svratilo i kod fotografa da se taj dan ovekoveči. Ljudi bi se međusobno pozdravljali sa ''Bahtalo Herdelezi'' (Srećan Đurđevdan). Drugog i trećeg dana se odlazi u goste. Kaže se da Đurđevdan traje dok traje jagnje. Jagnjeća glava se jede trećeg dana.

U vrema velikih oskudica, ratova i ekonomskih kriza, moralo je takođe da se odvoji za đurđevdansko jagnje. Postoji verovanje da će se ako se ne zakolje jagnje za Đutđevdan te godine desiti neka nesreća u kući. U Nišu je bilo zanatlija, Roma koji su zapošljavali isključivo romsku radnu snagu (kovači, kafe vodeničari i dr. ) i oni su imali obavezu da šegrtima za Đurđevdan obezbede novu odeću i obuću.

Vasilica (Vasili)

Vasilica je praznik svih niških Roma. Slavi se 14. januara na dan Svetog Vasilija Velikog. To je pravoslavna Nova godina. I ako su stari niški Romi muslimanske veroispovesti, ovaj praznik slave po tradiciji koja potiče još iz perioda dolaska Turaka na ove prostora, kada su niški Romi bili pravoslavne veroispovesti. Stari niški Romi su Vasilicu slavili i posle II svetskog rata, kada je, sve negde do sredine 80 – ih, bilo zabranjeno javno obeležavanje ovog pravoslavnog praznika u Srbiji.

Za Vasilicu se kolje isljučivo živina: ćurke, guske, kokoši, pevci i drugo. Može da se kolje neograničen broj živine, prema veličini i materijalnom stanju porodice kao i prema broju gostiju koji će biti na slavi, ali je najvažnije da broj zaklane živine bude teko (neparan). Živina se kolje 12. ili 13. januara uveče, neki to čine i 13. ili 14. pre svitanja u zavisnosti od nasleđene tradicije u porodici. Klanje živine obavlja domaćin sa još jednim članom porodice koji mu pomaže. Živina se kolje satarom na trupcu, pri čemu se glava živine okreće prema istoku. Oni koji obavljaju klanje moraju biti čisti (okupani). Ovaj čin ima karakter obreda i predstavlja ostatke paganskih verovanja kod Roma. Velika je radost da živina bude što deblja jer će, onda se veruje, i godina biti berićetna. Zato se nekada živina kupovala mnogo ranije. Guske i ćurke su se kljukale projenim valjčićima (hapovi), tako da za Vasilicu budu ugojene na diku i ponos domaćina.

U pojedinim starim niškim porodicama, kao i u porodicama leskovačkog kraja, prisutan je prastari običaj da se lome teleće noge za pitije, pri čemu se peva obredna pesma. Uveče, 12. januara, na trupcu, domaćin lomi teleće noge i peva: “But satipe lelega me dajake me dadaske. Te bićhaven lelega mi kudelja. Zerem phagava lelega te pakhore. “ Pesma se peva ptici štrku, rodi, od koje se traži da pošalje zdravlje i sreću za celu porodicu – u protivnom će joj polomiti krila.

Na Vasilicu, 14. januara, ujutro, sa badnjakom koji je okićen zlatnicima i sa krčagom sa sveže zahvaćenom vodom, polaženik ulazi u kuću. Kuću prska svežom vodom, a ukućane lupka po glavi okićenim badnjakom i svežnjem novčanica uz čestitku: “ Bahtali Vasilica “, kod Arlija, i “ Bahtalo Vasili “, kod Gurbeta, što znači: “ Srećna Vasilica “, uz pozdrav: “ Ov sasto “ ( Da si živ i zdrav ). Polaženik je obično neko dete iz komšiluka ili iz rodbine. Ono se daruje novcem i slatkišima. Vodi se računa da polaženik bude isti kao i prošle godine da bi godina bila srećna i berićetna poput prethodne.

Uveče, 14. januara, pravi se večera. Od jela se za ovu priliku sprema čorba, punjene paprike sa živinskim mesom i podvarak. Pored toga za predjelo se služe i pihtije, a kao desert – tatlije, baklave i ostali slatkiši. Pije se vino i rakija. Prvog dana se na večeru ne zove niko. Slavi se u krugu porodice. Romi iz Čair – mahale te večeri pale za stolom pet belih svećica u plitkoj posudi sa brašnom (Za Boga, Vasilicu, večeru, zdravlje i posao ). Zatim otvaraju kućna vrata i dozivaju Vasilicu da im uđe u dom rečima: “ Avaj, avaj gudlije Vasilice! Ake, isi amen šapatka, marikli…“ ( Dođi slatka Vasilico! Imamo šotku, imamo pitu…). Na sto stavljaju sve što je pripremljeno za večeru, obavezno uz so i papriku. Zatim se međusobno blagosiljaju gledajući se preko stola: “ Dikheja li man? Dikhav tu. E, Akava berš te dikhea ma, đi berše te na dikhea ma “ ( Evo, ove godine te vidim, a dogodine neka trpeza bude tako obilna da te uopšte ne vidim sa druge strane stola ).

Drugog dana Vasilice se odlazi u goste. U mahali se organizuje druženje kod nekog od uglednih domaćina. Okiti se pečeni ćuran i nosi se kroz prostoriju pri čemu se peva šaljiva pesma: “Davaj, davaj Vasilico! Ko služi neka se ne tuži.“ Zatim se pevaju pesme u čast domaćina i ostalih gostiju.

Trećeg dana praznika, pravi se pilav ili pasulj sa živinskom iznutricom za ručak. Mesi se pogača u koju se stavlja zlatnik ili metalni novčić. Za ručkom ukućani lome pogaču. Smatra se da će onaj kome pripadne novčić biti cele godine srećan i taličan što se tiče novca.

Esnafska slava (Esnafsko slava)

Zanatlije ili esnaflije, stari niški Romi, imaju svoju slavu koju su zadržali do današnjeg dana. Ona se slavi u čast njihovog sveca i zaštitnika kovača i obrađivača metala Hazreti Dauta (Svetog Dauta). Car David (Daut Ali Seljam) po legendi je bio kovač, a gvožđe je umesto čekićem kovao golim rukama. Jednog dana, car David je poslao kalfu da odnese meso njegovoj kući koje je kupio za potrebe svog domaćinstva. Kada je kalfa odneo meso njegovoj kući, izašla je kovačeva žena umotana u feredžu, ali joj je kalfa video mali prst na desnoj ruci i tako je muslimanski zakon bio prekršen. Hazreti Dauta je vruće gvožđe počeo peći, a on je, kao sveti čovek, odmah znao šta je razlog tome. Napustio je posao i od tada je živeo u molitvi, posvećen bogu.

Stari niški Romi, esnaflije slave svog sveca Hazreti Dauta i romsku zaštitnicu Zajde Badžu tako što bi svakog četvrtka uveče završili posao ranije, počistili bi radnju i rastrebili alat, a zatim bi na nakovanju upalili sveće u njihovu čast.

Svake godine, 9. jula, na dan Prepodobnog Davida Solunskog po pravoslavnom kalendaru, stari niški Romi proslavljaju svoju esnafsku slavu tako što organizovano odlaze na izlet, zajedno sa porodicom, u dvorište Pantelejske crkve. Dan pre toga se priprema hrana i piće za ovu specifičnu slavu. Sve se to spakuje u velike korpe zajedno sa ćebadima i svim ostalim potrebama za izlet. Na dan slave, rano ujutru, pozove se fijaker koji ih odvozi ispred Pantelejske crkve, koja je nekada bila daleko od urbanog Niša. Ona je bila, zbog hladne vode sa česama i čistog vazduha, idealno mesto za proslavu praznika. Voda iz česama je oticala kroz dvorište Pantelejske crkve vadicama u kojima su se hladili rakija, vino i pivo, kao i povrće za meze. Ispod ogromnih stabala bi se rasprostrala ćebad i tu bi se stare esnaflije odmarale, gosteći se vinom i rakijom, igrajući šah i karte i provodeći prijatne trenutke na ovom svetom mestu. Popodne, posle ručka, odlazilo se u crkvu da se upali sveća i ostavi prilog, a takođe bi neko od službenika crkve, šetajući dvorištem, skupljao priloge.

Esnaflije su koristili ovaj dan da se međusobno druže, razmenjuju informacije, biraju šegrte, a bogme i snaju iz dobre esnafske kuće. Međusobno su se pozdravljali sa ''Bahtalo to dive'' (Srećna slava). ''Ov sasto bahtalo i tuke'' (Da si živ i zdrav, srećna i tebi). Mlade kalfe i šegri bi majstorima ljubili ruku. Za mlade je ovo prilika da se vide i upoznaju, a mnoge ljubavi su se rodile baš ovde, u dvorištu Pantelejske crkve na Esnafskoj slavi.

Popodne bi došla muzika, razvilo bi se kolo i veselje bi potrajalo do večeri. Razigrano kolo na Esnafskoj slavi služilo je da ugledne esnafske porodice pokažu svoje mladiće i devojke kojima su plaćali da vode kolo i tako ih promovisali kao kandidate za ženidbu i udaju. Mladići i devojke, koji su se od ranije simpatisali i voleli, a roditelji se iz nekih razloga protivili njihovoj vezi, koristili bi gužvu da izmaknu roditeljskoj kontroli – i pod okriljem letnjeg sumraka, devojka bi pobegla za mladića (''Ešeše našigeli i čhaj e čhaveske'' / Ešeše prebegla je devojka za mladića / ). Ovom šaljivom uzrečicom bi se saopštavala vest o događaju.

Kasno uveče, fijakeri su vraćali izletnike kućama odmorne i osvežene za novi radni dan. Mladi su se vraćali zajapurenih obraza od svežeg vazduha i doživljenih susreta.

Nijedan niški Rom esnaflija nije radio 9. jula, a malo je onih koje bi nešto sprečilo da ne dođu u dvorište Pantelejske crkve. Toga je dana retko padala kiša, a i ako jeste, ipak se išlo na izlet. To je samo oblak, govorile bi stare esnaflije: ''Na sijam taro lond te biljavonam'' ( Nismo od soli da se istopimo ).

Stvaranjem urbanih naselja oko Pantelejske crkve, izgubila se privatnost, mesto je postajalo manje podobno kao izletište za proslavu ove slave, ali stari niški Romi i dalje, na ovaj dan, odlaze na svoj izlet u dvorište Pantelejske crkve.

Večera za kuću (Zijafeti e khereskoro)

Stari niški Romi veruju da svaka kuća ima svog anđela čuvara – Sajbiju. Zato je potrebno, pošto neko sagradi, ili se se useli u novu kuću, da prinese žrtvu Sajbiji, tako što će u kućnom temelju da zakolje ovcu. Za ovu priliku se kupuje što veći ovan sa povijenim rogovima, i to beo. Kada se na istočnoj pijavi odabere odgovarajući ovan, kupuje se bez pogađanja.

Večera za kuću se pravi nedeljom ili četvrtkom. Dan pre večere, ovan se odnese kod nekog komšije ili rođaka u komšiluk. Tamo se okiti vencima od cveća koji mu se stavljaju oko vrata, a dve crvene jabuke mu se pobodu na rogove. Istoga dana domaćin sa porodicom, rodbinom i prijateljima, i uz pratnju muzike, odlazi po ovna. Svi su svečano odeveni. Žene nose šalvare i jeleke. Snažniji muškarac uzima ovna, prebacuje ga preko vrata i tako ga nosi kroz mahalu. Za njin svira muzika, slavljenici igraju i pevaju. Veselje dostiže kulminaciju kada se dođe pred kuću domaćina.

Sutradan, pre svitanja, muzika svira, domaćin šeta ovna kroz kuću, a zatim ga predaju kasapinu koji ga kolje tako da krv otiče u oveću rupu iskopanu uz kućni temelj. Glava ovna se odseče i baci u rupu koja se odmah zatrpa. Od ovnovskog mesa se prave jela za večeru. Ako je na večeru pozvan veći broj zvanica, kolje se još ovaca, jagnje ili tele, ali se za spravljenje jel z ovu priliku, nikad ne koristi prasetina ili svinjetina. Za večeru se spremaju sva jela kao i za romsku svadbu: bela ( čiplak ) čorba, punjene paprike, kapama ili pečenje. Služi se alkohol, kao i za svadbu, takođe pita, raznovrsno meso i dezert.

Dva dana unapred neko iz familije, ili domaćin lično, poziva goste na večeru. Za večeru se kao poklon nose stvari za kućanstvo: šerpe, lonci, korita, vangle... U novije vreme, više se ne donose stvari već se daje novac.

Ovaj običaj je moguće obaviti i bez muke, kao kućnu, versku svečanost (Mevlud). Pritom se poziva manji broj gostiju, sva jela se spremaju od mesa žrtvovanog ovna, hodža prouči molitvu, umesto alkohola, pije se šerbet...

Večera za kuću se pravi da bi ukućani u novom domu imali dobro zdravlje, i da bi u kući vladao mir i porodična harmonija. Obično bi neko od ukućana ili rođaka sanjao da je potrebno napraviti tu svečanost i onda više nije smelo biti nikakvog odlaganja. O tome govori i pesma ''Sajbija'' Šabana Bajramovića iz filma ''Anđeo čuvar'': ''Ali mange ko suno i gudli Sajbija. Oj vakeri mange Zijafeti e kerav...'' ( I u snu mi dođe preslatka Sajbija. Ona meni reče: ''Napravićeš Zijafet '')...

Romska svadba (Romano bijav)

Svadba se na romskom jeziku kaže ''bijav'', na arlijskom dijalektu, i ''abav'', na gurbetskom, ali su običaji kod starih niških Roma uglavnom isti.

Oženiti se na romskom jeziku se kaže: ''Lijem romnja'', a udati se: ''Lijem rome.'' Udajom mlada postaje momkovoj familiji bori (snaha), a mladoženja je snahinoj familiji džamutro (zet). Ženin otac je mladoženji sastro (tast), ženina majka sasuj (tašta). Svekar je mladoj sastro, a svekrva sasuj. Prijatelji se međusobno oslovljavaju sa Henamike. Blisko srodstvo je do trećeg kolena. Bliski rođak je takođe kum i pobratim. Otac je dad, majka dej (daj , baba mami (phuri daj), deda papu (papo), sestra phen, brat phral. Ujak, stric i teča kako, a strina i tetka bibi.

Svadbi prethodi proševina (nišani). Navodadžije prethodno obave dogovor o proševini. Na proševinu se nosi prsten, haljina, cipele, veš, ogledalo, češalj, krema za lice i sapun. Tom prilikom se ugovara datum svadbe i pojedinosti oko mladinog miraza (čeiz). Čeiz se sastojao od stvari za domaćinstvo i mladinih stvari za ličnu upotrebu. Niški Romi ne kupuju mladu.

Ukoliko bi mlada pre svadbe pobegla za mladoženju, naknadno bi se pravila mirba i ugovarala svadba. Takvi slučajevi su se često završavali bez svadbe, ili bi svadbu pravili samo roditelji mladoženje, jer mlada nije dobila blagoslov od svojih roditelja.

Svadba počinje u sredu. Žena (kujudžika), zadužena da zove na ''malu'' i ''veliku'' kanu i u hamam, priprema flašu sa kolonjskom vodom, bombone i odlazi po kućama u mahali. Svakom, ko je pozvan na ''malu'' i ''veliku kanu'' i u hamam, posipa glavu kolonjskom vodom i daruje ga bombonom. Na svadbenu večeru se posebno zove, te onaj ko je pozvan na ''kanu'' i u hamam nije ujedno pozvan i na svadbnu večeru. Na ''kanu'' i u hamam se poziva širi krug poznanika i prijatelja, a na svadbenu večeru uža rodbina, bliski prijatelji i komšije, kao i viđeniji Romi.

U sredu se pravi peča. To je ukras za mladinu ''tursku nošnju'' koja se crvenim koncem vezuje mladoj oko glave; sastoji se od sjajnih metalnih niti boje zlata koje se spuštaju sa čela u dve pletenice ispred i jednu iza do zemlje. Sredom devojke pletu venac i kod mlade i kod mladoženje. Venac se plete od svežeg cveće i stavlja se na kapiju kod mladenaca. U sredu mlada, u svojoj kući, prostire svadbene darove (buljarol čeizi). Svadbeni darovi tu stoje do subote kada ih uz muziku odnose u kuću mladoženje.

U četvrtak je ''mala kana''. Uveče se skupljaju samo žene i pevaju uz daire. Služe se kafa i sok. Mladoj se kanira kosa. Svekrva donosi mladoj stvari (gedželukija , venčanicu, šalvare, cipele, papuče i ostalo.

U petak dolazi muzika i počinje pravo veselje. Muškarac iz familije sa okićenom flašom rakije poziva na svadbenu večeru za nedelju uveče. Pre podne, žene sa mladom odlaze u hamam. Obično se išlo sa hijakerima i kolima. Niški Romi su koristili hamam u Stambol – kapiji, kasnije Gradsko, Železničko ili kupatilo u Niškoj Banji. U hamam idu isključivo žene, i sa muške i sa ženske strane. Kupanje im plaća mladoženjina majka. Iz kupatila izlaze obučene u šalvare, svilene košulje i jelek. Svekrva u hamamu posle kupanja služi baklavu. Mlada je takođe obučena u šalvare sa prekrivenim licem crvenim duvakom. Na izlazu iz humama ih dočekuje muzika koja svira i igra se kolo. Ispred mladine kuće se takođe igra kolo. Mladu uvode u kuću, svekrva joj skida duvak, a mlada joj ljubi ruku (ranije se praktikovalo da joj ljubi i nogu).

Subota je dan kada se odlazi na pijac po namirnice a na stočnu pijacu po ovce. Popodne dolazi muzika i skupljaju se veći svadbeni pokloni (ovce, piće, hleb, i drugo). Lično domaćin sa muzikom odlazi u kuću darodavca po poklon. Subotom popodne pa do kasno uveče igraju se kola. Mlada je odevena u šalvare sa svilenom košuljom i jelekom. Na glavi nosi tepeluk i peču, a čelo joj je ukrašeno belom bojom preko koje se lepe šljokice i cvetne latice u raznim bojama (teleisanje). Umesto teleisanja, koristi se i japušma – specijalni ukras za čelo. Ranije se mladoj ''teleisalo'' celo lice. Struk joj je opasan kolanom, a na nogama nosi papuče izvezane zlatnim ili srebrnim nitima. Popodne se na svadbi kod mladoženje igra sa okićenim sitom, pri čemu se svira ''Svekrvino kolo''. Ovo kolo igraju isključivo žene odevene u šalvare i jeleke, glave su im povezane svilenim prlantama sa šljokicama ili oljicama. Kolo najpre povede svekrva, zatim se menjaju ostali članovi familije. Pri tome se muzika bogato nagrađuje novcem.

Nedelja je dan kada se kod mladoženje okuplja svadbena povorka koja odlazi po mladu. Mlada je u nedelju odevena u belu venčanicu i to je Gadžikani bori (srpska mlada), za razliku od subote kada je odevena u šalvare kada je Khorani bori (turska mlada). Mladu izvodi brat. Mladoženja simbolično daje novac mladinom bratu i svatovi odlaze na venčanje. Venčanje je prvo bilo u džamiji, a zatim u Šerijatskom sudu. Kasnije su venčanja bila samo u Opštini.

U kuću mladoženje prvo ulazi svekrva koja uzima sito sa leblebijama i bombonama, žitom i jabukom, i daje ga mladoj. Mlada baca jabuku preko glave, takođe i ostale slatkiše, a zatim sito baca na krovkuće. Ako se sito zadrži na krovu, bark će biti dugotrajan.

U ponedeljak se, kod mladoženje, ujutru rano, pre svitanja, pale vatre i svira muzika da probudi snaju. Obično sviraju duvači (bande), i to specijalnu melodiju za tu priliku – ''Nevestinu priliku'' (Borikoni), u kojoj najveću deonicu svira goč, bubanj. Pale se košulje u znak radosti da je mlada bila čestita. Mladini roditelji dolaze u kuću mladoženje gde se nastavlja veselje uz grejanu rakiju. Ako mlada nije bila čestita, veselje u ponedeljek bi izostalo, često i izrodilo u svađe i tuče, a nevesta bi se vraćala roditeljima.

"V l ă u ţ i". .... selo Strižilo nekada se zvalo LOVCI izmedu Svilajnca, Kragujevca i Jagodine! i takodje selo Suvaja i valjda tresnjevic ili tako nekako gde si pretezno naseljeni tkzv. VLASKI cigani "V l ă u ţ i". = (vla je vlah a uţa = uzica, mali kanapčic, za podvezivanje i  u smislu vlah (ciganin "V l ă u ţ") koji je "podvezan" asimiliran prilagodjen i sl.



Vlaški jezik je popularni srpski naziv za arhaične romanske dijalekte kojim govore Vlasi CIGANI "Vlăuţi". = Vlauci = selo Strižilo-vo (Lovci) kod danasnje Jagodine istočna Srbija.

Ovaj jezik ima dva osnovna dijalekta. Jednim govore Carani koji žive u nizijama oko Zaječara, Negotina i Kladova, a drugim Ungurjani (ili Ungureni), koji naseljavaju područja Homolja, Zvižda, Stiga, Braničeva, Mlave, Resave i Morave. Porečka Reka i Crnorečje pripadaju prelaznoj dijalekatskoj zoni, čije se stanovništvo tradicionalno zvalo Munćani (ili Munteni). Carani govore oltenskim a Ungurjani banatskim dijalektom, dok je govor Munćana neka vrsta prelazne zone između ova dva dijalekta, ali mnogo bliži govoru Ungurjana, sa kojima inače Munćani imaju više sličnosti nego sa istočnim Caranima.

Pored razumljivih leksičkih razlika, do kojih su dovele dve različite ekonomije stočarstvo i ratarstvo, najuočljivije su glasovne razlike: Carani imaju č/ć (č/ć) i dž/đ (dž/đ), a nemaju afrikatu "dz" niti umekšane glasove "ś" i "ź", dok Ungurjani u svome govoru nemaju "č" i "dž", ali imaju "ć", "đ", umekšane glasove "ś" i "ź" i afrikatu "dz", umesto koje se kod Carana čuje glas "z". Za Ungurjane je takođe karakterističan oblik predloga "po" i "od": pră/dă, koji kod Carana i Munćana ima formu: pi/pe/pje odnosno đi/đe.
(klikni da vidis:)  BUFAN-ul:  http://www.google.de/search?hl=de&q=bufanul&meta=

u Majdanpeku i Vlaških Roma u Brodici kod Kučeva i Lukovu kod Boljevca. Bufani su tradicionalni rudari, koji su, počev od pada Banata pod tursku vlast pa sve do XVIII veka, etapno prelazili iz Oltenije u banatske rudnike, a odavde su, polovinom XIX veka, prešli i u Majdanpek.
Većina Bufana žive u rumunskom Banatu). Neki ih povezuju sa 'bufniţă' (sova), jer su ziveli i radili u šumama: Bufani su poznati u rumunskom Banatu kao doseljenici iz severnih delova Oltenije. Gore navedeni rumunski tekst  govori o seobi u 18. veku od vise nego 5000 porodica Bufana u planinske delove rumunskog Banata, koji je mnogo veci od srpskog i siri se do Oršove (Orşova), preko Dunava od Tekije.

Bufani su bili naseljeni i u srpskom Banatu u 18. veku. Ako se ne varam selo Straža, u okolini Vrsca, je vecinom bufansko. U sprskom Banatu govor Bufana je odrzao neke osobine oltenskog narecja, i lako se razlikuje od 'ungurjanskog' govora drugih banatskih Rumuna.Medju Rumunima Oltenci su poznati po poduhvatnoscu i tvrdoglavnoscu.(klikni ovde:)  http://www.aboutromania.com/MapCaras-Severin.gif

Svake godine, između Đurđevdana i Spasovdana, Strižilo, jedno od najvećih romskih sela u Srbiji, postaje mesto okupljanja Roma rasutih širom Evrope:

Vlaški jezik je popularni srpski naziv za arhaične romanske dijalekte kojim govore Vlasi CIGANI "Vlăuţi". = Vlauci = selo Strižilo-vo kod danasnje Jagodine istočna Srbija. Ovaj jezik ima dva osnovna dijalekta. Jednim govore Carani koji žive u nizijama oko Zaječara, Negotina i Kladova, a drugim Ungurjani (ili Ungureni), koji naseljavaju područja Homolja, Zvižda, Stiga, Braničeva, Mlave, Resave i Morave. Porečka Reka i Crnorečje pripadaju prelaznoj dijalekatskoj zoni, čije se stanovništvo tradicionalno zvalo Munćani (ili Munteni). Carani govore oltenskim a Ungurjani banatskim dijalektom, dok je govor Munćana neka vrsta prelazne zone između ova dva dijalekta, ali mnogo bliži govoru Ungurjana, sa kojima inače Munćani imaju više sličnosti nego sa istočnim Caranima. Pored razumljivih leksičkih razlika, do kojih su dovele dve različite ekonomije stočarstvo i ratarstvo, najuočljivije su glasovne razlike: Carani imaju č/ć (č/ć) i dž/đ (dž/đ), a nemaju "dz" niti umekšane glasove "ś" i "ź", dok Ungurjani u svome govoru nemaju "č" i "dž", ali imaju "ć", "đ", umekšane glasove "ś" i "ź" i  "dz", umesto koje se kod Carana čuje glas "z". Za Ungurjane je takođe karakterističan oblik predloga "po" i "od": pră/dă, koji kod Carana i Munćana ima formu: pi/pe/pje odnosno đi/đe.  BUFAN-ul: (= SOVA BULJINA NA RUMUNSKOM) Majdanpeku i Vlaških Roma u Brodici kod Kučeva i Lukovu kod Boljevca. Bufani su tradicionalni rudari, koji su, počev od pada Banata pod tursku vlast pa sve do XVIII veka, etapno prelazili iz Oltenije u banatske rudnike, a odavde su, polovinom XIX veka, prešli i u Majdanpek. Većina Bufana žive u rumunskom Banatu). Neki ih povezuju sa 'bufniţă' (sova), jer su ziveli i radili u šumama: Bufani su poznati u rumunskom Banatu kao doseljenici iz severnih delova Oltenije. Gore navedeni rumunski tekst govori o seobi u 18. veku od vise nego 5000 porodica Bufana u planinske delove rumunskog Banata, koji je mnogo veci od srpskog i siri se do Oršove (Orşova), preko Dunava od Tekije.Bufani su bili naseljeni i u srpskom Banatu u 18. veku. Ako se ne varam selo Straža, u okolini Vrsca, je vecinom bufansko. U sprskom Banatu govor Bufana je odrzao neke osobine oltenskog narecja, i lako se razlikuje od 'ungurjanskog' govora drugih banatskih Rumuna.Medju Rumunima Oltenci su poznati po poduhvatnoscu i tvrdoglavnoscu.Svake godine, između Đurđevdana i Spasovdana, Strižilo, jedno od najvećih romskih sela u Srbiji, postaje mesto okupljanja Roma rasutih širom Evrope

"V l ă u ţ i" ... "Oamenii .„noştri” sau „noştrii”? Şi dacă te-întreabă de ce? Zi-le că nu se scrie dragii noştrii, (наши драги) dar dragii noştri, ... (али наша драга, ... braco, sestre familijo, deco, ... razlika je bezazlena i minimalna zbog fonetsko udvojene glasovne promene SLOVA " î " = " ii " ) "V l ă u ţ i". . . (Vlauci), Bufani, Kaldaraši ... i t.d. i selo Strižlilo, Suvaja ... Senaja, i t.d. (sve o poreklu i istoriji)

"V l ă u ţ i". .... Potiču iz Moldowe wechie = stare Moldove tkzv. (Moldova wechie (stara Moldova) treba praviti uocljivu a veoma konfuznu razliku izmedju "Moldove" wechia sto je danas rumunija i DRZAVE MOLDAVIJA nekada zvane BASARABIJA (Basarabia Mare (Basarabia Ţaristă, Bessarabia danas REPUBLIKA MOLDOAVIJA pokrajina u istocnoj Evropi izmedju reke Dnjestra i reke Prut. Danas je podeljena izmedju Moldavije, Rumunije i Ukrajine.) .
Kaldaraši (kaldare = kanta, bakrač, korito i sl.)
Kaldaraši (kaldare = kanta, bakrač, korito i sl.) (kaldEraši je totalno POGRESAN diletantsko Gadzovanski izraz za romsko pleme zvano Kaldaraši ( O CALDARE (kaldare) = kanta, bakrač, korito i sl. Medjutim (sasvim nesto drugo) = Kaldera je geološki oblik koga stvara vulkan kada se uruši sam u sebe,)

MEDJUTIM OBZIROM DA SVI SVETSKI ROMOLOZI PRAKTIKUJU I NAZIVAJU TAJ NAS ROMSKI NAROD "KALDERASIMA" A NE (caldarasima - kaldarasima) KAKO JE DEFINISANA MOJA LICNA USAMLJENA TEZA I PREDPOSTAVKA O ZNACENJU TE VEOMA BITNE RECI ZA NAZIV I IME JEDNOG OD NASIH NAJRASPROSTRANJENIJIH ROMSKIH PLEMENA. NAJVEROVATNIJE JE IZGLEDA OVO DRUGO TACNO NAIME DA se KAZE pravilno: "kalderas" sto je opet eventualno na izvestan nacin tumacenja takodje ISPRAVNO i da bukvalno i konkretno znaci: = Kaldera je geološki oblik koga stvara vulkan kada se uruši sam u sebe,) DAKLE NAROD/NACIJA IZVESNE ROMSKE POPULACIJE koja poput (vulkanske) "KALDERE" sama sebe urusava ... i sl. (u smislu adekvatnijeg objasnjenja) jer najkonkretnije taj narod to pleme se spominje i u svim originalnim i drevnim autenticno izvornim nazivima jos iz vremena pre pocetka nasih migracionih seoba i pohoda na Europu: Gde smo u raznim zemljama poznati po raznim imenima kao što su Roma, Kalderash, Janbaz, (Dzabanaz) Manush, Sinti (Sindhi), Kalo, Kale, (crno/crni btw. "Kaleja" Gitano, Cigano, Gurbetci, (mnozina = ISELJENICI (Gurbet=ISELJENIK) ... Gabory, Gabelji i znatno kasnije po Turskoj Cingener, Arlije (Yerli = mestanin) Askalije = danasnji Izraelski grad Ashcelon/Ashkelon, dok u Rumuniji dobijamo savim druge nazive i imena shodno Rumunskom govornom podneblju, i Srpskim manastirima sirom rumunije kao sto su Bistrica (gde smo kao roblje uz rumunski pili primorani da govorimo i srpski) Vredno je spomenuti jednog vema znacajnog i malo poznatog podatka da se PRIMER (lager) karantinsko prihvatilise u okolini Bucuresta /Bujuresta u srednjem veku u vreme velike epidemije zarazne leptre, kolere, i Kuge zvalo"Bosniacilor" narocito pleme Breazalovci po istoimenom rumunskom gradu BREAZA sto na rumunskom u zenskom rodu prvog lica jednina znaci HRABRA/HRABROST)
"V l ă u ţ i". .... selo Strižilo nekada se zvalo LOVCI izmedu Svilajnca, Kragujevca i Jagodine! i takodje selo Suvaja i valjda Tresnjevica i jos neka okolna sela za koja sam zaboravi kako se tacno i pravilno zovu i kako se njihovo ime pravilno gramaticki pise, pa ne bi´ dezinformativno da nagadjam, ili tako nekako gde su pretezno naseljeni tkzv. VLASKI cigani "V l ă u ţ i". = (vla je vlah a uţa = uzica, mali kanapčic, za podvezivanje i u smislu vlah (ciganin "V l ă u ţ") koji je "podvezan" asimiliran prilagodjen i sl.

Vlaški jezik je popularni srpski naziv za arhaične romanske dijalekte kojim govore Vlasi CIGANI "Vlăuţi". = Vlauci = selo Strižilo-vo (Lovci) kod danasnje Jagodine istočna Srbija.

Ovaj jezik ima dva osnovna dijalekta. Jednim govore Carani koji žive u nizijama oko Zaječara, Negotina i Kladova, a drugim Ungurjani (ili Ungureni = tkzv. "pomadjareni" (ungur `madjar) poreklom iz Rumunske oblasti Transilvania iz pokrajine Maramuresului "Maramuresani" ili Baiasi (Baiasilor = Maramuresani u smislu "medjumurci" bukvalno "rudari" koji rade u takzvanim "rudnickim" bazenima povrsinskog kopa) .. (bukvalan prevod znaci zapravo jos i "morski kupinari" u smislu "Medjumurci" (more u smisli "medja/granica" mure = kupine, ciji je gl. grad Baiamare (Baia je kupaliste /bazen (rudarski kop) i sl. a "mare" = veliko u smislu ogromno "MORE" konkretno "more" dakle "morsko kupaliste" posto u tom regionu postoji jedno ogromno istoimeno slatkovodno jezero koje podseca na "more" kao kod nas primer BAZEN BOR MAJDANPESKI RUDARSKI POVRSINSKI KOP), sve se dakle nalazi u blizini veceg i poznatijeg grada SIBIU ili na Madjarskom Cluj (Kluž) gde živi danasnji ROMSKI zvanicni prestolonaslednik (posle nedavne proslogodisnje smrti njegovog oca) ... "krunisani" ROMS KRAJ predsednik svetskog tribunala "ROMDOR" gospodin Dorian Cioba (junior) ... koji naseljavaju područja Homolja, Zvižda, Stiga, Braničeva, Mlave, Resave i Morave. Porečka Reka i Crnorečje pripadaju prelaznoj dijalekatskoj zoni, čije se stanovništvo tradicionalno zvalo Munćani (ili Munteni sto znaci = MUNTE je PLANINA na rumunskom u smislu "planinari). Tarani (carani) ... ( u rimunskom jeciku je slovo T=C) govore oltenskim a Ungurjani banatskim dijalektom, dok je govor Munćana neka vrsta prelazne zone između ova dva dijalekta, ali mnogo bliži govoru Ungurjana, sa kojima inače Munćani imaju više sličnosti nego sa istočnim Caranima.

Pored razumljivih leksičkih razlika, do kojih su dovele dve različite ekonomije stočarstvo i ratarstvo, najuočljivije su glasovne razlike: Carani imaju č/ć (č/ć) i dž/đ (dž/đ), a nemaju afrikatu "dz" niti umekšane glasove "ś" i "ź", dok Ungurjani u svome govoru nemaju "č" i "dž", ali imaju "ć", "đ", umekšane glasove "ś" i "ź" i afrikatu "dz", umesto koje se kod Carana čuje glas "z". Za Ungurjane je takođe karakterističan oblik predloga "po" i "od": pră/dă, koji kod Carana i Munćana ima formu: pi/pe/pje odnosno đi/đe.
(klikni da vidis:) BUFAN-ul:

u Majdanpeku i Vlaških Roma u Brodici kod Kučeva i Lukovu kod Boljevca. Bufani su tradicionalni rudari, koji su, počev od pada Banata pod tursku vlast pa sve do XVIII veka, etapno prelazili iz Oltenije u banatske rudnike, a odavde su, polovinom XIX veka, prešli i u Majdanpek.
Većina Bufana žive u rumunskom Banatu). Neki ih povezuju sa 'bufniţă' (sova), jer su ziveli i radili u šumama: Bufani su poznati u rumunskom Banatu kao doseljenici iz severnih delova Oltenije. Gore navedeni rumunski tekst govori o seobi u 18. veku od vise nego 5000 porodica Bufana u planinske delove rumunskog Banata, koji je mnogo veci od srpskog i siri se do Oršove (Orşova), preko Dunava od Tekije.

Bufani su bili naseljeni i u srpskom Banatu u 18. veku. Ako se ne varam selo Straža, u okolini Vrsca, je vecinom bufansko. U sprskom Banatu govor Bufana je odrzao neke osobine oltenskog narecja, i lako se razlikuje od 'ungurjanskog' govora drugih banatskih Rumuna.Medju Rumunima Oltenci su poznati po poduhvatnoscu i tvrdoglavnoscu.

Svake godine, između Đurđevdana i Spasovdana, Strižilo, jedno od najvećih romskih sela u Srbiji, postaje mesto okupljanja Roma rasutih širom Evrope ...

Ćata Vlaški jezik je popularni srpski naziv za arhaične romanske dijalekte kojim govore Vlasi CIGANI "Vlăuţi". = Vlauci = selo Strižilo-vo kod danasnje Jagodine istočna Srbija. Ovaj jezik ima dva osnovna dijalekta. Jednim govore Carani koji žive u nizijama ...

Posebnu dijalektološku crtu imaju govori Bufana Rudari=Kaldarashy= koji datiraju svojim drevnim "iskonskim" poreklom jos jedino i svega samo iz PERIODA izmedju V do VIII veka. A, ipak svojim "pravim Romskim" IZGUBLJENIM identitetom o poreklu prvobitno poticu direktno od "onih" Romskih plemenskih grupa koja su se sticajem nepovoljnih okolnosti na svojim visevekovnim nomadskim prostiranjima nebrojano puta razjedinjavala "kretajuci se:" Srednjom Azijom, i Persijom. Skitajuci "prasnjavim putevima" u pravcu ka Vizantiji t.j. Europi Tako da u tom vremenskom periodu. Preko, Afganistana kao izbeglice masovno se probijaju na područje Turkmenistana i Armenije. sve do Kaspijskog jezera pa i dalje preko Sirije, u malu Aziju do "Frigije" FRIGIJA = "Mala Azija" je veliki poluotok u Aziji (Turska), koji pripada Prednjoj Aziji. Cipar/Nikozija se takodjer često smešta u Malu Aziju. Površina Male Azije iznosi 757.000 km² i čini 96% turskog državnog područja, a pri tome je to samo oko 3% površine ukupne Azije. Današnje stanovništvo se sastoji od Turaka, Kurda i pripadnika drugih turskih naroda. Pored navedenih, postoje još i brojne druge manjine, kao Caca, Arapi, Armenci, Asirci, Bugari, Gruzijci, Grci Čerkezi i Romi Domari. Na jugu poluotok oplakuju vode Sredozemnog mora (Rodos i Cipar), na severu izlazi na Crno more, na zapadu na Egejsko more, na severozapadu na Bospor, Mramorno more i Dardanele.
Nakon upada Mahmuda Gaznija u severnu Indiju za vreme velikog Radzaputanskog ratnog pohoda na pokrajine Pendzab i Sindh (1001-1026. god.) Izbeglickoj skupini pridružuju se se masovno bezeci prvenstveno radi "gole" zivotne egzistencije i mnogobrojna preostala Romska plemena ORIGINALNIH danasnjih naziva koji datiraju jos uvek iz tih davno minulih vremena i svedoce kao istoriske cinjenice o poreklu jednog "velikog Indiskog" izbeglickog naroda, u izgnanstvu:

Raznovrsnost imena ciganskih plemena i grupa, od kojih su neka izvedena iz zanata i zanimanja, odslikava u malom svu slozenost Indije, gdje je 1901 god. bilo registrovano 2.378 kasta i plemena, od kojih se Bandzari, jedno od najvecih i najmnogobrojnijoj plemenskih skupina na primer, javljaju pod 27 razlicitih imena.


B a n d ž a r i, Bocha (Boša) Chamary (Čamary), Džaty, Dom-ary, Gadulya,= "Čerga" = Čergary The Gadulia Lohars Traditional ironsmiths always on the move. The Gadulia Lohars from Rajasthan live in close-knit communities that travel from village to village , http://www.indiaprofile.com/lifestyle/gadulialohars.htm
Gopty, go-pa, krdo krava, ili kravar, i označava narod koji pripada mešanoj kasti "parija" Lury, Lambany, Lambady, Lohary = Lovar, potiče od imena Lohar reči "loha", sto na sanskrtu znači "metal" ili "gvoždje".

Mugaty, Mazangy, Rabary, Naty, Karachy, (Karačy) Kandžary, KORy=domaći, GORy=Gurbeti = "stranci" = Ausländeri, Tamary = "Kovači" potiče od "tamra", sanskrtske reči takodje za "gvoždje"


Na svom zivotnom putu "egzistencionalnog prezivljavanja i zovotnog opstanka" istoriske cinjenice beleze dramaticne i nemile dogadjaje. Uvek iznova i ponovo dolazii do "VELIKOG MASOVNOG RAZDVANJA" i razilazenja Romskog naroda i njihovih mnogobrojnih plemenskih zajednica takozv. "VICA".Tako naprimer iz Afganistana manji deo i "skupina" Romskog naroda u izbeglickim zbegovima krenuce preko Azerbejdžana u Gruziju i dalje prema Kavkazu. Dok ce preostali znatno veći i masovniji deo, preko Turkmenistana krenuti u daljnje izbeglistvo prema Armeniji i Turskoj. U, periodu do XII veka na domaku Vizantijskog carstva sto danasnja istorija tumaceci smatra oblasti tadasnje: Grcke, Bugarske, Turske, Srbije i Albanije i ostalih danasnjih Europskih zemalja, ... Romski izbeglicki narod ce se prinudjen ponovo razdvojiti i podeliti ali sada na tri "znacajne" jednu veliku i dve manje grupe:





Das Reich der Seldschuken wurde 990 gegründet.
Im 11. Jahrhundert drangen die seldschukischen Oghusen von Mittelasien in den Iran und Vorderasien vor.

Die Seldschuken gingen vor wie Steppenvölker (siehe auch 2.4), sie eroberten in Familienclans weite Teile des Iraks, Aserbaidschans und Armeniens. Zur gleichen Zeit herrschten die Ghaznawiden über das heutige Afghanistan und das Panjab. Tugril Beg zieht 1055 nach Bagdad ein, und lässt sich von den lokalen Herrschern zum Sultan erheben. Unter Alp Arslan (1063-1072) und seinem Sohn Malik Schah (1072-1092) entsteht die grösste politische Macht in Vorderasien, auch die Byzantiner werden von den Seldschuken zurückgeschlagen.

Ausbreitungs- und Einflussgebiete der Rum-Seldschuken (990-1307)

Ausbreitungs- und Einflussgebiete der Rum-Seldschuken (990-1307) (Rot-eingefärbt) und Bewegungen der Mongolen unter Dschingis Khan (Pfeile) auf aktueller Karte Asiens

Sultan Sandschar (1141) ist der letzte Sultan eines Gross Seldschukenreiches, danach zerbricht es in Teilreiche. Sulaiman ibn Kutulmisch, gründet nach einer Schlacht gegen Byzanz, das Sultanat der „Rum - Seldschuken“, bei Manzikert auf byzantinischem Gebiet, aber erst Iznik und später Konya schafften es, die Seldschuken im „Rum - Seldschuken“ Reich zu einen.



Ausbreitungs- und Einflussgebiete der Rum-Seldschuken (990-1307) (Rot-eingefärbt) und Bewegungen der Mongolen unter Dschingis Khan Sultan Sandschar (1141) ist der letzte Sultan eines Gross Seldschukenreiches, danach zerbricht es in Teilreiche. Sulaiman ibn Kutulmisch, gründet nach einer Schlacht gegen Byzanz, das Sultanat der „Rum - Seldschuken“, bei Manzikert auf byzantinischem Gebiet, aber erst Iznik und später Konya schafften es, die Seldschuken im „Rum - Seldschuken“ Reich zu einen.

Der Begriff Rum entstand durch den Hintergrund, dass die Seldschuken ein Reich nach dem Vorbild der Römer bzw. Roms, in Asien schaffen wollten.



Auch da sehen wir schon wie aus Rom das Rum wurde, das bis in die heutige Zeit noch für Verwirrung des Doppelbegriffes zwischen dem Volk, der Stadt und dem Römischen Reich sorgt. Die Seldschuken sind jene die das Teppichknüpfen der Region einführten.


Die Bevölkerung des Reiches war sehr vielschichtig, so treten Nomadisierende und Staatenlose; Türkstämme, Perser, Griechen, Armenier und Roma den Reich der „Rum –Seldschuken“ bei.

Die Sultane, waren darauf bedacht Ihr Reich zu sichern, speziell da im frühen 13. Jahrhundert die Mongolen plündernd in die Region einfielen.

Das Reich war sehr offen gegenüber, der Aufnahme neuer Bürger. Diese hatten aber auch die Pflicht im Kriegsfall das Reich zu Schützen. Jeder Familienklan musste 10.000 Soldaten zur Verfügung stellen.
Was Bürgerrechte angab, galten diese nur für Muslime, da andere immer noch als Sklaven gehalten werden durften.
Unter Ala’addin Kaikobad I. (1219-1237) , erreicht das „Rum – Seldschuken“ Reich seine größte politische Macht. Unter seinem Befehl kämpfen Söldnertruppen aus Sklaven, freien Bürgern und Roma, die nach dem Fall des Ghaznawiden Reiches dem Reich der „Rum – Seldschuken“ beitraten.

Trotzdem Unterliegt das „Rum – Seldschuken“ Reich 1243 den Mongolen, und verliert so den Einfluss auf Ihre östlichen Gebiete.
Zwischen 1284 – 1302 übernehmen mehr und mehr Türkstämme den Einfluss im „Rum – Seldschuken“ Reich. Schliesslich wurde das „Rum – Seldschuken“ Reich von Osman I. dem Osmanischen Reich einverleibt.


Ein anderes Problem war das der Religionen. Roma waren Hindus wie alle in der Region, zu dem Zeitpunkt der Versklavung. Jetzt stellte sich die Situation ganz anders dar, die Roma mussten sich entscheiden. Von Osten her kamen die Mongolen, die Christen waren die umgebenden Reiche waren Islamisch, auch die Rum – Seldschuken. Nun hatten die Roma keine Wahl. Es blieb, den Rum Seldschuken beizutreten, Moslem zu werden oder in die Sklaverei zu verfallen, die damals noch fester Bestandteil der Gesellschaft war.

1348 wird vom ersten Roma in Belgrad / Serbien berichtet. Der Erste Roma Sklave auf der Flucht.

LYRANI

Lyrani su daleki predaci ljudske familije u kosmosu. Prvi predstavnici su fizički bili niži od današnjih ljudi na Zemlji. Razvojem kulture, promenom genetske strukture i životnih iskustava, i njihove fizičke karakteristike su se počele menjati i rasti.

LYRANI CIGANTI - Ciganti sa Lyre, koji su postojali u trećoj i četvrtoj dimenziji, su imali svetlu boju kože, svetle oči i kosu.
Visina im se kretala od 180 cm do 270 cm. Uzrok je boravak na planeti sa višim gravitacionim poljima i gušćim elektromagnetnim materijalom.
Ova bića se pominju u grčkoj mitologiji i biblijskim pričama o gigantima. Ovo je jedna od grupa o kojoj naša civilizacija još uvek ima ćelijsko sećanje. Ciganti su bili među prvima koji su dobili boanski tretman kod ljudi.
Efekti su prisutni u našim religijama, umetnosti i arhitekturi (visoka vrata i prozori). Ovo su naši 'originalni' bogovi i oni su ostavili najjači utisak na nas.

CRVENOKOSI LYRANI
- Iz rase Ciganata su se vremenom odvojili Crvenokosi Lyrani. Boja kože im je bila bleda; imali su poteškoća izlaganju kože određenim frekvencijama prirodnog svetla. Razlog je planeta sa koje su poticali. Boja očiju im je bila svetla, slično onome što mi zovemo zelenim očima (mada postoje različite kvalitete zelene boje u odnosu na onu koju mi znamo). Crvenokosi se smatraju pionirima, što je dosta blaga reč, jer bi ih se moglo okarakterisati i kao osvajačima svetova. Ova bića i danas postoje, ali u malom broju. Njihova interakcija sa nama Zemljanima bila je mnogo ređa nego s Cigantima. Ipak, mogu se naći u našoj mitologiji - u slucaju Vikinga. Deo te mitologije odnosi se na zemaljska bića koja su se srela i bila inspirisana od strane Crvenokosih.

TAMNOPUTI LYRANI - Postoji jos jedna retka humanoidna grupa koja je imala dodira sa našim svetom. Boja kože im je kao svetla čokolada. Prijatnog izgleda. Oči smeđe, ne crne. Kosa tamno smeđa. Ova grupa je imala uticaja u oblastima Indije i Pakistana. Ovi tamnputi Lyrani su bili pacifisti po prirodi. Njihov psihološki profil se svodio na ekstremnu pasivnost. Bilo je teško izvući emocionalnu reakciju iz njih. Neka od ovih bića se sreću u našim sanskritskim dokumentima iz drevnih vremena.

PTICOLIKI LYRANI - Postoji podgrupa koja se energetski izražavala kao Lyrani, ali je po svom fizičkom izgledu bila drugačija. Bili su sisari, ali ne i humanoidi. Ova bića su bili ektomorfna, vrlo mršava i nalik na ptice. Lice i oči su im nalikovale na ptice. 'Kosa' nije bila od perja, ali drugačijeg kvaliteta nego obične dlake. Ova bića su bila intelektualno vrlo jaka. Sebe su smatrali pre svega naučnicima, istraživačima i filozofima. Nisu se petljali u galaktičku politiku, ali su mnogo putovali i istraživali u kosmosu. Svoje prisustvo na Zemlji su obeležili tokom dve najznačajnije rane civilizacije: sumerska i egipatska.

MAČKASTI LYRANI Još jedna Lyranska podgrupa, takođe sisaara, ovaj put humanoida. Pojedine fizičke kvalitete nalikuju na red mačaka. Nos nije izražen, uši su malo zašiljene. Usta uska i malena. Oči izražajne, mačkolike, sa dvostrukim kapcima.
Zaštitni sloj im je preko kože, koji se razvio zbog uslova na njihovoj matičnoj planeti.
Njihov uticaj na našu planetu bio je sporadičan. Naši rani 'izveštaji' govore o susretu sa 'ljudima-mačkama' što je, naravno, primitivno i pogrešno.

CIVILIZACIJA VEDA

Standardni pripadnici Vega civilizacije su visoki 180-210 cm i tamne kože. Koža je deblja i nije mekana kao ljudska. U mogucnosti je da podnese surovije uslove na površini i jaču ultravioletnu radijaciju. Izdržljivija su bića. Boja kose je crna. Boja kože ima smeđe varijacije: od svetlo do tamno smeđe (kao naši crnci ili Indijanci).

HUMANOIDNE VEDE - Prosečne oči standardnih humanoidnih Veda imaju veliku tamnu zenicu. Malo su ukošene i velike. Imaju kapke. Da ih sretnete na ulici rekli biste da izgledaju čudno, kao sa nekim defektom. Ali, definitivno biste mislili da su ljudi.

NE-HUMANOIDNE VEDE - Sisari, ali po izgledu ne liče na humanoide. Mi bi ih nazvali insektoidi ili reptilijanci. Boja kože varira kao i kod ljudi. Pojedine grupe imaju zelenkastu kožu i dlake (veći procenat bakra u koži i krvi). Oči su velike, izražene, uglavnom nemaju duple kapke (što opet zavisi od planete sa koje potiču). Mali nos i izražene vilice. Ova bića su imala uticaj na zbivanja na našem zemaljskom nivou. Srećemo ih u pričama o reptilijanskim čudovištima i krvožednim vanzemaljcima. Kada se ljudi susretnu sa nepoznatim, onda uglavnom preteruju u opisu svog iskustva. Ova bića su genetski povezana sa nama, razmnožavaju se kao sisari.

Sadašnji broj vrsta vanzemaljaca koji su došli u kontakt sa našim planetom je devet, s tim da od tog broja sedam vrsta dolazi u permanentni kontakt, a pet su uticajne vrste, odnosno vrste koje na razne načine utiču na zbivanja na Zemlji. Suprotno informaciji koju vlada SAD-a može dati, nisu svi vanzemaljci prijateljski raspoloženi izaslanici Galaktičke Svemirske Konfederacije.
Фотографија корисника Zoran Ćata
21. април у 17:50 · измењен · Свиђа ми се
Zoran Ćata ZETA RETICULI SIVI - MALI

Ova vrsta dolazi sa Zeta Reticulana, pokraj zvezde Bernard, koja je susedno sazvežđe Oriona. Oni su vrlo niski (oko 3.5-4 stope - cca. 120cm), sivkastosrebrni i nemaju organa za reprodukciju kao ni probavni trakt, odnosno oni su potpuno atrofirali. Cela njihova vrsta stvorena je kloniranjem, koje se vrši već nekoliko hiljada godina. Jedno od obeležja im je i poprilično jednostavan oblik lica - velike oči, mali otvor usta, dok nos ne postoji. Oči su im oblika badema i crne su boje. Kao rezultat evolucije bez uobičajene izmene genetskog materijala (polnim putem), seksualni organi i probavni trakt potpuno su zakržljali, te ta vrsta nije u mogućnosti hraniti se na nama uobičajen način ili se baviti seksualnom aktivnošću. Napomenimo da su bliski rođaci familije insekata. Oni su povezani na određeni način sa sakaćenjem stoke. Naime, prilikom procesa kloniranja određene supstance iz delova tela stoke stabiliziraju i podržavaju celi postupak. Te supstance se smeštaju ispod jezika i daju hranu, te stabiliziraju životne funkcije na određeno vreme. One se nalaze u određenim sluznicama - nosnim, genitalnim, na usnama, u rektumu - ali i u nekim organima, te služe umesto hrane.
Ipak, to nije jedini način 'prehrane' ove vrste. Može se primetiti da sakaćenja stoke često rezultiraju potpunim nestankom krvi iz tela životinje. Oni naime, u svojim bazama imaju ogromne spremnike u kojima drže organe, kako životinja tako i ljudi, koji plutaju u grimiznoj tečnosti u koju jednostavno 'uplivaju' i apsorbiraju hranjive materije kroz kožu. U procesu apsorpcije i eliminacije koriste vodonik-peroksid. Taj spoj takođe čuva kako tečnost, tako i organe da se ne pokvare. Pošto su bez probavnog trakta, izlučivanje vrše putem kože. Taj proces na određeni način podseća na izlučivanje u biljaka. Tu se takođe koristi vodonikk-peroksid kao stabilizator procesa. Njih se često proglašava malim zelenima, jer poprime zelenkastu boju ukoliko nisu apsorbirali dovoljno hranjivih materija. Kada su u tom stanju, postaju vrlo zli.
Kloniranje ove vrste može se obavljati prilično brzo, tako da proizvodimo sintetičke kopije. Njihova je tehnologija puno razvijenija od naše, pa su upravo zbog toga sa njima postignuti sporazumi koji predviđaju razmenu istih. Ova vrsta nije sama svoj gospodar - podložni su gmazolikoj vrsti ljudi koja je sa njihovog rodnog planeta. Oni traže slobodu od svojih gospodara, ali su istovremeno i puni poštovanja prema njima. Zbog svega gore navedenog, čini se da imaju želju za suradnjom sa ljudima, kojom bi u budućnosti mogli iskusiti slobodu koju nemaju na svojoj planeti. U tom nastojanju nadaju se glavnoj ulozi na Zemlji, naravno u smislu gospodarenja, ili u najmanju ruku žele posedovati dovoljno snage da se osiguraju od služenja bilo kojoj drugoj vrsti
Imaju dve vrste - jedna je slična sokolima, a druga golubovima. Zadnji više saginju poslovnosti u odnosu sa ljudskom vrstom, dok su drugi više žestoki, netaktični i sirovi. Zete trebaju ljudsku pomoć u budućem sukobu sa svojim gospodarima. Ta najava odgovara takozvanom asteroidu koji je na putu prema Zemlji, a u stvari je kolonija koja broji 30 milijuna gmazolikih vanzemaljca. Asteroid je trenutno skrenuo putanju prema sazvežđu Draco.

BELLETRAX SIVI - NISKI

Niski Sivi (niži su od prethodne vrste) su iz zvezdanog sistema koji je do Oriona, odnosno pokraj ramena lika smeštenog u sistemu Belletrax. Po vanjskom izgledu su patuljasti - visoki svega oko 60 centimetara. Nisu toliko izravni, ali ništa manje zli prema ljudima od Zeta. Obe te vrste su genetski povezane i međusobno slične, osim visine, naravno.

ORION SIVI - VISOKI

Civilizacija Oriona je 89% porekla Vega. Od tih 89% Veganske genetike oko 75% je humanog-tipa. Preostalih 14% je he-humane Vega genetike. Stoga su naše priče o reprilima sa Oriona uglavnom utemeljene, jer je reč o posetama ne-humanih Vega našoj Planeti. I mada je u sastavu njihovog organizma većim delom voda, kao i kod nas, postoji određeni procenat masnoća koji podmazuje telo. Njihove oči su takođe različite. Kroz vrlo striktni spiritualni trening mogu naučiti da menjaju boju očiju. Tako su njihova duhovna bića, koja su se susretala sa ljudima, imala vrlo izraženu plavu boju očiju. Uz Vega populaciju, oko 11% su Lyrani. Većina Lyrana su smeđi, a mali procenat je svetle kose i izgleda. I upravo ovaj mali procenat populacije ima tendenciju da bude vrlo agresivan kada posećuje druge planete.
Oni su druga vrsta Sivih. Obeležje im je velik nos i visina i do 2.5 metara. Baza im je na Aleutima, a nedavno su viđeni u istočnom delu Rusije. Neprijateljski su raspoloženi, ali manje zli prema ljudima. Njihova je preokupacija uticaj kroz kontrolu politike. U njihovom su posedu određene tehnologije koje im omogućuju izvođenje nekih akcija koje se kasnije karakterišu kao 'nadprirodne pojave'. U ruskom incidentu žena kojoj je noga bila deformisana, bila je oteta od te vrste, te je puštena hiljadama milja dalje od mesta otmice. Nakon toga noga joj je bila izlečena, bolje rečeno transplantirana joj je druga. Može se steći dojam da su dobronamerni prema ljudima, ali se iza svega krije činjenica da njima ljudi u suštini koriste kao zamorci u provođenju raznih eksperimenata - uglavnom se radi o genetskom inženjeringu. Oni su uzgojili ruke i noge, te ostale delove tela u svojevrsnoj maternici načinjenoj od ljudskog tkiva. Noga može izrasti iz tela, ruke iz sredine trbuha itd. Sve je to učinjeno injektiranjem određenih genoma u tkivo i upotrebom elektro-magnetskih naboja. Na taj način ova je vrsta sposobna 'proizvesti' ljudske organe, te tako pomoći unesrećenim ili invalidnim ljudima - ili pak, za osobne potrebe održavanja životnih funkcija. Njihov je interes kontrola masa na Zemlji, što su donekle i ostvarili određenim sporazumima izvojevanim u pregovorima.

CIVILIZACIJA SIRIJUSA

Sirijus je primarna zvezda i predstavlja dimenzionalna vrata za mnoge civilizacije, svesti, nivoe. Civilizacija sa Sirijusa koja je uticala na nas genetski projekat je iz treće dimenzije. Bogovi sa Sirijusa su genetski gledano, Veganskog porekla. Imaju vrlo izražajne, kose oči. Njihova uloga je bila da unapredi našu rasu. U to doba fizički, a danas duhovno.
29. мај у 05:17 · измењен · Свиђа ми се
Zoran Ćata SIVI UOPŠTENO

Svi sivi do određenog stepena trenutno utiču na zbivanja na Zemlji. Glavno im je obeležje da nemaju dubljih osećaja ili suosećanja. Vrlo su hladni, proračunati, a našu vrstu vide kao inferiornu. Zgodna je usporedba odnosa njih naspram nas kao stočara prema svojoj stoci. Njihovo razumevanje odnosa među ljudima ima granice njihovog zapažanja, ali bez uključenja emocija. Ovi vanzemaljci su na istom stepenu razvoja na kojem su kanibali kod naše vrste. Glavno im je viđenje naše vrste kao podređene. Hrane se žlezdanim izlučevinama ljudi, te su radi toga kadri i ubiti ili oteti ljudsku jedinku te na taj način doći do njima preko potrebnih materija. Upravljanje genima jedan je od načina na koji vide opstanak svoje vrste. Na određeni način mi smo njihovi spasitelji. Tu nam se bar pruža prilika da imamo kakav-takav uticaj na vanzemaljce kao entitet. To ne bi bilo prvi put da civilizacija kao modus svog opstanka izabere umesto direktnog sukoba 'prihvaćanje' neprijatelja.
Setimo se samo Tatara koji su napadali Rusiju, da bi ih ista ta Rusija u roku od sto godina uključila u svoje društvene tokove, te na taj jednostavni način porazila, odnosno sebe zaštitila od sigurne propasti u koju bi je odveo vojni sukob.

PLEJADENCI

Plejadanci su se odvojili od familije Lyrana. Deo njih je otišao direktno na zvezdani sistem Plejade, a manji deo na Zemlju i tamo se genetski izmešao sa zemaljskom genetikom. Plejadanci su belci, svetle boje kose i očiju. Zbog dugogodišnjih genetskih uticaja susreću se i u smeđim varijacijama. Visina im je u rangu od 150-200 cm. Emocionalno, u poređenju sa ljudima, su mnogo harmoničniji. Shvatili su vremenom da treba zanemariti, potisnuti negativnost.
Oni su daleki srodnici ljudske vrste. U davnoj prošlosti od njihove je vrste genetskim inženjeringom stvoren čovek. Na višem su stepenu duhovnog razvoja od većine ljudi na Zemlji. Slični su nama i jedina su vrsta kojoj čovek donekle može verovati, a obeležje im je plava kosa i svetla put. U prijateljskim su odnosima sa Međugalaktičkom Svemirskom Konfederacijom. To nipošto ne znači da se može verovati svim čovekolikim vanzemaljcima, tim više što sada postoji više vlada koje sarađuju sa Sivima a pripadaju ovoj vrsti. Neki Plejadenci su podređeni Sivima, te su vaspitani kao njihovi sluge. U zadnje im je vreme zabranjen kontakt sa Zemljanima, što je vladi objašnjeno kao svemirski zakon koji zabranjuje uticaj na sudbinu zemaljske populacije osim ukoliko ona preti sama sebi ili drugima u galaksiji.

Takođe je otvorena mogućnost reakcije vanzemaljaca ukoliko nuklearna pretnja na Zemlji postane dovoljno opasna. Ta činjenica daje isto tako i mogućnost sukoba između ove vrste i Zeta sivih kojima odgovara ograničeni nuklearni rat na Zemlji. Stav ove vrste prema Zemljanima je takav da oni smatraju kako mi sami trebamo snositi posledice saradnje sa ostalim vanzemaljcima.

DRACO MOTHMEN

U sazvežđu Draco postoji ova rasa vanzemaljaca koji su u prošlosti posećivali Zemlju. Visoki su do 2.5 metra, mračni su, te ih se može videti noću u blizini parkova i groblja. Takođe, imaju crvene oči koje svetle u mraku i krila. Oni su između ostalog izvor mnogih mitova koji su nastajali u prošlosti, a čak su i vampirima pripisivana razna svojstva te vrste (noćni život, sposobnost letenja).
Nemaju poseban uticaj na Zemlji osim što tu i tamo posiju paniku gde su viđeni. Borave uglavnom ispod površine Zemlje i nisu zainteresovani za ostale vrste.

DEROS - TEROS

Njih se takođe može klasifikovati kao 'podzemnu vrstu vanzemaljaca' koja obitava na Zemlji. Terosi su za razliku od Derosa prijateljski raspoloženi i uglavnom sprečavaju ove od izravnije uporabe sile, pošto su Derosi izuzetno agresivni.
Žive u podzemnim tunelima, gradovima, a katkad i u podmorju. Većina legendi vezanih uz trolove i vilenjake odnosi se upravo na ove dve vrste.
Derosi su u svojevrsnom takmičarskom odnosu sa sivima, ali to apsolutno ne znači da im se može verovati, pošto su im osobine jako slične.

1. Istočna srednja grupa, kreće iz Indije, prema Iranu, Iraku i Egiptu preko Afganistana odlazi na područje Tukmenistana sve do Kaspijskog jezera. Nakon upada  Mahmuda Gaznija u severnu Indiju (1001-1026. god.) pridružili su se toj izbegličkoj grupi i mnogi preostali Romi iz Indije. (Rajastan &. Penjub) No, ponovo se razilaze. Manji deo krenuo je preko Azerbejdžana kroz Gruziju (danasnja Gorgia) i dalje na sever prema Kavkazu, a drugi preostali veći dio, prema Armeniji/Gl.Yerevan, isto kroz Gruziju/Gorgija/Gl.grad T´Bilisi prema Luci Odesi ka, istočnoj Europi Moldovi Rumuniji, Madjarskoj Čehskoj i Slovackoj, Poljskoj, ... iz te grupe koja ce tokom vekova preživeti mnoge i značajne promene izniknuće mnoga nova plemena, ... osim LOVARA, S´arvi, Vlahurija, Rudari, Ursari, Kišinevci, Ungurice, LOVARI, Machvaja, Plašuni, LEAŠI, ... KALDAERAŠI

3. Juzna velika i najmnogobrojnija grupa Roma zaobilazeci pustinju Tar, iz pravca Indije preko Avganistana, Turkmenistana Jemenije, krece na Balkan kroz Tursku prateci kretanja Osmanlijskih osvjackih ratnih pohoda i horda i njihovo nadiranja prema Vizantijskoj Europi u smeru sa ciljem: Grcka, Bugarska, Srbija, Albanija, Austrougarska/Madjarska, ... idt. Ti Romi Horahaja Arlije, Gopti/Stocari, Aškalije, Rumely, Fociry, Dzambazy,
Tamali/"kovaci", Gadulya/"Čergari", ... "mečkari", ... itd. stizu na Balkan kud i kamo znatno pre Turaka. Bezeci ustvari ispred Turskog ratnog progonstva, ipak ce po dolasku u Europu od strane HRISCANSKE INKVIZIZIJE biti proglaseni i okarakterisani kao Turski izvidjacki spijuni "uhode", i bice nepravedno osudjeni porobljeni i okrivljeni kao antihristi jer su navodno njihovi predci iskovali eksere kojima je Isus bio prikovan na mucenicki krst.

Jedna od najvecih i ujedno najmnogobrojnija PRVA juzna grupa iz koje ce mnoga od danasnjih prvobitno neautenticnih plemenskih naziva tek u periodu XII veka poprimiti svoja danasnja nametnuta" "identitet" imena: Zbog cinjenice razloga, da Romska seoba kretanja pada u najteza vremena Osmanlijske najezde Turaka na Balkan. A, Obzirom kao sto je opste poznato da su Turci ostali pet punih vekova na Balkanu, lezi i veoma bitan razlog, koji slikovito objasnjava, zasto su se skoro svi romi silom prilika na Balkanskom prostoru zadrzali najduze i u najmnogobrojnijem stanju. Poprimajuci uzgred na tim prostorima tokom tih mnogobrojnih i dugih vekova u mnogome i jedan veci deo Turskog kulturnog obelezja i licnog identiteta. Preuzimajuci uzgred pored svog maternjeg Romskog jos i Turski jezik, Turska imena i prezimena i muslimansku religiju. Iz cega proizilazi da su mnoga Romska-PLEMENA gubeci svoj prvobitni predjasnji IDENTITET dobijala i nove PLEMENSKE NAZIVE i IMENA u skladu sa turskim obelezjem i mentalitetom, i pretezno zanimanjima kojima su se bavili: Arlije,= Yerly= "lokalni" potice od Turske reci, a kao imenica znaci lokalni stanovnik Fichiri=Fičiri, Džambazi, = uzgajivaci i trgovci rasnim konjima Ruski ili Madjarski naziv. ... Horahaja, Gopti/Stocari, Aškalije = Ashakly dolazi od imena grada Aškelon u današnjem Izraelu. Aškalije su kako sami isticu, u "velikom" srodstvu sa Jevrejima koji su tada došli sa teritorije Izraela. Činjenica je "navodno" da su to "isti" narodi. ... Tamali "kovači", Lovari, Gory/Gurbeti, Gadulya/"Čergari ... itd.) Dakle ta cela (treca) JUZNA GRUPA, krenula je nadiruci prema srednjoj Aziji. U Siriji gde se i juzna grupa obrela, se sticajem prinudnih okolnosti kao takvoj nomadskoj "grupi" prikljucuju "uzput" u, Israel/Palestini/Jerusalijum-u, i Romi iz plemena Aškalije (Ashkalon Jevrejski grad = po tome ime "Aškalije") koji zajedno skupa krecu na jug i 1001 do 1026 god. se masovno pojavljuju "zajedno" ... u manastiru "I v i r o n" na Grckoj "Gori-Atos"! Gde dobijaju "cuveno" ime i naziv «Athiganosa» Rec Athigatos tj. Acinkan na Grckom bi u prevodu znacila «nedodirljiv». sto je istodobno dokumentovao i zapisao tadasnji, gruzijski monah sv. Georg Antonski, iz manastira "Iviron" tek protokularno
1068 godine na Atosu, koji oficijelno "zapisuje" u manastirske knjige, da je, tada u masovnom brojnom stanju prispela "grupa" «Athiganosa» NEDODIRLJIVIH iz pravca Frigije inace mala Azija, naime konktretno veliki Azijsko-Turski poluotok (danas iznad Kipra) ... u Grcku na goru Atos. Zato sto "navodno" u, svoju "Otadzbinu Indiju" - nisu mogli da se vrate gde su besneli veliki osvajacki ratovi tadasnje cuvenog Bayazitskog carstva Muhameda Ganzija sve do kraja XII veka koji su obuhvatali uglavnom severne oblasti Indiskih pokrajina SIND, PENJUB RAJASTAN (Radzastan) inace poznatih kao "prapostojbinska -otadzbina" celog danasnjeg romskog naroda" ... bas u periodu od 1001-1026, sto ce posle u svojim jos vecim pohodima na Kinu i celu mali Aziju i Indiju preuzeti mongolski car (Dzingis Kan) Dschingis Kahn 1206 -1227 cije ce bestijalne i jos zesce pohode preduzeti njegov "veliki" kasniji "naslednik" takodje mongolac Tamerlan 1337 - 1405 zbog kojeg su cigani koji su tada pripadali opustosenoj Penjubskoj "kasti-ratnika" jos vise i, u, znatno masovnijem brojnom stanju bili prinudjeni da napuste svoju "domovinu" Indiju ... zauvek!

Na područje tadašnjeg Balkana, cinjenicno je utvrdjeno da je, najveća i najmasovnija skupina Roma dosla znatno pre Turaka, bežeći naime pred njohovim osvajackim hordama i ratnim pohodima, koje su ironijom sudbine primorano i uporedo pratili "uzivajuci" pri tom kao "nagradu" istovremeno izvesne "privilegije" i "naklonost" Turske vojke i konjice, kao vrsni poznavaoci konja, kovackog potkivackog i oruzarskog zanata jos iz Male Azije. Kasnije zvanicnim dolaskom Turaka na Balkan Romi iz te skupine su "osecali navodno" jači duh liberalizma i tolerancije koji su Turci pokazivali prema svim "poturicama" u pogledu vere i preuzimanja "nametnute" Turske nacionalnosti što je pogodovalo Roskoj nomadskoj egzistenciji. Kretali su se, naseljavali i ostali živjeti i danas u zemljama koje su osvajali Turci ili su nastavljali svoja putovanja uporedo sa osvajačkom vojskom u kojoj su obavljali kao sto je vec pomenuto poslove vrsnih kovača ili oružara i itd. (Samuel Ellazar, Kronika, DUD).

Na tim mucenickim dugotrajnim putovanjima došlo je do neizbeznog mešanja Roma sa ostalim usputnim nomadskim plemenskim grupama i manjim i vecim skupinama što je dovelo do toga da danas Romi broje oko 60 različitih skupinih zajednica. Najbrojniju skupinu čine dva gotovo identicno ista do danasnjih dana INDISKO AUTENTICNA plemena Romi-Lovari i Gory-Gurbeti, (navodno ako je za verovati ) 13 miliona od ukupno 15 miliona Roma, koliko ih živi danas u svetu (izvještaj Internacionalne Unije Roma, Prag 2000. godine).

Ta najveca i najmnogobrojnija juzna grupa Roma muslimanske nasilno nametnute muslimanske vere smatrani su prezrenim sinovima sotone jer su "navodno" njihovi preci TAMARI/"Kovaci" &. LOVARI/"Gvozdjari" iskovali eksere za pribijanje Isusa na mucenicki krst "raspeca". Sto je naravno bila ogromna i bezkurpulozna "gadzovanska" propagandno - perfidna laz, tadasnje vladajuce INKVIZICIJI koja je delovala je na prostoru zapadne hršćanske igumanije u Europi od XII. stleća pa sve do Napoleonovih ratova, u XVIII veku. "Zaverenicki" komplot je propagandno inskonstuisan namerno, kako bi navodno zastrasivanjem sprecio "totalno" podiranje roma u zapadnu i svernu Europu. Zahvaljujuci dobrim i znatnim udelom HRISCANSKOJ INKVIZICIJI vec samim pocetkom XIII. stoleca konkret. 1300 god. u Europi se pojavljuju prvi pisani dokumenti o trgovanju ciganskim robljem i cigankim robovima. Romi, (Egüptzy-Egjupy-Edjupi) , Arlije, Aškalije Fičiri, Džambasi, Horahaja, Gopti/Stocari, Tamari/"kovači", ... mečkari itd. koji su dospeli do Rimsko Vizantijske Grcke se pominju zvanicno tek od 1290 god.

Gora "Atos” 1290 Grcka,
Ostrvo Kreta1322 Grcka,
Ostrvo Korfu 1373 Grcka,
Prizren1348 “Srbija” Kosovo
(tacno 41 godinu pre Kosovske bitke koja se odigralana izmedju Srba i Turaka na Vidovdan, u Utorak 15.Juna 1389 po starom a 28 Juna 1389 po novom Gregorijanskom kalendaru, na Kosovskom bojnom polju. Srpsku vojsku je predvodio knez Lazar Hrebeljanović, a tursku sultan Murat-I. Hudavedigjar. U ovoj bici su poginula oba vladara, a Srbija je postala turski vazal. ...

Dubrovnik 1362 Hrvatska,
Manastir "Rila" 1378 Bugarska,
Albanija obala 1400
Bolognia &. Rim 1422